Razgovor:Prirodni resursi/Arhiva 1
 | Ovo je arhiva prošlih rasprava. Ne menjajte sadržaj ove stranice. Ako želite započeti novu raspravu ili obnoviti staru, uradite to na trenutnoj stranici za razgovor. |
| Arhiva 1 | Arhiva 2 |
Prvi podnaslov
Ne dopada mi se definicija. Potpuno je homocentrična. Sva živa bića imaju svoje prirodne resurse i oni se definišu kao sve pojave, procesi ili objekti, kao i druga živa bića koje ta vrsta koristi, što za život, što za uspešnu reprodukciju. Dakle, ova definicija nije potpuna i nije korektna.--Metodičar zgovor2a 00:14, 3. decembar 2009. (CET)
- Hvala na ovom uvažavanju biologije, imam samo još jedno pitanje. Zašto se u definiciji nalazi da resursi destruktivno utiču na razvoj? Da li se to tako definiše u geografiji?--Metodičar zgovor2a 00:50, 3. decembar 2009. (CET)
- Sviđa mi se tvoja primedba. Promenio sam u prvoj rečenici, a od druge sam ostavio antropocentrično ... iskreno, hteo sam da krenem na spavanjac, a ovo što si napisao mi se svidelo ... hm. Kategorisao i jesam u prirodu i ekonomiju, jer ovde i jeste reč o toj interakciji čoveka sa prirodom, i ako čovek nju koristi najviše kroz ekonomiju, životinje i biljke je koriste kroz ekologiju, i nije slučajno što obe nauke počinju sa "eko" od oikos (domaćinstvo) i kamo sreće da više ljudi primećuje ove stvari kao ti i da se ekonomija i ekologija više približavaju. Bio mi je dug dan, pa bih zato sad da se povučem, a mogu se vratiti ovome ovih dana, a ako si ti voljan samo napred. Hvala u svakom slučaju što si skrenuo pažnju--Sinissa (razgovor) 01:29, 3. decembar 2009. (CET)
- Ovo sam ti kucao dok si mi ti odgovarao, pa su bile sukobljene izmene :) pa sam eto sad ostavio, a što se tiče pitanja, kako resursi destruktivno utiču na razvoj - pa npr. klima kao resurs može da utiče nopovoljno kroz nepogode, fosilna goriva iako su resurs utiču nepovoljno na zagađenje vazduha, e sad naravno moglo bi se reći da onda već gube to svoje svojstvo resursa kad su nepovoljni, ali ga imaju dok idu na ruku, malo su dobri-malo nisu ... šta da ti kažem. Da inače, to je nešto što mi učimo tako, evo sad sam potražio i referencu - citiram:Fizičko-geografske pojave i procesi se različito definišu i shvataju, pa sledstveno i tretiraju u geografiji i planiranju. Zbog izrazite aplikativnosti planiranja, isti se shvataju kao uslov, odnosno resurs: kao prirodne pojave, procesi i objekti koji koriste ili štete ljudima, koji direktno ili indirektno utiču na stvaranje sredine u kojoj ljudi žive i rade, i oni koji imaju uticaja na izgradnju naselja i regiona. inače u daljem tekstu ima i kritike antropocentričnog pristupa i tako ... tako da i dalje stojim pri tome da mi je tvoja opaska skroz na mestu. Inače knjiga je Đorđević Jasmina, Tipologija fizičko-geografskih faktora u prostornom planiranju, SANU, Bgd. 2004,str.15 Odoh sad, laku noć --Sinissa (razgovor) 01:29, 3. decembar 2009. (CET)
Pitao sam te da li se to tako uči na geografiji jer bez obzira što su nam fakulteti prostorno bliski, čini mi se da su po načinima predavanja udaljeni svetlosnim godinama. Prosto se ljudi ne konsultuju, bez obzira da li se biologija primenjuje u geografiji ili obratno. Literaturu sam iskoristio da je stavim u članak, što je potrebno, ne samo zbog proverljivosti na kojoj njikipedija insistira, već i zato da neki budući geograf zna gde može da pronađe neku informaciju više o toj temi.--Metodičar zgovor2a 19:17, 3. decembar 2009. (CET)