Разговор:Колубарска битка/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Одакле су ови подаци о броју погинулих?--Војвода (разговор) 10:31, 8. септембар 2007. (CEST)

Из неке књиге,ал` немам благог појма које пошто имам податке преписане на папиру.Што је л` су нереални? Црни Бомбардер!!! (†) 00:29, 10. септембар 2007. (CEST)

Број избачених из строја ми се чини у реду али ми је број мртвих премали у односу на број избачених из строја (10:1). Можда су и тачни. Не могу ни ја сигурно да кажем да су погрешни или да дам друге податке док се не распитам. --Војвода (разговор) 11:36, 10. септембар 2007. (CEST)

Бројеви НИСУ у реду. Аустро-Угарски представљају њихове губитке у целој 1914. Саво Скоко у књизи "Војвода Радомир Путник" из 1985. наводи 7.592 официра и 266.212 подофицира и војника (мртви+рањени+нестали+заробљени) за целу годину. Српски губици у 1914. су по њему 2.110 официра, 8.074 подофицира и 163.557 војника. За Церску битку каже: Аустро-Угари: 600 официра и 23.000 војника (сувише округле цифре за званични податак!) од којих 4.500 заробљено, а Срби: 259 официра и 16.045 војника од којих 2.107 погинулих. На једном месту се за битку на Дрини лаконски наводи да су Аустро-Угари изгубили 130.000 људи. За Колубарку битку каже само да број заробљених Аустро-Угара износи 323 официра и 42.215 војника. Ни бројно стање војски у чланку нису у реду - Аустро-Угари су започели офанзиву са 285.000 војника (300.000 је ~ цифра са све посадама утврђених места које нису учествовале у бици), а Срби се бранили са ~200.000, али, колико ја знам, Аустро-Угари нису добили значајнија појачања, док Срби јесу (непосредно пред противофанзиву је осим 1.300 каплара приспео и повећи број регрута) Али то је само једна (наша) верзија приче. На страници Serbian Campaign на Википедији на Енглеском језику се наводе подаци из неког западног извора који се генерално слажу са подацима о српским губицима, али да су да су Аустро-Угари претрпели укупно 215.000 губитака (ех, опет од прилике) у 1914.

Вељко Стевановић 7. 11. 2007. 20:55 CEST

Податке ћемо исправити у догледно време. Друго, није тачно да аустријанци нису добили појачања. Наиме они су пред последњу фазу офантиве одређен број специјалних планинских трупа.--Војвода (разговор) 21:04, 7. новембар 2007. (CET)

Ubačen je netačan podatak da je Poćoreka zamenio Mekenzen. Naime, između njih dvojice je bio nadvojvoda Eugen. To stoji u knjizi Sava Skoko, Vojvoda Radomir Putnik. A Skoko je koristio austrijski glavno (zvanično) delo o Prvom svetkom ratu tako da to nije jedna verzija priče. --Војвода (разговор) 21:17, 7. новембар 2007. (CET)

Видим да се позивамо на исту књигу, само нигде у њој нисам налетео на причу да су Аустријанци добили икаква појачања током битке. "Елитне брдске трупе" су у ствари корпуси 6. армије који су учествовали у бици од почетка. Али, на страни 194 се каже да је, пошто је почела српска офанзива, Поћорек тражио појачања, али да му она нису одобрена због ситуације на руском фронту.

Вељко Стевановић 7. 11. 2007. 21:35 CET

Овај податак није из те књиге. Пронаћи ћу одакле је. Што се тиче српске попуне она је извршена тек након битке што стоји у истој књизи (и то је било последње попуњавање српских јединица, парафразирам реченицу из књиге). Такође у истој књизи стоји да је бојбода Путник рокирањем снага успео да ојача део фронта и тиме омогући победоносну офанзиву. Ова битка се на крају наводи и као пример ситуације када ситуација може да се реши рокирањем. --Војвода (разговор) 21:44, 7. новембар 2007. (CET)

Што се не региструјеш.--Војвода (разговор) 21:44, 7. новембар 2007. (CET)

Према Скоку то није тачно. Српска војска (а нарочито прва армија) је делимично била попуњена регрутима (а између осталих и скопским ђачким четама тј. са чувених 1300 каплара) током оних пар дана одмора одмора (по повлачењу на положаје испред Горњег Милановца). Што се рокирања тиче ова битка је пре свега пример како се битка може изгубити (лошим) рокирањем - ту мислим на Поћореков лоше испланиран обухватни маневар петом армијом што је српској војсци дало пар дана значајне бројчане надмоћи над шестом армијом током којих је она поражена Тек онда се може говорити о решавању ситуације рокирањем - тј. упућивањем тимочке дивизије 1. позива ка Космају, а затим рокирањем 2. и 3. армије ка 5. армији тј. ка Београду. Наравно, све ово би било много теже за Србе да није благовремено стигла артиљеријска муниција из Грчке и Француске...

Био би ред да кажем зашто сам горе написао да је Скоко само наша верзија приче: иако су многе књиге (између осталих и аустријска "Lezter Krieg" и немачка "Der Weltkrieg") наведене у библиографији, Скоко је могао селективним приказивањем података да манипулише бројевима. Пало ми је у очи да се у свим књигама о војводама, само на једном месту јавила ситуација да су српски и аустроугарски губици директно упоређени и да су српски испали већи - у борбама за Враче Брдо и Човку у одбрамбеној фази Колубарске битке. Подаци о аустроугарским губицима за 1914. му се не поклапају са онима на западу (мислим да је у питању Cyrill Falls издата 20-их- мада ни то није баш савршена књига) Осим тога, неутрална књига не би називала аустрјске трупе "непријатељем", а осим тога пада ми у очи и време изласка књиге (1985.) када су све републике СФРЈ одједном почеле да штампају националистичке књиге. Наравно, то не значи одмах да су те његове књиге без историјске вредности, али ја их гледам са извесном, пристојном дозом резерве, тј. волим да нађем још неки извор да проверим то што у њима пише (нажалост много жеље, мало времена...)

Регистрација? Ретко едитујем саме странице јер немам много времена па немам разлога за регистрацију.

Вељко Стевановић 13. 11. 2007. 03:35 CET

Мене занима шта значи СВК(можда српска војска краљевине)?Ја једино знам да је СВК српска војска крајине,друго значење за ову скраћеницу не знам па ми реците молим вас....--Vule91 (разговор) 10:31, 15. март 2008. (CET)

Види овако Вуле,ја као нешто старији сам ипак свестан да историја Срба не почиње са Милошевићем,па ми је самим тим познато да СВК може означавати у чланку контекста Српску Врховну Команду,тако да ето,можеш да сазнаш нешто ново. Црни Бомбардер!!! (†) 15:13, 15. март 2008. (CET)

Izvor Podataka

Izgleda da je tekst iz ovog clanka upotrebljen u Engleskoj verziji Wikipedije, gde su ga stavili kao POV i predlozili ga za brisanje, jer ne pokazuje poreklo podataka. Molim da pisac clanka kaze izvore podataka, da mozemo da ih predstavimo i odbranimo njegov sastav od napada. Na zalost, po politici Wikipedije oni ce imati pravo da izbrisu sve ono za sto nemozemo da pokazemo pouzdane izvore.189.61.196.134 (разговор) 01:03, 30. мај 2008. (CEST)

OK, da li neko može da potvrdi u nekoj knjizi:

• broj austrijskih vojnika koji su učestvovali u bici
• Poćorekov cilj da zauzme prugu Obrenovac-Valjevo
• da li je Mišić odbrusio Putniku da neće menjati naređenja o polvačenju, jer ih je već prethodno rekao svojoj armiji
• Poćorekov plan da skupi vojsku u Beogradu i napadne 2. armiju?

-- Bojan  Razgovor  19:43, 16. јул 2008. (CEST)

Додао сам у спољашњим везама интернет домен који води до фељтона в. новости о јунацима ове битке. У овом чланаку треба навести референце.--Свифт (разговор) 13:42, 27. март 2009. (CET)

Где цвета лимун жут

Ово је дирекно из филма Где цвета лимун жут:

Колубарска битка ушла је у историју ратовања као јединствен пример да се војска, којој је предвиђен потпун слом, за кратко време реорганизује, пређе у контраофанзиву и нанесе непријатељу одлучујући пораз. Тактика прегруписавања само I армије и концентрисаног удара на VI армију (која је била развучена на широком фронту) коју је извео Живојин Мишић данас се изучава на војним школама широм света. Колубарска битка је значајна и по томе што обе војске у операцијама нису имале стратегијске резерве, којима би могле да ојачају своје линије тамо где је то неопходно, већ су то постизале пребацивањем снага са једног на други део фронта.

--VuXman ^talk 20:42, 9. октобар 2011. (CEST)

Свецке академије и углед генерала Мишића

Ова измена не може опстати у чланку због:

1. Прва реченица је у прошлом времену.Ако је некада изучавана,а више јок,онда треба појаснити због ради зашто је тако.
2. За саму тврдњу треба озбиљна референца и далеко прецизнија формулација од на катедрама војне историје многих светских армија.У свету има држава колико има и војски колико их има.Било би добро навести које су то свецке армије некада изучавале ову битку,овако делује округло,па на ћоше.
3. Извор се не наводи тако.Ваљда књига има аутора или ауторе и неки ИСБН.Нпр. у свеже изабраном сјајном чланку сигурно постоји пример како се то ради правилно.
4. Другу реченицу не успевам да сконтам.Јер су се неке највеће свецке војсковође некад окупиле и дале изјаву да је Жућа стекао њихов углед или је он постао један од највећих свецких војсковођа?
5. Шта год да се тврди у другој реченици,за њу је потребна дебела и озбиљна референца.

Црни Бомбардер!!! (†) 00:05, 23. новембар 2011. (CET)

У чланку постоји грешка везана за командовање дивизијама. Наиме пуковник Милош Васић није командовао Моравском дивизијом другог позива. Том дивизијом је командовао пуковник Љубомир Милић. Пуковник Милош Васић је командовао Дунавском дивизијом другог позива. За ову тврдњу доказ имам у књизи "Ратни Албум 1914-1918". Мишић је пре битке имао под својом командом три дивизије: Моравску другог позива - пуковник Љубомир Милић, Дунавску другог позива - пуковник Милош Васић, Дунавску првог позива - Кајафа. Њему је у току извођења саме битке придодата Дринска дивизија првог позива - којом је командовао пуковник Крста Смиљанић, у чланку пише да је том дивизијом командовао пуковник Никола Стевановић - дакле и то је погрешан податак. Јер Мишић у завршној фази битке наређује Дринској првог позива да продре према одређеним положајима, а зна се да је под његовом командом био Крста Смиљанић, тај податак такође се може видети у горе поменутом албуму као и у представи "Колубарска битка" или у књизи "Време смрти", писца Добрице Ћосића. У чланку је вероватно грешка део у завршној фази битке, где Мишић наређује Моравској првог позива да продре на одређене положаје, а зна се да је та дивизија била под командом Степе Степановића, док је Моравска другог позива била под Мишићевом командом.--178.222.7.176 (разговор) 21:15, 15. новембар 2012. (CET)

Vrlo cudni podaci

Srpska strana : 19000 zarobljenih (vise od jedne divizije (16000) Austrougari: 1800 zarobljenih; 73988 nestalih Ovi podaci su nemoguci. Nestalih ima za celu jednu armiju (4,5 divizija) Proverite molim vas ove podatke i unesite neke razumne. Ovi su vrlo sumnjivi i cak tuzno-smesni.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 95.91.202.232 (разговор • доприноси) 19:15, 15. октобар 2016. (CEST)

Слика топа

Ова фотографија је у реду али не и њен потпис. Пошто је реч о пољској хаубици М1915 то значи да је модел који је из 1915. године и као такав није се могао налазити у употреби током Колубарске битке 1914. године. Ова хаубица у Војном музеју је једна од оних којима је Српска војска наоружана на Солунском фронту. Јесу сличне онима које су Срби имали 1914. године али су оне имале ознаку М1910 а топови М1907 и М1907А — G-din Kuzmar (разговор) 15:07, 30. октобар 2023. (CET)