Razgovor:Orfej/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

zašto su moje izmjene poništene? --Helios13 (razgovor) 20:12, 30. decembar 2010. (CET)

Postoji preko 70 opera napravljenih na temu o Orfeju, pa bi i to trebalo dobiti poglavlje u tekstu. Englezi imaju spisak svih tih operskih dela en:List of Orphean operas.--Drazetad 23:00, 5. april 2011. (CEST)

Ako je neko rad, slobodno neka se priključi i uređuje članak. Ja trenutno obrađujem filozofske raspre u kojima se spominje Orfej.--Epaminonda 23:05, 5. april 2011. (CEST)

Kandidat za dobar članak

Pokrećem raspravu oko kandidovanja članka o Orfeju koja traje do 24. aprila 2011. 00:51 č.--Epaminonda (razgovor) 00:52, 17. april 2011. (CEST)

Komentari

 Komentar:

Pogrešno si situirao članak. Kandidovao si ga za skidanje sa spiska dobrih, ne za stavljanje na spisak dobrih. --Jagoda ispeci pa reci 10:23, 18. april 2011. (CEST)

Ispravio sam tu pogrešku.--Epaminonda (razgovor) 12:45, 18. april 2011. (CEST)

Samo nemojte čekati zadnji dan sa predlozima da se napiše još neki mit kojem ionako nije mesto ovde, jer se u ovom članku pre svega obrađuje Orfej kao mitološka ličnost a ne njegove dogodovštine koje možete pročitati kod Srejovića i Grevsa, a koje predstavljaju u stvari miks svakojakih verzija što i nije baš preporučljivo raditi. Ovde treba na enciklopedijski način izložiti ono što je karakteristično za Orfeja, šta su o njemu mislili Stari Grci a šta pisci kao što je npr. Platon ili Aristotel, eventualno kakav je uticaj imao na potonja pokolenja i ništa više suvišno. Suvoparno prepričavanje mitova na osnovu Srejovića i dr. ne treba uopšte obrađivati, jer se time krše autorska prava (iz aviona se vidi šta je prepisano ma koliko to bilo vešto isformulisano) onih koji su tome pribegli. Umesto toga treba se osvrnuti na interpetaciju izvora i navesti u napomenama objašnjenja kakva se mogu naći u gotovo svim navedenim publikacijama dole. Najnovije publikacije kakve se koriste na Oksfordu i Kembridžu i koje se bave mitovima i legendarnim uopšte na taj način se obrađuju, odnosno uzme se izvor i on se prokomentariše. Nema mešanja različitih verzija, nema davanja svojeg mišljenja i sl., već samo čisto izlaganje i objašnjavanje nejasnih pojmova kakvi se javljaju u svakom tekstu. Dakle, postoji niz verzija mitova o tome kako je Orfej dospeo u podzemlje, mi smo ovde naveli Ovidijevu iz praktičnog razloga, jer Metamorfoze su prevedene na srpski jezik još 1907. g. a njihog prevodioca T. Maretića nema počev još od 1938., tako da sam sasvim siguran da mu neće ništa smetati ako se koristimo njegovim prevodom. Što se tiče Vergilija i ostalih, pričekaćemo neko vreme, jer i ovo je, realno gledano, mnogo. Rad je originalan u odnosu na one sa drugih vikipedija, što ne znači, kao što bi neko naivan pomislio, da je originalno istraživanje, jer sam se ja koristio postojećim prevodima i obraćao pažnju na komentare onih koji su tekstove preveli. Toliko o tome....--Epaminonda (razgovor) 23:54, 18. april 2011. (CEST)

Nisam još pročitala članak, ali odmah da ti kažem da se slažem s tobom u vezi sa pripovedanjem dogodovština mitskih ličnosti. Mislim da bi obrada samog mita, njegovog nastanka, značenja u grčkoj mitologiji i sl. mnogo važnija od pominjanja svake božje pričice o određenom liku. Potrudižu se da ga pročitam ovih dana i da ti kažem svoje mišljenje. --Jagoda ispeci pa reci 23:58, 18. april 2011. (CEST)

Naravno, mišljenje svakog onog ko bude ko se i najmanje razume u problematiku dobija na snazi, što podrazumeva gotovo svakog onog ko je voljan da se uključi u raspravu. Tako da valja uzeti na razmatranje predloga takvih. Da ne bude zablude, ne mislim pri tom uopšte da ima takvih čije mišljenje vredi toliko da bi se ono moglo ignorisati, premda mi se nisu, da budem iskren, svideli predlozi kakvi su iznešeni npr. pri kandidaturi članka o Artemidi (kada sam pisao pod dvostukom nalogom), jer su mi delovali poprilično nejasni, u smislu da nisam znao šta zapravo pisac hoće da kaže (parafraziram) pod tim da se obrade oni mitovi gde se spominje dotična gospa, iako je to već učinjeno već pri interpretiranju izvora počev od onih najstarijih pa nadalje; ili da se naprave nekakve veze samo zato da bi se videlo na dnu članka da su članci o božanstvima međusobno ispovezivani, premda je to učinjeno koliko se sećam još u samom tekstu kojeg sam izradio (uz pomoć dvostrukih naloga) bolje nego što sam mogao očekivati. Ali za razliku od suvoparne Artemide, moram pohvaliti daleko manje uspešnu Afroditu, jer je rasprava oko transkripcije, načina na koji su pojedinci onomad dobijali prezimena, kao i nastojanju da se pošto-poto napravi paralela sa Evansovim „zmijskim boginjama“ bila zaista više nego legendarna, bez obzira što sam i tad delovao pod skrivenim nalogom koji su okovani blokom. To što sam pomenuo komentare pojedinih ni slučajno nije zbog toga što ja potcenjujem delatnost istih, već iz prostog razloga što iz dana u dan bivam sve svesniji da nije nemoguće napraviti članak dužine ovog za duplo manje vremena, ali zato valja da makar više od jednog korisnika uzme aktivno učešće pri njegovoj izradi. Svakako da bi mi olakšalo stvar da je neko npr. imao neku od publikacija navedenih dole pri ruci ili da je saznao za još koji relevantan istočnik preko neta, koji bi se mogao uzeti u obzir. Ne idem ja baš za svaku knjigu u biblioteku kako neki misle, već ima dosta toga i na našem jeziku šta se može prezeti sa svakojakih servera (mega-upload, 4share itd.). Svaka pomoć dobro dođe...--Epaminonda (razgovor) 00:02, 20. april 2011. (CEST)

Primer metodično odrađenog članka.--Metodičar zgovor²a 01:03, 20. april 2011. (CEST)

Eventualno ako bi se ovo slovo ȋ normalizovalo. Znak za akcenat bi trebao da stoji odmah iznad njega. Međutim, koliko god da sam isprobavao, neće da se namesti kako ja želim da bude.--Epaminonda (razgovor) 10:56, 20. april 2011. (CEST)

Ma... zaboravite za ova slova, ionako nema mogućnosti da se nešto učini, upravo zahvljajući tome što postoje dva pisma koje prkose jedno drugom...--Epaminonda (razgovor) 17:36, 21. april 2011. (CEST)

Komentari

tj. da on veruje ne samo u Orfejevo postojanje, već i u njegovog stvaralačkog genija,[1] za kojeg veli da je izrekao ovo, što je po svemu sudeći preuzeto iz Hesiodove Teogonije:

Ovo nije baš najjasnije: Platon veruje da je Orfej zaista postojao, ali takođe veruje i u... šta tačno, i kakve veze ima ovo sa citatom koji mu sledi?

Prvi se oženi od svih Okean krasnoga toka uzme za ženu Tetiju, sestru svoju po majci

Umesto toga, njihovo izlaganje će se izvesti ponajviše na osnovu Ovidijevih Metamorfoza,

Ovo liči na esejistički ton, koji bi trebalo ukloniti. Kod enciklopedijskog članka autor i postupci autora u analizi treba da budu neprimetni i nevidljivi, dakle, bez toga "u ovom radu se uradilo to i to, pristupilo se tako i tako i sl.". Osim toga, nije najjasnije na šta se konkretno odnosi ovo "njihovo izlaganje". Izlaganje, čega?

Obrisala sam "ucveljene" jer to ipak nije reč za enciklopediju. Previše kolokvijano zvuči. Ne dopada mi se mešavina stihova i samog pripovedanja, nije enciklopedijski stil. Ja bih citate stavila u plave kutije, ne bih ih mešala sa samim tekstom članka. Sam tekst treba na neutralan i sažet način da prepriča mit. Pogotovu mi se ne dopada kada se tekst članka prekida sa tri tačke, da bi se nastavio citatom. Mislim da takav stil nije odgovarajući za enciklopediju, da otežava čitanje i brzo dobijanje informacije. Takođe, stil je poprilično pripovedački, pun epiteta koji nisu odgovarajući za enciklopedijski članak, ja sam ih dosta uklonila, ali u poslednjem delu, oko smrti, ima ih još.

Eto. To je moje mišljenje. Možeš ih uvažiti, a i ne moraš. Ako ti se ne dopadaju moje izmene, slobodan si da ih vratiš.--Jagoda ispeci pa reci 19:40, 21. april 2011. (CEST)

Takođe, htela bih da napomenem da bi trebalo navesti bibliogr. podatak prevoda odakle su uzeti citati, kao i ime prevodioca. --Jagoda ispeci pa reci 20:10, 21. april 2011. (CEST)

Odgovori

O Platonu

Platon je, kao što je opšte poznato, za ono vreme bio poprilično neshvaćena osoba, jer je imao neke zaista smele zamisli sem svoje idealne države, koje su u očima ondašnjih Grka bile gotovo nezamislive. Rečenica je potpuno jasna, samo što je treba nekoliko puta iščitati. Koliko god to nekom zvučalo čudno, i Platon je umeo sebi dosta dobro da protivureči, što nije ništa čudno jer to je bila opštepoznata stvar u tadašnjih Grka, počev od Herodota pa nadalje... Međutim, u ovom delu se jasno daje do znanja da nisu baš svi među misliocima delili isti stav sa Platonom, što je, opet, sasvim normalno, jer je gotovo svako od njih imao svoju školu gde je forsirao svoju priču. Tako imaš npr. kod Aristotela potpuno drugačije mišljenje, tj. da on ne veruje uopšte u postojanje takvog Orfeja kakvog npr. mi danas poznajemo, što ne znači da potpuno odbacije pretpostavku da je postojao kakav-takav Orfej, pa bio to i običan trački pastir što je duvao u sviralu vodeći svoje stado na ispašu. To je hteo reći i Platon, samo što on još uz to dodaje da je taj Orfej znao i svirati i pevati, što kod „Aristotelovog Orfeja“ nije slučaj.--Epaminonda (razgovor) 20:53, 21. april 2011. (CEST)

samo što je treba nekoliko puta iščitati.

Da je jasna, ne bi bilo potrebno nekoliko puta čitati isto. Vidiš, ja mslim da si se ti previše držao samog teksta koji ti je služio za izvor, pa si u toj želji da verno preneseš ono što se tamo kaže, izgubio svoju prirodnost izražavanja. Na primer, tekst koji su upravo ovde napisao, čita se lako, logičan je, i odmah je jasno šta je pisac hteo da kaže, što se nažalost za tekst članka ne može reći. Nemoj molim te ovo pogrešno da shvatiš, govorim ti iz najbolje namere. Probaj da ono što si pročitso jednostavno prepričaš svojim rečima, kao što si to ovde uradio na razgovoru, i videćeš da će rezultat biti daleko bolji. Ovo ti govorim iz iskustva, jer se i meni ponekad isto dešavalo.--Jagoda ispeci pa reci 20:59, 21. april 2011. (CEST)

Radi se o tome da se ne gubim ja u interpretaciji, nego Platon, što je, kažem ti, uobičajeno za sve stare pisce... osim ako prepisivači nisu metnuli koju suvišnu negaciju i time napravili besmisao. Dakle, želim reći da im nije bilo nimalo teško reći na jednom mestu da je taj i taj mekušac, da bi ga na drugom mestu prikazali potpuno drugačije. Ta nedoslednost karakteristična je za sve te pisce. Ja ne mogu da ispravljam to što je Platom pre 20 i nešto vekova napisao jer je to falsifikovanje. Mogu samo da izrazim čuđenje ili da se držim interpretacije meni ubedljive: dakle, Platon je nedosleda, nema tu šta.--Epaminonda (razgovor) 21:26, 21. april 2011. (CEST)

Ali, ja uopšte ne prigovaram Platonu, nego tvom stilu. Sve to što si sad objasnio NE VIDI se iz one citirane rečenice. Zato ti i kažem, napiši to svojim rečima, da bude jasno na prvu loptu. Ovako se toj rečenici ne vidi ni glava ni rep. Nema apsolutno nikakve veze Platonova nedoslednost sa nejasnošću tvoje rečenice. --Jagoda ispeci pa reci 21:39, 21. april 2011. (CEST)

Kako drugačije da ti objasnim da je Platon, pišući to, bio mišljenja da su određeni delovi Hesiodovih dela u stvari Orfejeve izreke, odnosno izreke Orfejevog đenija? To se vidi iz aviona, jer i sam spominje na tom mestu Hesioda. Mislim, treba li neka specijalna referenca kad je već navedena?--Epaminonda (razgovor) 22:01, 21. april 2011. (CEST)

Ne treba meni da objašnjavaš, meni si već objasnio. Treba u tekstu da to napišeš tako da bude jasno na prvi pogled, a ne da se mora čitati ista rečenica deset puta. Ni reference ne trebaju, ima ih dovoljno. Problem nije u mom nerazumevanju materije, ili u nedostatku referenci, nego u tvom načinu izražavanja u samom tekstu, koji je trenutno konfuzan i nejasan. Preformuliši tu rečenicu, možda i ceo taj deo, i sve će biti u redu. --Jagoda ispeci pa reci 22:52, 21. april 2011. (CEST)

Nemoj shvatiti kao omalovažavanje, ali stvarno ne znam što bi se preformulisalo jer ja sam time rekao sve. Shvatam da nije dovoljna raspra u kojoj učestvuje dvoje. Ako ostali kažu za taj deo da ga nisu razumeli , ja ću ga onda vala promeniti. Ni moje mišljenje ne vredi puno, što ne znači da nisam u pravu povodom nekih stvari.--Epaminonda (razgovor) 23:37, 21. april 2011. (CEST)

  Urađeno To je stvar kako ko piše i da li voli duže ili kraće rečenice. Nekome se moj stil ne sviđa, drugom, pak, opet odgovara manje-više. Inače, Dejan mi je rekao da je skontao suštinu. Dela koja se navode u tekstu su prevedena na srpski i komentarisana, tako da neće biti teško ni „prosečnom“ čitaocu da se ubedi u istinitost onoga što je u rečenici izneto, ako mu već nije jasno šta je pisac hteo da kaže.--Epaminonda (razgovor) 16:17, 22. april 2011. (CEST)

Takodje, ya mene NIJE uradjeno, jer i dalje ne kapiras o cemu pricam. Radoi se o tvom STILU pisanja, a ne o onom sto si izneo. Dejan ti je odgovorio na ono sto si ga pitao, sto nikad nije ni bilo sporno. Radi se recenici koja nema ni glave ni repa i apsolutno se ne zna na sta se odnosi. Dakle, mozda je tebi ovo uradjeno, ali po meni, nije. U svakom slucaju, ovo je poslednji put da imam bilo kakav kontakt s tobom. Jer, htela sam da pomognem, jer si trazio necije misljenje, a kad sam ja to uradila, posto naravno, nisam ispevala hvalospeve, krenuo si da omalovazavas ono sto sam rekla, a kao vrhunac svega, otisao si kod Gorana da me tuzakas i da trazis ARBITRAZU, kao da sam izvrsila neki licni napad na tebe, a ne da sam ti rekla sta mislim o clanku, i to sa najboljom namerom, a za svoju dobru volju, dobila sam omalovazavanja i ismevanje. Neka ti je na cast. --Jagoda ispeci pa reci 21:04, 22. april 2011. (CEST)

Čuj, niko ovde tebi ne brani da izmeniš dotičnu rečenicu tako da bude prigodno tvom uhu. Samo pazi da ne izokreneš smisao rečenice, jer se prepričavanjem upravo to postiže. Nigde nije navedeno striktno da su Had i Persefona rekli Orfeju da se drži uveta, već, naprotiv, sam se na to obavezao, što sam podvukao u prethodnom citatu.--Epaminonda (razgovor) 23:25, 22. april 2011. (CEST)

O citatima

Video sam da tako rade u najnovijim kembridžskim i oksfordskim publikacijama, što po meni nimalo nije čudno. (v. A Brief History of Ancient Greece, strane 81-87 prepune su citata iz Odiseje i Poslova i dana; sem toga, uzmi od Staše Babić Grci i drugi, u kojoj imaš nekih stranica na kojima su navedeni samo citati i komentari) Već sam napomenuo da mi ne pada na pamet da prepričavam šta su Srejović, Zamarovski i dr. već sažvakali, koji su pri tom napravili pravu zbrku (koja je nekima opet prihvatljivija), jer su mešali i babe i žabe: od silnog navođenja ko je šta rekao, odlučili su se da naprave miks i stvore priču koja nije postojala. Grci su inače dosta komplikovan narod, tako da se ne možeš striktno držati neke „prave verzije“, jer nje ne postoji. Sama činjenica da su Grci živeli u zasebnim polisima, pričali na četiri dijalekta, verovali u drugačije kultove manje-više istih božanstava (npr. Atina u Atini i Atina u Tebi su dve priče) govori mnogo toga u korist prethodne rečenice. Da se vratim na temu, postoji na desetine verzija kako je Orfej sišao u podzemlje i gde je sve bio pre i posle toga, ako ne i na stotine, a pitanje je koliko ih je uopšte sačuvano. Ja sam reference koje upućuju na Milerovu zbirku fragmenata, jer sam 100% siguran da niko neće rastumačiti šta tamo piše i da će misliti da je reč o nekakvim svetim znacima. Na prvi pogled jeste da izgleda glupo ovo što sam ja napravio koristeći se citatima, ali to je jedini način da razdvojimo ono šta je npr. Platon rekao, a šta Aristotel, a šta Vergilije koji je živeo daleko iza njih. Ne dolazi u obzir da mešamo sve i svašta (kao u slučaju Artemide, koju bi drage volje skinuo sa liste sjajnih) samo u cilju da nam se rečenice zbiju jedna uz drugu u gusti red, jer to vodi samo stvaranju nove verzije priče o Orfeju od niza tekstova koji protivureče jedni drugima..--Epaminonda (razgovor) 20:53, 21. april 2011. (CEST)

Nijedna od tih knjiga nije enciklopedija, nego pregled istorije i mitologije stare Grčke. U literarnoj analizi nekog dela, to je sasvim prihvatljiv način pisanja, ali u jednom enciklopedijskom članku, toliko citata je nepotrebno i suvišno. Citate, pak, kao što sam već rekla, možeš ostaviti ali kao posebne navode, ne kao deo teksta. Pogledni kako je to urađeno u članku o Sparti. Nisam ni rekla da treba da prepričavaš ono što su napisali Srejović i ostali, ali, da ti budem iskrena, u delu o mitologiji, uradio si upravo ono što si hteo da izbegneš -- prosto si prepričao radnju mita, samo što si priču malo prošarao citatima. Neke dublje i ozbiljnije analize samog mita jednostavno nema, a ti se možeš do sutra ljutiti, ja ti ne mogu reći da je dobro, ako ne mislim tako. Na primer, umesto prepričavanja samo jedne verzije mita o Euridiki i Orfeju, mogao si da uporediš razne verzije o silasku Orfejevom u Had, u čemu su slićni u čemu se razlikuju, koja su skrivena (ako ih ima) značenja određenih mitova i sl.

Već ti rekoh, ako ti se moje mišljenje ne dopada, slobodno vrati sve moje izmene i ne obaziri se na moje komentare, nema potrebe da mi ovde pišeš odgovore, zaista.

I opet ponavljam ono što sam već malopre rekla: i ovo objašnjenje koje si sad napisao (ovo gore), mnogo bi bolje stajalo u samom članku. TO je analiza i TO bi bio pravi tekst za članak, ne ono što sad stoji u njemu. --Jagoda ispeci pa reci 21:09, 21. april 2011. (CEST)

Nije enciklopedija, ali upućuju na to kako se pravilno radi. Ja sam imao prilike da se i s jednom i drugom bolje upoznam. Dakle, nema nikakvih slobodnih interpretacija, pa makar se čitavog života bavio samo tim šta je Hesiod hteo reći na tom i tom mestu. Želi se čitaoc navesti na to da razmisli o tim tekstovima za koje sigurno nije imao priliku da ih vidi. Toga treba da se drži i Vikipedija. Na onim mestima gde se jasno može spoznati o čemu se radi, svakako ću to ispričati svojim rečima, a na mestu gde se ne da dokučiti šta se zbilo, jednostavno sam koristio citat, što nije greh jer je tekst pod javnim vlasništvom. Ovde, kod Orfeja, nigde nije prepričana radnja mita, već je izložena onako kako je shvata Ovidije (jedini onaj koji je izložio radnju od samog njenog početka pa do kraja - zašto mi ne verovati kad se i Kun drži toga?!), uz jedan navod koji upućuje na to da i Vergilije ima svoju verziju jednog događaja (tačnije kako je Euridika nastradala).--Epaminonda (razgovor) 21:55, 21. april 2011. (CEST)

Dublje analize ne postoji, jer mi nemamo nikakav izvor iz onoga vremena kojim bismo mogli objasniti kako je nastao mit. Kako drugačije da ti objasnim? Ne mogu da izmišljam nešto što nema nikakvu osnovu. Međutim, u samom startu sam onemogućen da to činim, jer, kao što rekoh, nigde nema analize. Svaki pokušaj navođenja bilo čije analize bez potkrepljenja treba biti obeshrabren.--Epaminonda (razgovor) 21:55, 21. april 2011. (CEST)

Bez brige budi, ja se ne ljutim, jer nemam zašto da se ljutim. Ja ovo poznajem ovo toliko da mogu reći da mi nije strano.--Epaminonda (razgovor) 21:55, 21. april 2011. (CEST)

P ako nema analize koju je neko već uradio, barem prikaži više verzija istog mita. Toga valjda ima, zar ne? Ovaj kaže da se to i to desilo, a onaj kaže da se to i to desilo. Mani se tolikog citiranja, to zaista nije ni rentabilno ni enciklopedijski. Enciklopedija služi da se čovek pre svega OBAVESTI, dakle da nađe SAŽETU i jasnu informaciju o nekom pojmu, a ne na gomilu citata koje ne razume. Citati treba da idu u posebne kućice, da ih čitalac može pročitati ako želi, a ako ne želi, da mu ne smetaju u dobijanju osnovne informacije. Osim toga, ako zaista nema neke dublje analize, onda ne vidim zašto bežiš od prepričavanja Srejovića i kompanije? To bi bilo mnogo korisnije nego ovo što si napisao. --Jagoda ispeci pa reci 22:56, 21. april 2011. (CEST)

Ko je uradio više analiza? Srejović, Zamarovski, Kun, Grevs... svi oni prelaze preko ovih mitova uzgred, mešajući babe i žabe, tj. od raznoraznih verzija sklapaju svoju koja je prigodna uhu onih koji su zaljubljeni u mitologiju i koji očekuju da će im biti ispričano ono što su već čuli. Mislim, stvarno.... Nisam tako naivan da ne znam da samo prepričavanje nekog već razrađenog teksta jeste u stvari kršenje autorskih prava, i uopšte mi ne pada na pamet da se izvlačim da sam laik, jer znam da koristim već prevedene izvore koje uz to znam da navedem kako valja navesti.

Kažem ti, ono ostali ne moraš bukvalno da shvataš kao da se odnosi na njih stotinu i stotinu hiljada, jer imaš toga koliko hoćeš u fragmentima i što još nije publikovano. Mislim, to bi bilo isto kao kad bi tražili od mene da stvorim izgubljene Plutarhove biografije i da ih još prevedem, što je nemoguće... Ukratko, mi znamo na osnovu nekih dela da su postojali neki tekstovi, ali mi njih nemamo, e u tome je problem.

Premda je smešno zahtevati tako što od mene, jer ako bih i ja pristao da uradim tako što (da dešifrujem linear B, da prevodim sa starogrčkog nepredeno, da skupljam fragmente), ja bih u istom trenutku tražio da mi se vrate autorska prava, jer ako već idemo do te mere, onda, molim lepo, to već prelazi domen mog dobrovoljnog rada i pretvara se u moranje da napišem nešto što još nije izašlo iz štampe. Nisu ni moji resursi neiscrpni kako neki misle.

Reference su sasvim okej i tu me ne možeš odvratiti. Nije mi cilj bio nabudžiti članak referencama, nego navesti odakle sam preuzeo određeni deo, što je preduslov da članak bude makar dobar. Inače, Ovidijeve Metamorfoze imaju petnaest pevanja i ako navedem samo Metamorfoze neću reći ništa povodom toga, mada i u tom slučaju da ne navedem „prosečnom“ čitaocu kojem je srpski maternji jezik ili ga poznaje kao maternji neće biti ništa jasno. Ovo je predređeno pre svega za one koji se razumeju već u ovo. Za lenje bube koje ovo nema nikakve koristi.--Epaminonda (razgovor) 23:29, 21. april 2011. (CEST)

Oprosti, ali nemam predstavu o čemu pričaš. Ja sam rekla šta mislim, ti ili namerno izbegavaš da shvatiš o čemu pričam, pa mi pričaš o nekim sasvim desetim stvarima ili zaista ne kapiraš, u to neću da ulazim. Radi šta hoćeš. Ja ne mogu više da gubim vreme na bezvezne priče. --Jagoda ispeci pa reci 23:40, 21. april 2011. (CEST)

Vidi. Ima toliko sjajnih članaka kao npr. ovaj za koji sam samo ja (grozni Epaminonda) imao primedbu, jer mi je tobože zasmetalo što je naveden samo jedan izvor koji je do kraja iskorišćen, što će svakog ko se i najmanje zapita navesti na pomisao da su tu autorska prava ne malo već ozbiljno ugrožena. Ali samo kad bi se htelo... Ja ne znam ko je to provalio da se smeju prepričavati bilo koja dela čiji autori nisu umrli nakon 70 godina, kad lepo stoji u zakonu da je svako prerađivanje u stvari kršenje autorskog prava, što neki kategorički odbijaju i prave se naivnima kao da prvi put čuju: ne-e-e, to je izvor (njima je izvor juče izdata knjiga, misliiim?! alo bree, gde je tu realnost?!). Mislim, kad navedeš samo jednu knjigu kao izvor (treba praviti razlike iz primarne i sekundarne literature, kao prvo) za masivan članak normalno je pretpostaviti da je odatle mnogo toga preuzeto. Ali, neka, mene sad apsolutno ne zanima ta priča više, jer vidim da to tu prolazi kao alva...

Elem da se vratim na priču. Ovidije je dakle tu nesumnjivo glavni izvor na koji se možemo pozivati. Svi ostali tu i tamo navode svoju priču uglavnom obrađuju samo JEDAN ASPEKT, a ne i celu priču. Ne znam što mi ne verovati, kad ovaj članak nisam preko noći napisao niti mi je ko pomogao da budemo iskreni. Jedino bi se Vergilije tu mogao ubaciti, ali neke suštinske razlike među njim i Ovidijem nema, sem kod onog dela gde govori o tome kako je Euridika nastradala. Šta još nije jasno a da se može nazvati konfuznim?--Epaminonda (razgovor) 23:54, 21. april 2011. (CEST)

  Urađeno Dakle, ovo smo raščistili. Naveden je pouzdan izvor zašto samo Ovidije i Vergilije a ne i ostali. To što elementarne stvari što se navođenja tiče „prosečnom“ čitaocu i fraulajni predstavljaju problem, ne mora značiti da je fejk i da treba da se zameni laičkim navođenjem. Uz to, sad tek uviđam da su primedbe i više nego smešne, čega sinoćke ili nisam bio potpuno svestan ili sam se uzdržavao da kažem: dakle, ne može se od mene zahtevati da izmišljam izvore iako se zna da postoje. Mi znamo za Teopompovu Istoriju gde je on rekao da je Filip Makedonski glavni dasa u čitavoj Evropi, ali mi nju nemamo sačuvanu, pa čak, kako mi se čini, ni u fragmentima. Ostala je jedino jedna kratka zabeleška od jednog drugog istoričara u kojoj se on spominje i to je to. Isto tako, izgubljeno je mnogo izvora gde se Orfej spominje u dve ili tri rečenice, što nije neka golema šteta jer se svi u suštini ugledaju jedni na druge, tako da nije ništa čudno ako se u Diodorovim delima nađu čitavi izvodi iz nekog drugog izvora.... Mada, ja sam mogao ovaj problem rešiti tako što bih odmah na početku kategorički pobijao svaku tvrdnju koja dovodi u pitanje moju kakvu-takvu umešnost što se tiče mitologije pri tom prebacujući da ima ljudi koji zaista ne žele da se ubede ili koje je malo komplikovanije ubediti da nisu dovoljno upoznati s problemom. Ali, ne, ne... to je nepristojno i toga se klonim. Svako je dobrodošao da da u svako vreme (samo ne minut pred glasanje) primedbu.--Epaminonda (razgovor) 16:09, 22. april 2011. (CEST)

Vodi racuna kako mi se obracas. Ja za tebe nisam nikakva fraulajna. --Jagoda ispeci pa reci 20:55, 22. april 2011. (CEST) Takodje, mozda je za tebe uradjeno, ali za mene nije. Ja i dalje stojim pri svojim primedbama i mislim da ono sto je zamereno, nije popravljeno. A sad, sto ti neces (ili ne mozes) da shvatis o cemu pricam, to je vec tvoja stvar.--Jagoda ispeci pa reci 20:57, 22. april 2011. (CEST)

Fraulajn nije ništa pogrdno, barem za moju užu okolinu. Mi sa samog severa Vojvodine imamo običaj da kažemo išao sam da špaciram, stigla nam je fraulajn, fruštukovao sam, iđem na varoš i sl.--Epaminonda (razgovor) 23:23, 22. april 2011. (CEST)

Što se tiče tvojih predloga, mislim da je više nego smešno da sad uzmem Srejovića i prepričam to što je on napisao. To je možda po tebi okej, jer kako vidim dosta članaka sa tvog sajta su u stvari čitava poglavlja preuzeta iz nedavnih publikacija. Referencirajući jednu publikaciju po meni je besmislenu. Druga stvar je kad ti imaš samo jedan ili eventualno dva izvora. Ostalo je stvar arheologije, a ja nisam Majkl Ventris da dešifrujem linear B samo zato da bi načinio spisak onih koji su makar jednom spomenuli Orfeja. Kažem ti, moraš da imaš u vidu da postoje primarni i sekundarni izvori. Ja se oslanjam prevashodno sa primarne, a sekundarni služe uglavnom da odagnaju sumnju pojedinih vikipedijanaca, da ne bude da sam načinio sopstvenu interpretaciju.--Epaminonda (razgovor) 23:23, 22. april 2011. (CEST)

Heh. Hoćeš reći, smešno ti je da koristiš sekundarne izvore. Da zaista studiraš istoriju (kao što tvrdiš), znao bi da se ni jedan tekst ne treba pisati na osnovu primarnih izvora. Uostalom, da ne ponavljam ono što ti je već rekao Goran na tvojoj stranici za razgovor. Tebi je smešno zapravo da koristiš sekundarne izvore. Da ne dužim, kad dođe vreme za glasanje navešću detaljnije sve nedostatke ovog teksta. --Jagoda ispeci pa reci 02:17, 23. april 2011. (CEST)

Pfff... Ne širi jeres! Briga me šta je tvoja struka ili šta si studirala, ali mene su na faksu učili da nema istorije bez primarnih izvora. Zato uostalom učimo klasične jezike, a ne čekamo da neko drugi uradi prevod mesto nas. ... Premda, Orfej bi se teško mogao svrstati u istoriju, jer to je odveć legenda. Ne znam koliko ti se to treba objasniti, ako postoje dve verzije nećemo praviti od njih treću već ćemo navesti obe, kao što sam upravo i uradio. Ista stvar je i sa Banović Strahinjom. Nemamo o njemu istorijskih izvora, već jednu pesmu. O Orfeju nemamo ništa više sem to što kažu navedeni filozofi i Ovidije i Vergilije. Šta bi ti više napisala?

Da je Sanja. M. napisala članak, ti ne bi imala nikakvu pribedbu. A ispostavilo se da je Sanja. M. u stvari moj lutak. Ti si jednostavno razočarana što ne uređujem članke na tvom sajtu. U tome je stvar.--Epaminonda (razgovor) 02:33, 23. april 2011. (CEST)

Ja te opet upozoravam, VODI RAČUNA KAKO MI SE OBRAĆAŠ! Ne treba ništa MENI da objašnjavaš, već članak da napraviš razumljivim. A što se tiče uređivanja na mom sajtu, hvala bogu da si pokazao svoje pravo lice. Uostalom, sve i da jesi počeo da uređuješ tamo, mislim da bi do sada već bio oho-ho izbačen i blokiran. Za razliku od Vikipedije, na mom sajtu se ne daje druga šansa zlonamernim osobama. Kad su te odavde izbacvili po desti put, došao si meni da kukaš da posredujem za tebe, ubeđujući me kako si ti jadan žrtveno jagnje, i ja sam ti, budala, poverovala, a ti mi na ovaj način vraćaš što sam tada poverovala tebi, a ne čekjuzerima. Imaš obraz kao đon, i neka je tebi na čast. --Jagoda ispeci pa reci 13:56, 24. april 2011. (CEST)

A što se tiče tvoje i moje struke... Pa sad, verujem da su na faksu rekli tako nešto, ali problem nije u njima, nego u tebi, jer si to shvatio poprilično bukvalno, a verujem da nisi ni obratio pažnju na nastavak rečenice koju su sigurno takođe rekli, a to je da iako bez prmarnih izvora nema istorije, ni ozbiljnog naučnog rada nema bez sekrundarnih izvora. Pogotovu kad se piše za eciklopediju. Uostalom, eto ti ispod mene Vojvode, svršenog dipl. istoričara, pa vidi šta on kaže o tome. --Jagoda ispeci pa reci 14:03, 24. april 2011. (CEST)

Enciklopedijski članak mora biti napisan isključivo na osnovu istoriografkse ili druge relevantne literature ako je pitanju neistorijsak tema. Pošto je ovde reč o Orfeju relevantne su književnoistorijske studije, studije o mitovima klasične Grčke i tome slično. Direktno korišćenje primarnih izvora je originalno istraživanje i ono nije enciklopeidjski članak iako može biti pregledni članak ili neki drugi istoriografski žanr. Istina Banović Strahinju spominje jedna pesma ali mi ne bismo mogli isključivo na osnovu te pemse da napišemo neki istoriografski ili književnoistorijski enciklopedijski članak. Prosto enciklopedijski članak ne služi za ispitivanje već samo za prenošenje već ustanovljenih istoriografskih fakata. Ne sporim da nema istorije bez primarnih izvora ali encikloepdija nije istoriografija u smislu da teži novim saznanjima već samo prenosi, u preglednom i neutralnom obliku, dosegnuta istoriografska znanja i zato bi se pre svega morala koristiti sekundarna literatura (ili jednostavno rečeno literatura) dok bi se navodi iz istorijskih izvora mogli koristiti u svrhu ilustracije ali ne i dokazivanja.--Vojvoda razgovor 13:32, 24. april 2011. (CEST)

O smernicama

Što se tiče navođenja, ja sam sve publikacije koje su prevedene na naški naveo, ali vidim da one nisu baš svima najjasnije. Dakle, šta znači ova skraćenica: Ovid., Met., x, 57? I meni je ona pre godinu-dve delovala kao sveti znak, ali sam ukapirao da je to konvencionalni način navođenja starih tekstova ma na kojem jeziku oni bili prevedeni. U ovom slučaju Ovid znači Ovidius, tj. Ovidije, rimski pesnik. A ono Met. (tj. Metamorfoze) se koristi da bi se preciziralo na koje se delo tačno misli, jer je Ovidije napisao još štošta. Ono x se odnosi na desetu knjigu, ili (ako je nekom draže) na deseto pevanje (kao u slučaju Ilijade i Odiseje, jer se radi o spevu). 57 je u stvari pedeset i sedmi stih u navedenoj knjizi ili pevanju, što je sasvim dovoljno navesti. Kod dela starih pisaca ne pristupa se istom navođenju kao u slučaju naslova izdatih u novije doba.--Epaminonda (razgovor) 20:53, 21. april 2011. (CEST)

X ako znači deset, onda treba da ga pišeš velikim slovom, tj. brojem. Ako navodiš neki citat, onda moraš navesti TAČNI prevod odakle sii ga uzeo, kao i prevodioca, a pogotovu kad se radi o klasičnim autorima. Dakle, Ovidije, Metamorfoze, Beograd, 1987, prevod: Pera Perić. To da stoji u spisku literature. A u samim referencama, napišeš Ovidije (ili već nešto skraćeno što bi jasno ukazivalo da misliš na knjigu prevod koja je navedena u literaturi), str. ta i ta. MORAŠ navesti odakle si uzeo prevod, da neko ne bi pomislio da si sam prevodio. A kad već navodiš prevod, navedi i prevodioca, zaslužio je. --Jagoda ispeci pa reci 21:13, 21. april 2011. (CEST)

Nalazi se spisak literature na dnu članka sa svim informacijama, tako da nema smisla pojedinačno za svaku referencu navoditi odakle je korišćeno, jer sam ja naveo tačno koje sam prevode koristio. Ja mogu navesti i stare izdanje Herodotove istorije, ali to nekom možda ne znači jer on ima novo izdanje u kojem se ta i ta informacija ne nalazi na istoj stranici kao u starom izdanju. To bi trebalo da ti je poznato. Nema tu šta. To je opšteprihvaćeni način referenciranja. Da nisam naveo literaturu, razumeo bih, ali kad sam već naveo mislim da je suvišno što tražiš da se to uradi...--Epaminonda (razgovor) 21:32, 21. april 2011. (CEST)

Ok, izvinjavam se. Sad sam videla kako je navedeno. Maj bed. Sori. --Jagoda ispeci pa reci 21:42, 21. april 2011. (CEST)

  Urađeno Ovo smo, dakle, raščistili.--Epaminonda (razgovor) 21:55, 21. april 2011. (CEST)

Hm, da, samo me zanima, kakve to ELEMENTARNE stvari si ti meni objasnjavao? --Jagoda ispeci pa reci 21:21, 22. april 2011. (CEST)

Uf, što ne volim ćelavu latinicu... Mislio sam na navođenje izvora. Zaista sam se začudio tvom predlogu navođenja antičkih izvora. Kroz to mora svaki istoričar proći.--Epaminonda (razgovor) 23:13, 22. april 2011. (CEST)

Epi, ili diskutuj normalno ili nemoj da tražiš da ljudi komentarišu članak. Ne razumem šta imaš da se začuđuješ. Ili prihvati predlog ili nemoj.--Metodičar zgovor²a 14:25, 24. april 2011. (CEST)

Glasanje za dobar članak

Konstatujem da je rasprava završena, pa se za ovaj članak može glasati da li je dobar.--Epaminonda (razgovor) 10:42, 24. april 2011. (CEST)

Glasanje traje do: 1. aprila 2011. (10:15)

Komentari sa stranice za glasanje

Tekst je pun bespotrebnih citata kombinovanih s tekstom, što otežava čitanje. Ima rečenica koje se ne mogu uhvatiti ni za glavu ni za rep, tj. nije jasno šta je pisac (tj. autor članka) hteo da kaže. Deo Mitologija je puko prepričavanje jednog mita navedenog u samo jednom delu kombinovano s citatima. Ako je naslov odeljka Mitologija, valjda se pretpostavlja da će se u tom delu naći potpunija informacija o Orfeju u mitologiji, dakle, gde se pominje, kako se pominje, razlike u verzijama i sl. a ne samo prepričana jedna jedina verzija mita. Ceo članak se oslanja gotovo isključivo na primarne izvore, potpuno zanemarujući sekundarne, koji su u pisanju jednog enciklopedijskog članka uvek mnogo bitniji od primarnih. Da je autor zaista student istorije, kao što to tvrdi, znao bi da se nijedan naučni rad ne može pisati isključivo na osnovu primarnih izvora, i da je uvek dobro imati, štaviše neophodno, i viđenje stručnjaka iz datih oblasti, kao i njihovu analizu primarnih izvora. Po meni, na tom članku ima još poprilično da se radi, pre je zaslužio nalepnicu "sređivanje", nego epitet dobrog članka. A autoru bi bilo bolje da malo spusti loptu i prestane da diskvalifikuje na najniže i najbednije moguće načine svoje neistomišljenike. To samo govori o tome kakva je osoba, a ne kakav je stručnjak. Dakle, to što je rekao o meni i mojim primedbama iznetim iz najbolje namere na razgovor stranici članka, neka su samo njemu na čast. Koliko su drugi bili zainteresovani za njegov članak, vidi se i po raz. stranici: da budem iskrena, bolje bi mi bilo da sam i ja krenula njihovim primerom, sad ovaj članak ne bi bio na glasanju, jer bi ostao bez diskusije. Ja možda i ne znam toliko o mitologiji, ali znam kako treba da izgleda jedan dobar enciklopedijski članak -- treba da bude jasan I ONIMA KOJI NEMAJU POJMA O TEMI i da im na kraju da neku korisnu informaciju, što ovaj članak apsolutno ne daje.--Jagoda ispeci pa reci 13:25, 24. april 2011. (CEST)

To je samo tvoje mišljenje. Da si bacila pogled na najnovije izmene videla bi da članak nije napisan isključivo na osnovu „primarnih izvora“ (oni samo upućuju na to gde se može naći dotična informacija), već je dobar deo zasnovan na Rečniku grčkih i rimskih starina Vilijama Smita.--Epaminonda (razgovor) 13:30, 24. april 2011. (CEST)

Dobar deo? Osam referenciranh mesta sa Vilijamom i šezdesetak za primarnim izvorima? hehee... Ti stvarno imaš obraz kao đon...--Jagoda ispeci pa reci 13:42, 24. april 2011. (CEST)

Imam, jer imam podlogu. Vidi ovde.--Epaminonda (razgovor) 17:41, 24. april 2011. (CEST)

Tekst u stvari predstavlja ništa više no obradu već postojećeg članka iz jedne enciklopedije na engleskom jeziku koji je izašao davne 1870. g. Nisam slučajno na dnu stavio šablon da je taj i taj tekst i stvari preuzeti iz te i te enciklopedije. Dakle, onaj ko misli stvarno da falširam, može da proveri i da vidi da se ne šalim. Navodi koji upućuju na odeljke iz starih odnosno primarnih izvora takođe su preuzeti iz ove enciklopedije, samo što sam ja to dopunio citatima naših prevoda primarnih izvora. Dakle, da ne bude zabune. Ja nisam koristio primarne izvore da bih pisao orginalan rad, već sam ih navodio da se određeni odeljci mogu naći u tim i tim delima. Sam pregled svih ovih izvora dat je u odeljku o Orfeju, stoga se i dalje držim toga da je Jagodina tvrdnja neosnovana i da je nešto drugo u pitanju što je sprečava da pređe preko ovog članka. Ja stojim čvrsto iza ovog članka jer sam ga pisao savesno, bez kršenja kopirajta što je uobičajeno kod Jagodinih članaka sa Istorijske biblioteke.--Epaminonda (razgovor) 17:54, 24. april 2011. (CEST)

Jagoda, uzdrži se od ličnih uvreda (reći da neko ima „obraz kao đon“ je apsolutno neprihvatljivo!) Što se tiče navodnih kršenja kopirajta nekog drugog projekta ne vidim kako to može da ima ikakve veze sa ovom temom, osim kao isto to.. lični napad. U ovom razgovoru to ima potpuno jasan cilj ad hominem diskreditovanja (ukoliko konkretna kršenja koja su relevantna za Vikipediju zaista postoje, temu pokrenuti na odgovarajućim mestima). Dakle molim vas oboje da vrlo pripazite na svoje reči jer nema nikakvog razloga da bilo ko trpi sankcije zbog kršenja zvaničnih politika Vikipedije na ovom glasanju. -- Обрадовић Горан (разговор) 18:52, 24. april 2011. (CEST)

Ok. Neka ti bude, Gorane. Povlačim jedinu uvredu koju sam izrekla od kako sam uzela da pregledam ovaj članak. Epi nema obraz kao đon. A šta ćemo sa svim uvredama koje je on izrekao na moju adresu? I to samo zato što mu se nisu svidele moje primedbe na njegov članak? Šta ćemo s tim? --Jagoda ispeci pa reci 19:06, 24. april 2011. (CEST)

Ih, kakav je ovo Uskrs?! Evo, ovako ćemo. Ja prekidam glasanje iz sledećih razloga:

1. Jagoda očigledno ne želi da mi poveruje da sam iz tog i tog rečnika preuzeo taj i taj odeljak uprkos tome što sam joj dao link i što se odmah na prvoj stranici tog rečnika da to jasno uočiti;
2. Predviđam jalovo glasanje. Neki korisnici očigledno ne žele da glasaju iako su u prilici, jer misle da će pri tom ili uvrediti ili mene ili Jagodu. Mislim... šta reći povodom ove smejurije...?!
3. Ionako sam pod kakvim-takvim pritiskom, a još da sanjam ovo jalovo glasanje: Nem, nem, soha!
4. Ја сам ово ионако мислио проширити и кандидовати за сјајни, само што ми треба времена + концентрација.

...има још педесет разлога зашто, али мислим да су ови најважнији.

Иначе... Срећан Ускрс свима још једном!  Коментар: Гласање се прекида јер свака даљња распра може да се претвори у отворени сукоб. Хвала свима онима који су узели било каквог учешћа у њој.

Nema razloga da se ovo glasanje rpekida, svako neka glasa kako misli da treba, pa šta na kraju ispadne neka tako i bude. Moram da se oglasim povodom ove rasprave: situacija je takva da je jedno tehničko pitanje bezrazložno prešlo na nivo ličnog sukoba, bez ikakvog realnog sadržaja. Prosto kometar koji je upućen u vezi sa ovim člankom bio je dobronameran i isključivo se odnosio na članak. I ja sam komentarisao na razgovoru Orfeja bez ikakve želje i potrebe da uvredim autora. Mi smo imali jednu žučniju rapsravu na članku Srbija u Prvom svetskom ratu ali zaista nisam stekao loš utisak o uredniku niti sam na osnovu nekog ličnog viđenja odredio svoj odnos prema ovom problemu. U pitanju je jedna isključivo tehnička stvar: a to je da Vikipedija nije mesto za originalno istraživanje a u koje spada i argumentacija uz pmoć istorijskih izvora. Svakako, bez izvora nema istorije, trivijalno je da se o tome i raspravlja ali na Enciklopediji ne bi trebalo da se primarni izvori koriste u vidu argumentacije i to iz najmanje dva razloga: prvo jer njihovo direktno korišnje uglavnom zahteva tehničku rečnik i metodološki pristup neprimeren Enciklopedijskom tekstu (na primer ako bismo hteli da se pozovemo direktno na neku srednjovekovnu povelju morali bismo da uključimo u tekst čitav niz diplomatičkih pitanja kao što su datovanje, unutrašnja kritika i tako dalje pa bi to samo prenatrpalo tekst i učinilo ga nečitkim); drugi razlog je što bi korišćenjem izvora na način na koji čitaocu nije moguće da ih iskontroliše dovelo u pitanje enciklopedijčnost teksta (ne kažem da je to ovde slučaj nego navodim kao mogućnost); Da malo pobliže objasnim ovaj stav: na primer kao što si naveo pesmu Banović Strahinja mi bismo jednim selektivnim a metodološki neprihvatljivim korišćenjem te pesme mogli da rekonstruišemo nekakvu fiktivnu bitku Srba i Turaka u poznom 14. veku a da zapravo uopšte ne obratimo pažnju na književnoteorijske, etičke, književnoistorijsek teme u vezi sa tom pesmom a takva gledišta nam može dati samo literatura o toj pesmi pre svega radovi Jovana Deretića; kada bismo mi u članku iznosili književnokritičko ili književnoteorijsko vrednovanje nekog dela to bi se podvelo pod esejistički pristup i originalno istraživanje i moralo bi se menjati. Slična situacija je i sa istoriografskom tematikom. Nadam se da ovaj komentar nikoga nije uvredio, to mi nikako nije bio cilj, mislim da je najveći problem što se ovakve diskusije sa konrektnog terena tehničkih činjenica i situacije na terenu prenose na druga polja gde se ništa ne može rešiti. NAjsigurnije je konrektno postaviti problem i tragati za nejgovim rešenjem a ne truditi se da se sabesednik diskredituje.--Војвода разговор 20:12, 24. април 2011. (CEST)

Слажем се Војвода, без бриге буди, не примам ништа лично сем ако није неки покушај наметања нечијег мишљења. Још ми је драже што смо се наизглед споразумели јер сам био мишљења да ће настати прави бој.

Шта рећи друго, но хвала Исусу! Нисам верник, али има нешто и у томе...

Али немој заборавити да је Орфеј у ствари измишљена личност (као нпр. Дон Кихот или Тарзан) обрађена пре свега код Вергилија и Овидија. Дакле, осим њих, ми имамо заиста мало података о њему. Ту и тамо спомиње га Аполодор, Диодор свега у две три реченице, али ништа конкретно да ти кажем да је то целовита прича о човеку којег данас познајемо. Што се тиче анализе какву је Јагода очекивала, нешто конкретно као у случају нпр. Идуне (смењивање годишњих доба и сл.) нема. Навео сам етимологију и тиме донекле разјаснио оно што је Јагода, по свему судећи, очекивала. Само име нам говори много тога: Орфеј = онај који има везе са тамом, раскидом и сл...

Међутим, нисам се надао да ће Јагода толико лично примити ствар и мало је фалило да обоје добијемо блок, али ту је одиграла нека виша сила свој посао. Мислио сам да ће ово бити бедак Ускрс. Међутим, и није тако лоше испао као што сам мислио.

Нека, нема везе. За кандидацију чланка имамо времена. Само стрпљиво. --Епаминонда (разговор) 22:29, 24. април 2011. (CEST)

Ја лично схватам само личне увреде. --Јагода испеци па реци 19:47, 25. април 2011. (CEST)

И? Шта би са овим гласањем? Пера Којот ^{Шта је, бре???} 13:55, 10. мај 2011. (CEST)

Mnogo se izvinjavam Kojote što do sada nisam spazio ovaj tvoj komentar. Mislim da sam objasnio u razgovoru u samom članku u čemu je stvar, ali ponoviću ipak još jedared: kao što vidiš, zahvaljujući našoj koleginici, bio sam jednostavno primoran da zatvorim glasanje jer sam uvideo da nema šanse da zaobiđem njene komentare a da me dobar deo zajednice pri tom ne iskulira, tako da je na kraju bilo očigledno da neki neće da se izjasne povodom ovoga da je ne bi uvredili. Ja ću nastaviti s ovim člankom, nema još mnogo do kraja. Mislim da sam bio jasan. --Епаминонда (разговор) 09:17, 22. мај 2011. (CEST)

Ма није никакав проблем, само је требало да у самом делу који се односи на гласање ставиш да је гласање прекинуто. Ја сам то после видео на страници за разговор чланка, али сам већ овде оставио коментар. Рука бржа од памети... Пера Којот ^{Шта је, бре???} 10:38, 22. мај 2011. (CEST)

Shvatam poentu, mada sam ja bio ubeđen da su ljudi shvatili, jer sam istakao na ovom mestu razloge.--Епаминонда (разговор) 17:42, 23. мај 2011. (CEST)

Шта рећи, а не слагати? Рецимо, пола види, пола Шарцу даје... Пера Којот ^{Шта је, бре???} 17:22, 25. мај 2011. (CEST)

Гласање прекинуто...

...јер постоје велике могућности да се поводом овог коментара распламса још жустрија распра.--Епаминонда (разговор) 19:44, 24. април 2011. (CEST)