Razgovor:Mira Alečković/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

U prilogu su tri agencijske vesti o smrti i sahrani Mire Alečković. Često se dešava da one isčile sa Interneta posle nekoliko dana ili je teško naći njihove kopije. Ja sam ih privremeno ovde smestio za slučaj da neko hoće da informacijama iz njih dopuni članak.

O samom datumu smrti nisam mogao pronaći pouzdanu informaciju, 27. februara je njena porodica saopštila „Tanjugu“, negde piše da je umrla noćas a negde sinoć (u odnosu na taj dan) pa sam napisao 26. februar kao datum smrti ali bih voleo da to još neko proveri i potvrdi ko je možda pratio još neke vesti i izvore informacija (recimo čitulje u „Politici“ itd.) --Đorđe Stakić (r) 08:18, 4. mart 2008. (CET)

Prebačeno sa Administratorske table

Ja sam Srđa Nikolić, novinar, sin Mire Alečković, i vidim da nema nijedne njene fotografije, pa sam hteo da pošaljem 10-ak različitih fotografija koje su moje vlasništvo: Mira Alečković kao mala sasvim, kao devojčica, kao odrasla, sa Desankom Maksimović i Duškom Radovićem, sa norveškim kraljem Ulafom 1975. godine u Oslu, sa svoje dvoje od troje dece koliko ih je rodila, skeniranu sa fotokopira (od originalne moje fotografije, u mom vlasništvu privatnom) jednu njenu fotografiju, i dve fotografije njenog groba u Aleji velikana (ja inače imam veoma mnogo fotografija). Takođe, želeo bih da pošaljem i samo dve liste: jednu sa svim njenim objavljenim knjigama (53 knjige), i drugu sa svim bar značajnijim priznanjima koje je dobila, ništa drugo. I, da ispravim datum njene smrti pošto nije tačan, nije 26. februar 2008. godine, nego 27. februar 2008. godine (u 02.00 časova izjutra). Eto, to je sve. Ništa drugo. Ali, ja ne umem to da uradim, to da postavim, pa Vas molim ako možete u tome da mi pomognete i da mi kažete kako bih to mogao da uradim. Kako bih mogao da vam pošaljem fotografije Mire Alečković koje sam ja skenirao? Ako možete da mi pomognete bio bih Vam zahvalan. Unapred hvala, jer verujem da ćete mi pomoći. Srđa. Evo, ovde ću sada ja prvo sam pokušati da Vam dostavim i fotografije i te dve liste, koje sam gore pomenuo, iz njene oficijelne biografije. POČETAK MOG POKUŠAJA, AKO TO UOPŠTE MOŽE TAKO DA SE URADI, U ŠTA NISAM SIGURAN, JER NE ZNAM(!!!): Prvo ću pokušati da ovde snimim te fotografije, a vi mi pomozite tako što ćete prilagoditi tekst ispod njih (ćirilica, latinica), jer nisam siguran da to može ovako, na ovaj način. FOTOGRAFIJE (nekoliko, desetak), za glavnu fotografiju i za dole ili sa strane, gde može, još nekoliko, koliko može, nema smisla da nema nijedne jedine(!!!): Neće. Kako da Vam ošaljem fotografiju(e)? Molim Vas mi to prvo odgovorite nekako, pa ću Vam onda poslati i obe one liste.

Ovo je uputstvo za slanje slika: Vikipedija:Kako da pošaljem i postavim fajl na Vikipediju. -- Loshmi (razgovor) 03:59, 22. januar 2012. (CET)

Mira Alečković, podaci, biografija, Vikipedija

'Objavljene knjige (književno delo) srpske književnice i pesnikinje Mire Alečković (02.02.1924, Novi Sad - 27.02.2008, Beograd):'- KNjIGE ZA DECU: 1. Dani razigrani, Prosveta, Beograd; 2. Ljuljaška na grani, Prosveta Beograd; 3. Pionirsko proleće, Zagreb, Zavod za izdavanje udžbenika; 4. Da se upoznamo, Čečja knjiga, Beograd; 5. Srebrna kosa, Dečja knjiga, prvi roman za decu objavljen na anonimnom konkursu dečje knjige; 6. Prijatelji, Prosveta, Beograd; 7. Čarobna vrata, nekoliko izdavača; 8. Podzemni heroji, Dečja knjiga; 9. Leteći ljudi, Cetinje; 10. Zvezdane balade, Dečja knjiga i više izdavača, 20 izdanja; 11. Sanjalica, Bigz; 12. Pletisanke, više izdavača; 13. Leteći krevet, Interpres, Beograd; 14. A ja rastem, Novi Sad; 15. Skinite mi dugu, IP Latković; 16. Nebo detinjstva, predgovor Miroslav Antić; 17. Svetla soba, Prosveta; 18. Careva poljana, Prizren i Interpres, Beograd; 19. Staza srebrom izvezena, Bagdala, Kruševac, predgovor Miroslav Antić; 20. Sunčevići, Interpres, Beograd; 21. Za mamine oči, Dečje novine, Gornji Milanovac; 22. Lastavice, nekoliko izdavača stare Jugoslavije (SFRJ), Svjetlost Sarajevo, Skoplje, Beograd; 23. Posle četvrtka sreda, na nekoliko jezika; 24. Zbogom velika tajno, roman za decu na nekoliko jezika, uvršten u školsku lektiru, različiti izdavači; 25. Srebrni voz, Zavod za izdavanje udžbenika, Beograd, i Dečja knjiga, Beograd; 26. Sunčani soliteri, Beograd, Sofija; 27. Izbor pesama na albanskom, izdanje u Prištini i u - Slovačkoj; 28. Proza za decu, Selo rscvetala grana, UNESKO, Rim; 29. Dečja svirala, izbor pesama, djec-knjig., Moskva; 30. Za mamine oči, akademija Pistoje, Firenca; 31. Kesten detinjstva, Beogradski Plato; 32. Pionirsko proleće, Novo pokolenje, Zagreb; 33. Pesme za decu, Vuk Karadžić, Beograd; ROMANI I ZBIRKE ZA ODRASLE: 34. Krik mladosti, prva zbirka pesama za odrasle Mire Alešković, umnožena šapirografom; 35. Tri proleća, Prosveta, Beograd 36. Poljana, pesme, Matica srpska, Novi Sad; 37. Tragovi bez stopa, pesme, Prosveta, Beograd; 38. Ljubavi je malo, pesme, Veselin Masleša, Sarajevo; 39. Da život bude ljubav, Školska knjiga, Zagreb; 40. Podzemni heroji, Prosveta, Beograd; 41. Poema o Dudiku, Vukovar; 42. Probodeno nebo, izbor pesama M. A. Desanke Maksimović, Valjevo; 43. Noć ova poslednja, Nolit, Beograd; 44. Jutro, roman, Utro, Sofija, Utro, Moskva, Riga (Latvija); 45. Zašto grdiš reku, roman, nekoliko (više izdanja); 46. Zatečena u ljubavi, zbirka pesama; 47. Izbor pesama, Mark Sergeev, Irkutsk, Rusija; 48. Pesme, Vuk Karadžić, Beograd; 49. U paprati nespokoja, Gutembergova galaksija, Beograd; 50. Opomen, Narodna knjiga, Vuk Karadžić, Beograd; 51. Mesto Svevido, Kragujevac; 52. Ogledalo, ozbor iz poezije, Kulturno - prosvetna zajednica Vojvodine, Novi Sad; 53. Antologija srpske poezije HH veka, 72 pesme, izdavač Slavistički Institut Moskovskog državnog Univerziteta, prevod i izbor pesama sačinio je - šef katedre Slavistike ovog najznačajnijeg, najvećeg i najvažnijeg Univerziteta u Rusiji, Andrej Bazilevski. (zvanični podaci iz biografije Mire Alečković, koje sam ja, Srđa Nikolić, novinar iz Beograda, u saradnji sa Mirom Alečković, mojom majkom, sastavio, i dostavio između ostalog i Ministarstvu kulture Republike Srbije 2007. godine, kao i Kući Poezija - detinjstvo iz Brisela (na njihov zahtev), itd. Srdjardja (razgovor) 05:03, 22. januar 2012. (CET)

Mira Alečković, književnost, dela, nagrade, aktivnosti, podaci za biografiju na Vikipediji

Srpska književnica i pesnikinja Mira Alečković (02.02.1924, Novi Sad - 27.02.2008, Beograd), dobitnica je sledećih nagrada i priznanja (podaci su prilog za njenu veoma nepotpunu, a u nekim detaljima i nedovoljno tačnu biografiju, na Vikipediji): - Ordena za hrabrost, za antifašističku borbu, Rusija, eks SSSR; - Ordena bratstva i jedinstva (Jugoslavija, SFRJ); - Ordena zasluge za narod; - Prve nagrade „Zlatna medalja Akademije Pistoje”; - „Počasna povelja Firence”, dobijena od gradonačelnika Lapire; - Zlatna medalja Francuske alijanse, dodeljena u Nanisiju (Francuska); - „Premija” Centralnog ruskog časopisa za zvezdanu bajku o Vjazmi, na velikom književnom konkursu, slobodnim i direktnim glasovima više od dva miliona i dvestotine hiljada dece(!), iz cele Ruske Federacije; - „Zlatno pero Saveza sovjetskih pisaca”, Moskva (SSSR, tj. današnja Rusija, R.F.); - Počasni izbor knjige za decu „Selo rascvetana grana (prevod: Đakomo Skoti), od UNESKO-a (Italija); - „Belokamena rozeta” („Belovodska rozeta”), selo Bele vode, grad Kruševac; - „Prva nagrada za roman za decu” u posleratnoj (II Sv. rat) Jugoslaviji „Srebrna kosa”, na anonimnom konkursu dečje književnosti; - „Neven”, nagrada za dečju književnost; - „Nagrada Zmajevih dečjih igara” za unapređenje dečje literature, Novi Sad; - „Velika Povelja Zmajevih dečjih igara” za životno delo i dečju literaturu, Novi Sad; - „Prva nagrada za pesmu iz oslobodilačke borbe”, Maribor; - „Goranova nagrada za dečju literaturu”, Hrvatska; - Prva „Vjesnikova nagrada” izbora čitalaca; - Nagrada „Gordana Brajović”, Aleksinac, Srbija; - „Mlado pokoljenje”, najviša nagrada za dečju literaturu u Srbiji; - „Zlatna značka” Kulturno - prosvetne zajednice Srbije; - „Zlatan ključić”, nagrada „Smederevske pesničke jeseni” za dečju literaturu; - „Zlatan prsten”, nagrada za poeziju, Crvenka, Vojvodina; - „Velika Povelja Patritskog saveza Jugoslavije”; - „Zlatan leptir” - nagrada „Dečjih novina” za literaturu za decu, Gornji Milanovac; - „Nagrada „Večernjih novosti” za saradnju na humanitarnim akcijama (koju je Mira Alečković dobila istovremeno kada i pesnik Brana Petrović); - Nagrada „Rade Drainac”, Prokuplje (posvećen joj je ceo časopis „Tok”); - „Sedmojulska nagrada” od Udruženja književnika Srbije (UKS); - „Sedmojulska nagrada za životno delo” od Republike Srbije; - Nagrada „Kurirček”, Maribor, za najlepšu poeziju za decu i višedecenijsko održavanje i negovanje kulturnih veza između književnih stvaralaca Srbije i Slovenije, - Nagrada „Zlatan prsten” za prijateljstvo, tj. za uspešno širenje prijateljstva među ljudima, u Srbiji i u svetu, Lipolist; - „„Zmajev štap”, prva nagrada „Zmajevih dećjih igara”, Novi Sad; - „Vukova nagrada”, Republika Srbija; - Nagrada „Milica Stojadinović Srpkinja”, Kulturno - prosvetna zajednica Novi SD; - Velika zlatna medalja „Car Dušan”, primljena u Gračanici, sa obrazloženjem: „za prisustvo pesnikinje i njene poezije decenijama u svim mestima Kosova i Metohije”; STRANA ODLIKOVANjA: - FRANCUSKA ODLIKOVANjA: - Vitez Legije časti (od predsednika Republike Francuske, velikog generala Šarla De Gola); - Oficir Legije časti (od predsednika republike Francuske, Fransoa Miterana); SENEGAL: - Orden „Veliki senegalski Lav” dobijen od predsednika - Senegala, Leopolda S. Sengora; RUSIJA: - Medalja za hrabrost - ispoljenu u tzv. - Velikom otadžbinskom ratu (tj. u - antifašističkoj borbi); AKTIVNOSTI: - Urednik časopisa „Omladina”, „Pioniri” i „Poletarca”; - Urednik prve edicije strane literature, novinsko - izdavačko preduzeće „Mlado pokolenje” („Mali princ”, Sent de Egziperi, Fokner, Kafka, knjiga poput npr. knjige „U senci devojaka u cvetu”, itd.); - Generalni sekretar, potpredsednik i predsednik Društva Jugoslavija - Francuska 40 (četrdeset) godina i doživotni počasni ćlan ovog Društva; - Predsednik Društva Jugoslavija - Norveška (kao prvi predsednik ovog Društva u kome članovi više nisu bili samo samo srpski i jugoslovenski zarobljenici u Drugom svetskom ratu, logoraši internirci, već i mnogi drugi; - Sekretar, potpredsednik i predsednik Udruženja književnika Srbije (UKS), i Saveza pisaca Jugoslavije (SFRJ), u više navrata; - Član Uprave Predsedništva Kulturno - prosvetne zajednice (KPZ) Srbije 8u više mandata); - Dugogodišnji predsednik Oktobarskih susreta pisaca (Beograd); - Četrdeset godina u Predsedništvu „Zmejevih dečjih igara” u Novom Sadu; - Više decenija član Udruženja novinara Srbije (UNS-a); - Član Predsedništva žena Jugoslavije (aktivni, dugi niz godina); - Jedan od reosnivača PEN Jugoslavije posle Drugog svetskog rata; - Dugogodišnji veoma uspešni (po rezultatima) direktor(ka) novinsko - izdavačkog preduzeća „Mlado pokolenje” iz Beograda (sa 95 zaposlenih); - Član Balkanske asocijacije žena sa sedištem u Solunu; - Više decenija veoma aktivni član „Društva za negovanje tradicija olobodilačkih ratova Srbije od 1912 - 1918”; - Član međunarodne kulturne organizacije - Evropske kulturne organizacije (asocijacije) - SEC (Societe Europeenne de culture); - Stalni aktivni saradnik - Evropske kuće poezije „Poezija - detinjstvo” („Poesie - enfance”, Brusselles), sa sedištem u Briselu; - Jedan od osnivača književnog časopisa za decu „ZMAJ”, i do 2008. godine njegov jedini i do tada i poslednji živi osnivač (zajedno sa svojim kumom Brankom Ćopićem, Arsenom Diklićem, Aleksandrom Vučom i Desankom Maksimović (u stanu M. A., u Beogradu) i njegov prvi glavni i odgovorni urednik (izabrana odgore, tj. - prethodno pomenutih); - Učesnik(ca), ispred Jugoslavije (SFRJ) na Kongresu pisaca Evroazijskih zemalja 1978. godine u Nju Delhiju (Indija); - Više godina predsednik(ca) Komisije za ulice, trgove i spomenike grada Beograda, i, na njen predlog je vraćena i postavljena Terazijska česma na centralni gradski trg u Beogradu - Terazije (što je malo poznat podatak); - U svojoj mladosti bila je veoma aktivan član sportskog Društva i Pokreta za razvoj fizičke kulture SOKOL-a, tadašnje Jugoslavije i Srbije (tj. bila je „sokolica”, članica elikog srpskog, jugoslovenskog i evropskog omladinskog i sportskog - sokolskog pokreta. Posle Drugog svetskog rata u trci među više od 10.000 devojaka - omladinki, Mira Alečković koja se nikada nije bavila ateletikom, stigla je na cilj - druga(!!!) stigla je (Mira Alečković); - Sarađivala sa srpskom dijasporom u Kanadi i SAD; - Tokom Drugog svetskog rata bila je bolničarka (i lečila bolesnike i ranjenike, pošto je prethodno u Priboju na Limu završila u Crvenom krstu - stručni kurs za bolničarke); ZANIMLjIVOST(I: Bila je prvo žensko dete u svojoj porodici, i najstarijoj hercegovačkoj i srpskoj hercegovačkoj porodici, prema kazivanju srpskog književnika iz Bosne, Skendera Kulenovića, koji se, kao i njegovi stari, bavio proučavanjem etimologije imena i prezimena porodica, izučavanjem starih, drevnih i crkvenih knjiga, itd., i sl., koji joj je to jednom prilikom rekao (tj. - potvrdio), (po njenom ocu koji je bio rodom iz Hercegovine, iz Trebinja, a jednim manjim delom, po majčinoj liniji, i iz Stoca) posle pune 482 godine rađanja isključivo muške dece (i to po jednog, tokom oko 25 generacija!); POHVALNE REČI (REČI HVALE): Među onima koji su najlepše reči rekli o Miri Alečković svakako su i srpski vojvođanski književnik Miroslav Mika Antić, u svom predgovoru za njenu knjigu „Staza srebrom izvezena”, u izdanju kruševačke „Bagdale”, kao i američki književnik Artur Miler (inače i muž čuvene filmske dive Merilin Monro), koji je, prilikom svoje jedine posete Jugoslaviji (SFRJ9, doslovce rekao sledeće: „Kada bih ja birao i odlučivao koje su tri najvrednije (najsposobnije i najradnije) žene - na 8u) svetu, dakle, po mom mišljenju, među njima bi svakako morala biti (i to po mom mišljenju - i jeste) i vaša književnica - Mira Alečković.”— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Srdjardja (razgovor • doprinosi) | 06:53, 22. januar 2012.

---

Slobodno sami ispravite i dopunite članak svim potrebnim informacijama. mickit 19:33, 22. januar 2012. (CET)

Fotografije

Pozdrav. Lepo je što smo dobili dozvolu za korišćenje fotografija. Međutim, da li se one mogu prebaciti na Komons? Mislim, ako postoji dozvola na OTRS sistemu? Bilo bi lepo kada bi moglo. --Pavlica pričaj 22:33, 27. mart 2012. (CEST)

Može, naravno. Meni je lakše bilo ovde da ih ubacim, jer nisam bila sigurna šta treba pisati, pa mi je bilo lakše da cimam Mickog da proverava, nego tamo na Ostavi. Slobodno prebaci. OTRS za ostavu ima drugi broj, tamo treba da se stavlja ovaj šablon: {{PermissionOTRS-ID|2012012310006757}}--Jagoda ispeci pa reci 22:39, 27. mart 2012. (CEST)

Baš super. Ne radi trenutno CommonsHelper, pa sam prebacio preko nekog čuda, a ne znam da li je dobro. Prebacio sam ovu fotku, nadam se da nisam nešto zabrljao. Inače, ako budem prebacivao (ili neko drugi), da li da stavljam novo ime na latinici i ćirilici ili samo na ćirilici? --Pavlica pričaj 23:33, 27. mart 2012. (CEST)

Mislim da je svejedno. Možda ne bi bilo loše da prevedeš opis, tamo gde ima. Ja imam još jedno 15 slika za slanje, al to će morati da sačeka sutra... Imamo i tekst s podacima koji nam je pored slika poslao njen sin (Korisnik:Maduixa/Mira Alečković), ne bi bilo loše i to da iskoristimo i ubacimo neke podatke... --Jagoda ispeci pa reci 00:15, 28. mart 2012. (CEST)

Umrla Mira Alečković

Pesnikinja Mira Alečković preminula je noćas u 85. godina života.

Mesto i vreme sahrane biće naknadno saopšteni, rečeno je Beti u Udruženju književnika.

Mira Alečković je objavila dvadesetak knjiga za decu i dvadesetak dela poezije i proze za odrasle.

Njene knjige prevođene su na ruski, bugarski, rumunski, mađarski, poljski, češki, italijanski i na sve jezike naroda bivše Jugoslavije.

Uređivala je dečije listove Zmaj, Pionir, Omladina, Mladost, Poletarac.

Dobitnica je Ordena legije časti za unapređenje kulturne saradnje sa Francuskom.

Rođena je 2. februara 1924. godine u Novom Sadu. Bila je članica SKOJ-a i članica partizanskog pokreta od početka rata 1941. godine.

Više od dvadeset godina je bila glavni i odgovorni urednik Zmaja, bila je sekretar, potpredsednik i predsednik Udruženja književnika Srbije i predsednik Saveza književnika Jugoslavije.

Prvu zbirku pesama "Zvezdane balade" objavila je 1946. godine. Mira Alečković je autor teksta pesme "Druže Tito, mi ti se kunemo".

27.02.2008 . Izvor: BETA http://www.novinepress.co.yu/vest.jsp?id=30899

Preminula Mira Alečković

Autor: Tanjug | 27.02.2008 - 13:19

Jedna od najplodnijih i najaktivnijih književnica srpske i šire južnoslovenske literature, posebno dečje, Mira Alečković preminula je u 84. godini, saopštila je danas Tanjugu njena porodica.

Mira Alečković Autor preko 50 knjiga za mlade, urednica dečjih i omladinskih listova i časopisa Zmaj, Mladost, Pionir, Poletarac, rođena je 2. februara 1924. godine u Novom Sadu. Alečkovićeva je završila u Beogradu studije svetske književosti i lingvistike, a zatim Fušeovu školu u Parizu. Sa Desankom Maksimović i Brankom Ćopićem, jedan je od osnivača časopisa za decu "Zmaj". Alečkovićeva je bila dugogodišnja predsednica Društva Jugoslavija-Francuska, kao i Udruženja književnika Srbije. Autor je više knjiga za decu i odrasle koje su prevedene na mnoge svetske jezike. Njena poezija ušla je u antologiju srpske poezije prevedene u Rusiji. U sećanju će ostati pesma "Jugoslavijo", na muziku Nikole Hercigonje, koja je bila poznata kao "Svečana pesma". Alečkovićeva je, kao bolničarka, bila učesnik Narodno-oslobodilačke borbe. Nosilac je mnogih odlikovanja među kojima dve Legije časti, ruske otadžbinske medalje i ordena "Car Dušan", koje su joj dodedili Srbi s Kosova i Metohije. Izvor: http://www.blic.co.rs/kultura.php?id=32041

Sahranjena Mira Alečković

Ponedeljak, 3. mart 2008. 17:23

Naša istaknuta književnica Mira Alečković sahranjena je u ponedeljak uz vojne počasti u Aleji zaslužnih gradjana na Novom groblju.

U ime Udruženja književnika Srbije od Alečkovićeve se oprostio pesnik Pero Zubac rečima da od nas odlazi "jedan od poslednjih živih spomenika vremena u kome smo rasli i stasali, učili se dobroti i razumevanju, patriotizmu i internacionalizmu, prijateljstvu, blagosti, opraštanju i trpeljivosti".

"Opraštam se od pesnikinje koja je bila blago našeg jezika i blagost srpske duše u svim nevremenima kojima se nismo izmicali, a koja nas nisu mimoilazila", rekao je Zubac.

On je naglasio da je Alečkovićeva bila časna i plemenita, druželjubiva i beskrajno široka duša, pesnik iz naših bukvara i čitanki iz kojih smo se učili slobodoljumlju, ljubavi i toleranciji.

Prema njegovim rečima, ona je bila borac za pravo da svako ima hleb, žena koja je svima činila dobro i kojoj se svaki nevoljnik u svako doba i nedoba za pomoć mogao obratiti, a da nama ostaje da "čuvamo uspomenu na velikog pesnika našeg jezika, borca i humanistu, dok će se njena dela sama sačuvati u vremenu i pamćenju generacija".

O Alečkovićevoj je govorio i njen dragi prijatelj i počasni član Petrogradske akademije nauka i umetnosti Aleksandar Sergejevič Plevako koji je rekao da je ona bila veliki pesnik i pre svega prijatelj koji mu je pomogao da shvati Srbiju i njenu dušu.

Plevako je istakao njenu ljubav prema sopstvenoj zemlji koju je opevala, ali i prema drugim zemljama. Rada Djuričin je procitala njenu pesmu "Poruka jedne senke", a Zubac se posledni put oprostio od naše velike pesnikinje završnim stihovima njene pesme "Dečani".

(Tanjug - foto: Tanjug) Izvor: http://www.mtsmondo.com/news/world/text.php?vest=88911

Mira Alečković, književnost, stvaralaštvo

Književna dela Mire Alečković prevođena su i prevedena na oko dvadeset (20) stranih jezika, a pored ostalih i na sledeće jezike: italijanski, francuski, poljski, ruski, letonski (tj. - latvijski), grčki, gruzijski, ukrajinski, slovački, mađarski, rumunski, bugarski, slovenački, makedonski, albanski, mongolski jezik(!), itd., itd., itd. Za svoje stvaralaštvo dobitnik je brojnih nagrada, kako u našoj zemlji, tako i u svetu (bivša Jugoslavija (SFRJ), Srbija, kao i - Francuska, Rusija, Senegal, Norveška, Italija...itd.