Razgovor:Srpski srodnički odnosi/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Srpski turcizam

Petronije 13:52, 26. oktobar 2005 (CEST) Pozdrav za Goldfingera i ostale koji će učestvovati na ovom Razgovoru. Čuo sam za kurđela kurajbera i sl. krajem 80-tih ali mi je ostala misterija odakle te reči u srpskom jeziku. Ni malo mi ne deluju srpske. Ako iko ima informaciju kada su prvi put zabeležene, odakle su ušle u srpski jezik i sl. zamolio bih da to napiše. Još jedan pozdrav

Usput, da li mi stvarno imamo prapradedu? Otac mog pradede mi je uvek bio čukundeda. --Miloš Rančić (razgovor) 13:59, 26. oktobar 2005 (CEST)

Miloše slažem se sa tobom nikad nisam čuo za prapradedu. I koliko mi je poznato otac nekog pradede je čukundeda --Jovanvb 14:52, 26. oktobar 2005 (CEST)

Ja sam oduvek mislio da su prapradeda i čukundeda sinonimi... E sad, možda grešim... --Dungo ☼ ۞ 19:32, 26. oktobar 2005 (CEST)

Reč prapradeda predstavlja doslovan "prevod" engleskog grandgrandfather, ali se u srpskom jeziku zove čukundeda. --Đorđe Stakić (r) 06:06, 27. oktobar 2005 (CEST)

Ova terminologija nije niposto turska. Kao prvo takve terminologije nema niti je bilo u turskom. Drugo, oni (turci) dedu zovu "dede" a oca/tatu "ata" sto znaci da nemaju sa prethodan i pretprethodan narastaj svoja imena nego su ih preuzeli iz srpskog a kamoli za 15. koleno. Trece, ove terminologije su mnogo slicne sa terminologijama sanskritskog. Mi iznova pravimo drasticne greske sto automatski prepisujemo turskom (ili grckom, ili nemackom) reci koje delimo sa njima ne osvrcuci se na istorijske i lingvisticke cinjenice. Turski je veci uticaj imao od srpskog nego srpski od turskog. Kao prvo mi smo veoma ponosan narod i nasa kulturna svest je bila mnogo razvijena i jaka kad su turci osvojili dok su oni bili divlja nomadska horda koja je prigrabila sve vizantijsko i srpsko/slovensko - samo kad pogledamo arhitekturu njihovih dzamija (jedan od najvaznijih kulturnih simbola), koje su kopija vizantijskih crkava a kamoli na rodbinsku terminologiju i sl. socio-kulturne termine. Ako bas hocemo, svastika i svekar ne "zvuce" toliko srpski mada jesu - ima ih i u ostalim IE jezicima. Te reci su mnogo stare i skoro su identicne (neizmenjene) sa IE terminom za tu rodbinu pa zato deluju i samo to, deluju, cudno.

Prapradeda manje vise koriste oni koji nisu bas upuceni u srpske srodne odnose tako da im je lakse da samo nataknu pra- vise puta. Cista je slucajnost sto se podudara sa engleskim terminom tako da se nemoze zvati prevedenica - nije ni novog datuma. Ruski takodje koristi tu rec (rus. prapraded, prapradeduska) za cukundedu pa je Dungodung verovatno u pravu sto kaze da su to sinonimi u srpskom.

Badžo

Za svast (muž ženine sestre) se u Bosni kaže i badžo (odmila "badžan"). --Kaster 15:49, 26. oktobar 2005 (CEST)

Unuk

Ja nisam stavio toliko hiperteksta na sve moguće članove jer se većina objašnjava jednom rečenicom, samo na one zanimljivije kao što su TAŠTA ili zet, gde ima šta da se kaže i oplete :-)... ali sada je neko napravio hipertekst na unuka koji preusmerava nazad na istu stranu. Probajte. Da skinemo hipertekst sa unuka onda? --Goldfinger (razgovor) 11:34, 29. oktobar 2005 (CEST)

Bolje da unuk više ne preusmerava ka ovom članku, pa da bude crvena poveznica... --Dungo ☼ ۞ 14:16, 29. oktobar 2005 (CEST)

Bela pčela

Ili tako nekako... Kako mi ovde pričaju, to mu dođe najstariji pradak (štagod da znači "najstariji predak"). Da li neko može da pronađe neki spisak? Čini mi se da ovaj nije potpun. --Miloš Rančić (razgovor) 21:16, 29. oktobar 2005 (CEST)

• U zapadnoj Srbiji sam čuo za izraz "bela pčela". Npr. kada za nekoga kažu da je dočekao bele pčele to znači da je dočekao čukununuče, dakle to je neki sinonim za čukununuče. --Đorđe Stakić (r) 22:34, 29. oktobar 2005 (CEST)
  • Potvrđujem upotrebu istog izraza i u posavskim predjelima Republike Srpske --Kaster 17:35, 19. decembar 2005 (CET)

Na Zlatiboru, iako se koristi ijekavica, kažu "Dočeko je bele čele". (takođe se odnosi na čukununuče). Petronije 13:19, 21. februar 2006. (CET)

---

Dopunio sam spisak do šesnaestog kolena. Nešto sam i ispravio, tako da je sada usklađeno s ovim izvorom, a isti nazivi pominju se i ovde (ranije, koliko sam uspeo da vidim, nije bilo nikakvih izvora, pa smatram izmene opravdanim). Skrenuo bih pažnju samo na naziv šesnaestog ženskog kolena, „bela orlica“. To ime zaista nigde nisam pronašao, a izveo sam ga u skladu s nazivima za ženska bliža kolena (jednostavno gramatičko prebacivanje reči u ženski rod); ako neko ima izvor, bilo bi lepo da i to kompletiramo.

Pozdrav,

Bbasic 20:44, 27. decembar 2006. (CET)

Poočim, pomajka

Da li je ovo isto kao očuh i maćeha ili ima neka razlika? (Ako je isto, da ubacimo i ove nazive).

I da li u srpskom stvarno nema naziva za stepbrother?

First (razgovor) 19:41, 16. septembar 2008. (CEST)

Stepbrother? Zar to nije polubrat? --Darko Maksimović (razg.) 19:43, 16. septembar 2008. (CEST)

Da, evo i u riječniku - [1]. To je brat sa kojim se ima samo jedan zajednički roditelj. E sad tu dođe zaebancija sa srbijanskom terminologijom u kojoj je svaki rođak brat, pa mu polubrat (po van-srbijanskoj terminologiji) dođe preči od (nerođenog) brata (po srbijanskoj terminologiji) :) Drugim riječima, naš polubrat je preči od vašeg brata :P --Darko Maksimović (razg.) 19:45, 16. septembar 2008. (CEST)

Siblings, kako se ovo prevodi na srpski.--Nagraisalovićkaži/laži 20:03, 16. septembar 2008. (CEST)

Siblinzi :) Nikako. Mi nemamo tu riječ. Braća/sestre :) --Darko Maksimović (razg.) 20:41, 16. septembar 2008. (CEST)

"Da li je ovo isto kao očuh i maćeha ili ima neka razlika? (Ako je isto, da ubacimo i ove nazive)" - Poocim i pomajka dodju sto englezi kazu forster-parent/s tj. roditelj/i usvojenog deteta koji nije/nisu (naravno) krvno povezan/i sa njim i reci se koriste zajedno, samo ako oba roditelja nisu krvno povezana sa detetom. U suprotnom - ako je jedan bioloski roditelj a drugi nije - koristi se ocuh ili maceha. Step-brother i step-sister su u srpskom pobratim i posestrima sto dolazi od prefiksa "po-" (koja daje znacenje promene na ono sto znaci imenica) i "brat"/"sestra" tako da pobratim/posestrima znaci napraviti nekoga brata ili sestru. Pobratimstvo i posestrimstvo je bilo bratimljenje/sestrimljenje sa nekim dragim prijateljem ili prijateljicom tako da nije bilo vezano za decu koju donose roditelji u brak.

Takodje prefiks "po-" ima i drugo znacenje koje daje delimicnost imenici kao u primeru poocim i pomajka kao i posestra, pocerka - tako da reci sa ovim prefiksom imaju znacenje kao sto ima "step-" u engleskom.

Je li...

... ovo šala? -Kurajber-?! (Svi znamo od čega je kur-, ali na nemačkom reiben znači trljati, a nastavak -er se dodaje za vršioce radnje...) --93.86.21.169 (razgovor) 22:18, 14. jul 2009. (CEST)

169. ovo je serBski, ne švaBski...--Jagoda ispeci pa reci 22:23, 14. jul 2009. (CEST)

A što nema pastorak/ka? --Jagoda ispeci pa reci 22:22, 14. jul 2009. (CEST)

Kakav pastorak? --93.86.21.169 (razgovor) 22:24, 14. jul 2009. (CEST)

Pa stepsan/stepdotr. Dete od žene, muža, a koje nije i tvoje dete...--Jagoda ispeci pa reci 22:25, 14. jul 2009. (CEST)

Zar bela pčela nije žena belog orla?

Pa kako pčela i orao muž i žena? Pa zamisli to... :) --Jagoda ispeci pa reci 22:34, 14. jul 2009. (CEST)

Nesrecno ime

Citajuci naslov ispada da samo Srbi imaju neke specijalne srodnicke odnose, a ne posebne reci. A te reci koriste i Hrvati recimo. -- Bojan  Razgovor  20:57, 21. септембар 2011. (CEST)

Nedonosče

(možda i medonosče - ne znam kako je ispravno) je dete rođeno pre isteka 9 meseci od početka trudnoće ili (u novijem smislu) dete začeto pre venčanja. Ako neko zna tačno kako se piše neka ubaci. --109.193.169.193 (разговор) 17:36, 2. април 2012. (CEST)