Разговор:Природни ресурси

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Први поднаслов[уреди]

Не допада ми се дефиниција. Потпуно је хомоцентрична. Сва жива бића имају своје природне ресурсе и они се дефинишу као све појаве, процеси или објекти, као и друга жива бића које та врста користи, што за живот, што за успешну репродукцију. Дакле, ова дефиниција није потпуна и није коректна.--Методичар зговор2а 00:14, 3. децембар 2009. (CET)

Хвала на овом уважавању биологије, имам само још једно питање. Зашто се у дефиницији налази да ресурси деструктивно утичу на развој? Да ли се то тако дефинише у географији?--Методичар зговор2а 00:50, 3. децембар 2009. (CET)
Свиђа ми се твоја примедба. Променио сам у првој реченици, а од друге сам оставио антропоцентрично ... искрено, хтео сам да кренем на спавањац, а ово што си написао ми се свидело ... хм. Категорисао и јесам у природу и економију, јер овде и јесте реч о тој интеракцији човека са природом, и ако човек њу користи највише кроз економију, животиње и биљке је користе кроз екологију, и није случајно што обе науке почињу са "еко" од oikos (домаћинство) и камо среће да више људи примећује ове ствари као ти и да се економија и екологија више приближавају. Био ми је дуг дан, па бих зато сад да се повучем, а могу се вратити овоме ових дана, а ако си ти вољан само напред. Хвала у сваком случају што си скренуо пажњу--Sinissa (разговор) 01:29, 3. децембар 2009. (CET)
Ово сам ти куцао док си ми ти одговарао, па су биле сукобљене измене :) па сам ето сад оставио, а што се тиче питања, како ресурси деструктивно утичу на развој - па нпр. клима као ресурс може да утиче ноповољно кроз непогоде, фосилна горива иако су ресурс утичу неповољно на загађење ваздуха, е сад наравно могло би се рећи да онда већ губе то своје својство ресурса кад су неповољни, али га имају док иду на руку, мало су добри-мало нису ... шта да ти кажем. Да иначе, то је нешто што ми учимо тако, ево сад сам потражио и референцу - цитирам:Физичко-географске појаве и процеси се различито дефинишу и схватају, па следствено и третирају у географији и планирању. Због изразите апликативности планирања, исти се схватају као услов, односно ресурс: као природне појаве, процеси и објекти који користе или штете људима, који директно или индиректно утичу на стварање средине у којој људи живе и раде, и они који имају утицаја на изградњу насеља и региона. иначе у даљем тексту има и критике антропоцентричног приступа и тако ... тако да и даље стојим при томе да ми је твоја опаска скроз на месту. Иначе књига је Ђорђевић Јасмина, Типологија физичко-географских фактора у просторном планирању, САНУ, Бгд. 2004,стр.15 Одох сад, лаку ноћ --Sinissa (разговор) 01:29, 3. децембар 2009. (CET)

Питао сам те да ли се то тако учи на географији јер без обзира што су нам факултети просторно блиски, чини ми се да су по начинима предавања удаљени светлосним годинама. Просто се људи не консултују, без обзира да ли се биологија примењује у географији или обратно. Литературу сам искористио да је ставим у чланак, што је потребно, не само због проверљивости на којој њикипедија инсистира, већ и зато да неки будући географ зна где може да пронађе неку информацију више о тој теми.--Методичар зговор2а 19:17, 3. децембар 2009. (CET)