Даљ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Даљ
Srednja škola Dalj.jpg
Средња школа у Даљу
Административни подаци
Држава  Хрватска
Жупанија Осјечко-барањска
Општина Ердут
Становништво
Становништво
 — (2011) 3.937
Географске карактеристике
Координате 45°29′03″ СГШ; 18°59′11″ ИГД / 45.484122473057326° СГШ; 18.986411701404634° ИГД / 45.484122473057326; 18.986411701404634Координате: 45°29′03″ СГШ; 18°59′11″ ИГД / 45.484122473057326° СГШ; 18.986411701404634° ИГД / 45.484122473057326; 18.986411701404634
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 86 м
Даљ на мапи Хрватске
Даљ
Даљ
Даљ на мапи Осјечко-барањске жупаније
Даљ
Даљ
Даљ на мапи Осјечко-барањске жупаније
Остали подаци
Поштански број 31226 Даљ
Позивни број +385 31

Даљ је место на Дунаву, у близини ушћа Драве у Дунав, седиште општине Ердут, Осјечко-барањска жупанија, Република Хрватска.

Географија[уреди]

Смештен је на десној обали Дунава, у микрорегији Ердутске косе, на надморској висини од 89 m. Простире се на површини од 67,75 km2; густина насељености је 69 ст/km2. Према попису из 2001. године, има 4689 становника, 1661 домаћинство. Делови насеља су: Бањкаш, Грабовац, Липовача Даљска, Ловас Даљски, Маринци, Мишино Брдо, Низбрдице, Нови Даљ, Планина Даљска, Поглед, Полој, Пропаст, Стари Даљ, Шкиља, Шушњар Даљски, Водица и Зурило.

У Даљу се налази седиште Епархије осечкопољске и барањске Српске православне цркве.

Историја[уреди]

На темељу све бројнијих и успешнијих археолошких истраживања о континуитету насељености у источној Славонији можемо сведочити о раздобљу дужем од седам хиљада година. Старе културе и многи народи настањивали су практично све делове Славоније, а најразвијеније културе стваране су нарочито на источнославонској десној заравни. Источна Славонија и западни Срем, односно простор између Драве, Саве и Дунава средиште је врло развијене насељености и старих култура — нарочито од неолитика до бронзаних и гвоздених праисторијских доба. У том је простору настало право богатство античких (римских) споменика, с развијеном мрежом насељености и путева.

Даљска културна група се први пут спомиње у бронзаном добу (од 1350. до 1100. године п. н. е.), која сеже и у младо раздобље. На прагу Гвозденог доба (од 800. година прије Христа) истичу се налази с локалитета Лева бара (Вуковар), Даљ, Шаренград, Илок и других. Насељеност је значајно побољшана током халштата (старије гвоздено доба) и нарочито у латену (млађе гвоздено доба). То је већ раздобље јачања римског царства у суседству, а на славонским се просторима јављају бројна племена Илира и Трачана те од 4. века п. н. е. и Келта. Почетком 1. века, у доба цара Октавијана, Римљани заузимају Панонију и постављају границу на Дунаву. Римска култура је изменила прилике у тим крајевима. Тада је створена мрежа насеља повезана путевима, која је имала снажан утицај на каснији развој и насељеност, све до данас. Била је то висока култура у односу на аутохтону, која је допринела стварању новог начина живота и афирмисала виши ниво културе и нарочито грађевинарства.

На темељу многих археолошких налаза те римских извора и докумената (Птолемејова Географија и карта Табула Пеунтингериана), Даљ се спомиње под римским именом TEUTOBURGIUM као насеље које се налазило на једном од четири главна правца ка Далмацији. Смер низином Драве почиње у Поетовији пролази кроз Вараждинске топлице, Лудбрег и завршава у Осијеку, протежући се даље на југоисток уз Дунав (Теутобургијум, данашњи Даљ).

Видљивих римских остатака грађевинарства у источној Славонији данас готово и нема, али су врло бројна археолошка налазишта. Применом знамените римске цигле грађевинарство је имало високе домете, а култура становања била је врло висока. То се односи и на комуналну инфраструктуру у римским градовима па и у мањим насељима.

Велике етничке промене најавио је продор Хуна из Азије крајем 4. века, разарају Мурсу (Осијек). 395. године Римско царство се дели на Источно и Западно а главни трговачки путеви између њих су добрим делом водили и преко ових крајева. У 5. веку с истока проваљују Гепиди и Готи. Заједно с коњаничким народом Авара крајем 6. и почетком 7. века из Азије и источне Европе досељавају се и Словени. Од 798. год овим крајевима господаре Франци а крајем 9. и почетком 10. столећа северније од наших крајева досељавају Угри (Мађари).

У новосадском, београдском, загребачком, осјечком и берлинском музеју чувају се важни налази с подручја Даља, посебно из раздобља тзв. Даљске културе (X-III века п. н. е.) те из античког и средњовековног раздобља.

Пре Турака Даљ је био је мало село у поседу локалних племића. Јужније од села постојало је тада село Јама са месном црквом. То село је страдало 1526. године у турској инвазији. Турци су брзо уочили погодности географског положаја Даља и зато га настојали повећати: населили су око двеста муслиманских породица из Босне и педесетак породица православаца из Влашке, након којих су први Срби следили трагсвојих комшија и населили своја вековна огњишта. Даљски муслимани били су углавном поседници околнога земљишта, затим занатлије и трговци, док су Срби и Власи били земљорадници. Око 1550. год. даљски су Мађари прихватили калвинизам. Према попису турских села на даљском подручју, у Даљу је 1579. год. било 107 насељених кућа, док се за сусједну Јаму тврди да је пуста. хришћана је у Даљу било свега осам породица, од којих се пет називало Дошљак и било православне вероисповести.

Православна црква у Даљу

Кроз Даљ је 1663. год. пропутовао турски путописац Евлија Челебија од кога потиче тадашњи извештај. Даљ је био типична турска паланка у облику четвороугла. Унутар бедема налазила се већа џамија, месаџид, хамам, хан и осамдесет кућа. У месту је било педесет трговина и педесет војника а наоколо насеља простирали су се вртови, шљивици и виногради.

Католичка црква у Даљу

Даљ је ослободила хришћанска војска у јесен 1687. године. Пре тога, муслиманско и влашко становништво напустило је место. Након ослобођења, Даљ је потпао под управу Бечке дворске коморе. Од 1690. год. у Даљ су почели стизати нови досељеници из Срема, Бачке, Мачве и Босне, који су, са староседеоцима Србима, већ тада створили вековну етничку слику овог поднебља. До 1697. год. доселило је 49 породица. Цар Јосиф I дао је на име неисплаћеног дуга, 1706. год., Даљ с околином српском патријарху Арсенију Чарнојевићу. Када су се 1726. године београдска и сремско-карловачка митрополија спојиле, одузео је бечки двор даљско властелинство српској патријаршији, у страху да се моћна властелинства не споје и званичним документом и не прогласе ову област већ тада за српску аутономну. Приликом пописа 1736. године, Даљ се по броју становника упетеростручио. Имао је 220 кућа с неколико улица и више није личио на дотадашње село. Нови изглед давали су му његови становници међу којима је било много трговаца и властелинских чиновника. Даљ се и током 19. века стално повећавао. До 1866. године било је у њему 809 насељених кућа с 4449 становника. Срба је било 3125, Хрвата 1309, Мађара 35 и осталих 15.

Управо из тог пост-турског раздобља потичу два најзначајнија културно-историјска споменика Даља. Православна саборна црква Св. Димитрија, која се налази у средишту Даља, а саграђена је већ 1715. године на старом црквишту, највећи је православни храм у Хрватској и средиште осечкопоњске и барањске епархије. То је једнобродна грађевина размерно великих димензија која поседује и део вредног барокног и постбарокног унутрашњег инвентара. У току Другог светског рата, даљске усташе и локално хрватско становништво покушавали су да поруше овај храм, али су га само знатније оштетили, те је он обновњен након ратних збивања, а последња велика обнова била је 1989. Јосип Асталош католички свештеник означен је као главни "покретач рушења православних цркава у Даљу и Ердуту“. Патријаршијски двор саграђен је 1828. године. То је приземна класицистичка грађевина грађена у кључ. Сегментно издвојен ризалит без прозора завршава троугоним забатом, а дрвени улазни портик замашних димензија изрезбарен је у карактеристичној орнаметици свога доба.

Други свјетски рат[уреди]

Из Осијека и околних села Даља и Бјелог Брда насилно су пресељене 93 староседелачке породице, које су прво отеране у Босну а затим пребачене у Србију. У њихове куће насељени су Хрвати из Далмације[1]

У Даљу осјечки срез, православци су се у почетку опирали притиску државних власти да напусте своју веру. Међутим када је због тога 60 српских породица отпремљено у логор у Славонску Пожегу, већина Срба из Даља се покрстила.[2]

Становништво[уреди]

На попису становништва 2011. године, Даљ је имао 3.937 становника.[3]

Попис 1991.[уреди]

Dalj Street sign.JPG

На попису становништва 1991. године, насељено место Даљ је имало 5.515 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
2.882 52,25 %
Хрвати
  
1.805 32,72 %
Мађари
  
314 5,69 %
Југословени
  
286 5,18 %
Роми
  
12 0,21 %
Албанци
  
11 0,19 %
Муслимани
  
8 0,14 %
Немци
  
8 0,14 %
Словаци
  
7 0,12 %
Македонци
  
5 0,09 %
Русини
  
5 0,09 %
Словенци
  
3 0,05 %
Црногорци
  
2 0,03 %
Чеси
  
2 0,03 %
Румуни
  
1 0,01 %
остали
  
4 0,07 %
неопредељени
  
69 1,25 %
регион. опр.
  
1 0,01 %
непознато
  
90 1,63 %
укупно: 5.515

Привреда[уреди]

Привредну основу чине пољопривреда, виноградарство, сточарство (сточарска фарма), трговина и занатсво (алуминијумска браварија, вулканизер, пилана).

Установе[уреди]

У Даљу постоји основна школа, с око 400 ученика, средња школа с око 70 ученика, народна библиотека с фондом од око 12 000 књига, амбуланте опште и стоматолошке медицине Дома здравља Осијек, пошта ХП-ПС Осијек, полицијска станица, бензинска станица.

Културне грађевине[уреди]

Патријаршијски двор

Саборна црква светог Димитрија изграђена је 1715. године на ранијем црквишту, на коме је, по доласку Срба, саграђена привремена дрвена богомоља, а католичка црква светог Јосипа 1912. године. Православни саборни храм усташе су девастирале у току Другог светског рата, и он је више пута обнављан, а католичка црква делимично је разорена током рата у Хрватској и обновљена је 2004. године.

У Даљу се налази православни Патријаршијски двор — летње боравиште српског патријарха, изграђен средином 18. века с припадајућом парковном целином из средине 19. века. Данас је то двор Епископа осјечкопољског и барањског.

Познате особе[уреди]

Родна кућа Милутина Миланковића

Спорт[уреди]

У Даљу постоје два фудбалска клуба: Раднички и Дунав

Референце[уреди]

  1. Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 118.
  2. Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 305
  3. „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 15. 3. 2017. 

Спољашње везе[уреди]