Вргинмост
Вргинмост | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Сисачко-мославачка |
Општина | Вргинмост |
Становништво | |
— 2011. | 860 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 21′ 12″ С; 15° 51′ 55″ И / 45.353333° С; 15.865202° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 131 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 44410 Вргинмост |
Позивни број | +385 44 |
Регистарска ознака | SK |
Веб-сајт | www |
Вргинмост је насељено мјесто и сједиште општине у Сисачко-мославачкој жупанији, Република Хрватска. Према резултатима пописа из 2021. у општини је живело 2.047 становника, а у самом насељу је живело 860 становникa.[1]
Географски положај
[уреди | уреди извор]Вргинмост се налази у прелазном појасу Баније и Кордуна, јер Петрова гора као међа двије шире регије не представља јасну и значајну природну границу двије области. Становници се сматрају кордунашима. Ово је и погранично подручје са БиХ, према општини Велика Кладуша. Најближи већи град је Карловац, удаљен 40 km.
Име
[уреди | уреди извор]Послије пада Српске Крајине, име насеља Вргинмост је 1996. године било насилно промијењено, без претходно одржаног референдума о промјени имена града, па се мјесто од 1996. до 2012. звало Гвозд.[2] У складу са жељама већине становништва, 23. октобра 2012. године, општинско вијеће вратило је насељу вишевјековно име Вргинмост.[3] Име општине за сада остаје Гвозд, јер су одлуке о промјени назива града или општине у надлежности Сабора Хрватске.
Име Гвозд је иначе стари назив за Петрову гору названу тако по мјесту погибије старохрватског владара Петра Свачића. Само насеље Вргинмост је смјештено југоисточно од Гвозда и од свог оснивања носи назив Вргинмост или по старијем правопису Вргин- Мост и не вуче никакву етничку конотацију, па је остало нејасно који је био разлог промјене имена мјеста. Прва иницијатива враћања вишевјековног назива мјеста — Вргинмост покренута је још 2002. године, али су надлежне институције ову иницијативу прогласиле „неуставном“, јер је затражено да се о тој иницијативи претходно изјасне представници мјесних одбора у којима би било спроведено гласање за такву одлуку. Нова општинска власт извршила је потпуно легалну процедуру, спровела све захтјеве државних институција и на тај начин остварила право да донесе одлуку о враћању старог имена мјеста. Од свих вијећника само је представник ХДЗ-а био против, па је одлука о промјени назива постала пуноважна још у мјесецу јулу, али је коначна одлука о промјени имена мјеста званично прошла процедуре и проглашена 23. октобра 2012. године. Остало је још да се у Сабору Хрватске званично промијени и име општине.
Сама промјена имена није створила конфузије и расправе у тренутку доношења одлуке, у јулу мјесецу. Послије званичне одлуке од октобра јавност у Хрватској, медији, прије свега извјештавање о догађају „Нове ТВ“, довела је до закасњеле реакције која је пробудила одређене међунационалне тензије. Дуго је општинска власт у Вргинмосту чекала и од предузећа „Хрватске цесте“ да се поставе нове табле на улазима и излазима из града са именом Вргинмост. Крајем октобра табле су постављене, а једна на улазу у град је прежврљана спрејом. Створена је напета ситуација у којој службеници МУП-а, даноноћно чувају табле са именом мјеста. У хајку против одлуке о промјени имена укључиле су се и ХСП и ХЧСП, удружења ратних ветерана, као и локално римокатоличко свештенство. Неки медији износе чак и лажне тврдње о националном саставу становништва које се иначе лако могу провјерити на званичном сајту Државног завода за статистику[4] о томе да се "96% становника Гвозда који су Хрвати противе одлуци о промјени имена“.
Рељеф
[уреди | уреди извор]Шире подручје Вргинмоста је изразито брежуљкаст крај, односно спада у ниско побрђе. Просјечна надморска висина је око 200 m. Већи дио територије је покривен пролазним шумама и шумарцима међу којима се истичу: Кремешница која се простире од Сјеничака према Ласињи, Медвеђак, Катићкоса, Трепча, Туклеч и Абез између села Сјеничака, Утиње и Пјешчанице, затим Топличке косе сјеверозападно од Топуског, Дебела коса између села Катиновца и Црног Потока, као и источне падине Петрове горе у граничном подручју према сусједној општини Војнић, са предјелима Кијак, Храстовац, Магарчевац, Шпанова пољана и највишим врхом Петрове горе — Петровцем, на надморској висини од 507 m.
Изузев Купе у сјеверном дијелу краја и Глине у граничном појасу према Босни, одн. подручју Велике Кладуше, већих водених токова готово и да нема. Са друге стране, овај простор богат је потоцима и изворима. Од већих потока истиче се Велика Трепча, која извире испод јужних падина Јуриних брда, протиче кроз Вргинмост, поред Кирина и Чремушнице, да би код засиока Лукинић примила Малу Трепчу и даље до ушћа у Купу југоисточно од Ласиње текла као Трепча. Од осталих већих потока истичу се Мала Утиња, која извире на источним падинама шуме Медвеђак, протиче кроз село Сјеничак и уљева се у Купу код мјеста Скакавац. Затим, Чемерница, која извире на источним падинама Петрове горе, код села Подгорја и уљева се у Глину код Гређана и Перна коју чине сливови са источних падина Петрове горе између Храстовца и Шпанове пољане, а уљева се у Глину код Старог Села Топуског.
Клима је умјерено-континентална. Температуре у јулу су изнад +20 °C, а зими се спуштају и до -20 °C. Земљиште није посебно плодно. Спада у групу „посних“ и „киселих“ земљишта. Од бјелогоричне шуме највише је букве, храста, граба и питомог кестена. Брежуљци обилују брезовом шумом.
Историја
[уреди | уреди извор]Насеље Вргинмост први пут се помиње почетком 18. века, а добило је име по извјесном Врги, који је овдје саградио кућу и мали мост преко ријеке. Реч је у ствари о свештеничкој породици Врга. Године 1867. месни парох поп је Јово Верга, купац познате Радићеве пољопривредне књиге.[5] Он је претплатник Вукове књиге српских песама и неколико година раније - 1862. године - као Јован Вргу.[6]
Почетком 20. века у Вргином мосту политичка и црквена општина, православна црква и комунална основна школа, пошта и брзојав и жељезничка станица. У месту је тада 401 српски дом са 2856 православних душа. Председник православне црквене општине је парох поп Теодор Лукач, перовођа Васиљ Коркут. У њеном саставу су и села Пјешчаница и Брњавац. Све старе црквене матице су у пожару 1889. године изгореле. Трошна српска православна црква је посвећена Св. Илији,[7] при којем служи 13 година поп Лукач рођен у месту 1868. године. Православна парохија је прве класе, нема парохијски дом, а има српско православно гробље.
Комунална основна школа има једно здање подигнуто 1860. године. У њој раде учитељ Миле Оклобџија и учитељица Даница Дерета. Школу је 1905/1906. године похађало 115 ученика, од 353 школског узраста. Деца долазе из поменутих парохијских филијала.
Срби у месту су били активни и друштвени, па су за неколико године почетком 20. века створили две сличне по намени удружења. У Вргинмосту је 1901. године основана Српска штедионица као задруга. А 1907. године Српска пољопривредна кредитна задруга.[8]
Други светски рат
[уреди | уреди извор]Овај одељак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. |
У Другом свјетском рату, у августу мјесецу 1941. године усташе су убиле 1.564[9] Срба из Вргинмоста и околине у покољу у Глинској цркви. Убијено је и најмање 116 дјеце [тражи се извор]. Тада су и спаљена српска села у околини, као и храм Св. пророка Илије, подигнут 1773. године. 1942. Вргинмост су ослободили Партизани (види Бихаћка операција 1942.)
У самом мјесту Вргинмост, у току НОБ-а, у партизанским јединицама је било око 20 лица, од којих је 6 погинуло, а међу преживјелима је било 5 носилаца „Партизанске споменице 1941.". Од стране непријатеља је убијено 38 мјештана, 3 су умрла од тифуса, а 3 су жртве рата.
Побијени мјештани били су презимена: Ајдиновић, Арбутина, Бабић, Бранковић, Цревар, Данчула, Ивковић, Јањанин, Јарчов, Јовичић, Коркут, Лапчевић, Личина, Лукач, Малбаша, Малобабић, Миличевић, Митић, Мраовић, Мркобрада, Насташић, Пауновић, Радановић, Родић, Рончевић, Самарџија, Тепшић и Владић — сви Срби.
У срезу Вргинмост масовно су убијани жене и деца од стране усташа. Често су их затварали у сељачке куће, које би запалили и сви би унутра изгорели. Усташе су такође нагонили жене да пасу траву. У појединим местима среза Вргинмоста после силовања српских жена и девојака усташе би им "одрезали груди и полне органе" говорећи: "Нећете више рађати српске псе".[10]
Јосип Клеменчић месар и општински комесар из Вргинмоста, за време покоља становништва и паљења села у бихаћком срезу опљачкао је од Срба "велику суму папирног новца и и више килограма сребрног новца".[11]
Срби из села Сјеничака који су јула 1941. године дошли у Вргинмост да траже дозволу за вршидбу жита, похватани су и убијени. Тада је у једном дану страдало 20 Срба из Сјеничака.[12]
У срезу Вгинмост власти су наредиле свим сељацима да са породицама дођу у среско место ради покатоличавања. У општини Чемерници председник општине Јосип Живчић наредио је да сви Срби мушкарци, у узрасту од 16 до 60 година, морају 3. августа 1941. године неизоставно доћи у Вргинмост, где ће их дочекати римокатолички жупници и превести их у римокатоличку веру, уз обећање да након тога више нико неће смети да дирне покатоличене Србе и они ће бити равноправни са Хрватима. У наредби је још стајало да сви који тога дана не дођу да се покрсте, биће код својих кућа убијени. Стога је, сасвим разумљиво, што се тога дана окупило у Вргинмосту око 1.200 лица. Усташе су раздвојиле мушкарце од жена, па жене пустили кућама са децом, а мушкарце поубијали. Оваквих и сличних примера било је безброј.[13]
У срезу Вргинмост усташе су заједно са општинским властима присиљавали Србе на покатоличавање претећи им убиством и логорима.[14][непоуздан извор?]
У срезу Вргинмост порушене су цркве у Чемерници, Топуском, Стипану, Кирину, Бовићу, Славским Пољима, Пјешчаници, Перни и Блатуши.
Савремено доба
[уреди | уреди извор]До 1991. године општина Вргинмост била је у саставу некадашње Заједнице општина Карловац. Референдумом од 3. фебруара 1992. становништво се већински одлучило за приступање тадашње општине Вргинмост САО Крајини. Падом Крајине, послије операције „Олуја“, највећи дио становништва одлази у избјеглиштво, угл. у Србију и Републику Српску. Један дио становништва касније одлази и у треће земље. Вргинмост постаје општина са новим именом Гвозд, наметнутим 1996. године. Као територијално умањена у односу на пријератну, данашња општина обухвата 19 насеља са укупном површином од 212,4 km² и налази се у саставу Сисачко-мославачке жупаније. У међувремену простор је насељен Хрватима, већином избјеглим из Босне и Херцеговине. Мањи број углавном старијег српског становништва вратио се у своја претходна мјеста становања.
Становништво
[уреди | уреди извор]На последњем попису становништва из 2021. године, на подручју општине укупно је пописано 2.047 становника, а у самом месту Вргинмост пописано је укупно 860 становника.
На попису становништва из 2011. године, на подручју општине укупно је пописано 2.970 становника, а у самом мјесту Вргинмост пописано је укупно 1.095 становника.[15]
Према попису становништва из 2001. године општина Вргинмост (данашња, умањена) има 3.779 становника у 19 насеља. Већину чине Срби (58%) а бројни су и Хрвати (40%), већином насељени у насеља која су до пада Крајине била насељена Србима. Сам градић Вргинмост има 1.303 становника, претежно Хрвата.
Попис 1991.
[уреди | уреди извор]По попису становништва из 1991. године, општина Вргинмост је имала 16.599 становника, распоређених у 40 насељених мјеста.
година пописа | укупно | Срби | Хрвати | Југословени | остали |
---|---|---|---|---|---|
1991. | 16.599 | 11.729 (70,66%) | 4.043 (24,35%) | 278 (1,67%) | 549 (3,30%) |
Бивша велика општина Вргинмост је новом територијалном организацијом у Хрватској укинута и формиране су три општине: Вргинмост, Ласиња и Топуско. Иако читав крај гравитира Карловцу, из политичко-етничких разлога општине Вргинмост и Топуско ушле су у састав Сисачко-мославачке жупаније. Општина Ласиња је у саставу Карловачке жупаније. Тиме је у обје жупаније обезбјеђена огромна хрватска етничка већина.
Према новој територијалној подјели, национални састав 1991. године је био сљедећи:
* | укупно | Срби | Хрвати | Југословени | остали |
---|---|---|---|---|---|
општина Вргинмост | 8.082 | 7.568 (93,64%) | 182 (2,25%) | 102 (1,26%) | 230 (2,84%) |
општина Ласиња (део) | 1.693 | 17 (1,00%) | 1.610 (95,09%) | 25 (1,47%) | 41 (2,42%) |
општина Топуско | 6.824 | 4.144 (60,72%) | 2.251 (32,98%) | 151 (2,21%) | 278 (4,07%) |
Вргинмост (насељено мјесто), национални састав
[уреди | уреди извор]Националност[16] | 2011. | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
Срби | 322 (29,41%) | 1.403 (89,36%) | 1.185 (84,46%) | 929 (86,98%) | 676 (80,47%) | |
Хрвати | 755 (68,95%) | 47 (2,99%) | 44 (3,13%) | 65 (6,08%) | 138 (16,42%) | |
Југословени | — | — | 42 (2,67%) | 125 (8,90%) | 34 (3,18%) | 9 (1,07%) |
остали и непознато | 18 (1,64%) | 78 (4,96%) | 49 (3,49%) | 40 (3,74%) | 17 (2,02%) | |
Укупно | 1.095 | 1.303 | 1.570 | 1.403 | 1.068 | 840 |
На попису становништва 1991. године, насељено место Вргинмост је имало 1.570 становника, следећег националног састава:
Аустроугарски попис 1910.
[уреди | уреди извор]На попису 1910. године насеље Вргинмост (заједно са Цреварском Страном, која се као самостално насеље исказује од 1921. године) је имало 707 становника, сљедећег националног састава:
- укупно: 707
- Срби — 628 (88,82%)
- Хрвати — 60 (8,48%)
- Мађари — 3 (0,42%)
- Немци — 3 (0,42%)
- остали — 13 (1,83%)
Политичко уређење
[уреди | уреди извор]Тренутни начелник општине је Милан Врга (СДСС).
Привреда
[уреди | уреди извор]Данас у Вргинмосту нема ниједног значајног привредног објекта. Општина спада међу најсиромашнија подручја у Хрватској.
Култура и образовање
[уреди | уреди извор]На подручју општине дјелује једна основна школа — ОШ „Гвозд“.
Познате личности
[уреди | уреди извор]- Миле Мркшић, командант Српске војске Крајине
- Гаврило Родић, генерал у аустријском царству
- Раде Малобабић, српски револуционар
- Бранко Мамула, адмирал флоте Југословенске народне армије
- Огњеслав Утјешеновић Острожински (1817—1890), књижевник
- Раде Булат (1920—2013), генерал ЈНА и народни херој
- Павле Јакшић (1913—2005), генерал, начелник генералштаба ЈНА и народни херој
Спорт
[уреди | уреди извор]До 1995. године и протјеривања Срба, у Вргинмосту је постојао фудбалски клуб "Јединство”. Послије 1995. године, досељени Хрвати оснивају НК „Гвозд” који се тренутно такмичи у 2. жупанијској лиги.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Први резултати пописа 2021. године”. popis2021.hr. Архивирано из оригинала 14. 01. 2022. г. Приступљено 17. 1. 2022.
- ^ „Gvozd će se opet zvati Vrginmost”. Dnevnik.hr. 13. 06. 2012. Приступљено 03. 11. 2012.
- ^ „SDSS — Samostalna demokratska srpska stranka”. Sdss.hr. Архивирано из оригинала 25. 08. 2012. г. Приступљено 03. 11. 2012.
- ^ „Republika Hrvatska — Državni Zavod Za Statistiku”. Dzs.hr. Приступљено 03. 11. 2012.
- ^ Ђорђе Радић: "Вођа при газдовању српском народу", Нови Сад 1867.
- ^ Вук Ст. Караџић: "Српске народне пјесме", Беч 1862.
- ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.
- ^ "Зборним о Србима у Хрватској", тећи том, Београд 1995.
- ^ Милка Љубичић, Милан Буњац: Покољ Срба у Глинској православној цркви, Глина 1995. (садржи поименичан попис жртава)
- ^ Страњаковић 1991, стр. 221,222,230.
- ^ Страњаковић 1991, стр. 107.
- ^ Страњаковић 1991, стр. 191.
- ^ Страњаковић 1991, стр. 193.
- ^ Драган Бркић, земљорадник из Чемернице, срез Вргинмост
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 22. 11. 2013.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Литература
[уреди | уреди извор]- Дабић, Војин С. (2000). Војна крајина: Карловачки генералат (1530—1746). Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве.
- [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (12. мај 2013), Душан Баић, „Котар Вргинмост у НО борби 1941-1945", Београд, 1980. ;
- [2], Светозар Ливада, "Кордунски реквијем";
Литература
[уреди | уреди извор]- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Вргинмост — мапе, временски подаци итд.
- Фотографије града и околине
- Још фотографија Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2007)
- Парохија Вргинмост
- [3] Архивирано на сајту Wayback Machine (31. октобар 2012)
- [4]
- [5] Архивирано на сајту Wayback Machine (8. новембар 2012)
- [6]