Razgovor:Lea Dajč/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

"Trankripcija Leinog nemačkog prezimena je Dojč, ali se ono usled ustaljenosti uzima sa Dajč". A ko ga je "ustalio"? --Sly-ah (razgovor) 20:29, 2. novembar 2012. (CET)

Stani, Slajo, kud polete? Prva referenca nije radila. --Lakisan97 (razgovor) 20:45, 2. novembar 2012. (CET)

Evo, dodao sam još jednu referencu za ustaljenost. --Lakisan97 (razgovor) 20:51, 2. novembar 2012. (CET)

Slajo, zaboga, bar da prvo izbrišemo Lea Dojč za premeštanje! --Lakisan97 (razgovor) 21:03, 2. novembar 2012. (CET)

Nema problema. Ali, ti si zabrljao, ti ispravljaj. Jbt, pa ti si fenomen: konstatuješ da je nešto ustaljeno na osnovu jedne reference. --Sly-ah (razgovor) 21:07, 2. novembar 2012. (CET)

Popravljeno. --Lakisan97 (razgovor) 21:11, 2. novembar 2012. (CET)

Ja se ne sprdam. Sam se pitam kako ti je uopšte moglo pasti na pamet da se na osnovu 1 (slovima: jedne) reference određuje ustaljenost nekog pojma? Ako mi argumentovano odgovoriš na to pitanje, spreman sam poništiti svoju izmenu. Pozdrav i bez zamere. --Sly-ah (razgovor) 21:14, 2. novembar 2012. (CET)

Sad se ti sprdaš sa mnom i usput vređaš moju inteligenciju. Što ne navedeš referencu za tvrdnju da se "potpisivala kao Dajč"? --Sly-ah (razgovor) 21:16, 2. novembar 2012. (CET)

Referenca stoji. Sprdanje sam mislio, jer si napisao ono u zagradi, umesto da ga jednostavno obrišeš --Lakisan97 (razgovor) 21:18, 2. novembar 2012. (CET)

Referenca stoji, ali bi trebalo da naglasiš da je referenca "u članku". Dalje, ako si imao taj argument (koji jest prilično čvrst, ali je nažalost, jedini), onda si morao da odmah napišeš fusnotu u tom smislu, a ne da se sprdaš sa transkripcijom i određivanjem ustaljenosti. Meni ći biti sasvim dovoljno ako nađeš još jednu sličnu referencu (tipa da se ona potpisivala sa Dajč, a ne sa Dojč ili Deutsch) pa da odustanem od insistiranja na Dojč. --Sly-ah (razgovor) 21:23, 2. novembar 2012. (CET)

Ovde i ovde kaže da se tako potpisivala, a ovde, ovde i ovde su spomeni bez tolike jačine. U svakom slučaju, sigurno je porodica sebe zvala Dajč, a i ostali su ih tako zvali. A i kako bi bolje zvučala fusnota od mog „pravilno je tako, ali, eto, ona je pisala tako, fonetski, pa je zato izuzetak tu“. --Lakisan97 (razgovor) 21:34, 2. novembar 2012. (CET)

Ti mene kao da nećeš da razumeš. Da si u fusnotu stavio: potpisivala se kao Dajč (i onda stavio reference), ja ti ne bih ni reči rekao. A ti si napisao: Pravilna transkripcija je Dojč, ali je ustaljeno Dajč, pa će biti Dajč (ili tako nekako). Ja sam reagovao na tvoj zaključak na osnovu jedne reference da je ustaljeno Dajč, a ne na "ona se potpisivala kao Dajč" (to nisi nigde naveo). Vidim da si dao dve jake reference za tvrdnju da se potpisivala kao Dajč, čime moji argumenti postaju deplasirani, što znači da nemam ništa protiv da vratiš na Dajč (i da to lepo i pravilno potkrepiš odgovarajućim referencama). Pozdrav i srećan rad.

--Sly-ah (razgovor) 21:57, 2. novembar 2012. (CET)

Hajde, ne preterujte. Niko se nije setio da malo pogleda sa strane. Istina je, pravilna transkripcija (nemačkog) prezimena „Deutsch“ je „Dojč“. I to je neosporivo. Međutim, u par knjiga se navodi da su Jevreji sa tim istim prezimenom, poznati kao Dajč. Ne želimo nekome da menjamo prezime.

• Švob, Melita (2004). Židovi u Hrvatskoj: židovske zajednice. Biblioteka Izvori. str. 234, 285. ISBN 9532031812. 
• Miletić, Antun (1986). Koncentracioni logor Jasenovac 1941-1945: dokumenta. Narodna knjiga. str. 226, 629, 807. ASIN B0000EC3FM. 
• Savez jevrejskih opština Jugoslavije. Jevrejski istorijski muzej (1979). Zbornik. Savez jevrejskih opština Jugoslavije. str. 142, 185, 211. 

Naravno, u knjigama se ne daje konkretno „Lea/Dragica Dajč“, već prezime, koje je ovde sporno. --Pavlica pričaj 13:39, 3. novembar 2012. (CET)

Hvala, Pavlice. To bi bilo dovoljno. --Lakisan97 (razgovor) 14:20, 3. novembar 2012. (CET)

I ti sad otkrivaš toplu vodu. Rekao sam u gornjem postu da sam reagovao na njegovu fusnotu da je "Dajč" ukorenjeno (što je "potkrepio" JEDNOM referencom), a nigde nije naveo da se žena potpisivala kao Dajč i da za to postoje reference. Prema tome, nema tu nikakvog preterivanja i nema potrebe da ovde glumiš mirovnog sudiju. Nakon moje intervencije, pronašao je dve jake reference za Dajč ( da se tako potpisivala) i samo sam naveo da je to, za mene, dovoljno da se članak vrati na Dajč. Ne znam šta tu nije jasno? A to da "su (neki) Jevreji sa tim prezimenom poznati kao Dajč" ne znači ništa. Pitanje je KOJI Jevreji sa tim prezimenom su poznati kao Dajč? Za Dragicu Dajč smo utvrdili (na osnovu njenih potpisa) da ONA spada u grupu onih koji su insistirali na obliku Dajč, što ne znači da su neki drugi Deutsch-evi "bili poznati kao Dajč".

--Sly-ah (razgovor) 14:24, 3. novembar 2012. (CET)

„Nepogrešivi“ je pogrešio, opet. --Pavlica pričaj 15:24, 3. novembar 2012. (CET)