Razgovor:Neutron/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Da li je istina da se neutron raspada na proton, elektorn i anti-neutrino. Ja sam relativno poprilično dobro upoznat sa problematikom atomske fizike ali nikada nisam naišao na ovakvu informaciju. To može da znači da mi ova tematika nije poznata kao što sam mislio da jeste ili da je ova informacija netačna. Po defeniciji elementarne čestice su nedeljive i nemaju unutrašnju strukturu. Pošto je neutron elementarna čestica, ne bi trebalo da se raspada. Ispravite me ako grešim. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 82.28.229.245 (razgovor • doprinosi) | 19:57, 23. decembar 2006.‎

O, ima mnogo manjih čestica od neutrona i prilikom alfa, beta i gama raspada, stvaraju se čestice kao što su neutrino ili antineutrino. Međutim, ni to nisu najmanje čestice. Dakle, ukratko: grešiš, sinko :) --Φ ί λ ι π ¶ 20:19, 23. decembar 2006. (CET)

Neutrino ili antineutrino emituju se samo prilikom beta raspada, zajedno sa emitovanjem beta čestica (pozitrona ili elektrona). Pri alfa raspadu jezgro napušta alfa čestica (jezgro helijuma) putem tunelskog efekta, a gama raspad je prelazak jezgra atoma iz višeg-pobuđenog energetskog stanja u niže, pri čemu se emituje jedna gama čestica (visokoenergetski foton elektromagnetnog zračenja). Tačno je da se danas neutron ne smatra elementarnom nego subatomskom česticom i da elementarne čestice, kao na primer kvarkovi ili elektroni nemaju u sebi sitnijih čestica (Pogledati članke Elementarne čestice i Subatomske čestice). Međutim, zanimljivo je da ni proton, poput neutrona, nije elementaran, u smislu da je sastavljen od kvarkova, a ipak on se ne raspada ni u slobodnom stanju (van jezgra), kao što je slučaj sa neutronom čije je vreme poluživota 15 minuta (za 15 minuta od 100 slobodnih neutrona raspadne se 50), ili bar takva pojava nije eksperimentalno do sada opažena i, osim toga ove činjenice nisu ni teorijski u potpunosti do sada razjašnjene. 212.200.135.179 21:36, 6. januar 2007. (CET)

---