Љубо Милош

С Википедије, слободне енциклопедије
Љубо Милош
Милош у домобранској униформи
Пуно имеЉубомир Милош
Датум рођења(1919-02-25)25. фебруар 1919.
Место рођењаБосански Шамац
 Краљевство СХС
Датум смрти20. август 1948.(1948-08-20) (29 год.)
Место смртиЗагреб
 ФНР Југославија

Љубомир Љубо Милош (Босански Шамац, 25. фебруар 1919Загреб, 20. август 1948) био је усташки и домобрански официр, познат као трећи по командном рангу у логору Јасеновац. Након Другог светског рата је осуђен због ратних злочина на смрт и обешен.

Од стране логораша, Љубо Милош је био упамћен као крволочан манијак и садиста.

Биографија[уреди | уреди извор]

Милош је рођен у Босанском Шамцу. Основну школу је похађао у Орашју и Босанском Броду, а седам разреда гимназије је завршио у Суботици и почео да студира филозофију.[тражи се извор] Остао је у Суботици и радио је као општински порески чиновник.[1] Бавио се и аматерски новинарством.

Други светски рат[уреди | уреди извор]

Милош је у Загреб дошао јуна 1941. и срео се са својим рођаком, усташким заповедником Вјекославом Лубурићем. Постао је Лубурићева десна рука, а овај је искористио свој утицај да Милошу осугира положај у Уреду III Усташке надзорне службе, који је управљао логором Јасеновац. У октобру је Милош постављен за заповедника радне службе у логору III Циглана и унапређен у чин натпоручника. Милош је лично био одговоран за безбедност хрватског политичара Влатка Мачека током његовог заточеништва у логору, од 15. октобра 1941. до 15. марта 1942.[1] Једном је Мачек приметио да се Милош често моли и упитао га је да ли се плаши Божје казне за злочине које је починио у логору. Милош му је одговорио: „Немојте ми ништа говорити. Знам да ћу за све што сам починио у паклу горјети. Али ћу горјети за Хрватску“.[2]

Милош је почетком 1942. премештен у логор Ђаково, али се вратио у Јасеновац и преузео дужност заповедника логора у пролеће.[1] Чинило се да се такмичи са осталим официрима ко може да мучи и убије више талаца.[3] Често се облачио у белу одећу и претварао се да је лекар пред болесним таоцима. Понекад би таоце који су молили да буду лечени постројио уз зид и пререзао им врат ножем.[4] Сведок Милан Флумиани је изјавио:


Милош је такође гајио гонича и дресирао га је да напада таоце.[5] Током лета 1942. отпутовао је у Италију да заврши полицијски курс у Торину, али се вратио у НДХ након само десет дана. У септембру се вратио у Јасеновац и преузео дужност заменика управника логора. Трупе под Милошевом командом извршиле рацију у селима око Јасеновца у октобру 1942, опљачкале бројне куће, ухапсиле српске сељаке и депортовале их у логоре. Власти НДХ су сазнале за ове рације и ухапсиле су Милоша. Није дуго остао у затвору пошто је Лубурић наредио његово пуштање 23. децембра 1942. У јануару 1943. Милош је ступио у Домобранство и био је стациониран у Мостару. Вратио се у Загреб у априлу 1943, где је остао до следећег пролећа. У септембру 1944. је постављен за управника логора Лепоглава.[6]

О ликвидацији Ђуришића и 10.000 црногорских четника у Јасеновцу[уреди | уреди извор]

„Знам да је у Стару Градишку стигло око 10.000 црногорских четника под командом Ђуришића. Ту је дошао и Кривокапић и неки Аграм сa још неким Црногорцима, гдје су издвојили Ђуришића са двадесетак официра и око 150 подофицира и војника који су касније бродом послати у Јасеновац. У Јасеновцу су ликвидирани по наређењу пуковника Џалa. Саму ликвидацију извели су Пичили, који је био задужен за коначну ликвидацију свих заточеника...[7]

После рата[уреди | уреди извор]

До краја рата стекао је чин бојника (мајора). После рата успио је да побегне у Аустрију где се укључио у рад екстремне усташке емиграције. У склопу диверзантске акције операција Гвардијан, убацио се са групом усташа у ФНРЈ 1947. године, али их је УДБ-а открила и ухапсила. Милош је касније сарађивао са Удбом шаљући шифроване поруке о за усташе повољној ситуацији у Југославији, што је резултовало хапшењима нових група убачених усташа. После краћег суђења у Загребу, осуђен је на смрт и погубљен на вешалима исте године.

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]