Вргинмост

Из Википедије, слободне енциклопедије
Вргинмост
Административни подаци
Држава  Хрватска
Жупанија Сисачко-мославачка
Општина Вргинмост
Становништво
Становништво
 — (2011) 1.095
Географске карактеристике
Координате 45°21′12″ СГШ; 15°51′54″ ИГД / 45.353230243504726° СГШ; 15.865071859675346° ИГД / 45.353230243504726; 15.865071859675346Координате: 45°21′12″ СГШ; 15°51′54″ ИГД / 45.353230243504726° СГШ; 15.865071859675346° ИГД / 45.353230243504726; 15.865071859675346
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 131 м
Вргинмост на мапи Хрватске
Вргинмост
Вргинмост
Вргинмост на мапи Сисачко-мославачке жупаније
Вргинмост
Вргинмост
Вргинмост на мапи Сисачко-мославачке жупаније
Остали подаци
Поштански број 44410 Вргинмост
Позивни број +385 44

Вргинмост је насељено мјесто и сједиште општине у Сисачко-мославачкој жупанији, Република Хрватска.

Географски положај[уреди]

Вргинмост се налази у прелазном појасу Баније и Кордуна, јер Петрова гора као међа двије шире регије не представља јасну и значајну природну границу двије области. Становници се сматрају кордунашима. Ово је и погранично подручје са БиХ, према општини Велика Кладуша. Најближи већи град је Карловац, удаљен 40 km.

Име[уреди]

Послије пада Српске Крајине, име насеља Вргинмост је 1996. било насилно промијењено, без претходно одржаног референдума о промјени имена града, па се мјесто од 1996. до 2012. звало Гвозд.[1]. У складу са жељама већине становништва, 23. октобра 2012. године, општинско вијеће вратило је насељу вишевјековно име Вргинмост.[2] Име општине за сада остаје Гвозд, јер су одлуке о промјени назива града или општине у надлежности Сабора Хрватске.

Име Гвозд је иначе стари назив за Петрову гору названу тако по мјесту погибије старохрватског владара Петра Свачића. Само насеље Вргинмост је смјештено југоисточно од Гвозда и од свог оснивања носи назив Вргинмост или по старијем правопису Вргин- Мост и не вуче никакву етничку конотацију, па је остало нејасно који је био разлог промјене имена мјеста. Прва иницијатива враћања вишевјековног назива мјеста — Вргинмост покренута је још 2002. године, али су надлежне институције ову иницијативу прогласиле „неуставном“, јер је затражено да се о тој иницијативи претходно изјасне представници мјесних одбора у којима би било спроведено гласање за такву одлуку. Нова општинска власт извршила је потпуно легалну процедуру, спровела све захтјеве државних институција и на тај начин остварила право да донесе одлуку о враћању старог имена мјеста. Од свих вијећника само је представник ХДЗ-а био против, па је одлука о промјени назива постала пуноважна још у мјесецу јулу, али је коначна одлука о промјени имена мјеста званично прошла процедуре и проглашена 23. октобра 2012. године. Остало је још да се у Сабору Хрватске званично промијени и име општине.

Сама промјена имена није створила конфузије и расправе у тренутку доношења одлуке, у јулу мјесецу. Послије званичне одлуке од октобра јавност у Хрватској, медији, прије свега извјештавање о догађају „Нове ТВ“, довела је до закасњеле реакције која је пробудила одређене међунационалне тензије. Дуго је општинска власт у Вргинмосту чекала и од предузећа „Хрватске цесте“ да се поставе нове табле на улазима и излазима из града са именом Вргинмост. Крајем октобра табле су постављене, а једна на улазу у град је прежврљана спрејом. Створена је напета ситуација у којој службеници МУП-а, даноноћно чувају табле са именом мјеста. У хајку против одлуке о промјени имена укључиле су се и Хрватска странка права и ХЧСП, удружења ратних ветерана, као и локално римокатоличко свештенство. Неки медији износе чак и лажне тврдње о националном саставу становништва које се иначе лако могу провјерити на званичном сајту Државног завода за статистику[3] о томе да се "96% становника Гвозда који су Хрвати противе одлуци о промјени имена“.

Рељеф[уреди]

Шире подручје Вргинмоста је изразито брежуљкаст крај, односно спада у ниско побрђе. Просјечна надморска висина је око 200 метара. Већи дио територије је покривен пролазним шумама и шумарцима међу којима се истичу: Кремешница која се простире од Сјеничака према Ласињи, Медвеђак, Катићкоса, Трепча, Туклеч и Абез између села Сјеничака, Утиње и Пјешчанице, затим Топличке косе сјеверозападно од Топуског, Дебела коса између села Катиновца и Црног Потока, као и источне падине Петрове горе у граничном подручју према сусједној општини Војнић, са предјелима Кијак, Храстовац, Магарчевац, Шпанова пољана и највишим врхом Петрове горе — Петровцем, на надморској висини од 507 метара.

Изузев Купе у сјеверном дијелу краја и Глине у граничном појасу према Босни, одн. подручју Велике Кладуше, већих водених токова готово и да нема. Са друге стране, овај простор богат је потоцима и изворима. Од већих потока истиче се Велика Трепча, која извире испод јужних падина Јуриних брда, протиче кроз Вргинмост, поред Кирина и Чремушнице, да би код засиока Лукинић примила Малу Трепчу и даље до ушћа у Купу југоисточно од Ласиње текла као Трепча. Од осталих већих потока истичу се Мала Утиња, која извире на источним падинама шуме Медвеђак, протиче кроз село Сјеничак и уљева се у Купу код мјеста Скакавац. Затим, Чемерница, која извире на источним падинама Петрове горе, код села Подгорја и уљева се у Глину код Гређана и Перна коју чине сливови са источних падина Петрове горе између Храстовца и Шпанове пољане, а уљева се у Глину код Старог Села Топуског.

Клима је умјерено-континентална. Температуре у јулу су изнад +20 степени, а зими се спуштају и до -20 °C. Земљиште није посебно плодно. Спада у групу „посних“ и „киселих“ земљишта. Од бјелогоричне шуме највише је букве, храста, граба и питомог кестена. Брежуљци обилују брезовом шумом.

Историја[уреди]

Насеље Вргинмост први пут се помиње почетком 18. века, а добило је име по извјесном Врги, који је овдје саградио кућу и мали мост преко ријеке.

У Другом свјетском рату, у августу мјесецу 1941. године усташе су убиле 1.564 [4] Срба из Вргинмоста и околине у покољу у Глинској цркви. Убијено је и најмање 116 дјеце[тражи се извор]. Тада су и спаљена српска села у околини, као и храм Св. пророка Илије, подигнут 1773. године. 1942. Вргинмост су ослободили Партизани (види Бихаћка операција 1942.)

У самом мјесту Вргинмост, у току НОБ-а, у партизанским јединицама је било око 20 лица, од којих је 6 погинуло, а међу преживјелима је било 5 носилаца „Партизанске споменице 1941.". Од стране непријатеља је убијено 38 мјештана, 3 су умрла од тифуса, а 3 су жртве рата.

Побијени мјештани били су презимена: Ајдиновић, Арбутина, Бабић, Бранковић, Цревар, Данчула, Ивковић, Јањанин, Јарчов, Јовичић, Коркут, Лапчевић, Личина, Лукач, Малбаша, Малобабић, Миличевић, Митић, Мраовић, Мркобрада, Насташић, Пауновић, Радановић, Родић, Рончевић, Самарџија, Тепшић и Владић — сви Срби.

До 1991. године општина Вргинмост била је у саставу некадашње Заједнице општина Карловац. Референдумом од 3. фебруара 1992. становништво се већински одлучило за приступање тадашње општине Вргинмост САО Крајини. Падом Крајине, послије операције „Олуја“, највећи дио становништва одлази у избјеглиштво, угл. у Србију и Републику Српску. Један дио становништва касније одлази и у треће земље. Вргинмост постаје општина са новим именом Гвозд, наметнутим 1996. године. Као територијално умањена у односу на пријератну, данашња општина обухвата 19 насеља и налази се у саставу Сисачко-мославачке жупаније. У међувремену простор је насељен Хрватима, већином избјеглим из Босне и Херцеговине. Мањи број углавном старијег српског становништва вратио се у своја претходна мјеста становања.

Други свјетски рат[уреди]

У срезу Вргинмост масовно су убијани жене и деца од стране усташа. Често су их затварали у сељачке куће, које би запалили и сви би унутра изгорели. Усташе су такође нагонили жене да пасу траву. У појединим местима среза Вргинмоста после силовања српских жена и девојака усташе би им "одрезали груди и полне органе" говорећи: "Нећете више рађати српске псе".[5]

Јосип Клеменчић месар и општински комесар из Вргинмоста, за време покоља становништва и паљења села у бихаћком срезу опљачкао је од Срба "велику суму папирног новца и и више килограма сребрног новца".[6]

Срби из села Сјеничка који су јула 1941. године дошли у Вргинмост да траже дозволу за вршидбу жита, похватани су и убијени. Тада је у једном дану страдало 20 Срба из Сјеничка.[7]

У срезу Вгинмост власти су наредиле свим сељацима да са породицама дођу у среско место ради покрштавања. У општини Чемерници председник општине Јосип Живчић наредио је "да сви Срби мушкарци од 16 до 60 година морају 3. августа 1941. године неизоставно доћи у Вргинмост, где ће их дочекати римокатолички жупници и превести их у римокатоличку веру. Тада нико више неће смети да дирне покрштене Србе и они ће бити равноправни са Хрватима". У наредби је још стајало да сви који тога дана не дођу да се покрсте, биће код својих кућа убијени. Стога је, сасвим разумљиво, што се тога дана окупило у Вргинмосту око 1.200 лица. Усташе су раздвојиле мушкарце од жена, па жене пустили кућама са децом, а људе поубијали. Оваквих и сличних примера било је безброј.[8]

У срезу Вргинмост усташе су заједно са општинским властима присиљавали Србе на покрштавање претећи им убиством и логорима.[9][непоуздан извор?]

У срезу Вргин Мост порушене су цркве у Чемерници, Топуском, Стипану, Кирину, Бовићу, Славским Пољима, Пјешчаници, Перни и Блатуши.

Становништво[уреди]

Попис 2011.[уреди]

На посљедњем попису становништва из 2011. године, на подручју општине укупно је пописано 2.970 становника, а у самом мјесту Вргинмост пописано је укупно 1.095 становника.[10]

Попис 2011.‍
Срби
  
1.976 66,53 %
Хрвати
  
951 32,02 %
Остали
  
24 0,80 %
Неизјашњени
  
19 0,64 %
укупно: 2.970

Попис 2001.[уреди]

Према попису становништва из 2001. године општина Вргинмост (данашња, умањена) има 3.779 становника у 19 насеља. Већину чине Срби (58%) а бројни су и Хрвати (40%), већином насељени у насеља која су до пада Крајине била насељена Србима. Сам градић Вргинмост има 1.303 становника.

Попис 1991.[уреди]

По попису становништва из 1991. године, општина Вргинмост је имала 16.599 становника, распоређених у 40 насељених мјеста.

година пописа укупно Срби Хрвати Југословени остали
1991 16.599 11.729 (70,66%) 4.043 (24,35%) 278 (1,67%) 549 (3,30%)

Бивша велика општина Вргинмост је новом територијалном организацијом у Хрватској укинута и формиране су три општине: Вргинмост, Ласиња и Топуско. Иако читав крај гравитира Карловцу, из политичко-етничких разлога општине Вргинмост и Топуско ушле су у састав Сисачко-мославачке жупаније. Општина Ласиња је у саставу Карловачке жупаније. Тиме је у обје жупаније обезбјеђена огромна хрватска етничка већина.

Према новој територијалној подјели, национални састав 1991. године је био сљедећи:

* укупно Срби Хрвати Југословени остали
општина Вргинмост 8.082 7.568 (93,64%) 182 (2,25%) 102 (1,26%) 230 (2,84%)
општина Ласиња (део) 1.693 17 (1,00%) 1.610 (95,09%) 25 (1,47%) 41 (2,42%)
општина Топуско 6.824 4.144 (60,72%) 2.251 (32,98%) 151 (2,21%) 278 (4,07%)

Вргинмост (насељено мјесто), национални састав[уреди]

Националност[11] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 1.403 (89,36%) 1.185 (84,46%) 929 (86,98%) 676 (80,47%)
Хрвати 47 (2,99%) 44 (3,13%) 65 (6,08%) 138 (16,42%)
Југословени 42 (2,67%) 125 (8,90%) 34 (3,18%) 9 (1,07%)
остали и непознато 78 (4,96%) 49 (3,49%) 40 (3,74%) 17 (2,02%)
Укупно 1.570 1.403 1.068 840

На попису становништва 1991. године, насељено место Вргинмост је имало 1.570 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
1.403 89,36 %
Хрвати
  
47 2,99 %
Југословени
  
42 2,67 %
Муслимани
  
13 0,82 %
Црногорци
  
3 0,19 %
Мађари
  
2 0,12 %
Словенци
  
1 0,06 %
неопредељени
  
38 2,42 %
непознато
  
21 1,33 %
укупно: 1.570

Аустроугарски попис 1910.[уреди]

На попису 1910. године насеље Вргинмост (заједно са Цреварском Страном, која се као самостално насеље исказује од 1921. године) је имало 707 становника, сљедећег националног састава:

Привреда[уреди]

Данас у Вргинмосту нема ниједног значајног привредног објекта. Општина спада међу најсиромашнија подручја у Хрватској.

Култура и образовање[уреди]

На подручју општине дјелује једна основна школа — ОШ „Гвозд“.

Познате личности[уреди]

Спорт[уреди]

До 1995. године и протјеривања Срба, у Вргинмосту је постојао фудбалски клуб "Јединство". Послије 1995. године, досељени Хрвати оснивају НК „Гвозд" који се тренутно такмичи у 2. жупанијској лиги.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Gvozd će se opet zvati Vrginmost”. Dnevnik.hr. 13. 6. 2012. Приступљено 3. 11. 2012. 
  2. „SDSS — Samostalna demokratska srpska stranka”. Sdss.hr. Приступљено 3. 11. 2012. 
  3. „Republika Hrvatska — Državni Zavod Za Statistiku”. Dzs.hr. Приступљено 3. 11. 2012. 
  4. Милка Љубичић, Милан Буњац: Покољ Срба у Глинској православној цркви, Глина 1995. (садржи поименичан попис жртава)
  5. Страњаковић (1991). стр. 221,222,230.
  6. Страњаковић (1991). стр. 107.
  7. Страњаковић (1991). стр. 191.
  8. Страњаковић (1991). стр. 193.
  9. Драган Бркић. земљорадник из Чемернице, срез Вргинмост
  10. „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 22. 11. 2013. 
  11. Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]