Razgovor:Milutin Milanković/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Staro...

Više nije sjajan. --SrejovićNenad 14:16, 17. avgust 2007. (CEST)

---

---

Milankovićeva čuvena knjiga se zove "Kanon osunčavanja ...", a ne "Knaon insolacije...". --Đorđe Stakić (r) 11:57, 29 Mar 2005 (CEST)

Što ne ispravi. --angelina marković 22:33, 29 Mar 2005 (CEST)

Dosadašnji rad na Vikipediji me naučio da se ljudi mogu naći lično uvređeni na neku, pa makar i tačnu, ispravku njihovog rada. Nisam video ko je to tačno postavio pa nisam hteo ni da diram, možda bi se neko usprotivio... Lepo je što si to ispravila, u tačnost ovoga što sam rekao (osunčavanje) 100% sam siguran, jer dobro poznajem život i delo Milutina Milankovića. --Đorđe Stakić (r) 13:21, 30 Mar 2005 (CEST)

Budući da nisam stučnjak za Milankovića, pogotovo ne njegove oblasti - a zatekla sam na strani prevod njegove disertacije sa (insolacija) iako nije po sr. jezičkom standardu (a nije ni suprotno jer je terminus tehnicus) i sama sam se povela za postojećim i potpise fotografije uskladila sa tim. O onom drugom, standard koji Viki podrazumeva ne samo da dopušta nego i insistira na tome da niko nema isključivo pravo na tekst koji je postavio. Posebno, kada su moje redakcije u pitanju osećaj se sasvim slobodno i rediguj. Niko od nas ne zna sve, i niko nije svetac da će mu oreol pasti ako kolega doda ono što nedostaje i ispravi ono što je netačno. Tako ćemo svi biti bolje obrazovani i malkice toleraniji kada nam sujete ne budu neumereno pothranjivane. Svako dobro :) --angelina marković 23:35, 31 Mar 2005 (CEST)

Da li je potpisao apel 1941?

U ovom članku piše „Kada su nemačke okupacione vlasti u Drugom svetskom ratu 1941. godine tražile od profesora Beogradskog univerziteta da potpišu Apel srpskom narodu (i podrže okupaciju zemlje), Milutin Milanković je jedan od nekolicine profesora koji je odbio da to učini.“ i za prethodnih 5 i po godina ta informacija je preneta na mnogo mesta. Međutim za nju ovde nije naveden izvor. Jedna korisnica mi je imejlom ukazala da je Milanković bio potpisnik tog apela, i onda potražim na Internetu i vidim http://forum.cafemontenegro.com/showthread.php?t=31460 da se i Milanković nalazi na spisku potpisnika. Poželjno bi bilo naći pouzdaniji (pisani) izvor za tu tvrdnju i razrešiti dilemu oko ovoga. --Đorđe Stakić (r) 08:03, 15. avgust 2010. (CEST)

Definicija

Dragi Vikipedijanci, Vodim opasne diskusije na njemackoj stranici istog clanka. Tamo je Milankovic opisan kao "jugoslovenski" naucnik. Ja sam pokusao da promjenim na "srpski" ali mi je bilo zabranjeno. Razlog: Milankovicevo poslednje drzavljanstvo je bilo jugoslovensko, a "srpsko" se smatra samo kao entitet. Neki njemacki "yuseri" su cak postavili kojekakva pravila koja definisu "jugoslovena", "srbina", "hrvata" itd. U sustini to je mozda i oke, ali nijedan od tih pravila nije dokazan na adekvatan nacin. Uglavnom se koriste frase "ja mislim", "ja bi preporucio" itd. Nazalost cijeli taj clanak, koji opisuje ta pravila, ima malu sovinisticku i kolonialisticku notu. Inace na svim viki-stranicama Milankovic je opisan kao srbin, samo na njemackoj S*RU! Moje pitanje: Da li postoji neki zvanicni dokaz za tacnu definiciju nacionalnog identiteta posle raspada bivse Jugoslavije? Mislim, nemoze se sve ono kulturno blago koje je nastalo za vrijeme Jugoslavije i i dalje zvati jugoslovensko. Zar nisu to sve naslijedile nove Republike? Krivo mi jer me usudjuju kao sitnicara. Ali kao bos. Srbin znam sta znaci kad ti neko "odozgo" soli pamet i govori kojoj naciji da pripadas! Hvala -- Aleks_Amster 10:20, 31. Januar 2011 (CEST)

Kandidat za dobar članak

Rasprava traje sedam dana.--Cleostratus (razgovor) 21:10, 21. januar 2016. (CET)

---

Rasprava je završena. ()  — Obsuser✉ 02:45, 24. januar 2016. (CET)

Komentari

Na prvi pogled članak je vrlo dobar. Interesantno da na nijednom projektu do sada, Milanković nema izabrani članak. Nemam nekih velikih primedbi, ali primetio sam da treba ispraviti refrence broj 9, 35 i 36 — to su takozvane gole reference i čisto je tehnička stvar.--Soundwaweserb (razgovor) 00:32, 22. januar 2016. (CET)

---

U delu „Od tog pravila se neće odstupati samo na kraju onih vekova čiji zbir stoleća deljiv sa 9 daje kao ostatak 2 ili 6. Tako će biti prestupni vekovi (2000, 2400, 2900, 3300...) za razliku od gregorijanskog kalendara koji predviđa da se ne odstupa osim na kraju onih vekova čiji je broj stoleća deljiv sa četiri (1600, 2000, 2400, 2800, 3200 i sl.).” mi nisu jasne dve stvari: 1. Da li se mislilo na samom početku citiranog dela „Od tog pravila će se odstupati samo na kraju...”, a ne „Od tog pravila se neće odstupati samo na kraju...” (što bi značilo da će se u svim ostalim slučajevima odstupati, što nema smisla)? 2. Mislim da deo „... predviđa da se ne odstupa osim na kraju onih vekova čiji je broj stoleća deljiv sa četiri...” treba zameniti sa „... predviđa da se odstupa osim na kraju onih vekova čiji je broj stoleća deljiv sa...”

Zapravo, ovo uopšte nema smisla; ovako bi po mom trebalo da izgleda početak pasusa jer sam deo „na kraju onih vekova čiji zbir stoleća” nema nikakvog smisla (ne mogu vekovi imati zbir stoleća):

„Milutin Milanković je 1923. godine predložio Reformu Julijanskog kalendara. Suština njegovog predloga je da u narednom periodu godine budu „obične” i traju 365 dana, ali će svaka koja pri deljenju sa brojem 4 dadne ostatak 0 biti prestupna tj. imaće 366 dana (februar ima 29 dana za razliku od ostalih godina u kojima ima 28). Od tog pravila bi se prema Milankoviću odstupalo samo kod onih godina kojima se završavaju vekovi (godine koje su deljive sa 100, završavaju na „-00”), i to kada te godine pri deljenju sa 900 kao ostatak ne dadnu ili 200 ili 600 (to znači da prestupne godine ne bi bile 100, 200, 300, 400, 500, 600, 700, ..., 1600, 1700, 1800, 1900, 2100, 2200, 2300, 2500, 2600, 2700, 2800, 3000, 3100, 3200, 3400... dok bi 2000, 2400, 2900, 3300, 3800... bile prestupne i njihov februar bi imao 29 dana [pored svih ostalih deljivih sa 4, osim onih koje završavaju na „-00” i koje pri deljenju sa 900 ne daju ostatak ili 200 ili 600 čiji bi februar imao 28 dana]). Prema gregorijanskom kalendaru koji danas koristimo, prestupne godine su sve one koje su deljive sa brojem 4 osim onih koje su deljive i sa 100 a nisu sa 400 (to znači da su prestupne godine 400, 800, 1200, 1600, 2000, 2400, 2800, 3200, 3600, 4000, 4400... [pored svih ostalih deljivih sa 4, osim onih koje će upravo da se navedu i koje su deljive i sa 100 ali nisu sa 400, čiji februar ima 28 dana] dok 100, 200, 300, 500, 600, 700, 900, ..., 1700, 1800, 1900, 2100, 2200, 2300, ..., 4100, 4200, 4300, 4500... nisu prestupne).”

Ovde je dvosmisleno šta se htelo reći, ali ako se kojim slučajem htelo reći obrnuto (da Milanković predlaže da će pored godina deljivih sa 4 prestupne biti i one kojima se završavaju vekovi i to kada te godine pri deljenju sa 9 kao ostatak dadnu ili 2 ili 6 (to znači da bi prestupne godine tada bile 200, 600, 1100, 1500, 2000, 2400, 2900, 3300, 3800, 4200... dok bi i 100, 300, 400, 500, 700, 800, 900, 1000, 1200, 1300, 1400, 1600, 1700, 1800, 1900, 2100, 2200, 2300, 2500, ..., 3900, 4000, 4100, 4300... takođe bile prestupne i februar svih bi imao 29 dana, prema prvom pravilu deljivosti s četiri)), to onda nema smisla jer su sve godine kojima završavaju vekovi deljive sa četiri (onda nije ništa rekao, zato je ovo kako sam gore napisao). — Obsuser✉ 04:39, 23. januar 2016. (CET)

---

Pronašao sam sada u članku o revidiranom julijanskom kalendaru... 9 se odnosi na broj vekova u sekundarnoj godini odnosno 900 na godinu.  — Obsuser✉ 05:19, 23. januar 2016. (CET)

Podčlanak „kalendar“ ima previše cifri i treba ga pojednostaviti kako bi bio razuman prosečnom čitaocu, odnosno treba da sadrži samo osnovne informacije. Pored toga, u tom delu se nalazi veza ka članku o reviziji kalendara tako da čitalac ako je željan dodatnih inforamcija može pristupiti tom članku koji bi trebao da sadrži detaljnija objašnjenja. Po meni deo o kalendaru trebao bi da glasi:

„Milutin Milanković je 1923. godine predložio Reformu Julijanskog kalendara. Suština njegovog predloga je da su prestupne sve godine deljive sa 4, sa izuzetkom sekularnih godina koje će biti prestupne samo onda ako broj njihovih vekova podeljen sa 9 daje ostatak 2 ili 6 (2000, 2400, 2900, 3300, 3800 i sl.) Prema gregorijanskom kalendaru, godine na kraju vekova, čije prve dve cifre nisu deljive sa 4 bez ostatka , nisu prestupne (na primer 1700, 1800, 1900, 2100 i sl.) dok su prestupne one vekovne, sekularne godine, koje se završavaju sa dve nule i godine čije su prve dve cifre deljive sa 4 bez ostatka (1600, 2000, 2400 i sl.)”--Svift (razgovor) 23:07, 23. januar 2016. (CET)

Stavio sam nešto slično tome i još kraće:

„Milutin Milanković je 1923. godine predložio reformu julijanskog kalendara. Suština njegovog predloga je da su prestupne sve godine deljive sa 4, ne uključujući sekularne godine osim ako pri deljenju sa 900 dadnu ostatak ili 200 ili 600 (2000, 2400, 2900, 3300, 3800... su sekularne ali ipak prestupne). Prema gregorijanskom kalendaru koji se danas koristi, prestupne godine su sve one koje su deljive sa 4 ne uključujući sekularne godine osim ako pri deljenju sa 400 dadnu ostatak 0 (400, 800, 1200, 1600, 2000, 2400, 2800, 3200, 3600, 4000... su sekularne ali ipak prestupne).”  — Obsuser✉ 02:01, 24. januar 2016. (CET)

Ok. Mada, nema potrebe da iza cifri u zagradi stoji „su sekularne“, jer se podrazumeva da su sve stogodišnje ili vekovne godine sekularne godine. Takođe, u tekstu treba ubaciti link ka prestupnim godinama jer eto, na veliku radost, imamo taj članak. Još nešto, u delu gde stoji „Prema gregorijanskom kalendaru koji se danas koristi“ nije najbolje rešenje jer se ne koristi u nekim pravoslavnim crkvama već se nalazi danas u upotrebi kao građanski kalendar u većem delu sveta. Po meni, da ne bi komplikovali najbolje da stoji samo „prema gregorijanskom kalendaru“.--Svift (razgovor) 10:30, 24. januar 2016. (CET)

To sam namerno stavio tako (sekularne ali prestupne) da bih veoma kratko pojasnio da ostale sekularne nisu prestupne.

Vikivezu ću ubaciti.

Staviću samo „prema gregorijanskom kalendaru” jer i ja mislim da je tako najbolje (osim ako nema nešto protiv ili da doda)... — Obsuser✉ 19:48, 24. januar 2016. (CET)

---

Sekciju Zanimljivosti treba uklopiti u tekst (i naći izvore za mnoge tvrdnje), citate maći na vikicitate. -- Bojan  Razgovor  06:56, 23. јануар 2016. (CET)

Ja ne mogu da verujem da je članak o ovako velikom našem naučniku napisan prevashodno iz literature na engleskom...kao da o njemu nije ništa pisano na srpskom...a mogu da se kladim u život da je literatura na srpskom hiljadu puta bogatija i nosi niše informacija nego ovaj kopi pejst sa engleskog...mekano se moglo uzeti 3-4 naučna rada i kojekakva brošura napisan na *našim/srpskohrv.* jeziku i napisati dobar članak...al nzn zašto ljudi prefeririaju da zure po drugim vikipedijama, nego da jure domaće naučne publikacije...u svsl. nmogo mi je žao :( --ANTI_PRO92 (разговор) 14:25, 23. јануар 2016. (CET)

Вероватно је има, али ко ће отићи у библиотеку или да купи књигу (да би писао чланак на википедији). Тако да нам остаје оно што се нађе на интернету. То је што је. Ја волим када се користе књиге са Гугла -- Bojan  Razgovor  14:28, 23. januar 2016. (CET)

Dobro zapažanje, Ivane. Nevolja je što ne misle svi kao ti. Domaća literatura bi nam možda bila pristupačnija da se više sredstava ulaže u kupovinu i skeniranje izdanja na srpskom. Skenirana izdanja bismo koristili samo u naučne svrhe. Ovako smo upućeni na sopstvene privatne biblioteke, koje i pored svoje raznovrsnosti nisu dovoljne za pisanje pravog naučnog članka. Za komplet knjiga jednog pisca potrebno je 14.000 dinara, sudeći po cenama sa Kupinda.

Na Google booksu osim stranih izdanja ima i izdanja, samo što je njihov prikaz po pravilu ograničen.. Ko je uporan i ne žali vremena, moći će donekle da savlada to ograničenje i sazna šta piše u knjizi.--Vladimir Nimčević (razgovor) 15:57, 23. januar 2016. (CET)

Ne bih se baš složio..ovde je reč o glasanju članka za *dobar*, ne za sjajan...po mojoj proceni/oceni, za dobar članak, a posebno vezano za Milankovića sasvim dovoljno informacija može da se nađe na netu (sa sjajan bi se išlo u biblioteku)...mogu da se kladim da je toliko napisano stvari vezano za ovog čoveka, postavlejno na net..od raznoraznih derivata raznih ljudi koji su pisali, a konsultovali se pre toga sa orignialnom građom, do glasnika i zvaničnih časopisa fakulteta (gografskog, matematičkog), bar par instituta (što pri SANU što ne) koji stalno izbacuju nešto vezano za njegov rad (što realno, što kad tođu neke godišnjice) i, kad bi se stvarno samo htelo, moglo bi sve da se nađe pretragom na netu...ne baš na prvoj stranici gugl srča, ali na 15 str. i nekim komplikovanijom pretragom, DA...jok...majke mi...slično je bilo kad je onaj jedan lik hteo da kandiduje članak o Marksu za dobar/sjajan, a da dole nije bilo NIJEDNOG srpskog izvora...pa ljudi, u ovoj zemlji su se kleli (i profesori fizike!) u to ime, vrhunski filozofski/teorijski časopisi nisu bili prevođeni, al zato svaki Marksov esej(čić) (samo što ne i neke brljotine gde je govorio o vlastitim gaćama..msm na tom fonu)..isto je i za Milankovića...ne stoji tvrdnja da je zaboravljen..u prvom razredu škole je njegova slika (kod mene) bila u čeonom delu učionice...ja mislim da naša geografija (sa pravom) ima fetiš na tog čoveka..stalno se o njemu govori...ama jok...slično kao i za Marksa..mi se ovde upuštamo u klasčna (polu)kolonijalna pisanija spram engleske vikipedije i produkciju i reprodukciju znanja iz tog govornog područja (čak potpuno ne kritički)...(da ironija bude veća, kao poreski obveznici finansiramo sve te publikacije, gde bi se očekivalo da bar MI OVDE na vikipediji imamo koristi od njih i svega toga)...al jok...na en.wiki raste pamet, a mi se kačimo na njihovu sisu (i kao u onim kolinijalnim plakatima iz I sv.r gde mala (deca), Srbija i Crna Gora drže veliku Britaniju za haljinu i čekaju da im ona *da*..to je paradigma produkcije i reprodukcije znanja ovde kod nas na viki...ljudi, za 2 sata intenzivne potrage na netu (ne govorim o odlasku u biblioteku (koju sami finansiramo) i kupovanju sa Kupinda) ceo ovaj članak može, ako ne više onda podjednako kvalitetno, da se napiše SUVIM srpskim izvorima..(meni je ovo, ponavljam, stvarno ŽAO!)--ANTI_PRO92 (razgovor) 22:44, 23. januar 2016. (CET)

Prvo što sam primetio je da je ovaj članak dugo uređivao korisnik Svift, ali da ni jednom nije bio izabran. Milutin Milanković je zaslužio da ima sjajan članak, a ne samo dobar na vikipediji, zbog svega što je uradio, ne samo naučnim radom, već i popularizacijom nauke. Kao jedan od najznačajnijih srpskih naučnika u svetu, u Srbiji je skoro potpuno zaboravljen. I posle se pitate zasto živimo u ovakboj zemlji, pogledajte samo koje ličnosti imaju, a koje imaju sjajne i dobre članke i koje ličnosti se promovišu na televiziji. Milutin Milanković je samo jedan primer. Što se tiče uređivanja članka, citati su prebačeni na vikicitate. I na kraju hvala svima koji su odlučili da pomognu u sređivanju ovog članka.--Cleostratus (razgovor) 17:58, 23. januar 2016. (CET)

Ne slažem se...odrastao sam sa likom ovog čoveka..vidi moj komentar iznad...--ANTI_PRO92 (razgovor) 22:44, 23. januar 2016. (CET)

A što je toliki problem ako se prevede članak s engleske Vikipedije? Do početka Sviftovih uređivanja članak je bio ovo (sa 28.719 bajtova), a sada posle njegovih, Cleostratus-ovih i mojih uređivanja imamo 102.594 bajta (samo navodim veličinu članka i koliko se drastično poboljšao u poslednjih 2 godine i 4 meseca).

I ako neko bude želeo u budućnosti da doradi članak masivno, ni govora da briše sve i piše ispočetka jer je neko uložio trud i napisao svaku reč. Može se transformisati pomalo postojeći tekst i dodavati nešto novo.

Meni članak izgleda sasvim solidno, a ja bih ga komotno nominovao za sjajan jer pored svakakvih rugoba koje su dobile status sjajnog članka ovaj stvarno zaslužuje i taj status, a da će postati dobar ne sumnjam. Ovim „rugobe” ne želim nikoga da uvredim ali budimo realni: Indira Radić izabran versus Milutin Milanković nije ni dobar — sve sam rekao!

PS Ne znam ko je samo glasao da Zemlja, Don Kihot, Dodo, Nemački bojni brod Bizmark i čoveče — Janoš Hunjadi i Mihajlo Pupin — naspram zaista odličnih Dezoksiribonukleinska kiselina, Ljudsko srce, Živko Pavlović itd. postanu sjajni. Većina ne zaslužuje ni status dobrog: puno gramatičkih grešaka, crvenih veza, prekratko i sama belina itd. — Obsuser✉ 02:01, 24. januar 2016. (CET)

Ti si odrastao sa likom ovog čoveka, ali ti si pojedinac kao i ja. Gore sam rekao sliku našeg društva. Nisam želeo da navodim primere, ali kao što je Obsuser rekao Indira Radić je izabran, nemam ništa protiv toga, ali je problem što će ljudi pre da odvoje vremena da pišu o takvim stvarima nego o akademicima ili temama kao što su ljudsko srce itd. Ne bih se složio da ovaj članak zaslužuje status sjajnog, još mnogo toga može da se kaže o Milutinu Milankoviću. Što se tiče literature, u izmenama koje sam napravio, ja sam koristio literaturu na srpskom jeziku, ali ne vidim problem da se koristi i literatura na drugim jezicima.--Cleostratus (razgovor) 03:04, 24. januar 2016. (CET)

Ne zaslužuje status sjajnog po pitanju toga koliko se još može dodati pa i urediti postojeći sadržaj, ali itekako zaslužuje ako se uporedi sa drugim kako dobrim tako i sjajnim člancima, to je sigurno. Međutim, ne znam da li vrednujemo članke za sjajne ili ne-sjajne isključivo po tome koliko su pokrili temu ili po tome koliko su sređeni i koliko ima grešaka te koliko je članak pokrio temu na ostalim Vikipedijama. — Obsuser✉ 03:13, 24. januar 2016. (CET)

Ja nisam kritikovao Svifta, niti Clea niti tebe...svaka čast Sviftu na opširnom proširenju članka, svaki novi članak ili proširenje je ogroman dobitak za ovu viki, jer smo svi ovde volonterski (ne po službenoj dužnosti) i svako slobodno izabrano utrošeno vreme izrazito se mora ceniti i ja to veoma cenim i čestitam na opširnom članku...no moja kritika je išla dalje od toga (i nije vezana samo za ovaj članak nego i za druge (primer Marksa sam pomenuo), ali i za ovaj članak)...a to je paradoks, da kada nego gugl pretraži ime Milutin Milanković, prvo mu naravno izađe viki stranica, gde on uđe i dole u članku vidi gomilu engleskih izvora (o Milutinu Milankoviću!) za koji je ko retko čuo, dok kad izađe i nastavi gugl pretragu, sledećih 10+ stranica sve izlaze srpskojezični sajtovi, informacije i ostalo...i naravno sad se čovek pita, ako na 20 stranici gugl pretrage izlaze srpske stranice, otkud onom tamo na prvoj stranici gugl srča u članku sve STRANI IZVORI za članak...ja mislim da se ovo na engleskoj viki nikad ne bi desilo za neku važnu ličnost...npr Vinstona Čerčila, da bude članak napisan ruskim, srpskohrvatskim i španskim izvorima...naravno da neće...ali zato jedan od najvećih i najpoznatijih srpskih naučnika o kome je (i nj. delu) napisano hiljade naučnih dela i pregršt knjiga na srpskom jeziku i koji je opštepoznato mesto, na srpskoj vikipediji...njemu hoće...zašto??...ako stvarno hoćemo da budemo ozbiljna enciklopedija (a dobar deo kritike projektu na ovu temu ide iz akademskih krugova, koji su veoma važni za reputaciju i uspešnost projekta), ali ne zbog toga samo, nego iz bog nas samih, mi moramo da prestanemo da prevodimo stranice sa engleske viki, izrazito ako je ta tema u domaćim izvorima obilato i opširno opisana, i da se koristimo domaće-jezičkim izvorima..ako ne onda je to apsurdno...a taj apsurd sam izeno gore...čemu viki na srpskom jeziku ako se na njoj ne mogu naći kredibilni naučni srpskojezični izvori i literatura? (kako bi bili side-project engleske viki, koji prevodi šta tamo pišu, a mi ovde to preričavamo?..za to ne treba autentična srpskojezična enciklopedija!...ponavljam..svaka dopuna članka i novi članak su blagoslov i apsolutno to podržavam i do poda se zahvaljujem ljudim koji od svog slobodnog vremena biraju da ga na taj način ovde iskoriste..ali, ako smo se već odlučili za nešto, zašto ne podignuti uredništvo na veći nivo? zašto se ne približiti engleskoj, nemačkoj i franciskoj vikipediji?..one su prave i autentične jer su im (izmeđuostalog, kao jedna od najgalvnijih stavki), izvori autentični, na vlastitom jeziku...i M. Milanković je šljašteća figura svega toga...čovek je gotovo fetiš (ili jedan od njih, Tesla je veći fetiš npr., parafraziram) celokupne naučne javnost ovih prostora (čija su dela u potpunosti obrađena i xxx puta proučena i opisana na srpskom) i naš odgovor na to je članak sa sve engleskim/stranim izvorima koji stoji an PRVOM mestu gugl srč liste! Pa bar oko toga možemo da se organizujemo kad postoji taj broj izvora...

Slažem se sa tobom da bi prerada članka drugim izvorima ne bi se mnogo menjala itd itd...ali stvarno je ceo ovaj članak isto (ili bolje) ovako moga da bude 100% napisan našim izvorima, i onda bi stvarno bio autentičan proizvod autentične radionice autentične enciklopedije..ovog govorim bez da omalovažavam bilo koga ili njegov rad (i sam sam prevodio članke i sve ostalo)...mogu da razumem tvoj prevod članka Vojničev rukopis..o tome nema puno domaćih izvora i to je nužno, dobro, pravo, autentično, obogaćujuće, daje ovdašnjem čitaocu nešto novo na info što nije znao ili mu nije bilo dostupno...ali za Milutina, nikako...ima nešto falš na sebi...da tipa kojeg sam upoznao u prvom razredu osn. škole čitam kroz engleske izvore (ne *oseća* se *pravim* (doživljajem)..zato sam maločas upotrebio ovo *fetiš*, to je *taj link, veza* (nešto intimno))...

Ovo treće što si načeo nema otliko veze sa ovim člankom..pitanje sjajnih članaka..sa Indirom se ne bih složio, ona je svakako sjajna..ceo članak je napisan iz domaćih isečaka iz novina itd. i stvarno je ono WOW, sobzirom na izvore i tematiku (koja nije toliko klasičnoenciklopedijska kao Milutin)...a ove ostale što si pomenuo, načinješ problem ove zajednice kad izabira dobre članke...ja sam u pra navrata hteo da napravim reizbor i kvalitetsku kontorlu pređašnjih *dobrih* i *sjajnih*, sobzirom da po pravilu postoji mogućnost njihovog skidanja sa liste..što bi se reklo da pročešljam stvari...no fidbek koji sam dobio an ideju je bio izrazito konzervativan..u fazonu *ostavi*, *ne diraj*, *oni su jednom izabrani i neka ih*..i nisam našao savezništvo u tom poduhvatu...tako da u principu, dobar deo tih članka danas ne bi ispunilo kriterije, ali niko neće da se dotiče toga (vidi zadnje glasanje za *Svemirska trka* kako je prošlo..(ono me više, cela ta kategoija, više podseća na mogućnost gledanja kako se projekat razvijao od nastanka do sad, nego što ti članci realno zaslužuju i imaju kriterij za status izabranih)...dakle, moje iskustvo je izrazito negativno u pogledu propitivanja toga, tako da sam od toga odustao..ako želiš to da pokreneš, *češljanje*, ja sam *za*, pomogao bih ti...ali to nema veze sa ovim člankom, nedopustivo malim izvorom domaće literature za ovakvu *najenciklopedijskiju* temu o kojoj se piše...po toj logici, trebali bismo da se vratimo u 2008. i te kriterije po kojima su birale dobre i sjajne, sad da primenjujemo...pa svaki drugi tek napisan bi prošao (uklj. i ove seminarske o kojima ova deca sad pišu)...--ANTI_PRO92 (razgovor) 05:10, 24. januar 2016. (CET)

@Obsuser: Samo bih hteo da odgovorim u vezi izabranih sjajnih članaka kako bi bilo jasnije. Svi ti članci koje si naveo su mnogo ranije izabrani, kad je kriterijum bio mnogo manji nego danas. Zaslužuju status, a kako prolazi vreme mišljenja sam da bi ih trebalo unapređivati i ne oduzimati status (mahom su vezani za istoriju). Takođe, postoji i određeno poštovanje prema ljudima koji su marljivo radili. Mnogima je skidan status koji stvarno ne zaslužuju, imamo recimo članak koji je izabran za dobar i koji nema NIJEDNU referencu, zato taj i takvi ne idu na glavnu stranu, samo probrani, pa je to jedan od metoda odstranjivanja, selekcije i odabira. I da ne zaboravim, bilo je rasprave na ovu temu bezbroj puta u prošlosti, ali kao kod Makedonije ništa konkretno nije dogovoreno. PS: Ovaj članak bez dileme zaslužuje status.--Soundwaweserb (razgovor) 10:24, 24. januar 2016. (CET)

Slažem se u suštini sa svime što si rekao, samo da razjasnimo (razlike koje treba praviti): Vikipedija na srpskom jeziku (treba izbegavati srpska Vikipedija jer nije ovo Vikipedija niti države Srbije niti Srba već srpskog jezika tj. na srpskom jeziku; nije niti državni niti etnički/narodni projekat već jezički) ne mora nužno da koristi srpske izvore/reference da bi bila relevantna kao takva [relevantna kao na srpskom jeziku a ne na nekom drugom] (i ovo je diskutabilno: ima srpskih izvora na engleskom jeziku; zato je bolje reći „izvore na srpskom jeziku” koji automatski ne mogu biti na drugom jeziku tada) tj. izvore na srpskom jeziku. Može da koristi i srpske izvore na drugim jezicima, kao i nesrpske izvore na srpskom jeziku i na ostalim jezicima.

Naravno da je bolje koristiti domaću literaturu (srpsku i na srpskom jeziku), ali ako se sagleda kako jest’ — najviše je izvora za sve na engleskom jeziku [ne engleskih nužno] (Vikipedija na engleskom jeziku je najbolji primer koji to sve obuhvata u nešto neverovatno — interaktivno i dostupno svima u svakom momentu i na svakom mestu, kao i ostali jezički projekti naravno). Mislim da fokus treba da bude ovim redosledom: 1. srpski izvori na srpskom jeziku, 2. srpski izvori na engleskom i drugim jezicima, 3. nesrpski (npr. engleski tj. od autora Engleza i sl.) izvori na srpskom jeziku, 4. nesrpski izvori na drugim jezicima tj. strani izvori (*vodeći računa o relevantnosti).

Ne bih da pokrećem išta jer sam pri poslednjem „pokretanju” dobio pipak tj. ništa se nije rešilo (dok ti Ivan VA nisi intervenisao za članak BiH; Bošnjaci su ostali kakvi jesu). Ako misliš da si tj. da smo u stanju da napravimo mini-revoluciju što se tiče tih statusa koji nisu ravnopravno raspodeljeni — ja mogu da se pridružim tebi, a da ja nešto pokrećem zaista ne mogu jer je previše onih koji će to osporiti čisto jer ne dele mišljenja sa mnom u pogledu svega. Isto i za Bošnjaci, ako želiš nešto pomoći — pomozi, a vidi i sam na SZR da ja ne uspevam ništa jer se tera i dalje ono staro a nema nikog da se uključi jer zna da ja ne mogu ništa.

PS Obratiti pažnju na to da je istorija ili nauka, na primer, samo jedna — ne zavisi od jezika na kom se piše niti etnije koja je piše. Međutim, zbog pristrasnosti se javljaju devijacije pa i čak katkada i akrobacije u zabeležavanju (ne)istinskog toka istorije, dok je to u nauci manje zastupljeno (osim ako se ne tvrdi da je neko vaš, ovaj naš, onaj njihov, ovo vaše, ovo naše itd.). Ono što hoću da kažem, istaknem i upozorim da ne bi bilo zabune: prevođenje nečega s engleskog na srpski jezik nije uvek nesrpsko jer odmah time „posrbljeno” na neki način (prevedeno na jezik Srba), a što se tiče sadržaja isto tako ne mora da znači da je uvek u tolikoj meri lošiji od onog koji bi napisali srpski autori, mada je bolje koristiti ono što su napisali srpski autori ali vodeći računa koji (*ne porediti nikada srpski veb-sajt nepoznatog profesora Srbina s radom poznatog američkog univerzitetskog profesora s Jejla). — Obsuser✉ 19:48, 24. januar 2016. (CET)

@Soundwaweserb: Ne bih se složio da samo zato što su izabrani ranije (šta uopšte znači ranije? za to da je neki članak ranije izabran ako je izabran pre pet dana ili pet godina — fizički i naučno gledano — ne može se reći, oboje je prošlost; isto kada se kaže stavi malo šećera: možda je moje malo dve tone šećera, a ne dve kašičice; zato se kaže tačno koliko, a pošto pravila o tome nema — i ti članci su i kao svi ostali, i oni izabrani pre pet dana i sl.) treba da zauvek zadrže taj status. Tom članku da sam ja administrator odmah bi ukinuo status tj. postavio ga na glasanje za skidanje s liste.

Za odavanje počasti starim uređivačima može se napraviti onda posebna spomenica i da stoji umesto zvezde za izabrani, a ne ovako...

I nema potrebe za uklanjanjem da je to današnja država Hrvatska jer je tako. — Obsuser✉ 19:48, 24. januar 2016. (CET)

Kad kažem sprski, ne mislim na nacionalni prefiks nego jezički...dakle *srpski* od jezika *srpski jezik*...pošto smo na jezičkom projektu, to posmatram kao da se podrazumeva...nepotrebna je terminološka zbrka...meni bi bilo potpuno istovetno i da su korišćeni hrvatskojezički, bošnjačkojezični ili crnogorskojezični izvori, jer su i privi i drugi i treći *domaći*..sobzirom da je reč o varijitetima jednog te istog (policentričnog) jezika i njih smatram domaćim (kao i srpskojezične)...pošto smo na jezičkom projektu (a ne nekakvom ekskluzivno nacionalnom, kulturnom, državnom, šta već) ovo smatram da se podrazumeva (al moguće da je to moja pogreška :))...dakle radovi sa Hrčka su podjedanko dobrodošli i vezani za moju kritiku gore, kao i neki radovi od autora iz instituta i fakulteta u Srbiji itd...drugo, ova moja kritika nije bila vezana za ovo, to ako je neki naučni izvor na stranom jeziku da je samim tim u naučnom smislu manje vredan jer nije na sr/sh jeziku...naravno da to nikako ne može biti tako (što je u suprotnosti sa naukom)...kao da je sva pamet ovog sveta u ovom jeziku...moja kritika je išla u smeru ogromne disporporcije u pogledu izvora korišćenih pri pisanju članka u poređenju sa brojem *domaćih/srpskohrvatskojezičnih naučnih publikacija vezanih za ovu temu...dakle u praksi bi to ovako izgledalo: pre nego što bi se prevodilo sa en.wiki i kopiralo ondašnje izvore, koji bi se iz ovog jezičnog konteksta nikad noramlnom pretragom ne bi našli, da se pre toga pogleda jel su srpsko-hrvatsko-bošnjačko-crnogorski autori/naučnici/znanstvenici napisalo nešto o datoj temi...i da su ti izvori preči i važniji za čitaoca i njegovo dalje istraživanje (ako hoće dalje da se bavi tom temom i kopa i informiše dalje) nego naučne publikacije koje je koristio neko iz engelskog jezičnog konteksta...naravno da ako takvih stvari nema na srpskom (jeziku) da se ljudi info preko engleskog i drugih stranih jezika...ali se mora uzeti u obzir jezički kontekst u kojem se nalazite.. (po nekoj starijoj statistici koju sam zapamtio, negde oko 3% do 10% stanovnika u Srbiji govori engleski (a ako još sužimo levak u odnosu na kompleksnost materije i prošireni rečnik koji je za njeno čitanje potreban), a uzeći i pretpostavku da su ovakvi slični omeri i u BiH i HR i CG (jer je to ista generacija/socijalizacija (bivše države JUG, analogno statistici). možeš zamisliti koliko je nekom prosečnom čitaocu srpskojezičke vikipedije značajan taj engleski izvor napisan naučnim rečnikom...dakle zemlja NEDOĐIJA...zato je forsiranje domaćno/jezičkih izvora izrazito važno (a posebno na ovakvom eksponentnom članku), BEZ ikakvog DOGMATIZMA i uveravanja da se sva pamet sveta nalazi na ovom jeziku...ovo treće, vezano za češljanje članaka, ja sam za...msm ovo i nije nešto zvanično, jer postoji uređena procedrura za skidanje i svako može da predloži...hoćeš prvo da *pročešljamo* dobre članke? su ima puno više problema (bisera) od sjajnih...tamo je tek zbrka...možemo možda i da stavimo sajtnotis gore na vrh stranice, pa i drugi ako hoće da se uključe...nzna kakva su razmišljanja kod drugih urednika? --ANTI_PRO92 (razgovor) 20:23, 24. januar 2016. (CET)

Da, shvatio sam. Samo sam razjasnio da neko ne bi pomislio nešto drugo, ništa više.

Kako hoćeš što se tiče skidanja statusa, reci mi samo šta da radim. Ako želiš dostaviću ti u sledećih nekoliko dana spisak onih članaka kojima mislim da treba ukloniti status dobrog (ili možda bolje onih kojima ne treba ukloniti status dobrog, hahah, ne znam kojih je više), a ti takođe napravi svoj spisak, pa ćemo to — možda kombinovano ili pak zasebno, ne znam — postaviti na Trg ili gde već. Ja bih tako, a ako imaš drugi predlog ili metod odmah reci da znam. — Obsuser✉ 00:40, 25. januar 2016. (CET)

---

Članak je poprilično dobar. Evo prepravljam trenutno gramatičke greške i formulacije rečenica, a treba mi pojašnjenje koliko je imao unuka a koliko praunuka (ili se za praunuke ne zna, a unuka su dva)? — Obsuser✉ 01:56, 23. januar 2016. (CET)

I piše u članku потписан је [[19. септембар|29. септембра]] 1919. године; koji je datum? — Obsuser✉ 01:59, 23. januar 2016. (CET)

Može li neko ovo pojasniti? — Obsuser✉ 20:17, 23. januar 2016. (CET)

Datum je 29. septembar 1919. godine. Unuka je imao dva, a praunuka se ne zna.--Cleostratus (razgovor) 21:26, 23. januar 2016. (CET)

Na sajtu Udruženja postoji rodoslov porodice Milanković, evo linka [1], a u donjem delu stranice se spominju potomci, odnosno unuci i praunuci. Mislim da treba vratiti link udruženja u spoljašnjim vezama članka, jer ono jedino aktivno u našoj zemlji promoviše lik i delo Milankovića.--Svift (razgovor) 21:45, 23. januar 2016. (CET)

U redu, i stavio sam bio 29. septembar već, a ovo za unuke i praunuke je onda bilo već u redu, takođe.

Ne znam ko je obrisao sajt (mislim da ja nisam); kako god, sad je vraćen sa dve spoljašnje veze.

PS Napraviću ovo stablo našim šablonom jer je i to veoma bitno i ubaciti u članak te referencirati sajtom Udruženja. Nema baš, međutim, mnogo podataka o precima pa sam stavio šta ima, a ako neko — Nimčević ili neko ko ima knjiga — nađe još, neka doda. — Obsuser✉ 02:01, 24. januar 2016. (CET)

---

„Obrtanje“ Zemlje oko svoje ose ili „rotiranje“ Zemlje oko svoje ose imaju isto značenje. Prvi termin je srpski dok je drugi „tuđica“ i oba su u upotrebi. Međutim, podnaslov „Putanja Zemljinih obrtnih rotacija“ složićete se nije najbolje rešenje, već suprotno. Trebalo bi podnaslov da glasi „Putanja Zemljinih polova rotacije“. U podčlanku „Orbitalne varijacije“ postavljena je slika sa krivuljama koja se već nalazi u članku o Milankovićevim ciklusima. Slika je novijeg datuma i zasnovana na modernim nalazima. Moje je mišljenje da taj grafikon treba da zamenimo sa originalnom Milankovićom krivom koja se nalazi na nemačkoj vikipediji [2]. Reč je grafikonu koji je objavljen 1924. godine u knjizi na nemačkom pod naslovom „Klimati geološke prošlosti“ u izdanju Kepena i Vegenara. Mislim da ne postoje neke prepreke da se ta slika prebaci na našu viki. Ja sam ranije bio pristalica da u člancima stoje slike u većoj rezoluciji, verovatno sam patio od megalomanije, dok sad imam drugačiji stav da slike traba da budu umanjene, kao u eng. viki, a ako neko želi da vidi sliku u većoj rezoluciji može to da uradi jednostavnim klikom. Trebalo bi o ovome raspraviti. U podčlanku „Detinjstvo i mladost“ nalaze se dva podnaslova „školovanje“ i „studije“ koji nisu najbolje rešenje jer se duplira nešto zašta nema potrebe, odnosno sve se to može svesti pod obrazovanje ili školovanje. Jedno od rešenja bi bio novi naslov poglavlja umesto „Detinjstvo i mladost“ da glasi „Mlađe godine ili doba“ jer već imamo dva poglavlja „Srednje i Starije doba“. A, da umesto dva podnaslova u poglavlju „Mlađe godine“ imamo samo jedan podnaslov koji bi glasio „Detinjstvo i obrazovanje“ i koje bi hronološki obuhvatalo period do završetka doktorskih studija. Time bi podnaslov „Detinjstvo i obrazovanje“ imao smisla a pored toga podrazumeva se ta opisuje mladost jer se čovek uči dok je mlad. Milanković je bio naučnik i ovaj članak obiluje naučnim terminima te zahteva stalnu ekspertizu prilikom neke izmene. U tom pogledu moramo da budemo naročito obazrivi.--Svift (razgovor) 12:36, 24. januar 2016. (CET)

Naravno da podnaslovi mogu da se promene, ako bolje opisuju temu o kojoj se piše, a što se tiče grafika ja sam za da se zameni originalom.--Cleostratus (razgovor) 13:21, 24. januar 2016. (CET)

1. Izvinjavam se zaista, to je bio lapsus jer sam stavio „Putanja Zemljinih obrtnih rotacije” (a bilo je „Putanja Zemljinih polova rotacije”) umesto onoga što sam želeo da stavim: „Putanja Zemljinih obrtnih polova” tj. „Putanja obrtnih polova Zemlje”. I sam Milanković ovo naziva obrtnim polovima Zemlje, ovim imenom, pa mislim da je tako najbolje (Pomeranje Zemljinih obrtnih polova, Sekularno pomeranje obrtnih polova Zemlje). Ispravljeno.
2. Krivu ću staviti originalnu, a onu bih ipak zadržao jer mislim da nema ništa loše u njoj, široko se koristi (i još sam je preveo).
3. Odeljke sam preimenovao u {Mlađe doba} → {Detinjstvo}, {Obrazovanje → [Osnovna škola, Srednja škola, Studije]}.
4. Slažem se da bi u ovom članku trebalo dodati još i proveriti ono što je već uneseno a što se tiče fizike i nauke, samo što se izvori teško pronalaze. Zaista sam voleo da imamo stablo, ali podataka ne mogu da nađem... — Obsuser✉ 19:48, 24. januar 2016. (CET)

„Želja Milutinovog oca je bila da mu sin završi realnu gimaziju i poljoprivredni fakultet te da se vrati u Dalj kako bi održavao porodično imanje“. Koji izvor ovo potvrđuje, jer je Milutin imao 8 godina kada mu je otac umro. Teško da je otac Milan govorio šta će mu ko od dece da studira kad odrastu. Ako to sam Milanković navodi u svojoj autobiografiji, onda bi trebalo da se navede kao izvor, jer ovako deluje zbunjujuće. Čini mi se da sam u prethodnoj verziji ovog članka zbog ovog namerno ignorisao ovaj detalj. Moram ponovo da iznesem svoju primedbu na veličinu i broj slika koje dominiraju u odnosnu na tekst čime ceo članak gubi na vrednosti. Članak ne bi trebalo da bude slikovnica. U ovom slučaju, pošto je reč o enciklopedijskom članku, koji bi trebalo da bude izabran, tekst bi morao da bude više zastupljen i primetan nego slike. Pogledaj primere na viki na eng. o Njutnu i Kepler na viki na nemač. o Lajbnicu. Oni su naučne veličine u čijim člancima su slike na izgled veoma skromne, i u veličini i po broju, ali pogađaju suštinu. Pogledaj i naš članak o Njutnu.

Dobro je to što imamo slike Milankovićeve rodne kuće kao i slike iz detinjstva i studija. Ove tri slike su sasvim dovoljne za poglavlje Mlađe doba. Takođe, dobro je to što imamo sliku iz epohe Kapetan Mišinog zdanja, u kome je proveo radni vek, kao i tri slike koje se tiču njegovog naučnog i polularnog dela. Ovde mislim na originalnu Milankovićevu krivu koju si ubacio, kao i na originalnu naslovnu stranu njegovog kapitalnog dela iz 1941., a tu je i originalna naslovna strana popularne knjige Kroz vasionu. Ove tri slike su iz epohe i one su dovoljne da prikažu njegov naučni i popularni rad. Moderan grafikon je sada pored Milankovićeve krive višak u članku. Nema potrebe za dupliranjem stvari ako nešto imamo originalno kao što je nešto iz epohe. Ovaj moderan grafikon bi trebalo da se nalazi u članku o Milankovićevim ciklusima koji planiram da proširim. Moderan grafikon se ne nalazi i na eng. viki o Milankoviću. Mogao bi da umesto te slike ubaciš sliku Milankovićeve kuće u Beogradu u kojoj je živeo od 1928. do svoje smrti. Što se tiče portreta u članku se nalazi njegov portret koji je naslikao Paja Jovanović, kao i dve portreta iz mlađeg doba. Međutim, u članku se vidi da fale njegovi portreti iz srednjeg i starijeg doba. Imam neke slike, koje ću kasnije videti da stavim pod poštenu upotrebu. U poglavlju „Nakon smrti“ je dobro što se nalazi slika vasione, ali bi trebalo da se nalazi i slika skulpture mamuta. One, u ovom poglavlju, najbolje povezuju daleku prošlost koju simboliše mamut i budućnost koju simboliše vasiona. To su dve ključne stvari kojim se bavio Milanković. Ispod slike mamuta bilo bi dobro da se vrati link za članak Prirodnjački centar Srbije Svilajnac, jer treba afirmisati takve stvari, a ovaj članak je dobra polazna tačka. U poglavlju „Nagrade i priznanja“, po meni, trebalo bi da se nalaze slike: jedna skulpura, novčanice i poštanska marka, a moglo bi da se ubaci i slika Milankovićevog kratera na Marsu [3]. Tri skulpture je previše, jedna je dovoljno, i to ona najlepša.--Svift (razgovor) 23:40, 25. januar 2016. (CET)

Ne znam gde je referenca za taj navod; ako je pronađeš ubaci, a ako ne — možeš dodati navodno ili najverovatnije imao želju.

Ne znam zašto ti smetaju slike. Članak je bolji što ima više slika i nije time slikovnica već je to odlika enciklopedije. Pogledaj ponovo i videćeš da je tekst puno više zastupljen (trenutno je 18 slika u članku što je u granicama, a brojim i novčanice kao dve, i onu u infokutiji, te grafikone kao dve, pa bi ostalo 15 ako se one ne ubroje).

• Slažem se za ove tri slike, tako je i sada. (1 iz infokutije + 3 = 4)
• Takođe za Kapetan-Mišino izdanje i ove tri... (4 + 1 + 3 = 8)
• Za moderni grafikon ne znam, ja sam za to da ostane jer prikazuje veoma lepo usporedbu onoga što imamo danas i onog na čemu se to zasnovalo. Ako pronađeš tu sliku Beograda, daj mi da vidim; voleo bih kada bi se još uključilo urednika da ne uređuju samo tri ili četiri... Svejedno je to još jedna slika, dakle. (8 + 1 = 9)
• Portret je već ubrojan, a ako računam još dve slike iz starijeg doba to je 11. Pisaću ovako... (9 [+ 2])
• Odlično primećeno i sročeno!!! To treba prerasporediti. (9 [+ 2] + 2 = 11 [+ 2])
• Ovo za centar ću onda dodati... (11 [+ 2])
• Skulptura, novčanice i marka + krater. (11 [+ 2] + 1 + (1 + 1) + 1 = 15 [+ 2])
• Skulptura onda neka ostane jedna u gornjem delu, a dole ćemo dodati galeriju slika i dve skulpture, kao i sve ostale slike koje pronađeš i postaviš + one koje još eventualno izbacimo iz samog članka (na primer, moderni grafik). (15 [+ 2] + 2 skulpture + 1 moderni grafik + 1 koja se još izbaci + x koje nađemo = 19 [+ 2] + x)

Dakle, imaćemo još tri slike u odnosu na ovo sad, plus Svalbard koji si izostavio što je onda još četiri slike, ali on se može ubrojati u ovu jednu „koja se još izbaci” iznad pomenutu da ide u galeriju kada se nađu one slike iz starijeg doba. — Obsuser✉ 05:07, 26. januar 2016. (CET)

Evo nešto sam uradio; napravio tabelu patenata i to dodao u uvod te primenio donekle što smo ovde pričali. Kada pronađeš slike iz starijeg doba i postaviš ih, treba ih obavezno ubaciti u članak a nešto premestiti u galeriju i aktivirati je, možda i Svalbard u galeriju iako je i on bitan u Milutinovom životu, ne znam... Sve su slike bitne, hahah! — Obsuser✉ 05:33, 26. januar 2016. (CET)

Vikicitat je takođe obogaćen citatima koje sam našao na veb-sajtu Svetosavske omladinske zajednice SPC Eparhije banjalučke: link. Verovatno ima još pregršt toga dobrog na internetu što kaže IvanVA, ali zahteva temeljitu pretragu i mnoogo vremena i truda da se adekvatno transformiše i unese u članak. — Obsuser✉ 05:38, 26. januar 2016. (CET)

---

@Soundwaweserb: Možeš li potkrepiti odnosno objasniti zašto je ovo nepotrebno? Ja mislim da je potrebno jer ne zna svako gde je Dalj a i praksa je da se u ovakvim slučajevima napiše koja je to država danas. Ako bismo napisali Jugoslavija, potrebno bi bilo naznačiti koja je to država danas odnosno gde je mesto iz bivše države u danas postojećoj. Zašto ovde pravimo izuzetak? Ja sam vratio izmenu jednom, ali dok ne rešimo k’o ljudi — ne želim nikakav rat izmena niti bilo šta manje ili veće. — Obsuser✉ 20:17, 26. januar 2016. (CET)

@Obsuser: Onaj ko zeli da zna odakle je danas to mesto, jednostavno ce kliknuti na link Dalj. Ako bi ostavili onako, onda bi i za mesto smrti trebalo staviti za Beograd da je danasnja Srbija! Sto je jedna nebuloza. Zasto se ne mozemo dogovoriti kao ljudi, hajde budi covek i uvazi moje misljenje — bez predrasuda, bez sumnji, bez nepoverenja, bez konflikta... Sve radim dobronamerno Obsuseru.--Soundwaweserb (razgovor) 20:32, 26. januar 2016. (CET)

@Soundwaweserb: Moram ti nešto reći i prekršiti automatski time svoje principe: Nikada mi na razgovor na SZR ne utiče nešto izvana i mrzim kada se to dešava. Ne pominjimo ništa što nije vezano za ovaj članak!

Zašto ne dodati i da je to današnja Srbija? Zašto je to nebuloza? Moje mišljenje bez predrasuda je da je praksa da se u ovakvim slučajevima napiše koja je to država danas (iskreno, za Dalj nisam dosad ni čuo niti znao gde je).

To što porediš Dalj i Beograd je zaista besmisleno. Isti kao da napišeš da ko ne zna gde su Vrapčići treba da klikne i vidi gde je to, a da isto važi i za Beograd ili Njujork. Opštepoznato je za glavne, velike i uticajne gradove, a Dalj s 4.000 stanovnika u opštini Erdut za koju takođe nisam čuo niti verujem da je mnogo ljudi čulo za nju takođe ne možeš porediti sa milionskim gradom... — Obsuser✉ 20:42, 26. januar 2016. (CET)

@Obsuser: Pa kako ne shvatas da je to bespotrebno opterecivanje kutijice? Kako to ne razumes? Nisu ljudi debili (ne potcenjuj citaoce Vikipedije), jednostavno ako ih zanima ukucace link Dalj i videce sve i drzavu odakle je. Zasto insistiras na ovome, nije mi jasno sta hoces? Izneo sam argumente.--Soundwaweserb (razgovor) 20:49, 26. januar 2016. (CET)

@Soundwaweserb: Pa to je tvoje mišljenje da je to bespotrebno opterećivanje kutijice. To ti treba da shvatiš. Ne razumem iz prostog razloga što ne delim tvoje to mišljenje. To ti treba isto da shvatiš. Ne potcenjujem čitaoce Vikipedije već na Vikipediji — koliko sam upoznat a upoznat sam veoma dobro — ne smeš da pomeneš npr. auksohrome ako je taj termin nepoznat većini čitaoca koji se bave, recimo, sportom. Postoji pravilo da tekst mora da bude razumljiv i eksplicitan ako je reč o dvosmislenim ili neodređenim pojmovima.

Ovde može doći čitaoc koji je fizičar ili matematičar i koji se ne orjentiše u prostoru kako treba, lupam primer, odnosno koji ne zna gde je Dalj niti ga to interesuje već ga interesuje u kojoj je državi rođen Milanković (u Hrvatskoj današnjoj), a mora da čita o Dalju što ga ne interesuje. Za Beograd nema potrebe stavljati da je današnja Srbija jer je to opštepoznato.

PS Definiši mi „opterećivanje kutijice”. Što više podataka, to bolje, pogotovo onih korisnih.

Ovo ne shvatam ni ton kojim je napisano: „Zasto insistiras na ovome, nije mi jasno sta hoces?” Kako misliš „šta hoću”, i to ovim tonom? Neću ništa već diskutujemo normalno (kao na engleskoj Vikipediji što je uobičajeno kada o jednom slovu pričaju po dva meseca) o nečemu iz članka. — Obsuser✉ 21:01, 26. januar 2016. (CET)

@Obsuser: Ne interesuju me drugi projekti. Ne interesuje me engleska vikipedija. Tamo pa raspravljaj sa njima o njihovim stvarima. Da li sam dao objasnjenje i argumente? Jesam. Zasto nastavljas raspravu? To je of topik i trolovanje. Zasto ne zelis da se dogovorimo?--Soundwaweserb (razgovor) 21:08, 26. januar 2016. (CET)

@Soundwaweserb: Znao sam da ćeš napisati prve tri rečenice. Ali mora da te interesuje jer osnovne politike uređivanja kao što pojašnjavanje dvosmislenih i/ili neodređenih pojmova vrede svugde, osim ako smo kao Severna Koreja (a nismo sigurno).

Da, dao si objašnjenje i argumente. Međutim, vidi ovo — i ja sam dao objašnjenje i argumente. Nisu tvoja objašnjenja i argumenti znak da se rasprava stopira jer je to 100 % tačno, zato je nastavljam jer ne delim isto mišljenje.

Nije oftopik sve ono što se komentariše osim nečijeg ličnog komentara onog koji tvrdi da je sve ostalo oftopik. Onda i ja mogu da kažem sledeće: Soundwaweserb, dao sam objašnjenje i argumente, rasprava je završena. I zatim se hladno čuditi kao „Zašto nastavljaš uopšte kada sam ja dao svoje objašnjenje i argumente!?”.

Znao sam i da nećeš pobiti moje argumente jer se ne mogu pobiti, kao i da nećeš definisati „opterećivanje kutijice” (gde je to pravilo? ili opet pričamo o receptu u kojem piše „stavi malo šećera”, a možda je nečije malo dve tone) ni obrazložiti ono svoje „šta hoćeš”. Ja sam dao svoje argumente, ti svoje, drugi će svoje, i to je rasprava. Samo što ja nemam mo(gu)ć(nost) da vratim državu gde je Dalj i dam informaciju više, dok ti imaš da je obrišeš. U tome je razlika.

I daleko da je ovo kao da ja kao hoću da „kroatizujem” Milankovića u bilo kom smislu — zna se veoma dobro čiji je naučnik, gde je rođen, gde je umro, kao i gde je radio i iz koje porodice potiče (srpski; Dalj, Hrvatska; Beograd, FNRJ; (za ceo) svet; srpska). Može biti samo da ti ne želiš da stoji Hrvatska, ali o tome ne mogu da polemišem jer je to onda optuživanje bez dokaza. — Obsuser✉ 21:33, 26. januar 2016. (CET)

@Obsuser: Ne insinuiraj. U pitanju je moja izmena, a ne da li nekome nesto smeta. Zasto ne zelis da se dogovorimo? Pa budi covek, ispostuj me jednom.--Soundwaweserb (razgovor) 21:39, 26. januar 2016. (CET)

Nemoj molim te sada aludirati na to da ispadne da je ovo nešto lično. Ako je do toga došlo onda uređuj sam kako hoćeš. Meni je bio cilj da dodam informaciju (korisnu) više; vidim da ne daš; OK; idem dalje, šta sad, nije ovo jedini članak koji zahteva doradu; ispoštovan si evo ovog momenta i sada se rotiram kao za 180° (tačnije 360°) i odustajem od toga da se označi gde je Dalj jer je svima poznato da je to današnja Hrvatska; Dalj sa 4.000 stanovnika je jedan od najpoznatijih gradova... OK, shvatio sam i uvažam tvoje mišljenje. Jesmo li se dogovorili? Šta treba još da uradim? Da te podržavam i kada nisi u pravu zaista ne mogu, ali evo jedan izuzetak (kad za sve postoji izuzetak, može i za ovo). — Obsuser✉ 22:11, 26. januar 2016. (CET)

Kutijice služe da bi se u njima izdvojili najosnovniji detalji o temi o kojoj se piše i ne bi trebalo da budu pretrpane podacima jer onda gube smisao. I zašto imamo IPA zapis Milankovićevog imena i prezimena? Mislim koja je poenta istog? --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:10, 26. januar 2016. (CET)

Ova kutijica je baš siromašna naspram nekih o biografijama (npr. političara), daleko od toga da je pretrpana — svega 10 polja.

IPA zapis se može ukloniti ako niste za to, ali ja bih da ga se zadrži zato što je jednostavno korisna informacija više. Kako hoćete. — Obsuser✉ 21:33, 26. januar 2016. (CET)

Kako govorniku srpskog jezika može da koristi IPA zapis srpskog imena i prezimena? Da nas nauči kako da izgovorimo ime Milutin Milanković???? --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:45, 26. januar 2016. (CET)

Pa ne govorniku srpskog jezika već nekog drugog, koji je dalji od srpskog. Može neko ko govori slovenački ili engleski doći da čita članak, a igrom slučaja veoma loše poznaje izgovor iako je u stanju da shvati suštinu šta piše. Tada je neminovno da barem zna pravilno izgovoriti ime osobe, srpskog naučnika, ako ne sve ostalo. IPA zapis je međunarodni tako da ne vidim razlog zašto ga i mi ne bismo koristili osim ako ti ili neko mislite da je doslovno tačno ono Vukovo „čitaj kako piše” (znamo da nije doslovno jer ulogu igra i naglasak, i položaj glasova i slova i hiljade drugih stvari).

Rekao sam, izbaci ako zaista misliš da je toliko štetno po članak to što se nalazi IPA zapis, ali uzmi u obzir povezanost Milankovića sa Nemačkom, SAD, Francuskom, a pogotovo ističem i podvlačim Mađarskom. Očito je zašto. — Obsuser✉ 22:11, 26. januar 2016. (CET)

U tom slučaju predlažem i da se doda zapis na pinjinu za slučaj da neki Kinez nije siguran kako se izgovara to ime. Alo bre, ovo je članak na srpskom jeziku, IPA zapis služi kao pomoćza izgovor sa stranih jezika...... --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 22:17, 26. januar 2016. (CET)

IPA zapis je međunarodni i koristi se ako nisi znao i u srpskom jeziku i u kineskom (može se kineski izgovor predstaviti IPA simbolima). Ukloni ako želiš, nije sporno jer ne znam — eto, nije toliko korisno kao ovo gore što bi bilo, ali... OK. — Obsuser✉ 22:42, 26. januar 2016. (CET)

Da li se koristi u srpskom jeziku da se njime zapisuju srpska imena? Neš verovat ali mi imamo slova i to sa sistemom jedno slovo jedan glas... znam haos --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:12, 26. januar 2016. (CET)

Nije uvek jedno slovo — jedan glas (dz). — Obsuser✉ 00:00, 27. januar 2016. (CET)

Poglavlje Izabrana dela nema potrebe da se nalazi u članku jer se radi o naslovima koje je objavila jedna izdavačka kuća, odnosno Zavod za udžbenike 1977. prilikom obeležavanja godišnjice. A, pored ostalog, već se spominju u tekstu. Takođe, u poglavlju Zanimljivosti se navode pojedinosti koji se nalaze u članku.--Svift (razgovor) 10:00, 29. januar 2016. (CET)

Ovde se nalazi odlična knjiga u pdf formatu iz 99. godine pod naslovom Milanković juče, danas, sutra. Kada je budem pročitao (biće to za 10-tak dana jer sada nemam vremena) iskoristiću je za naš članak.--Svift (razgovor) 17:28, 29. januar 2016. (CET)

Predlažem da se umesto portreta iz kutijice stavi fotografija iz 1924. godine. Zašto da stoji portret kad već postoji fotografija. Tako sam uradio ranije i u članku o Jovanu Cvijiću. --Milan Jovanović (razgovor) 00:15, 31. januar 2016. (CET)

Dobra ideja.--Svift (razgovor) 08:27, 31. januar 2016. (CET)

Ne vidim razlog zašto bi u onoj tabeli, dole gde je naziv poslednjeg patenta, a na tadašnjem nazivu jezika, bilo potrebno da se *prevodi* na srpski...to je potpuno nepotrebno, pleonazam...to je isto kao kad bi ove npr. članke o narodim herojima koji su pisani na literaturi na *srpskohrvatskom* *prevodili* sad na srpski...jasno je da je reč o jednom istom jeziku..--ANTI_PRO92 (razgovor) 04:28, 8. februar 2016. (CET)