Вргинмост

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Вргинмост
19.08.2010. Petrova Gora - panoramio (1).jpg
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Хрватска
Жупанија Сисачко-мославачка
Општина Вргинмост
Становништво
Становништво
 — (2011) 1.095
Географске карактеристике
Координате 45°21′09″ СГШ; 15°51′54″ ИГД / 45.35263° СГШ; 15.86501° ИГД / 45.35263; 15.86501Координате: 45°21′09″ СГШ; 15°51′54″ ИГД / 45.35263° СГШ; 15.86501° ИГД / 45.35263; 15.86501
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 131 м
Вргинмост на мапи Хрватске
Вргинмост
Вргинмост
Вргинмост на мапи Сисачко-мославачке жупаније
Вргинмост
Вргинмост
Вргинмост на мапи Сисачко-мославачке жупаније
Остали подаци
Поштански број 44410 Вргинмост
Позивни број +385 44

Вргинмост је насељено мјесто и сједиште општине у Сисачко-мославачкој жупанији, Република Хрватска.

Географски положај[уреди]

Вргинмост се налази у прелазном појасу Баније и Кордуна, јер Петрова гора као међа двије шире регије не представља јасну и значајну природну границу двије области. Становници се сматрају кордунашима. Ово је и погранично подручје са БиХ, према општини Велика Кладуша. Најближи већи град је Карловац, удаљен 40 km.

Име[уреди]

Послије пада Српске Крајине, име насеља Вргинмост је 1996. било насилно промијењено, без претходно одржаног референдума о промјени имена града, па се мјесто од 1996. до 2012. звало Гвозд.[1] У складу са жељама већине становништва, 23. октобра 2012. године, општинско вијеће вратило је насељу вишевјековно име Вргинмост.[2] Име општине за сада остаје Гвозд, јер су одлуке о промјени назива града или општине у надлежности Сабора Хрватске.

Име Гвозд је иначе стари назив за Петрову гору названу тако по мјесту погибије старохрватског владара Петра Свачића. Само насеље Вргинмост је смјештено југоисточно од Гвозда и од свог оснивања носи назив Вргинмост или по старијем правопису Вргин- Мост и не вуче никакву етничку конотацију, па је остало нејасно који је био разлог промјене имена мјеста. Прва иницијатива враћања вишевјековног назива мјеста — Вргинмост покренута је још 2002. године, али су надлежне институције ову иницијативу прогласиле „неуставном“, јер је затражено да се о тој иницијативи претходно изјасне представници мјесних одбора у којима би било спроведено гласање за такву одлуку. Нова општинска власт извршила је потпуно легалну процедуру, спровела све захтјеве државних институција и на тај начин остварила право да донесе одлуку о враћању старог имена мјеста. Од свих вијећника само је представник ХДЗ-а био против, па је одлука о промјени назива постала пуноважна још у мјесецу јулу, али је коначна одлука о промјени имена мјеста званично прошла процедуре и проглашена 23. октобра 2012. године. Остало је још да се у Сабору Хрватске званично промијени и име општине.

Сама промјена имена није створила конфузије и расправе у тренутку доношења одлуке, у јулу мјесецу. Послије званичне одлуке од октобра јавност у Хрватској, медији, прије свега извјештавање о догађају „Нове ТВ“, довела је до закасњеле реакције која је пробудила одређене међунационалне тензије. Дуго је општинска власт у Вргинмосту чекала и од предузећа „Хрватске цесте“ да се поставе нове табле на улазима и излазима из града са именом Вргинмост. Крајем октобра табле су постављене, а једна на улазу у град је прежврљана спрејом. Створена је напета ситуација у којој службеници МУП-а, даноноћно чувају табле са именом мјеста. У хајку против одлуке о промјени имена укључиле су се и Хрватска странка права и ХЧСП, удружења ратних ветерана, као и локално римокатоличко свештенство. Неки медији износе чак и лажне тврдње о националном саставу становништва које се иначе лако могу провјерити на званичном сајту Државног завода за статистику[3] о томе да се "96% становника Гвозда који су Хрвати противе одлуци о промјени имена“.

Рељеф[уреди]

Шире подручје Вргинмоста је изразито брежуљкаст крај, односно спада у ниско побрђе. Просјечна надморска висина је око 200 метара. Већи дио територије је покривен пролазним шумама и шумарцима међу којима се истичу: Кремешница која се простире од Сјеничака према Ласињи, Медвеђак, Катићкоса, Трепча, Туклеч и Абез између села Сјеничака, Утиње и Пјешчанице, затим Топличке косе сјеверозападно од Топуског, Дебела коса између села Катиновца и Црног Потока, као и источне падине Петрове горе у граничном подручју према сусједној општини Војнић, са предјелима Кијак, Храстовац, Магарчевац, Шпанова пољана и највишим врхом Петрове горе — Петровцем, на надморској висини од 507 метара.

Изузев Купе у сјеверном дијелу краја и Глине у граничном појасу према Босни, одн. подручју Велике Кладуше, већих водених токова готово и да нема. Са друге стране, овај простор богат је потоцима и изворима. Од већих потока истиче се Велика Трепча, која извире испод јужних падина Јуриних брда, протиче кроз Вргинмост, поред Кирина и Чремушнице, да би код засиока Лукинић примила Малу Трепчу и даље до ушћа у Купу југоисточно од Ласиње текла као Трепча. Од осталих већих потока истичу се Мала Утиња, која извире на источним падинама шуме Медвеђак, протиче кроз село Сјеничак и уљева се у Купу код мјеста Скакавац. Затим, Чемерница, која извире на источним падинама Петрове горе, код села Подгорја и уљева се у Глину код Гређана и Перна коју чине сливови са источних падина Петрове горе између Храстовца и Шпанове пољане, а уљева се у Глину код Старог Села Топуског.

Клима је умјерено-континентална. Температуре у јулу су изнад +20 степени, а зими се спуштају и до -20 °C. Земљиште није посебно плодно. Спада у групу „посних“ и „киселих“ земљишта. Од бјелогоричне шуме највише је букве, храста, граба и питомог кестена. Брежуљци обилују брезовом шумом.

Историја[уреди]

Насеље Вргинмост први пут се помиње почетком 18. века, а добило је име по извјесном Врги, који је овдје саградио кућу и мали мост преко ријеке.

У Другом свјетском рату, у августу мјесецу 1941. године усташе су убиле 1.564 [4] Срба из Вргинмоста и околине у покољу у Глинској цркви. Убијено је и најмање 116 дјеце[тражи се извор]. Тада су и спаљена српска села у околини, као и храм Св. пророка Илије, подигнут 1773. године. 1942. Вргинмост су ослободили Партизани (види Бихаћка операција 1942.)

У самом мјесту Вргинмост, у току НОБ-а, у партизанским јединицама је било око 20 лица, од којих је 6 погинуло, а међу преживјелима је било 5 носилаца „Партизанске споменице 1941.". Од стране непријатеља је убијено 38 мјештана, 3 су умрла од тифуса, а 3 су жртве рата.

Побијени мјештани били су презимена: Ајдиновић, Арбутина, Бабић, Бранковић, Цревар, Данчула, Ивковић, Јањанин, Јарчов, Јовичић, Коркут, Лапчевић, Личина, Лукач, Малбаша, Малобабић, Миличевић, Митић, Мраовић, Мркобрада, Насташић, Пауновић, Радановић, Родић, Рончевић, Самарџија, Тепшић и Владић — сви Срби.

До 1991. године општина Вргинмост била је у саставу некадашње Заједнице општина Карловац. Референдумом од 3. фебруара 1992. становништво се већински одлучило за приступање тадашње општине Вргинмост САО Крајини. Падом Крајине, послије операције „Олуја“, највећи дио становништва одлази у избјеглиштво, угл. у Србију и Републику Српску. Један дио становништва касније одлази и у треће земље. Вргинмост постаје општина са новим именом Гвозд, наметнутим 1996. године. Као територијално умањена у односу на пријератну, данашња општина обухвата 19 насеља и налази се у саставу Сисачко-мославачке жупаније. У међувремену простор је насељен Хрватима, већином избјеглим из Босне и Херцеговине. Мањи број углавном старијег српског становништва вратио се у своја претходна мјеста становања.

Други свјетски рат[уреди]

У срезу Вргинмост масовно су убијани жене и деца од стране усташа. Често су их затварали у сељачке куће, које би запалили и сви би унутра изгорели. Усташе су такође нагонили жене да пасу траву. У појединим местима среза Вргинмоста после силовања српских жена и девојака усташе би им "одрезали груди и полне органе" говорећи: "Нећете више рађати српске псе".[5]

Јосип Клеменчић месар и општински комесар из Вргинмоста, за време покоља становништва и паљења села у бихаћком срезу опљачкао је од Срба "велику суму папирног новца и и више килограма сребрног новца".[6]

Срби из села Сјеничка који су јула 1941. године дошли у Вргинмост да траже дозволу за вршидбу жита, похватани су и убијени. Тада је у једном дану страдало 20 Срба из Сјеничка.[7]

У срезу Вгинмост власти су наредиле свим сељацима да са породицама дођу у среско место ради покатоличавања. У општини Чемерници председник општине Јосип Живчић наредио је да сви Срби мушкарци, у узрасту од 16 до 60 година, морају 3. августа 1941. године неизоставно доћи у Вргинмост, где ће их дочекати римокатолички жупници и превести их у римокатоличку веру, уз обећање да након тога више нико неће смети да дирне покатоличене Србе и они ће бити равноправни са Хрватима. У наредби је још стајало да сви који тога дана не дођу да се покрсте, биће код својих кућа убијени. Стога је, сасвим разумљиво, што се тога дана окупило у Вргинмосту око 1.200 лица. Усташе су раздвојиле мушкарце од жена, па жене пустили кућама са децом, а људе поубијали. Оваквих и сличних примера било је безброј.[8]

У срезу Вргинмост усташе су заједно са општинским властима присиљавали Србе на покатоличавање претећи им убиством и логорима.[9][непоуздан извор?]

У срезу Вргин Мост порушене су цркве у Чемерници, Топуском, Стипану, Кирину, Бовићу, Славским Пољима, Пјешчаници, Перни и Блатуши.

Становништво[уреди]

Попис 2011.[уреди]

На посљедњем попису становништва из 2011. године, на подручју општине укупно је пописано 2.970 становника, а у самом мјесту Вргинмост пописано је укупно 1.095 становника.[10]

Попис 2011.‍
Срби
  
1.976 66,53 %
Хрвати
  
951 32,02 %
Остали
  
24 0,80 %
Неизјашњени
  
19 0,64 %
укупно: 2.970

Попис 2001.[уреди]

Према попису становништва из 2001. године општина Вргинмост (данашња, умањена) има 3.779 становника у 19 насеља. Већину чине Срби (58%) а бројни су и Хрвати (40%), већином насељени у насеља која су до пада Крајине била насељена Србима. Сам градић Вргинмост има 1.303 становника.

Попис 1991.[уреди]

По попису становништва из 1991. године, општина Вргинмост је имала 16.599 становника, распоређених у 40 насељених мјеста.

година пописа укупно Срби Хрвати Југословени остали
1991 16.599 11.729 (70,66%) 4.043 (24,35%) 278 (1,67%) 549 (3,30%)

Бивша велика општина Вргинмост је новом територијалном организацијом у Хрватској укинута и формиране су три општине: Вргинмост, Ласиња и Топуско. Иако читав крај гравитира Карловцу, из политичко-етничких разлога општине Вргинмост и Топуско ушле су у састав Сисачко-мославачке жупаније. Општина Ласиња је у саставу Карловачке жупаније. Тиме је у обје жупаније обезбјеђена огромна хрватска етничка већина.

Према новој територијалној подјели, национални састав 1991. године је био сљедећи:

* укупно Срби Хрвати Југословени остали
општина Вргинмост 8.082 7.568 (93,64%) 182 (2,25%) 102 (1,26%) 230 (2,84%)
општина Ласиња (део) 1.693 17 (1,00%) 1.610 (95,09%) 25 (1,47%) 41 (2,42%)
општина Топуско 6.824 4.144 (60,72%) 2.251 (32,98%) 151 (2,21%) 278 (4,07%)

Вргинмост (насељено мјесто), национални састав[уреди]

Националност[11] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 1.403 (89,36%) 1.185 (84,46%) 929 (86,98%) 676 (80,47%)
Хрвати 47 (2,99%) 44 (3,13%) 65 (6,08%) 138 (16,42%)
Југословени 42 (2,67%) 125 (8,90%) 34 (3,18%) 9 (1,07%)
остали и непознато 78 (4,96%) 49 (3,49%) 40 (3,74%) 17 (2,02%)
Укупно 1.570 1.403 1.068 840

На попису становништва 1991. године, насељено место Вргинмост је имало 1.570 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
1.403 89,36 %
Хрвати
  
47 2,99 %
Југословени
  
42 2,67 %
Муслимани
  
13 0,82 %
Црногорци
  
3 0,19 %
Мађари
  
2 0,12 %
Словенци
  
1 0,06 %
неопредељени
  
38 2,42 %
непознато
  
21 1,33 %
укупно: 1.570

Аустроугарски попис 1910.[уреди]

На попису 1910. године насеље Вргинмост (заједно са Цреварском Страном, која се као самостално насеље исказује од 1921. године) је имало 707 становника, сљедећег националног састава:

Привреда[уреди]

Данас у Вргинмосту нема ниједног значајног привредног објекта. Општина спада међу најсиромашнија подручја у Хрватској.

Култура и образовање[уреди]

На подручју општине дјелује једна основна школа — ОШ „Гвозд“.

Познате личности[уреди]

Спорт[уреди]

До 1995. године и протјеривања Срба, у Вргинмосту је постојао фудбалски клуб "Јединство". Послије 1995. године, досељени Хрвати оснивају НК „Гвозд" који се тренутно такмичи у 2. жупанијској лиги.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Gvozd će se opet zvati Vrginmost”. Dnevnik.hr. 13. 6. 2012. Приступљено 03. 11. 2012. 
  2. ^ „SDSS — Samostalna demokratska srpska stranka”. Sdss.hr. Архивирано из оригинала на датум 25. 08. 2012. Приступљено 03. 11. 2012. 
  3. ^ „Republika Hrvatska — Državni Zavod Za Statistiku”. Dzs.hr. Приступљено 03. 11. 2012. 
  4. ^ Милка Љубичић, Милан Буњац: Покољ Срба у Глинској православној цркви, Глина 1995. (садржи поименичан попис жртава)
  5. ^ Страњаковић 1991, стр. 221,222,230
  6. ^ Страњаковић 1991, стр. 107.
  7. ^ Страњаковић 1991, стр. 191.
  8. ^ Страњаковић 1991, стр. 193.
  9. ^ Драган Бркић. земљорадник из Чемернице, срез Вргинмост
  10. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 22. 11. 2013. 
  11. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Литература[уреди]

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.