Харамбаша

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Харамбаша из Далмације. Око 1875. године

Харамбаша или арамбаша (тур. Harami Başı) је био термин код јужних словена. Као титуларни назив за вође самоорганизованих добровољних чета (одметничких побуњеника унутар територије Османског царства).

Овај термин у Српском језику, је почео да се користи у записима од 17. до 19. века када се користио у епским песмама и легендама. Термини харамбаша и харамија преко епских песама за српски народ сибмолично представљају вође отпора унутар Османске империје, све до обнове регулативне владавине права код срба и коначног ослобођења већине балкана од османлија.[1][2][3]. Српска епска књижевност наводи Харамбаше као појединце који су због јуначких дела у колективној свести упамћени још од 15. века. Израз Харамбаша је код срба заправо представљао заменску титулу истог значења типа Војвода, Војсковођа, Капетан[4]. У неким Српским епским песмама и легендама назив Харабмаша постаје титула скоро једнака у значењу као титула Сердара. Иако је харамбаша заправо супротност Сердара који је вођа легитимне војске. Који признаје и поштује територију и законе османског царства, на чијој су територији тада и уживали одређене погодности[5].

Најбољи академски пример је књига Драгутина Мићовића „крајишка епика” коју је објавио САНУ, 1980. године. Где аутор сабира и документује јуначке крајишке епске песме и историјске потврде за исте. У својим историјским забелешкама аутор наводи да су браћа Мумин и Мустафа Беширевић били Харамбаше, на основу архивских докумената из њиховог времена, 1641. године у којим се исти наводе као Капетани у Острошцу. Где је очигледно да се у „Крајишке епике” без објашњења, од стране аутора терминолошки поистовећује значење титуле Капетан и Харамбаша[6]. Иста књига анализира и друге архивске документе због потврде веродостојности давног сукоба и смрти крајишког Крешта капетана. Где се извори узимају упоредо из некада сукобљених страна, назначено од босанскохерцеговачко-арбанашких муслиманских и хришћанско-крајишничких списа. У преписима њихове епске историје наводи се да босанскохерцеговачки арбанаси у својим белешкама супротно од крајишника, Крешта Капетана називају Костреш Харамбаша[7]. Што потврђује да термин харамбаша није кориштен код хришћанских Срба са западне стране реке Дрине, до појаве епских песама током 18-19 век.

Време великог Турског рата од 1683. до 1699. године је највероватније почетак кориштења речи Харамбаша од стране османлија, за вође ослободилачких српских бораца. Одакле касније бива прихваћен у српском језику са другачијим значењем.

Пример једног од најпознатијих бораца из времена великог турског рата који се наводи као најистакнутији харамбаша од стране Турака, династије Петровић Његош и Српске епске књижевности касније је Драгојло Николић (Бајо Пивљанин), јер је упоредо кориштен од Османлија и Срба као симбол са једне стране, Османске политике под којом су хришћански Арнаути и Морлаци (део Влаха назван Моровласи због арапског порекла) са посебним грађанским статусом увек прелазили на страну Турске војске. Док је са друге стране, Србима један од симбола страдања Срба за ослобођење од Османлија. Бајо Пивљанин је као савезник западних хришћана предводио хиљаде бораца против османлија у нпр. Француској, Далмацији, Кандијском рату. Са последњим бојем где је на позив Бокеља дошао да подржи Бокељски поход на Скадарски санџак. Са циљем територијалног ослобођења старе Зете-Дукље тј. Црногорског вијалета који је бранио Сулејман-паша Бушатлија из Скадра. Сукоб војски је био на брду Вртијељка код Цетиња 1685 године, познат као Битка на Вртијељки. По млетачким изворима, хиљаде српских бораца из Конавала, Боке которске, Његуша, Паштровића, околине Будве итд. су са Бајом Пивљанином и његовом четом, страдали у боју. Са записом хроничара Млетачке републике, да је добро припремљен поход срба пропао услед издаје савезничких бораца сачињених од хришћанских Морлака који су се повукли и напустили србе током битке. Као и сведочење Турака и Срба да су морлаци као и нека хришћанска, етнички мешана српско-арбанашка племена из вијалета прешла на страну Сулејмана паше Бушатлије, који је након победе, симболично однео главе српских бораца, цару у Истанбул где је прогласио победу турака. То је био први пропагандно значајнији војни пораз приморских срба и млетачке републике у организованом опште ослободилачком рату који се завршио 1690-е године другом великом сеобом срба.

Побуна приморских срба, која ослобађа далмацију, боку которску... не престаје поразом на вртијељци. Па 1692 године, Сулејман Паша Бушатлија бива смртно рањен у новом походу Срба и Млетака на Црногорски вијалет, што је и након битке у Цетиње довело до мировног споразума од 11 тачака којим су гарантована грађанска и верска права унутар тог дела Османског Царства, српским становницима Црногорског вијалета под Бушатлијама. И самим тим зачетном ослобођењу Црне Горе као Српске слободне територије и наставак ослобођења осталих Српских земаља од Османлија који се касније поново повезао са другим Српским устанцима у велику побуну срба и протеривање османске војске.

За разлику од Црногорског вијалета и књижевности са тог простора, који је ипак био под директном владавином Бушатлија који су након битке из 1692 године доделили нека грађанска права Митрополији Српске Православне Цркве и србима под својом територијом. Који су Баја Пивљанина означавали увек као Харамбашу. У Боку которску, где је Бајо Пивљанин живео, није се користио термин харамбаша, сердар… Код приморских срба се термин харамбаша сматрао увредом или шалом, увек се традиционално користио титуларни назив Капетан (не-поморски или поморски), Жупан, Главар и поглавар-поглавица. Што је увек назначавало вођу код одређене групе срба у документима млетака, аустроугара и код самих срба током мира или сукоба. Бококоторски архиви где је Драгојло Николић (Бајо Пивљанин) провео последње године са неколико стотина његових бораца који се са њим трајно досељавају у боку которску. Бележе да је у историјским документима из његовог времена био називан у титуларном контексту, типа Поглавица чете[8]. Или Четобаша што је етимолошки гледано, турцизам са којим се означавао вођа чете или четника. Али за разлику од харамбаше, реч четобаша нема намеру да означи појединца као нелегитимног и вођу лопова, и самим тим прикаже супротну страну (османлије) као легитимне и свете праведнике.[9]

По архивираним препискама Баја Пивљанина, иза ког је остала архива личних писама са многим тадашњим великашима не користе се термин харамбаша. Судски извештај који датира годину дана пре битке на вртијељки, из Котора, 1684. године. Бележи сукоб у коме је Бајо Пивљанин рањен од кртолског капетана Вука Миљешковића јер је хтео да спречи Вука Миљешковића у заплени коњаничке опреме једној чети Морлака који су дошли са простора између далмације и истре (касније Моровлашке области у Аустроугарској). Што је довело до сукоба ком су се придружили капетани Његуша блиски са морлацима, Стјепан Вучетин (из породице Његушког кнеза Марка Вучетина [10]) и Вујко Мрзајак из Његуша на страну Баја Пивљанина. Који су заједно са Бајом Пивљанином тада били рањени сабљама од стране Вука Миљешковића, као и Јана и Рада Старчевића који су се прикључили сукобу на страни Миљешковића.[11] Суштински наоружавање морлака у боки которској и околини је по турским списима, довело до мобилизације Турака и губитка битке на вртијељки, што због веће концентрације турака, што због повлачења савезничких морлака у току саме битке [12][13][14].

Судски извештај из Котора са суђења које је одржано 13. јула 1684. године (пре битке на вртијељки) оставља белешку да Бајо Пивљанин као сведок себе идентификује као Баја Николића, сина покојног Николе из Пиве. Предпоставља се по осталим списима, да Бајо Пивљанин никада себи није дао никакву титулу. Суђење је одржано на захтев Његушких капетана јер су захтевали од млетака да казне српске капетане Миљешковића и браћу Старчевић уз одштету за нанешене телесне повреде. Али су тужени ослобођени, чему је допринео захтев Баја Пивљанина да се ослободе кривице, то што је Миљешковић вратио опрему морлацима и вероватно углед у боку которску, породица из којих су оптужени потицали. Што бележе Далматински документи наводећи нпр. за Миљешковиће, да током раније успешне Српско-Шпанске војне кампање за ослобођење боке которске и далмације од турака из 1530-их година. Након победе, шпанци са капетаном Миљешковићем воде организован поморски транспорт и трговину од Дубровника до Ријеке (запис из архива града Трогира, од 24. новембра 1570 године)…

Етимологија[уреди]

По тумачењу Абдуаха Шкаљића[15], етимологија харамбаше означава поглавара побуњеничке војске, изводи се од две речи:

  • харам (арап.) — верски забрањено или од армија, војска
  • баш (тур.) — глава, поглавар (тур. paşa, првобитно тур. başa: поглавар)

Абдулах Шкаљић тумачи етноним турцизма Харамбаша, изводећи га из исправног извора. Али у тумачењу није обухватио старије и шире значење речи Харамбаша. Које се изводи из:

  • херема (хебр.) или харам (арап.) означавају забрањено и лоше. Нпр. данас у 21. век се реч харам користи као симбол за храну која не поштује стандард исламских закона, супротно од Халала који је доказ поштовања стандарда припреме хране по исламским законима[16][17].

Етимологија арапског харам се везује за старију реч херема (хебр.) што означава особу коју је јеврејска скупштина (Синедрион) означила као отпадника од вере, јеретика, безбожника. У српском језику тако специфично верско значење речи, означава византијска реч Анатема.

У Турском језику уз реч харам (забрањено) и халал (дозвољено) појављује се реч харем (свето место или женски чланови породице), уз коју спонтано и настаје реч харембаша — харемпаша и харамбаша — харампаша. Харамбаша је био вођа Харамија[18], турска реч харамбаша може да означава подједнако мушкарца или жену. Етноним се изводи из три речи, користећи обавезно реч баса (или паша) и једну од две преостле речи (харам или харем):

  • харем (тур.) води порекло из хебрејског језика, означава свето и неповредиво место или женске чланове породице
  • харам (арап.) означавају забрањено и лоше
  • баша (тур.) — глава, поглавар (тур. paşa, првобитно тур. başa: поглавар, — (срп.) баша-паша: поглавар)

Примери значења речи харамбаша изван српског језика:

  • (код турака) жену са оштрим језиком[19].
  • (код турака) жену у харему која има негативан утицај на остале жене унутар харема у циљу кршења поретка у харему, махали, завереништва, сплеткарења (изиграва „Пашу од Харема”). Преведено значење би било уношење харама у харему, доношење зла у светом месту…
  • (код турака) вођу одметника, лопова, безбожника на територији османског царства. Оне који ремете мир у местима која су за муслимане предвиђена да буду света и законом регулисана. Реч Харамбаша тада кориштена, има за циљ да одметнике прикаже као физички слабу силу, повезујући их са женама у харему. Код Турака Харамбаша не води хајдуке (сточари или регуларна пешадија) већ Харамије што је означавало лопове, криминалце и отпаднике од друштва[20].
  • (у путописној књизи Џорџа Борова „Библија у Шпанији” из 1843 године) писац бележи да упознаје Харамбашу у Мадридском затвору. Где бележи и значење назива харамбаша, где реч Харамбаша означава циганина који је вођа банде сачињене од циганских лопова и ханибала у Шпанији и Италији, наводи да су те банде из Италије одлазиле у Мађарску коју су опустошили током 1700-их година, пљачкајући и правећи разне злочине[21].

Референце[уреди]

  1. ^ https://www.opsteobrazovanje.in.rs/sta-znaci/harambasa/
  2. ^ https://www.arcanum.hu/en/online-kiadvanyok/Lexikonok-magyar-etimologiai-szotar-F14D3/h-F2416/harambasa-F24A8/
  3. ^ https://ipfs.io/ipfs/QmXoypizjW3WknFiJnKLwHCnL72vedxjQkDDP1mXWo6uco/wiki/Harem.html#cite_note-WordReference-2
  4. ^ http://www.bibliotekahercegnovi.co.me/bibliotekaold/PDF/Boka_26/19_VASKO_KOSTIC.pdf (1. капетани, стр.404, 406..)
  5. ^ http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=55464
  6. ^ https://books.google.me/books?id=9AgdAAAAMAAJ&pg=PA110&lpg=PA110&dq=Kraji%C5%A1ni%C4%8Dka+epika&source=bl&ots=ztkol39w2l&sig=ACfU3U3v8IKewH7F1FicR7mK_586uNbZxw&hl=en&sa=X&ved=2ahUKEwiO2MHo4uThAhUO0aYKHeufCB8Q6AEwCnoECAgQAQ#v=onepage&q=Kraji%C5%A1ni%C4%8Dka%20epika&f=false (Беширевићи стр. 69)
  7. ^ https://books.google.me/books?id=9AgdAAAAMAAJ&pg=PA110&lpg=PA110&dq=Kraji%C5%A1ni%C4%8Dka+epika&source=bl&ots=ztkol39w2l&sig=ACfU3U3v8IKewH7F1FicR7mK_586uNbZxw&hl=en&sa=X&ved=2ahUKEwiO2MHo4uThAhUO0aYKHeufCB8Q6AEwCnoECAgQAQ#v=onepage&q=Kraji%C5%A1ni%C4%8Dka%20epika&f=false (Крешто капетан стр. 141)
  8. ^ https://www.pluzine.me/uploads/RAZNO%201/Bajo%20Pivljanin%20u%20istoriji%20knjizevnosti%20i%20legendi%20(1).pdf (Поглавица чете стр.20)
  9. ^ https://www.pluzine.me/uploads/RAZNO%201/Bajo%20Pivljanin%20u%20istoriji%20knjizevnosti%20i%20legendi%20(1).pdf (Четобаша стр.323)
  10. ^ https://www.rastko.rs/rastko-cg/umjetnost/mpantic-xvi-xviii/xviii.html)
  11. ^ https://www.pluzine.me/uploads/RAZNO%201/Bajo%20Pivljanin%20u%20istoriji%20knjizevnosti%20i%20legendi%20(1).pdf (Суђење стр.447, 449, 229)
  12. ^ https://books.google.me/books?id=vMM2AAAAMAAJ&redir_esc=y
  13. ^ https://books.google.me/books?id=Xd1BAAAAYAAJ&redir_esc=y
  14. ^ https://books.google.me/books?id=CONKAQAAIAAJ&redir_esc=y
  15. ^ Abdulah Skaljic — Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku
  16. ^ https://ras.gov.rs/podrshka-izvozu/standardi-1/khalal
  17. ^ https://fianz.com/halal-and-haram-2/
  18. ^ https://amarilisonline.com/glossary/turske-reci-u-srpskom-jeziku-slovo-h-h/
  19. ^ https://www.opsteobrazovanje.in.rs/sta-znaci/harambasa/
  20. ^ https://amarilisonline.com/glossary/turske-reci-u-srpskom-jeziku-slovo-h-h/
  21. ^ https://books.google.com/books/about/The_Bible_in_Spain.html?id=m8AVAQAAMAAJ&printsec=frontcover&source=kp_read_button&redir_esc=y#v=onepage&q=332&f=false (Харамбаша стр. 332)

Спољашње везе[уреди]