Харамбаша

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Харамбаша или арамбаша (тур. Harami Başı) је био термин код јужних словена. Као титуларни назив за истакнуте вође самоорганизованих добровољних чета или неке заједнице, ту се уврштавају и појединци који су због јуначких дела у колективној свести упамћени још од 15. века кад про-османлијски становници доносе термине харамбаша и харамија. Харамбаше су преко епских песама за српски народ постали симбол отпора унутар Османскоге империје, све до обнове регулативне владавине права код срба и коначног ослобођења већине балкана од османлија. Од 18. до 19. век термин се појављивао у епским песмама и легендама. [1] [2][3].

Израз Харамбаша је код срба заправо представљао заменску титулу истог значења типа Војвода, Војсковођа, Капетан [4]. У неким Српским епским песмама и легендама назив Харабмаша постаје титула скоро једнака у значењу као титула Сердара. Иако је харамбаша заправо супротност Сердара који је вођа легитимне војске. Који признаје и поштује територију и законе османског царства, на чијој су територији тада и уживали одређене погодности [5].

Пример једног од најпознатијих бораца у литератури који се и данас назива харамбаша био је Драгојло Николић (Бајо Пивљанин), који је као млетачки савезник предводио хиљаде бораца у многим борбама, нпр. Француској, Далмацији, Кандијском рату. Са последњим бојем где је на позив Бокеља дошао да подржи Бокељски напад на Скадарски санџак. Са циљем територијалног ослобођења Црногорског вијалета који је бранио Сулејман-паша Бушатлија. Сукоб војски се десио на брду Вртијељка код Цетиња 1685 године, познат као Битка на Вртијељки. По млетачким изворима, хиљаде српских бораца из Конавала, Боке которске, Његуша, околине Будве итд. су са Бајом Пивљанином и његовом четом, страдали у боју. Са записом да је добро припремљен поход срба пропао услед издаје савезничких бораца сачињених од хришћанских Морлака који су се повукли и напустили србе током битке. Сулејман паша Бушатлија је симболично однео главе српских бораца, цару у Истамбул где је прогласио победу турака. То је био први пропагандно значајнији војни пораз срба у организованом ослободилачком рату који се завршио 1690-е године другом великом сеобом срба. То време великог Турског рата од 1683. до 1699. године је почетак кориштења речи Харамбаша од стране османлија, за вође самоорганизованих српских бораца. Одакле касније бива прихваћен у српском језику са другачијим значењем.

Етимологија[уреди]

По тумачењу Абдуаха Шкаљића [6], етимологија харамбаше означава поглавара побуњеничке војске, изводи се од две речи:

  • харам (арап.) — верски забрањено или од армија, војска
  • баш (тур.) — глава, поглавар (тур. paşa, првобитно тур. başa: поглавар)

Абдулах Шкаљић тумачи етноним турцизма Харамбаша, изводећи га из исправног извора. Али у тумачењу није обухватио старије и шире значење речи Харамбаша. Које се изводи из:

  • херема (хебр.) или харам (арап.) означавају забрањено и лоше. Данас у 21. век се реч харам користи као симбол за храну која не поштује стандард исламских закона, супротно од Халала који је доказ поштовања стандарда припреме хране по исламским законима [7][8].

Етимологија арапског харам се везује за старију реч херема (хебр.) што означава особу коју је јеврејска скупштина (Синедрион) означила као отпадника од вере, јеретика, безбожника. У српском језику тако специфично верско значење речи, означава византијска реч Анатема.

Од речи харам настају и други турцизми у српском језику: похара, карање, харање…

У Турском језику уз реч харам (забрањено) и халал (дозвољено) појављује се реч харем (свето место или женски чланови породице), уз коју спонтано и настаје реч харембаша - харемпаша и харамбаша - харампаша. Харамбаша је био вођа Харамија [9], турска реч харамбаша може да означава подједнако мушкарца или жену. Етноним се изводи из три речи, користећи обавезно реч баса (или паша) и једну од две преостле речи (харам или харем):

  • харем (тур.) води порекло из хебрејског језика, означава свето и неповредиво место или женске чланове породице
  • харам (арап.) означавају забрањено и лоше
  • баша (тур.) — глава, поглавар (тур. paşa, првобитно тур. başa: поглавар, - (срп.) баша-паша: поглавар)

Значења речи харамбаша у другим културама:

  • (код турака) жену са оштрим језиком [10].
  • (код турака) жену у харему која има негативан утицај на остале жене унутар харема у циљу кршења поретка у харему, махали, завереништва, сплеткарења (изиграва „Пашу од Харема”). Преведено значење би било уношење харама у харему, доношење зла у светом месту...
  • (код турака) вођу одметника, лопова, безбожника на територији османског царства. Оне који ремете мир у местима која су за муслимане предвиђена да буду света и законом регулисана. Реч Харамбаша тада кориштена, има за циљ да одметнике прикаже као физички слабу силу, повезујући их са женама у харему. Код Турака Харамбаша не води хајдуке (сточари или регуларна пешадија) већ Харамије што је означавало лопове, криминалце и отпаднике од друштва [11].
  • (у путописној књизи Џорџа Борова „Библија у Шпанији” из 1843 године) писац бележи да упознаје Харамбашу у Мадридском затвору. Где бележи и значење назива харамбаша, где реч „Харамбаша означава романизованог циганина који је вођа банде сачињене од циганских лопова и ханибала у Шпанији и Италији, наводи да су те банде из Италије одлазиле у Мађарску коју су опустошили током 1700-их година, пљачкајући и правећи разне злочине” [12].

Историјски записи код срба[уреди]

У Боку которску титуларни назив Капетан (не-поморски или поморски), жупан, главар и поглавар је увек по правилу назначавао статус вође код одређене групе срба у документима млетака, аустроугара и код самих срба током мира или сукоба. Бококоторски архиви где је Драгојло Николић (Бајо Пивљанин) провео последње године са неколико стотина његових бораца који се са њим трајно досељавају у боку которску. Бележе да је у историјским документима из његовог времена био називан у титуларном контексту, типа Поглавица чете [13] или Четобаша што је етимолошки гледано, турцизам са којим се означавао вођа чете или четника. Али за разлику од харамбаше, реч четобаша нема намеру да означи појединца као нелегитимног и вођу лопова, и самим тим прикаже супротну страну (османлије) као легитимне и свете праведнике. [14].

Пример потпуног недостатка титуле капетана или харамбаше код срба у списима, и пример који показује да није постојала једна организована група бораца са безпоговорним ауторитетом, у бици на вртијељки. Види се из записа на суђењу између шест савезних капетана (харамбаша), који су ушли у сукоб који се десио у близини Дубровника пре боја на вртијељки. Судски извештај бележи сукоб у коме је Бајо Пивљанин рањен од кртолског капетана Вука Миљешковића јер је хтео да спречи Вука Миљешковића у заплени коњаничке опреме једној чети Морлака. Након чега се сукоб наставио где су се укључили капетани Његуша блиски са морлацима, Стјепан Вучетин (из породице Његушког кнеза Марка Вучетина [15]) и Вујко Мрзајак из Његуша на страну Баја Пивљанина. Који су након тога такође били рањени сабљама од стране Вука Миљешковића и Јана и Рада Старчевића који су се прикључили сукобу на страни Миљешковића. [16]. Суштински наоружавање морлака у боки которској и околини је по турским списима, довело до мобилизације Турака и губитка битке на вртијељки, што због веће концентрације турака, што због повлачења морлака у току саме битке [17] [18] [19]. На том суђењу Бајо Пивљанин је сведок и себе идентификује као Баја Николића, сина покојног Николе из Пиве. Суђење је одржано 13. јула 1684. године на захтев Његушких капетана који су захтевали од млетака да казне Миљешковића и браћу Старчевић уз одштету за нанешене телесне повреде. Али су тужени ослобођени, чему је допринео захтев Баја Пивљанина да се ослободе кривице, то што је Миљешковић вратио опрему морлацима и вероватно углед у боку которску, породица из којих су оптужени потицали. Што бележе Далматински документи наводећи да током раније успешне Шпанске војне подршке србима за ослобођење боке которске и Далмације од турака из 1530-их година. Шпанци са капетаном Миљешковићем воде организован поморски транспорт и трговину од Дубровника до Ријеке (запис из архива града Трогира, од 24. новембра 1570 године).

Књига Драгутина Мићовића „крајишка епика” коју је објавио САНУ, 1980. године. Сабира и документује јуначке крајишке еписке песаме и историјске потврде за исте. У својим историјским забелешкама аутор описује најистакнутије појединце као Харамбаше. Драгутин Мићовић наводи да су браћа Мумин и Мустафа Беширевић били Харабмаше, на основу архивских докумената из њиховог времена 1641. године у којим се исти наводе као Капетани у Острошцу. Где је очигледно да се у „Крајишке епике” без објашњења терминолошки поистовећује значење титуле Капетан и Харамбаша [20]. Иста књига анализира и друге архивске документе због потврде веродостојности давног сукоба и смрти крајишког Крешта капетана. Где се извори узимају упоредо из некада сукобљених страна, назначено од босанскохерцеговачко-Арбанашких муслиманских и хришћанско-крајишничких списа. Где се у преписима њихове епске историје види да босанскохерцеговачки арбанаси у својим белешкама супротно од крајишника, Крешта Капетана називају Костреш Харамбаша [21].

Референце[уреди]

  1. ^ https://www.opsteobrazovanje.in.rs/sta-znaci/harambasa/
  2. ^ https://www.arcanum.hu/en/online-kiadvanyok/Lexikonok-magyar-etimologiai-szotar-F14D3/h-F2416/harambasa-F24A8/
  3. ^ https://ipfs.io/ipfs/QmXoypizjW3WknFiJnKLwHCnL72vedxjQkDDP1mXWo6uco/wiki/Harem.html#cite_note-WordReference-2
  4. ^ http://www.bibliotekahercegnovi.co.me/bibliotekaold/PDF/Boka_26/19_VASKO_KOSTIC.pdf (1. капетани, стр.404, 406.. )
  5. ^ http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=55464
  6. ^ Abdulah Skaljic — Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku
  7. ^ https://ras.gov.rs/podrshka-izvozu/standardi-1/khalal
  8. ^ https://fianz.com/halal-and-haram-2/
  9. ^ https://amarilisonline.com/glossary/turske-reci-u-srpskom-jeziku-slovo-h-h/
  10. ^ https://www.opsteobrazovanje.in.rs/sta-znaci/harambasa/
  11. ^ https://amarilisonline.com/glossary/turske-reci-u-srpskom-jeziku-slovo-h-h/
  12. ^ https://books.google.com/books/about/The_Bible_in_Spain.html?id=m8AVAQAAMAAJ&printsec=frontcover&source=kp_read_button&redir_esc=y#v=onepage&q=332&f=false (Харамбаша стр. 332)
  13. ^ https://www.pluzine.me/uploads/RAZNO%201/Bajo%20Pivljanin%20u%20istoriji%20knjizevnosti%20i%20legendi%20(1).pdf (Поглавица чете стр.20)
  14. ^ https://www.pluzine.me/uploads/RAZNO%201/Bajo%20Pivljanin%20u%20istoriji%20knjizevnosti%20i%20legendi%20(1).pdf (Четобаша стр.323)
  15. ^ https://www.rastko.rs/rastko-cg/umjetnost/mpantic-xvi-xviii/xviii.html)
  16. ^ https://www.pluzine.me/uploads/RAZNO%201/Bajo%20Pivljanin%20u%20istoriji%20knjizevnosti%20i%20legendi%20(1).pdf (Суђење стр.447, 449, 229)
  17. ^ https://books.google.me/books?id=vMM2AAAAMAAJ&redir_esc=y
  18. ^ https://books.google.me/books?id=Xd1BAAAAYAAJ&redir_esc=y
  19. ^ https://books.google.me/books?id=CONKAQAAIAAJ&redir_esc=y
  20. ^ https://books.google.me/books?id=9AgdAAAAMAAJ&pg=PA110&lpg=PA110&dq=Kraji%C5%A1ni%C4%8Dka+epika&source=bl&ots=ztkol39w2l&sig=ACfU3U3v8IKewH7F1FicR7mK_586uNbZxw&hl=en&sa=X&ved=2ahUKEwiO2MHo4uThAhUO0aYKHeufCB8Q6AEwCnoECAgQAQ#v=onepage&q=Kraji%C5%A1ni%C4%8Dka%20epika&f=false (Беширевићи стр. 69)
  21. ^ https://books.google.me/books?id=9AgdAAAAMAAJ&pg=PA110&lpg=PA110&dq=Kraji%C5%A1ni%C4%8Dka+epika&source=bl&ots=ztkol39w2l&sig=ACfU3U3v8IKewH7F1FicR7mK_586uNbZxw&hl=en&sa=X&ved=2ahUKEwiO2MHo4uThAhUO0aYKHeufCB8Q6AEwCnoECAgQAQ#v=onepage&q=Kraji%C5%A1ni%C4%8Dka%20epika&f=false (Крешто капетан стр. 141)

Спољашње везе[уреди]