Razgovor:Stefan Milutin/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Kralj Milutin je postao vladar 1282. godine. Kada je rođen ne znam, trebalo bi negde potražiti. --Đorđe Stakić 13:48, 17 Feb 2005 (CET)

Nije od Bugara osvojio Braničevo i Kučevo.--Vojvoda razgovor 21:07, 10. mart 2008. (CET)

Ktitor

Šta mislite da otvorimo novi članak Spisak zadužbuna kralja Milutina gde ćemo da prebacimo onu tabelu koja ovako zauzima izuviše mesta dok bi se u članku samo naveze najvažnije zadužnine.--Vojvoda razgovor 21:31, 10. mart 2008. (CET)

Ja sam više za to da ako nešto treba izbaciti iz članka u ovom obliku,onda je bolje skratiti ili izbaciti sekcije od Srbiji u njegovo doba,problemima oko nasleđivanja ili odnosu sa Simonidom,mada ne znam. Crni Bombarder!!! (†) 18:49, 11. mart 2008. (CET)

Podnaslovljavanje uvoda

Čemu podnaslovljavanje uvoda? Mnogo sik deluje članak na čijem se početku nalaze šablon i sadržaj,bar meni. Crni Bombarder!!! (†) 05:33, 30. jun 2008. (CEST)

Pa vidi, kad je članak ovoliki i u uvodu treba nešto promeniti, nema drugog načina nego da se menja ceo članak, a onda se dobije ono upozorenje o veličini. Dakle, mora se uvod naznačiti kao uvod da bi mogao da se menja samo on, ili bi trebalo nekako promeniti vikipedijin softver da omogući proizvoljno određivanje podcelina koje se mogu zasebno menjati (npr. tag <edit></edit>). A i što ti to smeta? Tako je u svim knjigama, prvo sadržaj, pa sve ostalo. —Ranko (razgovor) 08:31, 30. jun 2008. (CEST)

Stoji ta funkcionalna opaska,ali ako meni sa 36k vezom nije problem da učitam i uređujem stranicu,onda nikom nije.Trik je što ovo nije knjiga,a čitalac da bi došao do teksta (što je ono što ga zapravo zanima i zbog čega se tu i našao na prvom mestu) mora da iskroluje čitav ekran da bi pogledao najosnovnije podatke.Otud mi je praktičnije da se na početku nađe kratak uvod i šablon sa osnovnim podacima,a tek onda gro teksta i sadržaj koji olakšava navigaciju kroz isti. Crni Bombarder!!! (†) 17:08, 30. jun 2008. (CEST)

Slažem se, stil koji se neguje na Vikipediji (i ne samo ovoj nego na svim koliko ja znam) jeste da prvo ide kratak uvod pa onda sadržaj. Što se tiče tog upozorenja o veličini, mislim da je ono ostalo iz nekih ranijih vremena. A sve i ako nije, treba imati u vidu da mi pišemo ćirilicom, i da stoga broj bajtova ne odgovara broju karaktera u tekstu, već je broj bajtova skoro duplo veći od broja karaktera. -- Обрадовић Горан (разговор) 15:37, 3. jul 2008. (CEST)

Anđel -> Anđeo

Zar ovi silni Grci ne treba da se prezivaju Anđeo? -- Bojan  Razgovor  15:34, 15. septembar 2008. (CEST)

Mislim da je svejedno tj. da su oba ispravna.Proveriću po knjigama,koje imam,koji je oblik zastupljeniji. Crni Bombarder!!! (†) 04:09, 17. septembar 2008. (CEST)

Malo sam rotirao tekst i izvrsio nephodne prepravkice. Bilo mi je glupo da Milutina ozenimo i objasnimo njegov odnos sa Simonidom pre odnosa sa Dragutinom i okolnim vladarima. -- Bojan  Razgovor  07:36, 2. oktobar 2008. (CEST)

Vratio sam onih par rečenica oko roditelja i njihove dece.Jeste da je to sve već rečeno u samom tekstu,ali je bitno naglasiti ga i u ovom delu zbog referenci za broj njihove dece,pošto različiti autori različito tumače podatke(neki smatraju da je Brnča zapravo ćerka koja je bila udata za župana Đorđa,a drugi smatraju da je Brnča bio sin,a da se ćerkino ime na zna),da ne bi stvorili zabunu. (U samom šablonu je ostavljena češće tumačenje,da ga ne bi dodatno komplikovali.) Crni Bombarder!!! (†) 17:47, 8. oktobar 2008. (CEST)

Trebalo bi spojiti Dragoslava, Kaznaca i Dragosa, zupana, u jednu licnost

Dragos, cija cerka Ana se udaje za Sismana i kaznac Dragoslav su ista licnost i trebalo bi ih spojiti. Dragoslav Jovan(-ov), Milutinov kaznac, graditelj crkve u Musutistu, koji je imao cerku Anu i sina Stan-a, je takodje bio i zupan. I ono Ana/Neda nije ispravno, jer se Dragoslavova cerka zvala Ana a Milutinova Neda, medjutim po poveljama se pominju oba imena. Zato jer je Dragoslav bio Milutinov brat od strica i Milutin je njegovu decu po dokumentima zvao sin i cerka (recimo Stan-a, Stanisu, Milutin u prostagmi iz Kutlumusa zove "sin zupan").

Ti zapravo hoćeš da se u samom članku uradi tačno šta i na osnovu čega? Crni Bombarder!!! (†) 05:54, 5. decembar 2008. (CET)

Hteo bih samo da umesto Dragos u vezi sa Sismanima pise veliki kaznac Dragoslav (a mozda i da neko napravi stranu o njemu i pomene da je zidao tu crkvu u Musutistu i da njegova cerka bila udata za kneza Sismana). Ovde (http://sr.wikipedia.org/wiki/Manastir_Mu%C5%A1uti%C5%A1te) pise da je imao cerku Anu i to je ta koja je udata za kneza Sismana. Dragos, zupan (po Corovicu) i Dragoslav (veliki kaznac) su jedna ista licnost.

Pa vidi ovako.U vezi sa Šišmanom može da stoji samo veliki župan Dragoš, pošto ga pod tim imenom i titulom pominje Danilo II.Kad je o Mušutištu reč,svuda se pominje da ga je podigao veliki kaznac Dragoslav, za koga se u navedenom članku o samom Mušutištu kaže da je imao ćerku Anu,ali se nigde ne navodi da je bila udata za Šišmana.Inače,slažem se da bi bilo lepo videti članak o kaznacu Dragoslavu. Crni Bombarder!!! (†) 02:52, 9. decembar 2008. (CET)

Napadi Katalonske kompanije na Hilandar

Mislim da ovaj deo ne bi trebalo da stoji u članku o Milutinu, jer se u celom odeljku, Milutin pominje samo jednom, a sam odeljak govori o almogaverima i njihovom pustošenju po Balkanu, kao i napadu na Hilandar. Ovaj deo treba da se ubaci ili u članak Katalonska osveta, ili u Hilandar. Ovde samo spomenuti u tri kratke rečenice da su Hilandar i Svetu goru napali vizantijski plaćenici zbog ubistva njihovog vođe i da je taj napad deo dvogodiđnjeg pustošenja Grčke preduzetog kao odmazda za ubistvo Ruđera de Flora. I tu treba turiti tačku. Ovaj članak je i ovako previše dugačak, ne treba mu dodavati informacije koje nemaju direktne veze sa samom temom, u ovom slučaju, kraljem Milutinom. --Jagoda ispeci pa reci 16:58, 5. mart 2010. (CET)

Realno gledano,u ovom članku treba da opstane srednji pasus (Bogatstvo svetogorskih manastira je privuklo pljačkaše...),međutim,moj rezon je bio da se čitaocu, u najkraćim mogućim crtama,objasni šta je i odakle je iznenada došla i nestala da Katalonska kompanija,jer će ga to,svakako,zanimati.Naravno,ukoliko ga zanima nešto više,on će otvoriti članak o samoj Katalonskoj kompaniji i bliže se informisati.Ceo taj deo je u direktnoj vezi sa odeljkom o Milutinovom ratu sa bratom Dragutinom,o savezima koje je sklapao (u koje se uključila i sama Katalonska kompanija,barem deklarativno),ali i o tome da se,barem deklarativno, obavezivao da će preći u katoličanstvo.

Dakle,tokom skraćivanja,treba voditi računa o ovim stvarima tj. napravati neku vrstu prelaza tj. uvoda u opsi tih zbivanja. Crni Bombarder!!! (†) 17:57, 5. mart 2010. (CET)

Poslanstvo u srbiji nije predvodio patrijarh Jovan Vek, jer je on postao patrijarh tek kasnije. Poslanstvo je predvodio patrijrah Josif I. Hartofilaksa Jovana Veka patrijarh je poslao zajedno sa Kondumnisom, mitropolitom Trajanopolja, kao poslanstvo kralju Urošu koje bi utvrdilo kakvo je stanje na dvoru i kako bi najavilo dolazak carskog poslanstva sa mladom. Jovan Vek, kao što je neko lepo napisao, postao je patrijarh tek 1275. i ne može se navoditi kao patrijarh u datoj situaciji, niti se može navoditi kao vođa poslanstva jer on to nije bio. Tvrdnja da je Konstantin sin tesalijske princeze ne stoji, kao ni da je Stefan sin Ane Terter, bugarske princeze. Ova tema je i dalje otvorena u srpskoj istoriografiji i tako treba ostane dok istoričari konačno ne utvrde koja je Milutinova žena bila majka Stefana Dečanskog, a koja Konstantina. Carica je jedino pravo i pravilno imde Milutinove ćerke koju je imao sa Jelisavetom, ugarskom princezom, Katalininom i Ladislavljevom sestrom. Zoirca je loša transkripcija njenog imena koja je ustalila u literaturi kao ravnopravna sa Caricom, što je pogrešno i netačno. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 109.121.87.65 (razgovor • doprinosi)