Razgovor:Masakri u Vrginmostu/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Ovaj članak ima pogrešan naslov koji nije nikad bio u upotrebi. Ako se već negira genocid, onda je adekvatnije da se upotrebi naslov Pokolj u Vrginmostu, koji je bio i dalje je u upotrebi. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 09:49, 4. jul 2010. (CEST)

E, ajde me se prodji sa tim antisrpskim zaverama. Ili budi laf pa preimenuj ovaj dogadjaj u genocid ili pokolj. -- Bojan  Razgovor  09:52, 4. jul 2010. (CEST)

Taj dogadjaj se zove Masakr u Srebrenici, a Pokolj u Vrginmostu se ne zove Masakr u Vrginmostu. ps Ubaci i ovaj u kalendar kao sto si i masakr u Srebrenici. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 09:56, 4. jul 2010. (CEST)

Taj dogadjaj se zove tako jer mi tako hocemo. Na nekim drugim vikipedijam se naziva genocidom. A ja necu da koristim duple standarde kao komsijske vikipedije. Koji kalendar-- Bojan  Razgovor  10:00, 4. jul 2010. (CEST)

Mislim da me ne razumijes. Ime ovoga dogadjaja je Pokolj u Vrginmostu. To je naziv koji je u upotrebi u istoriji. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 10:02, 4. jul 2010. (CEST)

U kojoj knjizi? -- Bojan  Razgovor  10:08, 4. jul 2010. (CEST)

U svim knjigama se koristi Pokolj u Vrginmostu, Pokolj u Glinskoj crkvi, Pokonj u Drakseniću itd. Pojam masakr opšte nije postojao. Nego ako možeš preimenuj da se ne stavara atmosfera političke rasparave kojoj ovde nije mjesto. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 10:11, 4. jul 2010. (CEST)

Konkretno? -- Bojan  Razgovor  10:13, 4. jul 2010. (CEST)

Knjiga: Radio sam svoj seljački i kovački posao - Đuro Zatezalo. Primijeni ovaj genocid u Pokolj u Vrginmostu pošto je ovo pogrešan naziv. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 10:19, 4. jul 2010. (CEST)

Jedna knjiga? Mozemo li da vidimo neki citat? Na internetu jednostavno nema ni tog naziva.-- Bojan  Razgovor  10:34, 4. jul 2010. (CEST)

Da li ti Bojane imaš bilo kakvu literaturu koju si koristio pri pravljenju odluke da preimenuješ ovaj članak koji se zvao Geniocid u Vrginmostu? Ili si se rukovodio intuicijom? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 10:46, 4. jul 2010. (CEST)

Ne, ja to nisam nikada ni tvrdio. Ja sam ujednacio naziv sa dugogodisnjim vikipedijanskim nacinom imenovanja clanaka o zlocinima. -- Bojan  Razgovor  12:02, 4. јул 2010. (CEST)

Тражио си изворе и добио си изворе. Ако сам те добро схватио, не желиш да преименујеш чланак у Покољ у Вргинмосту? --БаШ-ЧелиК (разговор) 12:23, 4. јул 2010. (CEST)

Pa ti si rekao da je ustaljeno i opet nisi me ubedio. Jedan autor i to noviji nije nikakav dokaz ustaljenosti. Za mene su reči pokolj i masakr sinonimi, ali kako je reč pokolj izvedeno od reči klati, to više priliči nekom senzacionalizmu, a ne nečemu što teži da bude kvalitetno. Kada vidim reč pokolj sumnjam u objektivnost autora a da članak nisam ni počeo da čitam. Inače, ovde na srpskoj vikipediji je dugo bilo ustaljeno da se zločini u kojima je ubijen velik broj ljudi, koristi termin masakr. -- Bojan  Razgovor  12:31, 4. jul 2010. (CEST)

Zaključujem da si tražio izvore kao distrakciju a da uopšte nisi imao namjeru da prihvatiš te izvore. Mislim da se ponašaš nekorektno i da određuješ imena člancima u skladu sa tvojim vlastitim političkim opredjeljenima. Isto tako smatram da je nekorektno sa tvoje strane što na ovoj stranici pominješ Masakr u Srebrenici, te raspravu o zvaničnom nazivu pretvaraš u političku raspravu. Isto tako ne smatram da sa tobom mogu da dođem do bilo kakvog dogovora, čak i onda kada ti predočim izvore, ti jednostavo odbijaš da to prihvatiš. Pokušaću da potražim pomoć na drugom mjestu u vezi rješavanja ovoga problema. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 12:46, 4. jul 2010. (CEST)

Glavno političko opredeljenje koje gledam da sledim je ni po babi, ni po stričevima. Prihvatio bih da si me ubedio, ali objasnio sam zašto nisi. Kad me već optužuješ da raspravu prebacujem u politiku, pogledaj svoju prvi komentar gde me ni ne pitaš zašto sam to uradio, već mi odmah šiješ da negiram genocid (?). -- Bojan  Razgovor  12:53, 4. jul 2010. (CEST)

ps Ovaj naslov kojim je korisnik Bojan preimenovao članak Ustaški genocid u Vrginmostu u Masakri u Vrginmostu je totalno izmišljen od strane korisnika Bojan. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 13:08, 4. jul 2010. (CEST)

Radio sam svoj seljački i kovački posao

Radio sam svoj seljački i kovački posao - Đuro Zatezalo U izdanju SKD “Prosvjeta”, a uz pomoć Savjeta za nacionalne manjine, nedavno je iz štampe izašla knjiga poznatog karlovačkog historičara dr. Đure Zatezala pod naslovom “Radio sam svoj seljački i kovački posao”. Radi se o knjizi autentičnih svjedočenja ljudi koji su preživjeli genocid na području Nezavisne Države Hrvatske, odnosno na teritoriju Banije, Like, Korduna, Gorskog kotara i Pokuplja, u vremenu od 1941. do 1945. godine, kao i o svjedočenjima osuđenih počinilaca tih zločina. Radio sam svoj seljački i kovački posao --BaŠ-ČeliK (razgovor) 10:46, 4. jul 2010. (CEST)

Pokolj

Pokolj nevinih Srba iz Banije i Korduna u staroj glinskoj crkvi izvršen je na način koji najkarakterističnije svedoči o čudovišnosti jedne paklene mašine smrti koja se zvala \"Nezavisna Država Hrvatska\". Stravični pokolj Srba u Glinskoj crkvi izvršen je prvih dana avgusta 1941. Prethodno su mirni i bezazleni Srpski seljaci iz okolnih sela sreza Vrginmost najnečovečnije i najbezočnije, upravo pakleno i demonski izigrani i prevareni. Sa njima, njihovim savestima i dušama ustaše su se hteli užasno poigrati smišljenom propagandom u \"prekrštavanju pravoslavaca na katoličku vjeru\". Pozvali su ih da 2. avgusta 41. /na pravoslavnog Svetog Iliju/ dođu na skup u Vrginmost, gde će, tobože, nad njima izvršiti rimokatolički župnici \"prekrst\", pa će posle \"slobodno živjeti... ravnopravni sa Hrvatima\". U razgovorima po selima, po svedočenju očevidaca, nije među Srbima postignut nikakav dogovor, ni saglasnost na prekrštavanje. Ljudi su jednostavno došli u Vrginmost da vide šta će biti, a nisu ni mogli ne doći, jer su mnogi direktnim hvatanjem i nasilnim odvođenjem dovedeni u Glinu. U Vrginmostu je bilo sakupljeno preko 2.000 Srba, sve muškaraca od 16 do 60 godina. Odatle su ih počeli trpati u zatvorene kamione i odvoziti u Glinu. Druge grupe Srba iz okolnih sela doveli su u Topusko, pa onda kamionima i vozom odvezli u Glinu.

Po svedočenju naroda, a i po kasnijem priznanju nekih ustaša, Glina je skoro od samog početka zavođenja strahovlade N. D. Hrvatske postala mesto likvidiranja na stotine i stotine Srba iz Banije i Korduna. Po nekim svedočenjima, već u noći između 12. i 13. maja 41. godine bio je pokolj 300 Srba u Glini, u okolini, možda i u samoj Glinskoj crkvi, jer \"ona je već od dolaska ustaša na vlast služila kao zatvor i klanica ljudi\", kako je zabeležio jedan od svedoka. Glavni zločin u Glinskoj crkvi, kao što rekosmo, izvršen je početkom avgusta, počevši od praznika Svetog Ilije /\"Krvavi Sveti Ilija\"/. OD KOSOVA DO JADOVNA Jeromonah Atanasije Jevtić --BaŠ-ČeliK (razgovor) 10:55, 4. jul 2010. (CEST)

Kao sto sam i mislio, ne imenuje dogadjaj kao pokolj u Vrginmostu. I on je samo jedan, tako da to nije opsteprihvacen termin. Opsteprihvacen termin je npr Novosadska racija. -- Bojan  Razgovor  12:06, 4. jul 2010. (CEST)

Pokolj Srba u Glinskoj pravoslavnoj crkvi

Milka Ljubičić, Milan Bunjac: Pokolj Srba u Glinskoj pravoslavnoj crkvi, Glina 1995. (sadrži poimeničan popis žrtava) Ova knjiga se navodi kao izvor na stranici Vrginmost. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 11:08, 4. jul 2010. (CEST)