Razgovor:Pakrac

Deo članka pisano neenciklopedijski i bes izvora, referenci. Pisac: Korisnik:Mandragola72. Ako se sredi neka se makar stavi nazad. --Mile (razgovor) 18:41, 26. decembar 2018. (CET)

Srbi iz Pakraca u logoru Jasenovac

Srbi iz Pakraca stigli su u Jasenovac prvog dana katoličkog Božića, 25. decembra 1941. godine u 10 časova pre podne. Dok je nad njima vršen pretres, Ljubo Miloš je sa ustašama pio rakiju. Kada je pretres bio gotov Miloš je došao pred njih, raskoračio se i gledajući ih rekao: „Poručiše mi četnici da im pečem crnog jarca za Božić a vidi vraže oni mi poslaše ovako lepe pečenice! zatim je odjednom skočio „kosa mu je pala na oči, a ustaška kapa na čelo“ i dreknuo: „Ko je ovde pravnik?“ javio se sudija Vlada Ilić izašao je iz stroja i došao na nekoliko koraka pred Miloša. On ga je zapitao: „Koliko si Hrvata osudio na smrt?“, Ilić mu je odgovorio „Ja sam bio starešina sreskog suda, a sreski sudovi nisu po zakonu ovlašćeni da izriču smrtne kazne“. „Šta bi rekao kada bi ja tebe sada osudio na smrt? Ilić mu je odgovorio: „To je vaša stvar“ Miloš je zatim uzeo karabin pozvao Ilića i naredio mu da stane pored gomile cigala koja se tu nalazila i nanišanio na njega. Ali kako sudija nije skinuo kaput i naočare, naredio mu je da ih skine, digao pušku i opalio tri metka, našta se Ilić srušio: Kako je posle 5 minuta Ilić pokazivao znake života i u nesvestici ječao. Ljubo mu je prišao i još ispalio nekoliko revolverskih metaka, posle čega je Ilić umro. Zatim je Ljubo naredio da se jave svi koji su rodom iz Like. Javio se Mane Šepelj, Rade Marković, Marko Labus, Đuro Bogojević, Stanko Pokrajac, Vlado Gavrilović Šušnjar i još neki. Njih je sve Miloš sa još nekim ustašama zaklao nožem kod gomile cigala. Žrtve su stajale a Miloš i ustaše zamahivale su noževima prema vratovima žrtava i prerezivale grkljane. Kako su kome prerezali grkljan, tako se taj sav obliven krvlju rušio na zemlju. Mi ostali morali smo za to vreme mirno da stojimo u stroju i posmatramo ovo klanje. Zatim je došao zastavnik Matković i zatražio od Ljube “da mu dozvoli da i on zakolje jednog Srbina za Božić“. Pošto je dobio dozvolu izdvojio je Jocu Divjaka, zakupca kur salona u Lipiku i od veselja počeo da skače govoreći: Sad ću ti se osvetiti zato što mi nisi jedanput hteo da nađeš stolicu kada sam došao u tvoj kur salon. Divjak je morao da skine kaput i košulju, potom da legne na zaklane Ličane i da pokaže rukom gde mu je srce. Jedan ustaša mu je seo na glavu, drugi na noge, dvojica na ruke, a Matković mu je izvadio srce. Posle toga Matković je oblizao nož od krvi i rekao: „Kako je slatka srpska krv“, zatim je Divjakovo srce pokazao ostalim Srbima rekavši: „Eto vidite kako Hrvati znaju klati“. Posle toga odabrao je još 12 Srba i zaklao ih. Među njima bio je i Kosta Todorović mesar koji nije bio sasvim zaklan, pa je došao lekar iz ambulante „na prerezan vrat metnuo joda i fate i prilepio flaster. Sve mu to nije ništa pomoglo jer je posle 10 minuta došao drugi ustaša i zaklao ga. Za vreme ovog pokolja ostali Srbi su sve to morali gledati i smejati se iz sveg glasa“. Jedan od ustaša je posmatrao da li se svi smeju i da li se koji ne mršti. Svaki onaj koji se mrštio bio je odmah zaklan. Toga dana je od 74 Srbina iz Pakraca 47 zaklano i 27 ubijeno.

---