Razgovor:Sergej Ajzenštajn/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Sergej Mihailovič Ejzenštajn,rođen je u Rigi u doba ruske Imperiji /23 janaura 1898. godine./Na engleskoj verziji Vikipedije zovu ga sovjetskim ruskim rediteljem i filmskim teoretičarem, jer je živeo i radio u doba Sovjetske Rusije.Umro je 11.februara 1948 u Moskvi.

Najpoznatiji filmovi su mu:"Oklopljača Potemkin","Oktobar","Napad".

Potiče iz porodice u kojoj je dominantno religijsko uverenje bilo prvoslavno, iako mu je otac, po nacionalnosti bio Jevrejin koji je prihvatio pravoslavlje, a majka Ruskinja.

Među istoričarima filma postoji uverenje da je upravo Sergej Ejzenštajn doprineo najviše razvoju montaže kao ne samo tehničkog postupka povezivanja kadrova, nego kao i načina da se filmski jezik bitno izmeni i unapredi.

Sa Lavom Kulješevim razvio je izuzetno značajan teoretski rad na polju razvoja montaže.

U jesen 1928 godine napušta Sovjetsku Rusiju i odlazi na dvogodišlje studijsko putovanje po Evropi.

Maja 1930. prihvata ponudu Paramounta i odlazi u Holivud.

Nažalost njegov ugovor propada jer je umetnički i ideosinkretički pristup filmu bio inkompatibilan sa više formalnim i komercijalnim pristupom filmu koji je vladao u američkim filmskim studijima.Na njegov sukob sa producentima imao je uticaj i američki fašistički agitator Majdžor Pese /Major Pease/ koji je pokrenuo veliku javnu kampanju protiv njegovog prisustva u Americi, nakon koje je u samo sedamnaest dana Studio raskinuo ugovor sa njim.

Prema nekim informacijama koje je dobio, Sergej uviđa da bi mu povratak u Staljinovu Rusiju bio neprihvatljiv, te ga u posledlji čas spašava Čarli Čaplin, upoznajući ga sa ktitorski raspoloženim američkim piscem Sinklerom,koji je bio na neki način veliki poštovalac Ejzenštajnovog rada, i uz čiju pomoć Sergej dobija priliku da umesto u Staljinovu Rusiju ode u Meksiko.

a/e

Da li se rusko ćirilično E transkribuje kao srpsko ćirilično A? Po mom mišljenju, iako je uvreženo nazivanje ovog autora ejzenštajnom, pravilnije je preneti prezime u ejzenštejn. Ostala mišljenja? --Wlodzimierz (razgovor) 21:54, 23. decembar 2007. (CET)

Čemu R u prezimenu?Valjda treba N? Crni Bombarder!!! (†) 18:14, 16. mart 2008. (CET)

Pa po kojoj sada logici Ajzenštajn????? Molim nekog da mi da razumno objašnjenje.--Grofazzo (razgovor) 19:37, 16. mart 2008. (CET)

Koje rusko ćirilično E? Postoji takozvano e- abarotnae, odnosno obrnuto E (Э) i ono se uvek čita kao otvoreneo E--Grofazzo (razgovor) 19:41, 16. mart 2008. (CET)

---

Po ko zna koji put, kakve veze ima kako se neko slovo čita u ruskom? Bitno je samo kakva su pravila po kojima se nešto transkribuje na srpski. Da ste se samo malo potrudili, našli biste ovaj (poslednji na linku) tekst, u kom se, pored navođenja pravila, za primer eksplicitno uzima ime Sergeja Ajzenštajna.

Posebno bih podvukao sledeće rečenice:

• Ipak, ako se raspravlja o transkripciji (prilagođavanju) stranih imena u srpskom, odluku o tome ne mogu donositi stranci, nego naši stručnjaci za pravopis;

• Bitno je, međutim, da se konačno proširi svest da TRANSKRIPCIJA SPADA U PRAVOPIS;

• ...ne možemo donositi sopstvene norme ignorišući Pravopis;

• Većina prevodilaca (da o novinarima ili dopisnicima i ne govorimo) transkribuje strana imena „po sluhu”, odnosno na osnovu sopstvenog znanja stranog jezika. Kad bi se setili da otvore Pravopis, uvideli bi da za pravilnu transkripciju nije merodavan samo strani izgovor, nego da treba voditi računa i o našoj tradiciji i o nekoliko drugih činilaca.

Ako hoćete, preusmerite na pravilan naslov; ako nećete, baš me briga. Nemojte samo pričati da niste znali kako treba jer ste sve ovo mogli naći časkom preko Gugla, samo da ste imali volju za saznavanjem pravilne transkripcije umesto pozivanja na svoje poznavanje ruskog jezika – koji sa srpskim nema veze. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je anonimni korisnik 147.91.173.31 (razgovor)

Dopuna: sad vidim da je članak već bio na pravilnom naslovu, i da je Bbasic prilikom premeštanja napomenuo da je to po Pravopisu, što „stručnjacima za ruski“ očito nije bitno. Neverovatni ste. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je anonimni korisnik 147.91.173.31 (razgovor)

Uvek sam se pitao da li je pravopis tu da on služi nama, ili mi njemu. Zašto izmišljati toplu vodu i ići protiv ukorenjenog oblika? -- Bojan  Razgovor  09:41, 19. mart 2008. (CET)

Ovaj anonimac što je gore komentarisao se razume u pravopis ko glista u šljive. Učio sam ruski celu osnovnu, srednju školu, kao i na fakultetu valjda znam kako se čita i transkribuje sa ruskog na srpski i bez pravopisa. Ta pravila na kojima se insistira nemaju blage veze sa praktičnim životom.--Grofazzo (razgovor) 14:17, 19. mart 2008. (CET)

Pravilno je Ajzenštajn a ne Ejzenštajn - Ivan Klajn: Rečnik jezičkih nedoumica, 2004, strana 12 . --Aleks (razgovor) 16:14, 16. februar 2012. (CET)