Razgovor:Srbi/Arhiva 3

Arhiva 2

Arhiva 3

Arhiva 4

Starosedeoci

U tekstu se kaže:"Međutim, s obzirom da se Y-DNK Haplogrupa I, koju danas nalazimo kao najzastupljeniju kod Srba, vezuje i za balkanske starosedeoce i za jedan deo Slovena, ne može se sa sigurnošću reći da li su oni Srbi koji imaju ovu haplogrupu po direktnoj muškoj liniji potomci balkanskih starosedelaca koji su se kasnije poslovenili ili potomci Slovena koji su se naselili na Balkan." Ne može da se kaže ni jedno ni drugo, ali može da se kaže treće a to je da su i jedni i drugi Srbi, to je jedini logičan zaključak. Srbima ne trebaju istoričari, već oni koji znaju da pročitaju, zar ne?--Aryanprince (razgovor) 13:55, 12. novembar 2015. (CET)

Nacija je jedno, narod (ili etnička grupa) je drugo, a rasa nešto sasvim treće. Autor tog pasusa očigledno ne razlikuje ovo pojmove, zato te stvari treba popraviti. --Radovan ⁂ 17:12, 12. novembar 2015. (CET)

To je možda u zapadnim državama tako, ali kod nas nije. Srpski narod i srpska nacija tu nema nikakve razlike.--Aryanprince (razgovor) 14:13, 13. novembar 2015. (CET)

Mora da se šališ ?!? --Radovan ⁂ 17:03, 13. novembar 2015. (CET)

Ćirković

Najraniji pomen Srba (Serbi) nalazi se kod antičkih pisaca među kojima su Tacit 50. godine n.e., zatim Plinije Stariji 77. godine n.e. (Naturalis historia) te Klaudije Ptolomej (Geography, 2. vek n.e.) u konotaciji sa Sarmatskim plemenom Serbi sa severne strane Kavkaza i na donjem toku reke Volge

Uklanjam referencu na kraju ove rečenice, zato što Ćirković nigde ovo ne tvrdi. Naprotiv, u predgovoru svoje istorije on izričito kaže da nema nameru da se bavi tim podacima:

This book is an attempt to shed light on the development of the Serbs and on the factors pertinent to their creation, development, and preservation as a social group. Since there is no theory to direct such research, these factors are taken from concrete historical circumstances that have already been studied and recognized. The origins of the Serb people are sought not in Pliny and Ptolemy, nor among the ancient Slav or IndoEuropean community, but among the Serbs and other Slav tribes that migrated to the territories of the northern Roman provinces in the sixth and seventh centuries.

Neko je dakle pokušao da pripiše Ćirkoviću tvrdnju da se Srbi pominju još u vreme Plinija i Ptolomeja, što nije nimalo lepo i naučno. U najboljem slučaju, mislim da je reč samo o pokušaju da se rečenica potkrepi bilo čim, pa i pogrešno protumačenim Ćirkovićevim navodom.--Vladimir Nimčević (razgovor) 11:22, 1. septembar 2016. (CEST)

Eto saznali smo i ko.--Vladimir Nimčević (razgovor) 11:25, 1. septembar 2016. (CEST)

Srpski karti

Zašto se brišu zvanične srpske karte šta izražuje zvaničan stav države Srbije sredinom 19. veka? Jingiby (razgovor) 12:24, 13. maj 2017. (CEST)

Srbi katolici

Trebao bi neko da napravi članak "Srbi katolici". Imalo bi tu šta da se napiše. Inspirativna tema o sudbini našeg naroda. To je realnost koju su političari zamaglili.

Zašto oko nas postoji toliko etničkih grupa - političkih naroda - koji govore srpskim jezikom? Između Srba i Hrvata, iznikli su Šokci, Bunjevci, Karaševaci, Dalmatinci. Između Srba i Bugara, iznikli su Makedonci. Između Srba i Grka, - Cincari. Između Srba i Rumuna - Vlasi u Srbiji. Između Srba i Talijana - Crnogorci. Između Srba i Albanaca - Arnauti. Između Srba i Turaka - Bošnjaci. Izgleda, samo da Srba bude što manje...Sve su to grane našeg narodnog stabla, nažalost odsečene, kojima su komunisti bili glavni i to "naučni kumovi".Srbbolusic (razgovor) 16:53, 22. april 2018. (CEST)

Čisto da pomenem fa Crnogorci nisu spoj Srba i Italijana, već su samo Srbi od kojih je Tito stvorio posebnu naciju. Andrej17 (razgovor) 19:12, 16. januar 2019. (CET)

Genetika

Video sam da je neko dodao genetiku u uvodu članka. Kako ga niko nije brisao, a kako nije centralna tema ovog članka, prepostavio sam da je bolje da se napravi novi paragraf sa ovime te sam to uradio i preradio tekst. Haplogrupe ne određuju etničku pripadnost, ali mogu da budu korisne u istraživanju kako je određena populacija dobila identitet, ko se utopio u koju populaciju itd. Tako genetika pomaže da se vidi koliki je predslovenski udeo u današnjim Srbima, ali nikako neko sa haplogrupom E1b koja nije na Balkan došla sa Slovenima i nije učestovala u etnogenezi Slovena, ne može biti "manji" Srbin od onog sa I2a kod koga grane te haplogrupe jesu učestovale itd. Kako je ovo ipak tema kojoj treba pristupati veoma pažljivo (npr, donedavno se mislilo da populacije sa I2a u srednjem veku nisu bile slovenske, odnosno da ti ljudi nisu oni Sloveni koji su došli na Balkan, već "starobalkanska", a na kraju se ispostavilo da su populacije sa tim granama upravo učestvovale u etnogenezi Slovena i to na području ka Karpatima), i kako još uvek nema ni dovoljno literature ni dovoljno testiranih, mislim da je bolje sačekati sa ovom temom za sada i staviti je u članak tek kasnije. Vebsajtovi koji su dati i koji daju rezultate sa nekih istaživanja jesu koliko-toliko solidna literatura, ali mislim da treba sačekati neke ozbiljnije i obimnije publikacije iz ove oblasti, pa da se tako dobije odgovarajuća literatura za ovaj segment. Zanima me mišljenje ostalih povodom ovoga. James Jim Moriarty (razgovor) 19:46, 1. jul 2018. (CEST)

1. red i %

Zašto dvaput piše 1. red u opisu slike infokutije. I ukloniti razmake pre %. Neka neko popravi. --5.43.99.155 (razgovor) 08:17, 29. septembar 2019. (CEST)

  Urađeno — VLADA ^da? 08:21, 29. septembar 2019. (CEST)

Broj Srba u Rusiji

Zašto se stavlja procena iz 2014. godine, dok referenca vodi na rezultat popisa iz 2011. godine? Konduras (razgovor) 21:26, 29. januar 2020. (CET)

Stajala je referenca za pogrešnu godinu. Ispravljeno je sad. --MareBG (razgovor) 21:28, 29. januar 2020. (CET)

Ipak je 2010. godine (po automatizmu sam napisao 2011. zato što je tad kod nas obavljen popis) Konduras (razgovor) 21:32, 29. januar 2020. (CET)

Video sam pa ispravio. --MareBG (razgovor) 21:33, 29. januar 2020. (CET)

Ukupan broj Srba

Koliko mi je poznato, nemamo adekvatne izvore za trenutnu tvrdnju da je ukupan broj Srba 13-14 miliona. Predlažem korekciju ove brojke. Sadkσ (reči su vetar) 21:57, 2. februar 2020. (CET)

Verovatno je u cifri i ljudi koji su iz mešovitog braka. Konduras (razgovor) 23:19, 2. februar 2020. (CET)

Ne znam jesi li ozbiljan. :) Cifra je suprotna stanju na terenu. Sadkσ (reči su vetar) 13:06, 3. februar 2020. (CET)

Realno ko zna ko je stavio tu procenu i na osnovu čega je procenio na taj broj (potomci iz mešovitih brakova, da li tretira Crnogorce, Hrvate, Bošnjake,... kao Srbe i ostali "faktori" procenitelja). Tako da reci koji je realističniji broj Srba. Konduras (razgovor) 15:04, 4. februar 2020. (CET)

Mislim da je 10-11 miliona izbalansirana i maksimalno objektivna procena. Šta ti misliš Konduras? Sadkσ (reči su vetar) 15:49, 7. februar 2020. (CET)

Slažem se, Srba ima tu oko 11, 11,5 miliona . Konduras (razgovor) 20:50, 7. februar 2020. (CET)

Kao srednje rešenje predlažem da stavimo 10-12 miliona. Sačekao bih da se još korisnika javi po ovom pitanju. Sadkσ (reči su vetar) 17:52, 8. februar 2020. (CET)

Slažem se sa Sadkom, mi ni nemamo tačan broj Srba u svetu, ima ih mnogo u rasejanju, neki jesu Srbi ali ne znaju srpski jezik itd. Rekao bi da je objektivna procena između 11 i 12 miliona, već 13 ili 14 je stvarno nesigurno.--Soundwaweserb (razgovor) 17:55, 8. februar 2020. (CET)

Može, 10 (ili 11) - 12 miliona, više od 12 miliona gotovo sigurno nas nema. Konduras (razgovor) 18:00, 8. februar 2020. (CET)

Mogli bi staviti na glasanje na trgu ili gde treba za ovu izmenu. Konduras (razgovor) 18:04, 8. februar 2020. (CET)

Da stavite na glasanje vašu slobodnu procenu? Jeste vi ozbiljni? Sve što trebate je da stavite referencu, a ne da gledate u pasulj --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 20:12, 9. februar 2020. (CET)

Niko nije tako rekao, budi dovoljno ljubazan i proistojan da ne izvrćeš tuđe riječi i ne postavljaj svoje lične zaključke/opservacije kao činjenice. Tek smo počeli detaljnije da se bavimo problematikom. Kao iskusan korisnik bi trebao da znaš za Vikipedija:Pretpostavite dobru nameru... Ovog puta ti neću vratiti izmenu, iako je referenca tanka a pristup nekonstruktivan kao i neparlamentaran i ukazuje na kontinuitet retorike koja se u drugim, mnogo važnijim raspravama, trajno vratila kao bumerang. Sadkσ (reči su vetar) 01:12, 11. februar 2020. (CET)

Ovo što ste uradili je zaista besmisleno. Prije (slobodnog) licitiranja ukupnim brojem, trebali ste definisati pojam „Srbi” da znamo na koga se ove cifre odnose. Radovan ⁂ 14:28, 24. maj 2020. (CEST)

Valjalo bi definisati, ali bi verovato izbila neka svađa. Konduras (razgovor) 23:19, 24. maj 2020. (CEST)

Ko su Srbi danas ?

Umjesto pitanja: koliko ima Srba, treba prethodno postaviti pitanje — a ko su to Srbi danas? To će nas sigurno odvesti i do odgovora na pitanje o ukupnom broju.
Ako govorimo o nacionalnim Srbima — sigurno ćemo se složiti da su to svi oni koji se tako osjećaju. Popisi u Srbiji i okruženju će nam tu takođe pomoći, ali šta da radimo sa:

1. onima koji imaju više etno-nacionalnih osjećanja;
2. onima koji zbog nekih ličnih ili političkih frustracija odbijaju da se poistovjete sa naslijeđenim nacionom;
3. popisima država koje isključuju etničke, pa čak i nacionalne Srbe i popisuju srpske imigrante prema zemlji porijekla?

Srbi nisu usamljeni u ovoj dilemi, ali za razliku od drugih, kao da se ne znaju izvući iz nje. Pre 7-8 godina, rasprava o istoj temi me je i dovela ovdje na vp i tad sam za primjer naveo Njemački popis stanovništva iz 2011. Evo tog primjera:

• Prvo: Prilikom popisa u Njemačkoj 2011, statistička agencija nije popisivala ETNIČKE SRBE već populaciju sa teritorija iz kojih dolaze. Tako da nemamo tačan broj Srba u Njemačkoj, već broj ljudi iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i tako redom.
• Drugo: Čak ni Srbijanci (državljani Srbije) nisu svrstani u jednu kategoriju pod nazivom Srbija, već su navedeni nazivi državne zajednice iz koje su dolazili. Tako da imamo Jugoslavene (šifra 106), pa Srbe i Crnogorce (šifra 107 za SRJ i šifra 46 za državu Srbija i Crna Gora), pa samu Srbiju (bez Kosova) (šifra 45).
• Treće: Nadam se da vam je poznato da određen broj Srba u Njemačkoj ne potiče iz Srbije već drugih teritorija bivše nam države, pa su ti etnički Srbi u popisu navedeni kao 30.Hrvati, 31.Crnogorci, 41.Bosna i Hercegovina i 42.Kosovo.
• Četvrto: Pored svega navedenog, postoje i etnički Srbi rođeni u Njemačkoj , i to prva, druga, treća itd. generacija naših emigranata, ali oni NISU NAVEDENI u ovim podacima, jer ih ,,Statistisches Bundesamt“ smatra Nijemcima.

Pozivam se na zvanični dokument Popisa: Ausländische Bevölkerung 2004 bis 2011 nach Staatsangehörigkeit und Geschlecht (prevod: Broj stranaca od 2004 do 2011, po nacionalnosti) Tabele od 3 do 13. (isti su podaci u svim tabelama)

(Uz ime teritorije naveden je i tačan broj populacije po popisu, a ja dodajem i procenat Srba (po vikipediji) u datoj teritoriji, te procjenu Srba od ukupnog navedenog broja.)

• 30. Kroatien .............................................................. 223.014 ... (12%) ... ~ 27.000
• 31. Montenegro .......................................................... 15.212 ... (28%) ... ~ 5.000
• 41. Bosnien und Herzegowina .................................. 153.470 ... (37%) ... ~ 60.000
• 42. Kosovo ............................................................... 136.937 ... (15%) ... ~ 21.000
• 45. Serbien (mit und ohne Kosovo) .......................... 197.984 ... (83%) ... ~165.000
• 46. ehem.Serb und Montenegro ................................. 54.557 ... (63%) ... ~ 35.000
• 106. das ehemaligen Jugoslawien ............................ 913.501 ... (40%) ... ~ 370.000
• 107. des ehemaligen Serbien und Montenegro ........ 404.690 ... (63%) ... ~ 260.000

Iz svega navedenog da se zaključiti da je samo u par poslednjih decenija u Njemačku uselilo oko 950.000 etničkih Srba.

Ponavljam: Ovo je podatak bez Srba koji su rođeni u Njemačkoj (procjena preko 500.000). Osim toga, broj Srba pod šifrom 106. je mnogo veći, jer obuhvata sve one Srbe koji su došli u Njemačku sa jugoslovenskim pasošem, u vremenu 1991-1996, za razliku od Hrvata i Bosanaca (ne-Srba) koji su tad imali svoje pasoše.

---

Ako gorenavedenom primjeru dodamo i ovu deceniju nakon tog Popisa, mnogi će zaključiti da u Njemačkoj imamo oko 2 miliona ljudi, koji se mogu smatrati Srbima.
A da li su oni zaista Srbi? Da li sebe smatraju Srbima? Koja to institucija ima pravo da nam da bar neku procjenu o broju tih ljudi tamo? Da li će nas ova priča odvesti do ljudi za koje mi vjerujemo da imaju srpsko porijeklo? Da li ćemo onda ovdje pisati o srpskoj nacionalnoj ili srpskoj etničkoj pripadnosti, ili ćemo možda izjednačiti ta dva pojma?
Na odgovore ćemo vjerovatno morati čekati da se neka državna institucija (možda MIP Srbije) smiluje i organizuje (zajedno sa srskom dijasporom) oko date problematike (kao recimo Škoti). Do tada, mnogo toga je proizvoljno i samo približno tačno, ne samo na srpskoj vikipediji, već na većini sličnih projekata! Radovan ⁂ 14:11, 13. septembar 2020. (CEST)

Srbi... i Hrvati

Poštovani svi, mišljenja sam da su Hrvati i Srbi starosjedioci Balkana i kako za to postoje dobre literature, reference, bilješke i izvori i da su Srbi i Hrvati, osim južnih Slavena bili Iliri, a također da su Srbi Vinčani, a Hrvati Vučedolci. S obzirom na jedan videpzapis pod imenom "Dolazak Srba i Hrvata i Opsada Carigrada 626. godine - Doseljavanje Slovena na Balkan" od auto ra Srpske Bitke, mislim da i jesmo. Isto sam rekao ili ću reći na hr.wiki i en.wiki. S poštovanjen, Uspjeh je ključ života (razgovor) 22:27, 20. januar 2021. (CET)

Kolaž

Pokrećem temu ukoliko ima koleginica i kolega koje se ne slažu sa uklanjanjem (uslovno rečeno) kolaža znamenitih Srba. — Sadkσ (riječi su vjetar) 13:02, 17. mart 2021. (CET)

Poreklo

Reč Srbin je stariji od reči Sloven.

Doseljavanje Srba na ove prostore je notorna laž i izmišljotina. — Naravoucenije (razgovor) 13:40, 5. april 2023. (CEST)

Vjerovatno da jeste starije. Imaš li savremene kritičke izvore za potvrdu tvrdnje?

Molim te ne širi dezinformacije ili tumačenje istorijske nauke pridošlo od strane JT istoričara. — Sadko (riječi su vjetar) 16:27, 5. april 2023. (CEST)