Razgovor s korisnikom:Miloš/Arhiva18

Miloše

pitanje upotrebe nekomercijalnih slika na Vikipediji sam ja pokretao pre godinu dana, ali me kao i obično niko ne sluša. Osim toga, već sam te tri puta podsetio da trebaš da me staviš na onu listu...

Kako bilo, zvanični (globalni) stav je da slike samo za nekomercijalnu upotrebu nisu prihvatljive na Vikipediji i Brane i ja ga samo sprovodimo. Objektivno, jedini način da se one počnu ovde stavljati jeste da se konačno naprave dva izdanja Vikipedije: jedno onlajn i drugo (damp) za dalju distribuciju. Na ovom prvom bismo imali značajno širu slobodu u pogledu vrste slika koje ovde postavljamo, ali bi zato (pretpostavljam) bilo teže dobiti GLSD dozvole od nosilaca autorskih prava. Pretpostavljam da je ova ideja već razmatrana i da su fundamentalisti (isti oni koji uklanjaju poštenu upotrebu sa ne-engleskih projekata) prevagnuli sa idejom jednog izdanja u kojem onda -nc nije prihvatljiva. --Dzordzm 04:37, 15. oktobar 2006. (CEST)

Tek sam sad shvatio da je u pitanju "ne laje kera sela radi nego sebe radi"; radi se o onoj anarhističkoj slici, je li. Znači ovako. Pogledaj en:Template:Noncommercial i [[1]]. Jednostavno, takve licence nisu OK. Imam da kažem

• kakvi su to bajni anarhisti koji hoće da kontrolišu šta se sa slikom dalje dešava,
• TI si hteo da ukinemo slanje slika na ovu Vikipediju i da preusmeravamo na Komonse. Kako ti se sada čini ta ideja?
• pošto si uticajan u globalnoj zajednici, možeš da pokušaš da iskoristiš svoj uticaj da promeniš politiku, na primer u smeru koji sam ja gore predložio. Do tada, politika će biti sprovođena jednako prema svima slikama --Dzordzm 04:47, 15. oktobar 2006. (CEST)

OK

OK, hvala, videćemo. Meni je tu bitno da dobijem kanal komunikacije sa onima koji se ovim stvarima drugde bave.

Poštena upotreba jeste dozvoljena na en: i obzirom na njihovu amerocentričnost teško da će uskoro biti uklonjena. Ali kako vidim na fr: se ide ka izbacivanju (ovo drugo glasanje tako izgleda - zatvara se uskoro), i kad to prođe mislim da će među prvih 10 ostati samo engleska i ruska.

Razlika između poštene upotrebe i -nc jeste da su u utvrđivanju poštene upotrebe kriterijumi primarno vezani za kontekst, a ne za svrhu upotrebe. Nekomercijalna svrha upotrebe je samo jedan od tasova na vagi, a svi ostali su manje-više isti bez obzira na to ko sliku koristi. U tom smislu, slike pod poštenom upotrebom su u pogledu redistribucije gotovo ekvivalentne javnom vlasništvu, odnosno ono što je pod strogim viki uslovima u poštenoj upotrebi najverovatnije mogu koristiti i svi nizvodni korisnici. To ne važi za nekomercijalne slike. Makar je takvo bilo zvanično objašnjenje kad su ih ukinuli prošlog proleća. --Dzordzm 05:07, 15. oktobar 2006. (CEST)

Još ovo. I ako se "otarasiš" tih "prljavih" slika, i dalje imaš posla sa pravnicima. Na primer, na Ostavi postoji kompletna kategorija slika "Car company logos". To je tako očigledan kopivio, ali oni se prave blesavi (tj. kažu da su previše zauzeti da ih obrišu) iako im je nekoliko ljudi uključujući i mene skrenulo pažnju na to da činjenica da logo nije skinut sa vebsajta nego uslikan sa tvog ličnog automobila ne znači da je naprasno postao javno vlasništvo. Drugim rečima, kao što potpuna zabrana prostitucije donosi eksponencijalno širenje polnih bolesti, tako će i zabrana neslobodnih slika dovesti samo do krivotvorenja "slobodnih" licenci do razmere na kojoj se s time više niko neće moći boriti. Drugi primer su ti spomenici i murali po gradu. Ovde svi lakonično misle da može da se slika spomenik i to proglasi za jv. Peršun, jer su autorska prava nad tim spomenikom i dalje zaštićena i tvoja fotografija je samo derivat. Živimo u svetu u kojem su neki objekti nedodirljivi... --Dzordzm 05:12, 15. oktobar 2006. (CEST)

Srpska akademija nauka i umetnosti vs SANU

Miloše, povodom kategorija Kategorija:Srpska akademija nauka i umetnosti i Kategorija:Članovi Srpske akademije nauka i umetnosti pogledaj Kategorija:SANU i Kategorija:Akademici SANU, Kategorija:Dopisni članovi SANU i predloži ili uradi šta misliš da je najpametnije. Takođe, imamo i spisak članova SANU. --Đorđe Stakić (r) 13:51, 15. oktobar 2006. (CEST)

• Evo ja sam razrešio slučaj. Možda jednog dana bot prebaci sve u kategoriju pd punim nazivom ako se ukaže potreba za tim. --Đorđe Stakić (r) 11:25, 16. oktobar 2006. (CEST)

Hladna fuzija

Miloše,

Hladna fuzija se fantastično uklapa u Langmirovu paradigmu patološke nauke iako ju je Langmir formulisao 50 godina ranije.

Kasnih 80tih Pons i Flajšman (PF), inače dobri istraživači u polju elektrohemije, otisnuli su se u nuklearnu fiziku i tamo potonuli. Naime, poznato je da stapanjem (fuzijom) dva laka jezgra nastaje jedno teže uz oslobađanje ogromne količine energije. (Tako radi hidrogenska bomba.Vidi atomsko jezgro.) Međutim, problem je što se stapanje jezgra odvija pod uticajem nuklearne sile (nuk. sila ima vrlo ograničen domet, reda femtometara) a sve vreme deluje Kulonova odbojna eletrostatička sila (u žargonu, Kulonova barijera). Nuklearna sila, kad 'proradi' mnogo je jača od Kulonove, ali dok ne počneda deluje treba se izboriti sa Kulonovom odbojnom. Dakle, jezgrima koja se stapaju treba dati ogromnu kinetičku energiju da se savlada Kulonova sila. To se najlakše postiže zagrevanjem (temepratura je merilo kinetičke energije) ali su za savalađivanje Kulonove barijere potrebne ogromne temperature. (Hidrogenska bomba se 'pali' atomskom bombom. U nuklearnoj eksploziji temperatura se podigne dovoljno viskoko da jezgra deuterijuma (teški vodonik) mogu da se stope i oslobode još više energije. Zato je Hidrogenska mnogo razornija od atomske bombe.) Dakle, problem nije izazvati fuziju (to je urađeno još pre 50 godina) nego KONTROLISATI je.

Ideja Ponsa i Flajšmana uopšte nije loša ali su se kao i većina istraživača iz domena pseudo-nauke, malo zaneli. Naime, poznato je da se prilikom elektrolize vode na katodama od platine, tantala i brojnih drugih metala vodonik deponuje ponekad u odnosu većem od 100:1. TO znači da na jedan atom metala dođe sto i više atoma vodonika. PF su naivno verovali da u tako 'gustom' pakovanju, dolazi do preklapanja atomskih orbitala i da se jezgra primiču na dovoljno mala rastojanja da među njima počinju da deluju nuklearne sile. To očekivanje je na nivou perpetuummobila, t.j., globalno nije pogrešno ali je pogrešno u detalju. Naime, Kulonovo odbijanje među istoimeno naelektrisanim jezgrima prevazilazi za više redova veličine jačinu svake hemijske veze koja u krajnjoj liniji treba da dovede do preklapanja jezgara. Dakle, njih su dvojica u nešto VEROVALI IZ NEZNANjA i onda posrnuli u domen pseudo- ili patološke nauke.

PF eksperiment se sastoji od obične kade za eletrolizu u kojoj je katoda od platine, rodijuma, paladijuma ili nekog sličnog metala a rastvarač teška voda (deuterijum umesto običnog vodonika). I ako se elektroliza radi dovoljno dugo, jezgra na katodi oslobođenog deuterijuma počeće da se stapaju i da proizvode MNOGO više energije nego što je uloženo u elektrolizu. Tako bi svako kod kuće mogao da ima malu fuzionu centralu, makar za grejanje vode za kupanje. Ali, avaj, priroda ne radi kako mi očekujemo nego kako je uslovljeno prirodnom zakonima. Do danas niko nije uspeo da se okupa u tako zagrejanoj vodi, jer da jeste to bi svi već znali jer bi to otkriće bilo ravno svim Teslinim zajedno - jeftin izvor čiste energije. Ali, avaj!

Evo šta je Langmir rekao za tu vrstu istraživanja 50 godina pre Ponsa i Flašmana (PF):

• Najveći efekat koji je opažen proizveden je agensom čiji se intenzitet jedva može detektovati, a veličina efekta je u osnovi nezavisna od intenziteta uzroka.

У ПФ експерименту, енергијски биланс и неутронски флукс 
(када се стапају два језгра деутеријума долази до ослобађања 
једног неутрона) на граници су детекције.

• Efekat je veličine koja je uvek na granici detekcije ili je neophodan ogroman broj merenja zbog vrlo malog statističkog značaja rezultata.

Исто као горе. Многи истраживањи су покушали да понове 
ПФ експеримент и увек се све сводило или на негативни 
или сумњив резултат.

• Sugerišu se teorije van paradigme polja.

ПФ тврде-верују да хемијске везе могу да надмаше 
Кулонову баријеру.

• Od kritike se brani obašnjenjima smišljenim u datom momentu.

И то су радили, али не треба трошити речи.

• Odnos pobornika i kritičara prvo raste a onda postepeno pada do zaborava.

ПФ су започели подухват 1989. али је данас исти скоро 
заборављен, дакле, данас се тиме мало ко бави.

PF priča se lepo uklapa i u ostale simptome pseudo-nauke

Znakovi prepoznavanja pseudo-nauke

• Otkriće se saopštava direktno javnosti.

Одржали конференцију за штампу пре него што су објавили рад.

• Pronalazač tvrdi da naučna hijerarhija pokušava da spreči njegovo otkriće.

Тврдили да су нуклеарни физичари љубоморни
па их зато саплићу.

• Naučni efekt je uvek na samom pragu detekcije.

Све што су ПФ мерили на граници је осетљивости коришћених
уређаја.

• Dokazi za pronalazak su anegdotski.

Ефекат се некад јави а некада не.

• Pronalazač opravdava verovanje zato što je ovo preživelo stoleća.

Једино ово за њих не важи.

• Pronalazač radi u izolaciji.

Кришом су све радили до конференције за штампу.

• Pronalazač mora da predloži novi zakon prirode da objasni otkriće.

Не сећам се да ли су се усудили да дају икакво објашњење
а ако јесу вероватно је такво да је боље што је заборављено.

Na žalost, PF nisu poslednji. Pre nekoliko godina pojavio se jedan koji i danas tvrdi da može isto što i PF samo ne elektrolizom nego zvučnim talasima. I ovaj novi je bio 'normalan' istraživač dok nije pukao. Aferim!

Pozdrav mac 16:30, 15. oktobar 2006. (CEST)

Zaboravio sam najvažnije: Artur Klark (Odiseja u Svemiru 2001) je o hladnoj fuziji negde rekao: "Nit' je hladna niti je fuzija." (Arthur C. Clarke on Cold Fusion, "which is neither cold, nor fusion." ) mac 22:54, 15. oktobar 2006. (CEST)

IW

Na clanku Istocna Hercegovina treba da se vrati. Clanak je los i ne treba da bude ovakav kakav je sad. Ovo treba pretvoriti u Ist. Hercegovina --Jovan Vuković (r) 11:49, 17. oktobar 2006. (CEST)

Pa ja i slaven smo sinoć razgovarali o ovome i došli smo do zaključka da termin nije u redu i da ne postoji jer se ne koristi. I da bi ga trebalo srediti i prebaciti na Istočna Hercegovina. Ali ako ti misliš da treba da ostane onda ok --Jovan Vuković (r) 11:56, 17. oktobar 2006. (CEST)

Istočna Hercegovina

Ajde dođi na irc da se ne dopisujemo ovako preko poruka. Istočna Hercegovina se kao regija sama po sebi nalazi u Bosni i Hercegovini (državi). E sad to treba da bude glavni članak i da se zove samo Istočna Hercegovina. Podčlanci su (Istočna) Hercegovina u Republici Srpskoj i (Istočna) Hercegovina u Federaciji Bosna i Hercegovina. --Jovan Vuković (r) 12:35, 17. oktobar 2006. (CEST)

Prenio sam temu na stranicu za razgovor da ne smaramo tamo...više :)

Što se tiče pripadnosti, pa to sa Španijom i Francuskom samo dokazuje da su oni jedno stotinjak godina iza nas.

Pazi to je volja Špananca, Francuza i oni su to tako izglasali u svojim zakonima. Većina Katalonaca, kao primjer pošto poznajem dobro prilike, koji su za veću autonomiju, ili nezavisnost Katalonije, ne insistiraju na etničkoj pripadnosti, nego je njihov interes više ekonomske nego etničke prirode. Samo ultranacionalisti se bave tim stvarima, kojih je ovdje na sreću vrlo malo. Čak i kad bi se Katalonija odvojila, sami Katalonci bi insistirali da se ne uvodi izjašnjavanje na etničkoj, vjerskoj ili drugoj pripadnosti. Oni su samo svijesni opasnosti koja time dolazi, od raznih uktra-isključivih teorija, organizacija i političkih partija. Ljudi su čopori životinja i ne znaju drugačije da žive nego pod nekim pravilima, zakonima i sl. Primjer kako smo mi sto godina ispred drugih po toj temi, su ti devedesete. A bogami kako stvari stoje i ako sve sada novonastale države na Balkanu ne uđu u EU u dogledno vrijeme, ko zna šta će biti za 50 godina... --Славен Косановић {razgovor} 18:54, 22. oktobar 2006. (CEST)

Evo kako to krene

Prvo ljudi hoće da se izjašnjavaju po etničkoj pripadnosti, pa kad se time zadovolje onda iz istog etnosa počnu da se dijele na ove ili one i tako redom. E sad ne vidim ništa loše da se ljudi izjašnjavaju kako žele, ali kad se zasite s tim onda idu da tlače druge koji nisu njihove pripadnost i sve u ime svog etnosa. Pa kad se drugi dignu na oružje onda imaš etničke ratove, zločine itd., i tako u krug. Sad koliko je moguće isjeći planetu na milionite dijeliće a da svi ne odemo u pm., to je važno pitanje. Ja sam za multikulturna društva, ali nisam za tlačenje, maltretiranje, itd. Baskijci u ovom slučaju su veoma napredna ekonomska regija u Španiji i to sve zahvaljujući imigrantima iz drugih krajeva Španije. Problem sa Baskijcima nije njihovo pravo na njihovu kulturu, nego što kod njih preovladava mišljenje da svko ko nije etnički Baskijac ima da leti iz Baskije, za razliku od Katalonaca, koji nisu tog mišljenja većinski. Dakle, Baskijci hoće radnu snagu iz drugih krajeva, ali samo dok im treba da ih iskoriste za svoj napredak i kao građane drugog reda, i kasnije da se vrate odakle su i došli. To je fašistička teorija u svakom pogledu. --Славен Косановић {razgovor} 19:17, 22. oktobar 2006. (CEST)

male izmene i bukčin

ja sam otprilike kontao ovako – kad dodam malo teksta, to je mala izmena, a kad dodam malo više, onda više nije mala.

a za bukčina sam čuo da ga na našem govornom području zovu marej ili muraj, ali mari nikad. --Mladifilozof 20:42, 22. oktobar 2006. (CEST)

Jako mi se sviđa Vikipedija, pre nekoliko časova sam se registrovao. Zovem se Dušan Latković i novinar sam Sportskog Žurnala, najtiražnijeg sportskog lista u Srbiji. Želeo bih da značajno proširim deo Vikipedije posvećen srpskoj košarci (koju pratim u svom listu već 6 godina), kao i da ga osvežim pošto sam primetio da su mnoge informacije zastarele. Košarka je bila najveći brend kojeg smo imali. Nadam se da će to ponovo biti. Ako vam ne predstavlja problem odgovorite mi kako da to učinim.

Slovenke

Pa, gde si objasnio? U Morton Benson-u lepo stoji "Slovenka", a nema "Slovenkinje". Prvi put u životu čujem da neko kaže "Slovenkinja". Objašnjenje za tvoju izmenu je više nego neophodno. --Paun 20:30, 24. oktobar 2006. (CEST)

U vezi govornog podrucja

A sta da radim ja koji ne govorim cistom ijekavicom ili ekavicom jer sam rodjen u Sarajevu i uvijek sam govorio hleb, ovde i predsednik? Gdje ja pripadam?!

Umorna svetlost

Mislim da je o.k., malo je nezgrapno prevedeno, ali korektno. Jedino mi se ne sviđa što je anonimni korisnik samo obrisao nastavak članka, pogotovu što je članak bio izmenjen 20 minuta ranije. Jedan gradi drugi razgrađuje. Obrisani nastavak je isto bio manje-više o.k. Engleska verzija članka ima efektan završetak sa listom kritika na ovu alternativnu teoriju. Verujem da bi onaj ko je započeo prevođenje i završio kada mu ne bi brisali što je u međuvremenu uradio. Ja bih vratio prethodnu izmenu samo ne znam kako. Pozdrav, mac 15:35, 26. oktobar 2006. (CEST)

Creative Commons

jedno malo pitanje: zašto wikipedija ne podržava Creative Commons 2.0 licencu, koja podrazumeva nekomercijalnu upotrebu, kad je vikipedija nekomercijalna? --Mladifilozof 16:10, 27. oktobar 2006. (CEST)

Odgovor

Evo, vratiću se. Mislim, takve budale me teško smaraju i ima ih mnogo manje na engleskoj Vikipediji (neverovatno, al' stvarno je tako). Mislim da što se takvih napada tiče treba da bude "three strikes" politika. Tri puta napraviš lični napad koji se bazira na etnicitetu, i ćao. Takvi nemaju šta da traže ovde. Ovo što kažeš za Borisa, nemam pojma šta se ovde dešavalo. Delimično baš zbog svih tih ovdašnjih svađa nisam ni dolazio na srpsku Vikipediju, jer mi se činilo da se više svađa nego što se radi. Uostalom, baš mi se i ne vraća, al' smatram da je Vikipedija na srpskom veoma važna. --Paun 21:43, 29. oktobar 2006. (CET)

kako da vratim izmenu?

ukapirao sam kako da gledam izmene, ali ne znam kako da vratim prethodnu izmenu. --Mladifilozof 11:18, 3. novembar 2006. (CET)

rojsni dan

Želim ti srećan rođendan! Rekli su mi da je danas. Hvala za iniciaciju u društvo tu godinu i po pre. --VKokijelov 14:36, 10. novembar 2006. (CET)

109 Piscium b

Da li planiraš nešto sa ovim ili da brišemo ? Prvo nisam znao šta je pošto nema ni jedne rečenice, kad sam saznao i našao na engleskoj viki video sam da je i kod njih članak mali http://en.wikipedia.org/wiki/109_Piscium. Oni su ga ovako rešili, ako misliš da je bolje možemo i mi. --SašaStefanović • 16:07, 11. novembar 2006. (CET)

sitnica

na glavnoj strani vikipedije www.wikipedia.org usmerenje ka srpskoj vikipediji piše samo ćirilicom. i to ne bi bio problem da je reč samo o ravnopravnosti pisama, već je problem našim ljudima koji žive na zapadu i koriste računare koji nemaju instaliranu ćirilicu, pa im umesto toga prikazuje samo upitnike. ne znam ko može to da ispravi (da piše srpski/srpski) pa rekoh da se obratim tebi za početak. --Mladifilozof 00:53, 13. novembar 2006. (CET)

Jezički šablon

Šta je tu diletantski napravljeno? Već stoji tako nedelju dve dana na engleskoj vikipediji, i niko se ne buni. --Paun 04:32, 16. novembar 2006. (CET)

Ne kontam zbog čega? Šta je tu što ti smatraš da je drugima sporno? --Paun 08:07, 16. novembar 2006. (CET)

Ostavio sam ti poruku o jezicama. --Paun 02:44, 17. novembar 2006. (CET)

Spomenice

Zdravo Miloše, evo naišao sam na objašnjenja za dobijanje tvoje spomenice i mislim da sam zaslužio sve bar nekoliko puta.

Za spomenicu za originalnu enciklopedijsku odrednicu [Skorenovac] Srpski [Skorenovac] Mađarski [Skorenovac] Engleski [Ivanovo] Srpski [Ivanovo] Engleski, zatim Jermenovci, Banatski Dušanovac i .... Za spomenicu za međujezičku odrednicu koja ne postoji na engleskoj Vikipediji - evo još nekih: [Manueti] [Jakobešti] [Tibeni] [Dornešti] [Vorniceni Mari] [Sekelj kapija] [Kopja] Zatim Varga, Hajdu, Paloc - to sve ima samo na srpskoj viki a ja sam ih i započeo, dorađivao i održavao. Ima još, možeš videti na mojoj strani, pa vidi da li sam zaslužio koju tvoju spomenicu, pozdrav!----László (talk) 01:17, 24. novembar 2006. (CET)