Pređi na sadržaj

Razgovor:Ratni zločini u Balkanskim ratovima/Arhiva 1

Sadržaj stranice nije podržan na drugim jezicima
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Arhiva 1 Arhiva 2

Oslobodile? Međusobno podelile? Svoje bivše teritorije? Teritorije Osmanskog carstva bile pod (Osmanskom) okupacijom?

"Krajem 1912. godine, savezničke balkanske države su zajednički napale Otomansko carstvo i u toku narednih nekoliko meseci oslobodile i međusobno podelile svoje bivše teritorije, koje su bile pod otomanskom okupacijom."

Oslobodile

Balkanski saveznici nisu oslobodili teritoriju, već je okupirali. Do Londonskog mira u maju 1913 godine su okupirane teritorije osmanskog carstva bile pod okupacijom.

Promenjeno.--Aleks (razgovor) 02:29, 15. april 2010. (CEST)[odgovori]

Svoje bivše teritorije

Države balkanskih saveznika nisu postojale pre devetnaestog veka. Prema tome teritorijalna proširenja koja su dobili nikada pre toga nisu bili deo tačno tih država koje su učestvovale u Balkanskim ratovima.

Promenjeno.--Aleks (razgovor) 02:29, 15. april 2010. (CEST)[odgovori]

Međusobno podelile

Balkanski saveznici nisu međusobno podelili ništa iz dva razloga:

  1. Londonski mir (1913) su potpisali Balkanski saveznici, Osmansko carstvo i ambasadori svih šest velikih sila. Odredbama ovog mira je utvrđeno ko će od Balkanskih saveznika šta da dobije, bez obzira na "spisak lepih želja" koji je svaki od njih imao i koji je bio mnogo veći od onoga što su velike sile odredile. Hoću da istaknem da su velike sile delile a ne balkanski saveznici
  2. u podeli okupiranih teritorija je učestvovala i jedna država koja nije bila članica Balkanskog saveza
hm... ne vidim jasnu razliku, ali nemoj da širiš ubeđivanje nego napiši u šra bi promenio.--Aleks (razgovor) 02:29, 15. april 2010. (CEST)[odgovori]

Ako napišeš da su Balkanski saveznici "međusobno podelili" ispada da su oni sami podelili nešto, a to nije istina, jer su velike sile imale presudnu ulogu u podeli Balkana.

Predlažem sledeći tekst:

"Krajem 1912. godine, savezničke balkanske države su zajednički napale Osmansko carstvo i u toku narednih nekoliko meseci zauzele najveći deo teritorije Osmanskog carstva na Balkanu." --Antidiskriminator (razgovor) 02:36, 15. april 2010. (CEST)[odgovori]

Ubaci, samo što treba još jedna rečenica posle toga:"Pošto se ambiciozne mlade nacionalne države nisu mogle dogovoriti o podeli etnički izmešanog prostora, došlo je, samo nekoliko meseci po završetku prvog rata, do izbijanja drugog balkanskog sukoba. U njemu su se karte drukčije promešale, saveznici i protivnici iz prvog rata zamenili su mesta." --Aleks (razgovor) 02:42, 15. april 2010. (CEST)[odgovori]

Teritorije Osmanskog carstva bile pod (Osmanskom) okupacijom

Teritorije balkanskih vilajeta osmanskog carstva do oktobra 1912 godine su bile legalni i legitimni međunarodno priznati deo osmanskog carstva, a ne pod okupacijom Osmanskog carstva.

Promenjeno.--Aleks (razgovor) 02:40, 15. april 2010. (CEST)[odgovori]

Napomena za Aleksa

Aleks, ne znam da li si ti napisao ovu rečenicu. Ako jesi, molim te da pokušaš da ubuduće zauzmeš neutralniju tačku gledišta. --Antidiskriminator (razgovor) 02:19, 15. april 2010. (CEST)[odgovori]

Izvini neću više. --Aleks (razgovor) 02:29, 15. april 2010. (CEST)[odgovori]

Multinaciolani protiv jednonacionalnih.

"Za razliku od Otomanskog carstva, koje je na teritoriji Balkana težila multinacionalnoj sredini muslimanske vere, Balkanske nacionalne države su težile jednonacionalnim državama."

Jesi li siguran u ovu konstataciju?

Šta nije u redu sa konstatacijom?--Aleks (razgovor) 02:30, 15. april 2010. (CEST)[odgovori]

Nikada do sada nisam našao neki izvor informacija za tvrdnju da je Kraljevina Srbija težila jednonacionalnoj državi. Čak su i Kralj Petar i članovi vlade potpisivali proglase narodu i vojsci u kojima ih obaveštavaju da teritoriju koju će oni zauzeti od Osmanlija naseljavaju ne samo Srbi već i mnogi drugi narodi koji ako hoće mogu da žive zajedno sa Srbima. Posle Balkanskih ratova mnogi Albanci, Turci, Bugari.. su ostali da žive u Srbiji i ne da im ništa nije falilo nego su imali ista prava kao i Srbi a neki od njih su nekoliko puta povećali svoje brojno stanje u narednih par generacija. Kraljevina Srbija je i u PSR imala ambiciju ne da bude jednonacionalna već naprotiv, multinacionalna. Posledice tadašnjeg multinacionalnog opredeljenja vlade Kraljevine Srbije se i danas mogu jasno videti i osetiti. --Antidiskriminator (razgovor) 02:44, 15. april 2010. (CEST)[odgovori]

Pa sad ajde ovako. Nemam ustav kraljevine Srbije ali 100% da je pisalo da je Srbija država srpskog naroda. Ovo sa Jugoslavijom je čudo neviđeno. Svi ti proglasi, deklaracije su rađeni da bi se slabila Austrougarska, a Srbija je bila duboko podeljena po tom pitanju. Ostali nisu imali takve ambicije. Ako bi "težila" prebacili u "bila" da li bi to rešilo problem?--Aleks (razgovor) 02:51, 15. april 2010. (CEST)[odgovori]

Čak i da piše da je država nekog naroda u ustavu, ne znači da ta država teži da bude jednonacionalna. Svi građani neke države imaju ista prava, bez obzira na nacionalnost, osim što se iz praktičnih razloga uvodi zvanični jezik i razni običaji (praznici i sl.) najbrojnijeg naroda uz poštovanje manjinskih prava drugih naroda.--Antidiskriminator (razgovor) 02:57, 15. april 2010. (CEST)[odgovori]

Pa dobro, ipak ima razlike izmedju Bosne i Hercegovine i npr. Bugarske. Ili ja to ne vidim?--Aleks (razgovor) 02:59, 15. april 2010. (CEST)[odgovori]
Mislim da nije bitno šta je pisalo u ustavu Kraljevine Srbije već je bitno to da je osvajanjem Kosovskog, najvećeg dela Skadarskog i Bitoljskog vilajeta Kraljevina Srbija dobila i milione stanovnika koji nisu Srbi. Ne može se tvrditi da je Kraljevina Srbija težila jednonacionalnoj državi ako se to ima u vidu. Kraljevina Srbija nije izvršila etničko čišćenje stanovnika novoosvojenih teritorija koji nisu Srbi već ih je prihvatila kao svoje građane, ravnopravne sa Srbima. --Antidiskriminator (razgovor) 13:01, 19. maj 2010. (CEST)[odgovori]

Nacionalne pravoslavne države?

"Na taj način starija etnička i verska struktura je smetala nacionalnim državama, koje su sve bile Pravoslavne tako da su u oslobađanju teritorija uvidele svoje pravo da vrate ili stvore strukturu koja je njima odgovarala."

Mislim da država ni bilo koja institucija niti organizacija ne može da bude pravoslavna već samo ljudi. --Antidiskriminator (razgovor) 02:27, 15. april 2010. (CEST)[odgovori]

Uhh, pitanje je malo dublje. Generalno religija je do sekularizacije bila pomešana sa državom. Grčka je i dan danas ustavom konstituisana pravoslavna zemlja. A Grčka, Bugarska, Srbija i Crna gora su bile pravoslavne zemlje. --Aleks (razgovor) 02:32, 15. april 2010. (CEST)[odgovori]

U Grčkom ustavu piše da je "preovlađujuća religija". Ništa više. U vreme Balkanskih ratova Srbija i ostale balkanske saveznice su bile demokratske monarhije u kojima pravoslavna crkva nije imala nikakvo pravo vlasti. Čak je i u Osmanskom carstvu zbog mladoturske revolucije religija izgubila svoju kohezionu ulogu.

Nije balkanskim državama smetala "etnička struktura" i to starija, kao ni verska struktura. Niti su države bile Pravoslavne. Niti su "oslobađale" vraćajući ili stvarajući strukturu. Predlažem brisanje ove rečenice. --Antidiskriminator (razgovor) 02:51, 15. april 2010. (CEST)[odgovori]

Obrisano. --Aleks (razgovor) 02:53, 15. april 2010. (CEST)[odgovori]

Albanske oblasti?

"Sumirajući situaciju u albanskim oblastima"

U to vreme nisu postojale oblasti koje su pripadale Albaniji pošto Albanija nije postojala.--Antidiskriminator (razgovor) 02:30, 15. april 2010. (CEST)[odgovori]

Ajde menjaj to, nisu to moje reči. --Aleks (razgovor) 02:33, 15. april 2010. (CEST)[odgovori]

"Sumirajući situaciju u oblastima naseljenim Albancima, članovi komisije zaključuju:" Ovo piše u Zločini nad Albancima u Balkanskim ratovima

Ne mogu ja da menjam kad si stavio oznaku radovi u toku. :) --Antidiskriminator (razgovor) 02:39, 15. april 2010. (CEST)[odgovori]

Imaš svo moje dopuštenje da menjaš koliko ti je volja. --Aleks (razgovor) 02:39, 15. april 2010. (CEST)[odgovori]

Imajući u vidu da si i meni i gore navedenom elokventnom anonimnom korisniku predložio da intervenišemo u članku koji si započeo, predlažem ti da skineš oznaku radova u toku.--Antidiskriminator (razgovor) 02:54, 15. april 2010. (CEST)[odgovori]

Obrisano.--Aleks (razgovor) 02:58, 15. april 2010. (CEST)[odgovori]

Premeštam deo ranijeg razgovora ispod sadržaja zbog preglednosti

Niže navedeno je deo razgovora koji se greškom nalazio pri vrhu stranice za razgovor. Premeštam ga ovde zbog preglednosti i hronologije.--Antidiskriminator (razgovor) 13:54, 2. maj 2010. (CEST)[odgovori]





Izveštaj karnegijeve komisije je drastično umanjio bugarske zločine i preuveličavao grčke i srpske. Pašić je zabranio komisiji da istražuje na teritoriji Srbije. Samo je Miljukov govorio neki od slovenskih jezika. Videti i NewYork Times od 07.06.1914. gde grčki kralj osporava izveštaj. Takodje, pročitati Brailsfordovu knjigu "Macedonia: its races and their future" i videti zašto je izveštaj karnegijeve komisije sklon umanjenju bugarskih zločina. Članovi komisije su bili isključivo liberali. Bolji izvor od izveštaja karnegijeve komisije je "Relief work in Eastern Macedonia" koji je publikovao Crveni Krst Amerike 1919. http://i854.photobucket.com/albums/ab110/vdkn/aboutcarnegiereport.jpg http://i854.photobucket.com/albums/ab110/vdkn/declaredenemy.jpg http://i300.photobucket.com/albums/nn17/kostas68/arc1919.jpg http://i854.photobucket.com/albums/ab110/vdkn/demir_hissar.jpg http://img.photobucket.com/albums/v250/technotut/slavobulgariancrimes-1.jpg Posebnu pažnju obratiti na zločine 21. i 22. bugarske regimente jer bugarski izvori po pravilu zločine pripisuju paravojnim formacijama a ne regularnim trupama. Ne preskočiti koncentracion logor za Srbe i Grke u Kičevu http://webcache.googleusercontent.com/search?q=cache:GsY_Xwsk1vYJ:www.darnakas.gr/emmpapaomiroi1918.htm takodje naći i izveštaje drugih komisija, npr. ova o zločinima Bugara u Knjaževcu: http://i854.photobucket.com/albums/ab110/vdkn/knjazevac.jpg

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 81.18.54.218 (разговордоприноси) | 15:48, 15:52, 15:54, 16:09, 16:14, 16:16, 13. април 2010

Hvala na ovim skeniram stranama. O kojoj knjizi se ovo radi?? Koja referenca?--Алекс (разговор) 17:02, 13. април 2010. (CEST)[odgovori]

Interesantno je i šta su parlamenti Francuske i Engleske govorili o Bugarskim zločinima: http://i854.photobucket.com/albums/ab110/vdkn/vouros_commission.jpg Svi ovi izvori su dostupni u pretrazi google books, scribd ili npr. arhiva New York Times sa ključnim rečima o karnegijevoj komisiji ili bugarski zločini ili slično. Znači, ne može se pisati članak o ratnim zločinima u balkanskim ratovima i oslanjati se na izveštaj probugarske komisije. Takodje, imati u vidu da su komisiju činili liberaili, sto prevedeno na današnji jezik znači...???.

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 81.18.54.218 (razgovordoprinosi) | 17:51, 16:01, 16:10, 13. april 2010

Takodje naći nešto o grčkom selu Doxato, npr pretraga knjiga doxato + crucifixion

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 81.18.54.218 (razgovordoprinosi) | 18:25, 13. april 2010

Ej posto si vec usao u temu, slobodno pocni da menjas clanak.--Aleks (razgovor) 23:47, 13. april 2010. (CEST)[odgovori]

Jadna je istorija koja treba ovde da se piše, pobriši i bataliž

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 81.18.51.210 (razgovordoprinosi) | 20:00, 14. april 2010

Postojanje ove stranice: Zločini nad Albancima u Balkanskim ratovima uslovljava ovu stranicu. --Aleks (razgovor) 00:51, 15. april 2010. (CEST)[odgovori]

Struktura članka

1 Ratni zločini

2 Bugarska

3 Srbija

4 Grčka

5 Rumunija

6 Napomene

7 Literatura

8 Vidi još

9 Spoljašnje veze


Smatram da je struktura članka neprikladna temi. Ratni zločini tokom Balkanskih ratova su počinjeni na okupiranoj teritoriji Osmanskog carstva, uglavnom, a ne na teritoriji Bugarske, Rumunije, Srbije, Grčke..... Čak i ako se misli na današnje države na kojima se nalazi teritorija na kojoj su činjeni zločini onda je opet spisak nekompletan pošto su zločini vršeni i na teritoriji Crne Gore (Plav, Gusinje...), Albanije, Makedonije i Turske (Jedrene). Mislim da je teško razvrstati zločine po državama ili po nacionalnoj pripadnosti žrtava. Možda je najbolje razvrstati ih po nazivu naselja u kojem su zločini počinjeni i jednostavno nabrajati dokumentovane zločine jedan po jedan uz posebne članke za opširnije opise u slučajevima kada je to moguće.--Antidiskriminator (razgovor) 15:48, 15. april 2010. (CEST)[odgovori]

Jeste, ali naslovi se odnose na zločine koje su počinile navedene zemlje. --Urgentos (razgovor) 16:04, 15. april 2010. (CEST)[odgovori]
Tačno je za 1. Balkanski rat, ali šta ćemo sa drugim, selo Doksato se tada nalazilo u Grčkoj.--Aleks (razgovor) 17:04, 15. april 2010. (CEST)[odgovori]

A Crna Gora i Osmansko carstvo? --109.93.9.79 (razgovor) 16:07, 15. april 2010. (CEST)[odgovori]

Osmansko carstvo se branilo, pa sumnjam da je vršilo neke zločine. --Urgentos (razgovor) 16:10, 15. april 2010. (CEST)[odgovori]
U Drugom je osvajalo Trakiju od Bugarske. --109.93.9.79 (razgovor) 16:14, 15. april 2010. (CEST)[odgovori]

"Armija Osmanskog carstva je za sobom ostavila zemlju devastiranu pljačkom, zločinima i vatrom."

– Izveštaj Međunarodne komisije --Antidiskriminator (razgovor) 16:19, 15. april 2010. (CEST)[odgovori]

Najveći broj zločina nisu počinile vojske. Evo šta kaže Međunarodna komisija:

Počinioci zločina počinjenih tokom Balkanskih ratova:

  1. Stanovnici balkanskih vilajeta Osmanskog carstva
  2. Vojnici svih vojski učesnica Balkanskih ratova
  3. Dobrovoljci (turski bašibozuk, bugarske komite, grčke andante i ostali dobrovoljci koji nisu u uniformi redovne vojske)

--Antidiskriminator (razgovor) 16:34, 15. april 2010. (CEST)[odgovori]

Komisija u svom izveštaju o zločinima počinjenim nad civilima svih etničkih pripadnosti tokom Balkanskih ratova navodi:

U više navrata smo bili u prilici da dokažemo da najgore zločine nije počinila redovna vojska niti se redovna vojska može uvek optužiti za zločine dobrovoljaca (turski bašibozuk, bugarske komite, grčke andante i ostali dobrovoljci koji nisu u uniformi redovne vojske). Stanovništvo se međusobno ubijalo i obračunavalo uz međusobno podsticanu mržnju i ogorčenost.

– Izveštaj Međunarodne komisije

Predlažem Urgentosu da ne trenutno ostavi po strani preimenovanje podnaslova dok ne raspravimo kako ćemo razvrstati zločine. Ako ih razvrstavaš po počiniocima onda ćeš morati da dodaš i sledeće:
  1. Zločini koje su počinile komite
  2. Zločini koje su počinili stanovnici Bitolja
  3. Zločini koje su počinili stanovnici Štipa.....

ne bi bilo kraja ni konca nabrajanju, imajući u vidu nalaze komisije da su najgore zločine počinili stanovnici i paravojne dobrovoljačke formacije. Zbog toga predlažem da ponovo preispitate moj predlog da se zločini ne razvrstavaju već samo nabrajaju.--Antidiskriminator (razgovor) 16:34, 15. april 2010. (CEST)[odgovori]

Slažem se da je bolje da se zlocini nabrajaju, ali i objasnjavaju. --Aleks (razgovor) 17:08, 15. april 2010. (CEST)[odgovori]
Ja bih 3 glavna nalova:
  1. ratni zločini država učesnica
  2. ratni zločini paravojnih i dobrovoljačkih formacija
  3. ratni zločini civilnog stanovništva

A za svaki glavni naslov može da se napravi potrebni podnaslov

  1. za prvi: svaka država učesnica
  2. za drugi: opšti tekst, ako je potrebno napraviti potrebne naslove za te formacije (npr. grčke, bugarske, srpske, albanske)
  3. za treći: zločini bi mogli da se podele po vijaletima

--109.93.9.79 (razgovor) 17:12, 15. april 2010. (CEST)[odgovori]


Da je u pitanju zločin koji je detaljno istražen izlaskom na teren istražnog sudije i da postoji zapisnik, bilo bi lako. Ovako....--Antidiskriminator (razgovor) 18:29, 15. april 2010. (CEST)[odgovori]

Brailsford je 1903-1904 bio član "Bulgarian relief committee", ne vidim zašto bi ovaj članak uopšte citirao izveštaj karnegijeve komisije http://books.google.com/books?id=lCmjhNy_xzYC&pg=PA49&lpg=PA49&dq=bulgarian+relief+committee+brailsford&source=bl&ots=Qvme2zLyXQ&sig=DQbRwNzsWVzqf0ARzQenLZ7MDOw&hl=en&ei=OP_HS7DEJuieOOaf6ckM&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CAYQ6AEwAA#v=onepage&q&f=false

Članstvo Brailsforda u Bugarskom komitetu crvenog krsta koji je humanitarna organizacija ne mora direktno da znači da je on prilikom pisanja izveštaja bio pristrasan. Brailsford nije napisao ceo izveštaj, već samo jedan član " Miljukov wrote four out of the seven chapters of the Carnegie report while Brailsford prepared only one." [1] --Antidiskriminator (razgovor) 11:02, 16. april 2010. (CEST)[odgovori]

Lupetaš gluposti, nisi ni pročitao Brailsfordovu knjigu, sad mi citiraš moj izvor,zbogom stručnjaci!!!

Ej nemoj molim te tako, Antidiskriminator je detaljista pa se ovakve stvari desavaju. Ali nemoj da se nerviras. --Aleks (razgovor) 22:38, 16. april 2010. (CEST)[odgovori]

http://i854.photobucket.com/albums/ab110/vdkn/politika02091913.jpg Politika 02.09.1913. http://digital.nb.rs/collection/no-politika http://i854.photobucket.com/albums/ab110/vdkn/balkanwar2.jpg http://i854.photobucket.com/albums/ab110/vdkn/reiss.jpg http://i854.photobucket.com/albums/ab110/vdkn/doxato.jpg http://i854.photobucket.com/albums/ab110/vdkn/doxato2.jpg http://i854.photobucket.com/albums/ab110/vdkn/doxato3.jpg http://i854.photobucket.com/albums/ab110/vdkn/serres.jpg http://i854.photobucket.com/albums/ab110/vdkn/serres2.jpg http://i854.photobucket.com/albums/ab110/vdkn/aboutcarnegiereport2.jpg http://i854.photobucket.com/albums/ab110/vdkn/vouros_commission.jpg domaći zadatak za "pisce" ovog članka: Kakva je veza članova karnegijeve komisije i protestantske crkve i kakve veze oni imaju sa egzarcistima???? drugi domaći zadatak: Kakva je veza bugarskih pokolja u balkanskim ratovima sa prethodnim bugarskim pokoljima, npr. 1903-1904. treći domaći zadatak: Šta je to VMRO ??? Koliko uopšte treba biti pismen pa citirati neke anonimce sa peščanika?

Vrlo mi je drago što si aploadovao sve ove slike. Međutim, koliko vidim ti si sada naišao na neki problem sa ovim člankom. Ali moram prvo da ti kažem par reči pre nego što nastaviš ovakvim tonom da iznosiš stavove i pitanja, a veruj mi da te odlično razumem. Ova tema je postala aktuelna kada se pojavio članak: Злочини над Албанцима у Балканским ратовима. Tako je radjeno sve i svašta a slične verzije ćeš sada moći da vidiš na SH viki i EN vikipediji. Tako da tamo možeš da se uveriš šta je sve uzimano kao referenca u pisanju o ovakvoj temi. A što se tiče ovog članka: Ovaj članak je nastao sa ciljem da se dodje do neutralne tačke gledišta na ovu temu i problematiku. Jer po onome kako je pre toga pisano ispalo je da su samo srbi činili pokolje i genocide itd. Stranica Злочини над Албанцима у Балканским ратовима je više puta ovde bila brisana, izazivala je polemike, na njoj je dosta radjeno a još uvek ima problem neutralnosti i ko zna još čega. Moja ideja je da vidimo celokupan rat, šta se tačno dešavalo i da korak po korak dobijemo tačniju sliku.
Tako da sa jedne strane veoma mi je drago što si se prihvatio toga da aploaduješ slike i da nas podsetiš da ne sedimo skrštenih ruku. Međutim, sa druge strane pokazuješ izvestan stepen nadobudnosti kao da mi imamo želju da napišemo neku iskrivljenu istoriju. Zamolio bih te da nam navedeš koji su izvori za ove slike sem prve za koju je jasno da je politika iz 1913. Drugo ako imaš ideju šta da se napiše a ne želiš da pišeš u članku, napiši ovde pa ćemo lepo da prebacimo. Evo ja pojma nemam o "bugarskim pokoljima" a voleo bih da znam i da napišemo. I još nešto, ovo za peščanik. Radi se o istoričaru koji se bavi tom problematikom, doktorirala je na temi koja se bavi Srbijom u to vreme, a stranicu o njoj imaš i na vikipediji. Ona kaže da je ubijeno 20.000 za razliku od Novakovića koji nije bio istoričar u čijoj knjizi stoji 120.000. To što je navedena u Peščaniku, to je nešto drugo, ako nađeš neki drugi izvor slobodno nam reci, ja sam voljan da ubacim, ali moraš i da mi napišeš koja je referenca. Ovo za Politiku je super, ja sam nešto tu skoro tražio ali nisam bio toliko detaljan u pretrazi.
Shvati da nemamo loše namere. Ja trenutno radim na članku: Incident u Račku gde ćeš videti slične stvari kao i kod ove teme, što možeš da se uveriš u razlici članka na SR i SH vikipediji. I još jedna stvar, mi nismo nikakvi profesionalci niti bilo šta posebno, već samo entuzijasti. --Алекс (разговор) 16:21, 29. април 2010. (CEST)[odgovori]
Хвала анонимном кориснику за везу са Браилсфордовом књигом. Мислим да је веома корисна а надам се и најновији линкови које је послао. --Antidiskriminator (разговор) 16:46, 29. април 2010. (CEST)[odgovori]

Ovaj članak je već napisan na nekom drugom mestu, gde se istorija učila iz knjiga a ne iz dnevno-političkih direktiva, postoje ljudi koji vikipediju ne doživljavaju na isti način kao Vi, zato sam ja anoniman, a o "doktoratima na temu" takodje imam drugo mišljenje."..sa druge strane pokazuješ izvestan stepen nadobudnosti kao da mi imamo želju da napišemo neku iskrivljenu istoriju.." Pa tragično je da ti je karnegijev izveštaj osnovni izvor, nešto tu ne funkcioniše kada isti izvor koristi i bugarski VMRO (to su oni drugari od Pavelića) za svoju propagandu, to je meni dovoljan uslov da ovaj članak svrstam u revizionizam istorije. http://i854.photobucket.com/albums/ab110/vdkn/balkanwar2.jpg Balkanski ratovi imaju svoju pozadinu. Bugarska zverstva u balkanskim ratovima su samo nastavak zverstava koja su činili još od kraja XIX veka, vidi na primer grčki izvor iz 1905: http://img.photobucket.com/albums/v250/technotut/macedonia/kastoria_vasileios__dolofonithike_s.jpg, još malo grčki izvor, vidi godinu u desnoj koloni: http://i854.photobucket.com/albums/ab110/vdkn/vmro_crimes.jpg ili nastavak ovih zverstava u velikom ratu,(pogodi sta su mu stavili u usta): http://img149.imageshack.us/img149/1709/10tq8.jpg Da je knjiga napisana ranije samo je razni "doktori na temu" nisu videli evo slike: http://img.photobucket.com/albums/v250/technotut/bulgarian_attrocities_against_serbs.jpg A u kom delu članka će biti napisani zločini Albanaca nad Vlasima, biće da ste propustili taj deo?????

Pročitaj deo u arhivi koji govori o brisanju slične stranice: Википедија:Чланци за брисање/архива31. Ako imaš nešto o Albanskom zločinu nad Vlasima daj da napisemo. Ja o tome nemam pojma. Ti možeš da menjaš članak. Zašto to ne radiš? Imaš oformljeno mišljenje, imaš izvore... samo napred. Šta god da napišeš stavi samo referencu i nemaš brige. Ovo čita veći broj vikipedijanaca. Ukoliko napišeš nešto što će ljudima da smeta onda će biti puno pobunjenih... Počni da radiš, zašto samo kritikuješ?? Ne razumem te. --Алекс (разговор) 21:10, 1. мај 2010. (CEST)[odgovori]
Predhodni članak na tu temu je bio zasnovan na člancima Lea Frojndliha tako da je ovo neviđeni napredak. --Алекс (разговор) 21:14, 1. мај 2010. (CEST)[odgovori]

Pa pobrišite i ovaj članak, ne vidim uopše zašto je bitno da se ima članak na vikipediji. Da bi se pisalo o balkanskim ratovima prvo treba napisati nešto o "makedonskom pitanju": http://books.google.com/books?cd=1&as_brr=3&q=macedonian+question&btnG=Search+Books nešto o stvaranju bugarske egzarhije: http://books.google.com/books?cd=1&q=bulgarian+exarchy&as_brr=3&spell=1&oi=spell nešto o mladoturskim reformama: http://books.google.com/books?cd=1&spell=1&as_brr=3&q=young+turk+reforms&btnG=Search+Books nešto o organizaciji VMRO (IMRO): http://books.google.com/books?cd=1&spell=1&as_brr=3&q=imro+terrorism+history&btnG=Search+Books nešto o stvaranju Albanije: http://books.google.com/books?cd=1&spell=1&as_brr=3&q=albania+balkan+wars&btnG=Search+Books vidi koliko izvora

Malo rukah malena i snaga... Ajde ukljuci se u pisanje. Ocajnicki nam trebaju ljudi na srpskoj vikipediji. --Aleks (razgovor) 15:28, 3. maj 2010. (CEST)[odgovori]
Zahvaljujem ti se na izvorima. Iz nekog razloga ne mogu sa svakog računara da pristupim tekstu u linkovima koje si naveo. Ne postoji pravilo o čemu treba prvo pisati na vikipediji. Postoji članak o VMRO i skromni članak o mladoturcima, a tema formiranja albanije je obrađena u nekoliko članaka (još uvek nedovoljno, možeš li mi pomoći i pružiti informacije o Albanskom Emiratu koji je osnova Esad-paša Toptani? Mislim da si potpuno u pravu da je potrebno mnogo više članaka o makedonskom pitanju i VMRO. --Antidiskriminator (razgovor) 11:35, 3. maj 2010. (CEST)[odgovori]

"Ocajnicki nam trebaju ljudi na srpskoj vikipediji" Šta treba Srbinu vikipedija?????????? ovde sam slučajno uleteo u diskusiju, vikipedija nije mera univerzalne mudrosti, naprotiv ja je citiram kao meru neukosti i iskrivljenosti, samo je google izbacuje kao prvu u pretrazi. Čim ugasiš računar - ne postoji. A recimo Archibald Reiss napisao neki izveštaj o Bugarima 1919, u vreme mog pradede i to postoji i danas, a ostaće i za unuke. Neka ovde pišu oni koji moraju da izmišljaju istoriju, meni (tebi, nama) to ne treba.

Ne slažem se. Uvidom u razne štampane izveštaje sa početka 20. veka lako je zaključiti da "izmišljanje" prilikom pisanja tekstova nije novitet vezan za vikipediju. Ono što je prednost vikipedije je da može da omogući čitaocu uvid u različite "izmišljene" izveštaje bez nametanja zaključka o "istini". Zato predlažem da se uključiš u uređivanje a ja sam spreman da ti pomognem u uređivanju. --Antidiskriminator (razgovor) 19:18, 4. maj 2010. (CEST)[odgovori]
Razgovor o ovoj stranici nije mesto za "diskusiju". Postoje vikipedijine stranice za to. Ako smatraš da je stranica bespotrebna pokreni njeno brisanje. Ukoliko hoćeš da se uključiš u rad mi želimo da pomognemo. Ako ne želiš da pomogneš onda nemoj ni da nas zamajavaš. Neću više da odgovaram na ovakve stvari koje su na granici provociranja. --Aleks (razgovor) 20:29, 4. maj 2010. (CEST)[odgovori]

ne provociram, ne zamajavam, samo dajem predlog: http://query.nytimes.com/mem/archive-free/pdf?res=9900E2DD1338EE32A25754C1A9639C946896D6CF

Hvala ti. Šta misliš o Borba za Makedoniju? --Antidiskriminator (razgovor) 23:54, 18. maj 2010. (CEST)[odgovori]

Selo Doksato nakon ulaska Bugarske vojske

Na osnovu ovog teksta bi neko neupućen mogao da pomisli da je Bugarska vojska ušla u selo Doksato i zatekla ruševine sela koje je uništio neko pre njih. Predlažem da se tekst ispod slike izmeni u: Selo Doksato nakon što ga je spalila Bugarska vojska.--Antidiskriminator (razgovor) 00:00, 19. maj 2010. (CEST)[odgovori]

Menjaj slobodno. --Aleks (razgovor) 00:18, 19. maj 2010. (CEST)[odgovori]

Promenjeno. --Antidiskriminator (razgovor) 14:09, 10. jun 2010. (CEST)[odgovori]

Ratni zločini?

U članku ratni zločini se vidi da su oni definisani 1949. godine. To je posle Balkanskih ratova. Ima li smisla da se iz naslova izbaci izraz "ratni"?--Antidiskriminator (razgovor) 01:46, 19. maj 2010. (CEST)[odgovori]

Pojma nemam. --Aleks (razgovor) 01:51, 19. maj 2010. (CEST)[odgovori]

Knjiga o Bugarsko Grčkom sukobu i opisanim zločinima na strani 336 i nadalje.

[2] --Antidiskriminator (razgovor) 01:59, 19. maj 2010. (CEST)[odgovori]

ako može da se u bugarskim zločinima ispravi iz "Demir Kapija" u Demir Hisar, tj. Sidirokastro, selo u Grčkoj http://i854.photobucket.com/albums/ab110/vdkn/demir_hissar.jpg — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 212.69.13.113 (разговордоприноси)

Takođe bih molio da se ispravi deo članka o grčkim zločinima sa nekim verodostojnijim podacima, ovaj citat je sa sajta makedonske dijaspore koja uzgred, bugarski VMRO smatra za "makedonsku" organizaciju,Aleksandra Makedonskog za "makedonca", a braću Mrnjavčević i Kraljevića Marka za prve "makedonske " kraljeve. Vidi njihove članke npr. o Vukašinu : http://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D1%88%D0%B8%D0%BD Uzgred, a gde su ti "makedonci" u balkanskim ratovima" Na strani Grčke, Srbije, Bugarske ili Turske?— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 212.69.13.113 (разговордоприноси)

Doxato

http://en.wikipedia.org/wiki/Doxato

Da li da prevedemo sta ovde pise? --Aleks (razgovor) 12:52, 10. jun 2010. (CEST)[odgovori]

Mislim da je to dobra ideja. Mogu ja ako se slažeš? --Antidiskriminator (razgovor) 13:33, 10. jun 2010. (CEST)[odgovori]
Ajde ubaci, ti si najveci ekspert u toj oblasti. --Aleks (razgovor) 13:43, 10. jun 2010. (CEST)[odgovori]

Naravno da nisam, ali hvala. Ovde je link ka izvoru informacija korišćenom na vikipediji na engleskom jeziku. Ova knjiga može da posluži kao odličan izvor informacija za mnoge druge članke. --Antidiskriminator (razgovor) 13:55, 10. jun 2010. (CEST)[odgovori]

U izvoru informacija je procena broja žrtava preko 600, a ne tačno 650 kao što je napisano na en-viki. --Antidiskriminator (razgovor) 13:58, 10. jun 2010. (CEST)[odgovori]

Da li je ispravan naziv članka?

Imam dva motiva za postavljanje pitanja o ispravnosti naziva ovog članka:

  1. ) Koliko sam učestvujući u uređivanju ovog članka mogao da zaključim, veoma veliki broj zločina je počinilo stanovništvo a ne vojnici zarađenih strana (a ponekad i oni zajedno, kao u Makedoniji kada su stanovnici Makedonije sa vojnicima Kraljevine Srbije organizovali linč i preke sudove za lokalne turke) tako da nisam siguran da se veliki broj zločina koji su počinjeni dok su trajali balkanski ratovi mogu baš ispravno nazvati ratnim
  2. ) Ako je istina ono što piše ovde [3] postavlja se pitanje da li je moguće ono što se dešavalo nazvati baš "ratni zločin". Ovde ne mislim da negiram postojanje zločina, već sa pravnog aspekta, ako neki pravnik ovo čita, može li nam dati savet po ovom osnovu. Da budem možda malo slikovitiji, ima li osnova da neka dešavanja u starom veku opisujemo u člancima koji bi se zvali zločini protiv čovečnosti u antičkoj Sparti ako u to vreme zločini protiv čovečnosti nisu bili poznati kao termin? --Antidiskriminator (razgovor) 11:30, 22. jul 2010. (CEST)[odgovori]
Koji je tvoj predlog i ne bi trebalo da se menja ime samo ovog članka. --Aleks (razgovor) 11:41, 22. jul 2010. (CEST)[odgovori]

Ne znam, nisam pravnik, pa sam stoga i zamolio nekog pravnika da ako može da svoje mišljenje. Naravno da bi u tom slučaju, ako pravnik kaže ne može zakon ni zakonski prekršaji da postoji pre nego što je donet propis da su usvojeni, onda to ima posledice na sve članke koji govore o krivičnim delima u periodima kada ona nisu bila definisana kao takva. I obrnuto. Ovo je tema za pravnike, pa ako neko od njih slučajno zaluta na ovu stranu rado bih saslušao njihovo mišljenje. U nedostatku mišljenja pravnika potkrepljenog konkretnim izvorom informacija nastavljamo po starom.--Antidiskriminator (razgovor) 11:46, 22. jul 2010. (CEST)[odgovori]

Ne može se suditi za genocid za nešto što po kvalifikaciji jeste genocid, ali je počinjeno pre definisanja tog pojma, ali se može nazvati genocidom, ratnim zločinom ili kako god, uz navođenje odgovarajuće terminologije za vreme u kom se to dešavalo. Isto kao i genocid nad Jermenima, na primer. --Ranko (razgovor) 20:57, 17. avgust 2015. (CEST)[odgovori]

Spajanje

Mislim da je tema nedovoljna da bi bila dovoljna za pojedinačnu stranicu, počevši od prve rečenice da su Ratni zločini... su ratni zločini.... Predlažem da se delovi prebace na stranice Prvi i Drugi balkanski rat. Zločina ima u svakom ratu pa im je tamo i mesto. --Aleks (razgovor) 13:56, 10. jul 2011. (CEST)[odgovori]

Podržavam spajanje i sređivanje. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 14:01, 10. jul 2011. (CEST)[odgovori]

Nije me bilo 18 meseci, vidim da je članak proširen i da je proširen raznim poluistinama. Šta je to "pro-srpski četnik"? Babunski je bio Srbin. Vama verovatno ne dopire da je "Makedonce" izmislila Kominterna 1923 a Tempo potvrdio 1945. Znači, definitivno pre Kominterne i Tempa u oblasti Kosovskog, Bitoljskog i Solunskog vilajeta od hrišćanskog stanovništva su živeli Srbi, Bugari, Grci, neznatan deo Albanaca, podeljenih na Patrijarhiste i Egzarhiste. Verovatno je vaš problem jer ne umete da napravite razliku izmedju istorije i propagande.

Ne treba ovo spajati sa prvim svetskim ratom, taj članak je veliki i samodovoljan. Ovo jesu zločini i treba da postoje kao zaseban članak. Ne treba cilj Vikipedije da bude skrivanje istorije, već njeno otkrivanje, pa onda, ako već nešto postoji i ako se već dogodilo, nema razloga da se to ne pretoči u dobar i zaseban enciklopedijski članak.--Ranko (razgovor) 20:59, 17. avgust 2015. (CEST)[odgovori]