Љубо Милош

Из Википедије, слободне енциклопедије
Љубо Милош
Ljubo Miloš.jpg
Милош у усташкој униформи
Датум рођења 1919.
Место рођења Босански Шамац
 Краљевина СХС
Датум смрти 1948.
Место смрти Загреб
 ФНРЈ

Љубо Милош (19191948), био је усташки и домобрански официр, познат као трећи по командном рангу у логору Јасеновац. Након Другог светског рата је осуђен због ратних злочина на смрт и обешен.

Од стране логораша, Љубо Милош је био упамћен као крволочан манијак и садиста.

Биографија[уреди]

Милош је рођен у Босанском Шамцу. Основну школу је похађао у Орашју и Босанском Броду, а седам разреда гимназије је завршио у Суботици и почео да студира филозофију.[тражи се извор] Остао је у Суботици и радио је као општински порески чиновник.[1] Бавио се и аматерски новинарством.

Други светски рат[уреди]

Милош је у Загреб дошао јуна 1941. и срео се са својим рођаком, усташким заповедником Вјекославом Лубурићем. Постао је Лубурићева десна рука, а овај је искористио свој утицај да Милошу осугира положај у Уреду III Усташке надзорне службе, који је управљао логором Јасеновац. У октобру је Милош постављен за заповедника радне службе у логору III Циглана и унапређен у чин натпоручника. Милош је лично био одговоран за безбедност хрватског политичара Влатка Мачека током његовог заточеништва у логору, од 15. октобра 1941. до 15. марта 1942.[1] Једном је Мачек приметио да се Милош често моли и упитао га је да ли се плаши Божје казне за злочине које је починио у логору. Милош му је одговорио: „Ја знам да ћу горети у паклу, али то ће бити за Хрватску“.[2][3]

Милош је почетком 1942. премештен у логор Ђаково, али се вратио у Јасеновац и преузео дужност заповедника логора у пролеће.[1] Чинило се да се такмичи да осталим официрима ко може да мучи и убије више талаца.[4] Често се облачио у белу одећу и претварао се да је лекар пред болесним таоцима. Понекад би таоце који су молили да буду лечени постројио уз зид и пререзао им врат ножем.[5] Сведок Милан Флумиани је изјавио:

Милош је такође гајио гонича и дресирао га је да напада таоце.[6] Током лета 1942. отпутовао је у Италију да заврши полицијски курс у Торину, али се вратио у НДХ након само десет дана. У септембру се вратио у Јасеновац и преузео дужност заменика управника логора. Трупе под Милошевом командом извршиле рацију у селима око Јасеновца у октобру 1942, опљачкале бројне куће, ухапсиле српске сељаке и депортовале их у логоре. Власти НДХ су сазнале за ове рације и ухапсиле су Милоша. Није дуго остао у затвору пошто је Лубурић наредио његово пуштање 23. децембра 1942. У јануару 1943. Милош је ступио у Домобранство и био је стациониран у Мостару. Вратио се у Загреб у априлу 1943, где је остао до следећег пролећа. У септембру 1944. је постављен за управника логора Лепоглава.[7]

После рата[уреди]

Милиција води Милоша на суђење

До краја рата стекао је чин бојника (мајора). После рата успио је да побегне у Аустрију где се укључио у рад екстремне усташке емиграције. У склопу диверзантске акције операција Гвардијан, убацио се са групом усташа у ФНРЈ 1947. године, али их је УДБ-а открила и ухапсила. Милош је касније сарађивао са Удбом шаљући шифроване поруке о за усташе повољној ситуацији у Југославији, што је резултовало хапшењима нових група убачених усташа. После краћег суђења у Загребу, осуђен је на смрт и погубљен на вешалима исте године.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Dizdar et al. (1997). стр. 276.
  2. Goldstein (2013). стр. 365.
  3. Burds (2007). стр. 467.
  4. Mojzes (2011). стр. 57.
  5. Cymet (2012). стр. 337.
  6. Sidnik (1972). стр. 154.
  7. Dizdar et al. (1997). стр. 276–277.

Литература[уреди]