Пакрац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пакрац
Vladičanski dvor i Saborna crkva u Pakracu.JPG
Владичански двор и Саборна црква у Пакрацу
Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Пожешко-славонска
Становништво
Становништво (2011) 4.842
Агломерација (2011) 8.460
Географске карактеристике
Координате 45°26′20″N 17°11′30″E / 45.43884518790654, 17.19174236640851
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Пакрац на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Пакрац
Пакрац на мапи Хрватске
Остали подаци
Градоначелник Давор Хушка
Поштански код 34550
Веб-страна http://www.pakrac.hr/}-

Пакрац је град у западној Славонији, Република Хрватска. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 8.460 становника, а у самом насељу 4.842 становника.[1]

Становништво[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Попис становништва у СФРЈ 1991: Пакрац.

Попис 2001.[уреди]

По попису становништва из 2001. године, Град Пакрац је имао 8.855 становника, од чега је у самом Пакрацу живело 4.772 становника.

Попис 1991.[уреди]

По попису становништва из 1991. године, општина Пакрац је имала 27.589 становника, распоређених у 68 насељених места.

година пописа укупно Срби Хрвати Југословени остали
1991. 27.589 12.813 (46,44%) 9.896 (35,86%) 1.346 (4,87%) 3.534 (12,80%)

Бивша велика општина Пакрац је новом територијалном организацијом у Хрватској укинута и формирани су Градови: Пакрац и Липик.

Према новој територијалној подели, национални састав 1991. године је био следећи:

* укупно Срби Хрвати Југословени остали
град Пакрац 16.367 7.826 (47,81%) 5.619 (34,33%) 856 (5,23%) 2.066 (12,62%)
град Липик 11.222 4.987 (44,43%) 4.277 (38,11%) 490 (4,36%) 1.468 (13,08%)

По попису из 1991. године у општини Пакрац је живело 869 Италијана, 718 Чеха и 47 Немаца.

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Пакрац је имало 8.197 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Срби
  
3,514 42,86%
Хрвати
  
3,033 37,00%
Југословени
  
624 7,61%
Чеси
  
176 2,14%
Италијани
  
151 1,84%
Мађари
  
41 0,50%
Словенци
  
28 0,34%
Албанци
  
21 0,25%
Муслимани
  
15 0,18%
Црногорци
  
15 0,18%
Немци
  
14 0,17%
Македонци
  
10 0,12%
Словаци
  
6 0,07%
Бугари
  
1 0,01%
Грци
  
1 0,01%
остали
  
2 0,02%
неопредељени
  
256 3,12%
регион. опр.
  
4 0,04%
непознато
  
285 3,47%
укупно: 8.197

Историја[уреди]

Усташки злочини у Другом светском рату[уреди]

Велики део хрватског народа схватио је оснивање НДХ као прилику за обрачунавање са свима омраженицима, на првом месту са Србима. Стога је од првог дана почело хапшење и прогањање Срба и уништавање свега што носи српско обележје. У Пакрачком срезу одмах после 6. априла, а нарочито после проглашења независне државе, на српским кућама су осванули натписи: "Бјежте Срби, долази Павелић (ЖАП)", "Србе на врбе, свиње преко Дрине" (ЖАП)".[2]

У местима среза пакрачког усташе су ишле од села до села палиле поједине куће, пљачкали и убијали народ.[3]

У Пакрацу су усташе обилазиле српске куће и приморавали све чланове српских породица да купе по цени од 50 динара, траку са натписом "православац". Усташе су од Срба захтевале да дају прилоге за издржавање хрватске војске.[4]

У Пакрачком срезу, у општини Чаглић, исељено је цело село Скендеровац.[5]

Референце[уреди]

  1. „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 8. 6. 2014. 
  2. Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Стрaњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. стр. 33
  3. Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Стрaњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. стр. 265
  4. Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Стрaњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. стр. 109
  5. Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Стрaњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. стр. 119

Спољашње везе[уреди]