Razgovor:Harambaša

Harambaša u modernoj Srbiji, Semberiji, Staroj Srbiji sa Makednojim

Ako neko poseduje izvore za pojavu termina Harambaša pre 18. i 19. vek u današnjoj Srbiji, Posavini, Staroj Srbiji sa Makedonijom. To bi dobro došlo za temu. Jer je sveden termin po izvorima koje poseduje na vojnu Krajinu i deo Bosne, Boku, Istru, Morovlašku i Crnu Goru.

Sugestija budućem radu na temi

Najraniji pisani pomeni reči harambaša je definitivno Džordž Borov putopisac koji navodi reč i značenje iste u knjizi Biblija u Španiji. On ih definiše ne kao Srbe, već kao rome (koji su moralci). Posle njega kod Hrvata imamo taj naziv zabeležen, kroz Sinjsku alku koja se obnavlja sa Franjom Tripalom i komemorativno obeležava odbranu Sinja od napada grupe bosanskih turaka. Sinj su branili rimokatolički kaluđeri sa Harambašom koji je vladao u gradu. Turci se povlače u toku napada zbog kuge, kako beleže hroničari. Dok tradicionalna epika tog regiona beleži da se pojavila Gospa ili neki slični verski fenomen.

Kod Srba se koristi harambaša kasnije, ja najranije pronalazim Njegoša koji je 4 godine posle Džordža Borova pisao o tome. Ali njegoš za razliku od više pisaca na ZApadu i Mletaka koji tu vladaju, pod br.1 piše u Gorski Vijenac, da je Vojvoda Draško negirao postojanje hanibalizma iako je Vojvoda Draško preminuo 100 godina pre nego se Njegoš rodio, da bi lično svedočio. pod. br.2 Njegoš ne koristi reč harambaša, već arambaša. Samim tim to može da bude drugi Turcizam sličniji Turskom sufiksu Četobaša. Jer Tursko aram je Srpsko armija, ili Latinsko armada.

Ja sam odustao od teme, jer sam se uvuko preko nje u osnivanje Ustaškog pokreta i Četničkog. To je velika tema da je ovako širim. Uglavnom ove harambaše su bile oslobođene plaćanja poreza kao i njihove zajednice, samim tim je nekim srbima bio jedini način da prežive, migracija na neko vreme u ta područja pod harambašama. Koren četničkog i ustaškog pokreta se nalaze u tome, što četnici obnavljaju organizacionu strukturu srpske monarhije iz doba pre osmanlija. A ustaše teže drugačijem sistemu, gde opet traže povlastice u imanjima, neplaćanje poreza... Ima jedna mana Vikipedije trenutno na toj temi, jer se četnici vezuju za trakiju, bugarsku, makedoniju tokom 1893 godine, iako zapravo pokret nastaje mnogo ranije u Dubrovniku i okolnim gradovima, kod srba koji pokreću obnovu kulture da spreče asimilaciju i krađu identiteta, lokalne organizacione strukture društva, kao i zbog Pravoslavlja koje beleži rodoslove 12 kolena unatrag zbog rodoskrnavljenja, dok to rimokatolcii ne mogu da vode za pravoslavne meštane. Gerilska borba je bila potrebna zbog mnogo neprijateljskih oružanih bandi koje su krale stoku, pljačkali, otimali cela naselja i imovinu srba, trovali vode, palili šume koje su izvor drvene građe za brodove i samim tim očuvanje tradicionalnih trgovačkih veza... A takođe zbog odbrane dinarskog terena za koji je pisana Četnička Vojna od Mladena bana dubrovčanina kao odgovor na veliko doseljavanje muslimana iz Kneževine srbije u bosnu i hercegovinu.

Suštinski ja sam sakupio dokaze da reč Harambaša nije korišćena kod Srba na način kao kod hrvata. tj. za legitimne vođe, vojne ili opšte kapetane, knezove… Hrvati navode na svojoj vikipediji da je svako Hrvatsko selo graničnih regija imalo po jednog Harambašu kao upravnika za civilna i vojna pitanja! Dok, kod Srba su to uvek kriminalci, a upravnik je srbima bio kapetan, knez, vojvoda i na period manje od godinu dana tokom obrenovića imamo titulu velikih serdara... Ne isključujem mogućnost da Srbi u neke delove Austrougarske taj model društva, koriste vešto zbog poreza i drugih povlastica… Nama u 18. i 19 vek epska književnost pravi zbrku, jer se ne navodi da su neki guslari išli i pevali plaćeno od ljudi o kojima su pevali. Ne navodi se mnogo toga.

Harambaša je deo UNESKO svetske baštine Srba i Hrvata. Kod Hrvata je to titula ravna kapetanu ili knezu. Kod Srba samo deo verskog obreda nepoznatog porekla u jednom Dalmatinskom gradu. Pritom Hrvatski harambaša iam drugačiju narodnu nošnju od srpskog, toliko drugačiju da srpski koristi prepoznatljivu dalmatinsku nošnju, dok Hrvatski i danas umesto kape, koristi rapske marame slične turbanu kao vidimo na slici članka ili na članku Sinjska Alka kod hrvatske vikipedije. Nije to toliko važno možda jer Knez Miloš obrenovć nosi turban na portretima, dok recimo Krađorđe nosi tradicionalnu srpsku kapu koju nalazimo i kod srpskih dalmatinaca, bokelja...

Ja neću više ovde da se mešam, samo sugerišem budućem autoru koji se mora pojavit. Da:

1. ne meša srpsku i hrvatsku kulturnu vezu sa harambašom jer ima različitu vrednost.

2. da harambaša nije dominantno korišćen u epici kod srba, ako jeste onda je prihvaćen od arbanasa i hrvata kako vidimo u knjizi krajiške epike, crnoj gori… Imamo epske primere gde se harambaša prikazuje kao lopov, neko ko krade mledu od svatova, neko ko smeta srpskom kapetanu ili knezu.

3. Harambaša je registrovan u UNESKO kao svetsko kulturno dobro dva naroda u odvojene registracije dva različita običaja, pritom sa različitim kulturnim primerom toliko da je nemoguće poistovet začenje reči kod srba i hrvata. Neki misle da je srpska hercegovina mesto gde harambaša ima isto značenje kao kod hrvata, ali to nije tačno iz mnogih primera, tipa naveo sam ovde primer najpozantijeg Dragojla Nikolića tj. Baja Pivljanina kojem ćak na spomenik danas hoće zbog epike da upišu da je bio harambaša .. iako vidimo u referencama i u članku, sačuvane lične prepiske tog čoveka gde ga drugačije titularno oslovljavaju srbi, takođe je bio zvanično vojni kapetan Mletačke republike.

79.140.150.103 (razgovor) 14:03, 23. avgust 2020. (CEST)

Referenca gde njegoš negira hanibalizam

Nije deo teme, da bih na njoj postavio. Ali evo izvor jer se navodi da i Njegoš pominje kao i Džordž Borov koji definiše značenje reči Harambaša...

Цитат и извор цитата из пдф фајла Горски Вијенац

„ Put mene se poosmjehnu princip,

raspita me za naše krajeve,

i šćah reći ljubi Crnogorce,

jer spomenu sve redom bojeve

đe su naši pomogli Mletkama.

Pa poslijed poče đetinjiti;

zapita me za naše susjede,

za Bošnjake i za Arbanase:

Kad uhvate - kaže - Crnogorca,

bilo živa al' mrtva u ruke,

hoće li ga izjest, što li rade?

Đe izjesti, ako Boga znadeš,

ka će čovjek izjesti čovjeka?

Ma sam čuo - opet mi govorijedan narod tamo zmije jede.

Kakve zmije, čestiti principe?

A gadno je na put pogledatisve se dlake naježe čovjeku!

”

Ovo da koristi reč Arambaša pamtim u memoriji, ne mogu da nađem pesmu kula baja pivljanina, ali se citira u naučnim radovima po internetu čak i na temi kroz knjigu Bajo Pivljanin, kao termin Arambaša...

Navodim ovo kao bitno, da ne bi neko pokušao da koristi epske pesme iz 18. 19. 20 vek, kao reference koje negiraju zvanična dokumenta iz doba u koja se opisuju sami ti ljudi ili događaji. Tj. da se ovaj članak ne zloupotrebljava!!! ja sam čak skeptičan u verodostojnost Gorskog Vijenca po pitanju citiranja Vojvode Draška u Veneciji, kao i mnogih drugih koje Njegoš zapisuje, jer su mnooogo pre njega ti ljudi živeli, VOjvoda draško je prvo bio knez, pa vojvoda koji ima političke odnose sa Risanskim providurom mletačke republike što je označavalo ne baš nezavisnost od osmanlija već vidimo da je na snagu mirovni sporazum koji je postignut nakon bitke u crtinje, ali petrovići nakon toga dolaze na vlast i crnogorski vijalet i tada su opet malo više pod osmanlija i ukidaju kneževstvo, vojvodstvo pa uvode serdarstvo... Petrovići navode da su ponudili Dragojlu Nikoliću da vlada na cetinje, ali je odbio. Iako je to upitno takođe, jer je katunska nahija mala grupa naselja stročara koji najamnički za bokelje čuvaju stoku, tj. mesto velikih pašnjaka bez istorije o postojanju grada ili većeg naselja pre bitke na cetinje kada se formira cetinje kao neka varoš. Njegoš je obrazovan u Herceg Novom koji nije pod turcima, dok u celi CG vijalet nije bilo škole, ni bogoslovije sem medresa u mahale, niti je ostalo nekih arhiva da se mogu povezat sa pred-njegoševim radovima... Takođe je to period kada svog zeta Vukolaja Radonjića otima, vezuje ga u manastir u keliju gubernadurnicu koja se kasnije naziva tako po njemu, proteruje mu porodicu i zaplenjuje imanja. Onda traži novac od svoje sestre da bi ga oslobodio... Tada je po navodima nekih kritikovanih istoričara, Njegoš već bio oboleo od sifilisa i poludeo... Epika naša negira zvanična dokumenta i predstavlja Crnu Goru kao slobodnu od 1692 godine, što nije tačno jer se Crna Gora oslobađa zvanično nakon Srbije, to što neka plemena u neko vreme nisu plaćala porez nije na pohvalu, već deo zasluga pod Bušatlijama protiv crnogorskih i bokeljskih srba ili mletačke republike... Samo za Rovčane postoji neka naznaka da su bili nezavsni od poreza i turaka kao mala zajednica, koja je uvek sinhronizovano sa bokeljima i čak pre bokelja napadala turke. Vidim na sajtu Poreklo srba, da su Rovčani poreklom bokelji, koji migriraju u 13 vek, pa zaključujem po daljim navodima da su imali jake veze sa rodnim Grbljem i Krtolima. Jer praktično oni zbirno su ti koji ubijaju nekoliko paša bušatlija iz te loze da se beleži, njihove borbe sa turcima su svetska istorija preko istoričara svete lige i kasnijih hroničara evrope. Uvek suštinski rovčani, ceklinjani iz katunske nahije, krtoljani i grbljani kao i još neki delovi katusnek nahije sinhronizovana ratuju protiv turaka u isto vreme ili se nadovezuju.