Пакрац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пакрац
Vladičanski dvor i Saborna crkva u Pakracu.JPG
Владичански двор и Саборна црква у Пакрацу
Основни подаци
Држава  Хрватска
Жупанија Пожешко-славонска
Становништво
Становништво (2011) 4.842
Агломерација (2011) 8.460
Географске карактеристике
Координате 45°26′20″ СГШ; 17°11′30″ ИГД / 45.43884518790654° СГШ; 17.19174236640851° ИГД / 45.43884518790654; 17.19174236640851 Координате: 45°26′20″ СГШ; 17°11′30″ ИГД / 45.43884518790654° СГШ; 17.19174236640851° ИГД / 45.43884518790654; 17.19174236640851
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Пакрац на мапи Хрватске
Пакрац
Пакрац
Остали подаци
Градоначелник Давор Хушка
Веб-сајт http://www.pakrac.hr/

Пакрац је град у западној Славонији, Република Хрватска. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 8.460 становника, а у самом насељу 4.842 становника.[1]

Становништво[уреди]

Попис 2001.[уреди]

По попису становништва из 2001. године, Град Пакрац је имао 8.855 становника, од чега је у самом Пакрацу живело 4.772 становника.

Попис 1991.[уреди]

По попису становништва из 1991. године, општина Пакрац је имала 27.589 становника, распоређених у 68 насељених места.

година пописа укупно Срби Хрвати Југословени остали
1991. 27.589 12.813 (46,44%) 9.896 (35,86%) 1.346 (4,87%) 3.534 (12,80%)

Бивша велика општина Пакрац је новом територијалном организацијом у Хрватској укинута и формирани су Градови: Пакрац и Липик.

Према новој територијалној подели, национални састав 1991. године је био следећи:

* укупно Срби Хрвати Југословени остали
град Пакрац 16.367 7.826 (47,81%) 5.619 (34,33%) 856 (5,23%) 2.066 (12,62%)
град Липик 11.222 4.987 (44,43%) 4.277 (38,11%) 490 (4,36%) 1.468 (13,08%)

По попису из 1991. године у општини Пакрац је живело 869 Италијана, 718 Чеха и 47 Немаца.

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Пакрац је имало 8.197 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
3.514 42,86 %
Хрвати
  
3.033 37,00 %
Југословени
  
624 7,61 %
Чеси
  
176 2,14 %
Италијани
  
151 1,84 %
Мађари
  
41 0,50 %
Словенци
  
28 0,34 %
Албанци
  
21 0,25 %
Муслимани
  
15 0,18 %
Црногорци
  
15 0,18 %
Немци
  
14 0,17 %
Македонци
  
10 0,12 %
Словаци
  
6 0,07 %
Бугари
  
1 0,01 %
Грци
  
1 0,01 %
остали
  
2 0,02 %
неопредељени
  
256 3,12 %
регион. опр.
  
4 0,04 %
непознато
  
285 3,47 %
укупно: 8.197

Историја[уреди]

Други свјетски рат[уреди]

Велики део хрватског народа схватио је оснивање НДХ као прилику за обрачунавање са свима омраженицима, на првом месту са Србима. Стога је од првог дана почело хапшење и прогањање Срба и уништавање свега што носи српско обележје. У Пакрачком срезу одмах после 6. априла, а нарочито после проглашења независне државе, на српским кућама су осванули натписи: „Бјежте Срби, долази Павелић (ЖАП)", "Србе на врбе, свиње преко Дрине“ (ЖАП)".[2]

На пакрачком збору од 20. VII 1941. године Миле Будак је поред осталог рекао: „Ви добро знате за ону народну: „Једног Влаха посади и погости за столом, а другог свежи у врећу и сједи на њега. Што ти мисли за столом исто ти мисли и онај под столом (под тобом). Зато запамти ово: Са Влахом (тј. Србином) једи само допола здјеле , а одпола здјеле убити га здјелом по глави јер ће он тебе“.

У местима среза пакрачког усташе су ишле од села до села палиле поједине куће, пљачкали и убијали народ.[3]

У Пакрацу су усташе обилазиле српске куће и приморавали све чланове српских породица да купе по цени од 50 динара, траку са натписом „православац“. Усташе су од Срба захтевале да дају прилоге за издржавање хрватске војске.[4]

У пакрачком срезу прешло је у римокатоличку веру око 15.000 Срба.[5]

У Пакрачком срезу, у општини Чаглић, исељено је цело село.Скендеровци[6]

Свештенике из Пакраца доведене у логор у Пољани такође су детаљно претресли „мушке су претраживале усташе, а жене жене –усташе. Тај преглед је био тако строг да су рашивали чак и капуте мушкима а женама мантиле на раменима и на сваком месту где би се новац могао сакрити. И одузеше нам сав новац, накит, вредносне папире као и све боље ствари.[7]

Срби из Пакраца у логору Јасеновац[уреди]

Срби из Пакраца стигли су у Јасеновац првог дана католичког Божића, 25. децембра 1941. године у 10 часова пре подне. Док је над њима вршен претрес, Љубо Милош је са усташама пио ракију. Када је претрес био готов Милош је дошао пред њих раскорачио се и гледајући их рекао: „Поручише ми четници да им печем црног јарца за Божић а види враже они ми послаше овако лепе печенице! затим је одједном скочио „коса му је пала на очи, а усташка капа на чело“ и дрекнуо: „Ко је овде правник?“ јавио се судија Влада Илић изашао је из строја и дошао на неколико корака пред Милоша. Он га је запитао: „Колико си Хрвата осудио на смрт?“, Илић му је одговорио „Ја сам био старешина среског суда, а срески судови нису по закону овлашћени да изричу смртне казне“. „Шта би рекао када би ја тебе сада осудио на смрт? Илић му је одговорио: „То је ваша ствар“ Милош је затим узео карабин позвао Илића и наредио му да стане поред гомиле цигала која се ту налазила и нанишанио на њега. Али како судија није скинуо капут и наочаре, наредио му је да их скине, дигао пушку и опалио три метка, нашта се Илић срушио: Како је после 5 минута Илић показивао знаке живота и у несвестици јечао. Љубо му је пришао и још испалио неколико револвесрких метака, после чега је Илић умро. Затим је Љубо наредио да се јаве сви који су родом из Лике. Јавио се Мане Шепељ, Раде Марковић, Марко Лабус, Ђуро Богојевић, Станко Покрајац, Владо Гавриловић Шушњар и још неки. Њих је све Милош са још неким усташама заклао ножем код гомиле цигала. Жртве су стајале а Милош и усташе замахивале су ножевима према вратовима жртава и пререзивале гркљане. Како су коме пререзали гркљан, тако се тај сав обливен крвљу рушио на земљу. Ми остали морали смо за то време мирно да стојимо у строју и посматрамо ово клање. Затим је дошао заставник Матковић и затражио од Љубе “да му дозволи да и он закоље једног Србина за Божић“. Пошто је добио дозволу издвојио је Јоцу Дивјака, закупца кур салона у Липику и од весеља почео да скаче говорећи: Сад ћу ти се осветити зато што ми ниси једанпут хтео да нађеш столицу када сам дошао у твој кур салон. Дивјак је морао да скине капут и кошуљу потом да легне на заклане Личане и да покаже руком где му је срце. Један усташа му је сео на главу, а други на ноге двојица на руке, а Матковић му је извадио срце. После тога Матковић је облизао нож од крви и рекао: „Како је слатка српска крв“ затим је Дивјаково срце показао осталим Србима рекавши: „Ето видите како Хрвати знају клати“. После тога одабао је још 12 Срба и заклао их. Међу њима био је и Коста Тодоровић месар који није био сасвим заклан, па је дошао лекар из амбуланте „на пререзан врат метнуо јода и фате и прилепио фластер. Све му то није ништа помогло јер је после 10 минута дошао други усташа и заклао га. За време овог покоља остали Срби су све то морали гледати и смејати се из свег гласа“. Један од усташа је посматрао да ли се сви смеју и да ли се који не мршти. Сваки онај који се мрштио био је одмах заклан. Тога дана је од 74 Србина из Пакраца 47 заклано и 27 убијено.

Референце[уреди]

  1. „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 8. 6. 2014. 
  2. Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. pp. 33
  3. Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. pp. 265
  4. Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. pp. 109
  5. "Врхбосна"1941,бр. 9-10
  6. Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. pp. 119
  7. Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Стрaњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. стр. 108

Спољашње везе[уреди]