Razgovor s korisnikom:Jefe/6

Šablon

Samo da ti napomenem da kod pleistocena granice nisu dobre. Pošto na engleskoj nema toliko katova, ja sam samo prekopirala, tako da su skoro svi brojevi isti. Pa treba da uzmemo granice iz Istorijske. --geologicharka piši mi 15:16, 14. jun 2009. (CEST)

Hvala. :) Bačila sam ti mejl, pa pogledni. --geologicharka piši mi 19:14, 14. jun 2009. (CEST)

Gledam sad ovaj fajl što si mi poslao... pa i tamo su boje za periode relativno slične kao i kod nas. Ne znam kako je onda moguće da se na engleskoj viki toliko razlikuju... --geologicharka piši mi 19:44, 14. jun 2009. (CEST)

Misisipijan je C₁, tj. kod nas - donji karbon. --Ana piši mi 22:27, 15. jun 2009. (CEST)

Postoji i ovaj šablon. Čisto da znaš. --Ana piši mi 15:42, 16. jun 2009. (CEST)

:)

Videla sam onu tabelicu u ovom članku, one hronostratigrafske jedinice. U Geološkom kartiranju piše da je najmanja hronostratigrafska jedinica potkat. To je očigledno isto kao i hronozona. Samo, je l' se kod nas uvek koristi jedno, ili uvek drugo, ili pomešano (da ne kažem, kako kome dune)? --Ana piši mi 19:55, 17. jun 2009. (CEST)

Nekog eminentnog? A ne sme da ne bude eminentni? Pošto sam položila kartiranje, sad mogu da postavljam glupa pitanja. A ako počne mnogo da priča, dovešću ga kod tebe, da ti razjasni... --Ana piši mi 10:42, 18. jun 2009. (CEST)

He, he, ma neću da te pominjem, šalila sam se. Ove iz Kameničke ne znam, ipak sam bila lišena istorijske... --Ana piši mi 15:10, 18. jun 2009. (CEST)

He he, čitaš mi misli! I ja sam nekih sat vremena pre tebe htela da započnem članak strukturna geologija, pa sam odustala dok se ne vratim u Beograd. --Ana piši mi 23:29, 18. jun 2009. (CEST)

Strukturna

Dobro, dopunjavaćemo ga zajedno. Za klice ne znam šta da kažem... U prinicipu, mislim da je bolje da imamo bar nešto o većem broju pojmova, nego da nešto nemamo uopšte, a neke teme dobro obrađene. Kada bismo tako radili, onda bih se ja verovatno bacila samo na članke iz geofizike, i njih bi doterivala. Ipak je bolje ovako. I ja sam napravila mnogo klica kada sam pisala o stenama. Stavila sam neke osnovne karakteristike, i stavila kao klicu. Ali ako neko reši da traži, naći će bar nešto... Nego, htela sam da te pitam, šta je ovo kod nas? Geologija životne sredine (čula sam tako nešto da je neko pominjao, mada nisam sigurna šta bi to tačno moglo da bude)? --Ana piši mi 14:22, 19. jun 2009. (CEST)

Gledala sam sad sve planove i za master i za doktorske, i jedino što je slično je predmet koji se zove geohemija životne sredine (to drži Vidojko, i kod nas, i na Hemijskom fakultetu). A sad si me podsetio za taj predmet koji je ranije postojao. Jeste, bio je geologija životne sredine, imala sam kod sebe čak i udžbenik za taj predmet, držali ga Đoković, Vidojko, onaj Vujasinović sa hidro, i naš Sretenović. Dobro, prevešću to tako, pa ako nadžemo bolji prevod, promeniću. --Ana piši mi 23:33, 19. jun 2009. (CEST)

Hm, promenila sam, u članku Strukturna geologija, termin „azimut padnog ugla“ u „azimut pada“, jer je to kao ustaljen naziv. Mada sad nisam sigurna da li je trebalo. Vrati izmenu ako treba. --Ana piši mi 23:50, 20. jun 2009. (CEST)

Da li znaš kako se ova stena zove kod nas? Neka metamorfna, niskog stepena metamorfizma, meni liči na argilošist, ali nisam sigurna da li je ili nije. --Ana piši mi 12:42, 21. jun 2009. (CEST)

Klizište

Aha... Pa dobro, svejedno mislim da nema potrebe da stoji. Ubrisaću ga i preusmeriti na klizište. Nego, a što je pomenut plaz tu, nije mi jasno? Piše da se to zove takođe i plazina, ali to je netačno, ako je ta plazina isto što i plaz. --Ana piši mi 23:18, 21. jun 2009. (CEST)

Vidi...

... ovo. To je interviki veza za škrapu. Je l' mi imamo neki naziv za to što je tamo opisano? Kaže da nastaje u terenima gde je bio dominantan glacijalni proces, koji je izravnao teren, a zatim su se po pukotinama razvile škrape. Jeste da je slično, ali, koliko ja znam ne mora biti u terenima gde je delovao glacijalni proces. --Ana piši mi 15:00, 22. jun 2009. (CEST)

Pa da, uzeli su samo jedan slučaj, i to vrlo redak. Da bi se na takvom terenu razvile škrape, neophodno je da stena bude mnooogo ispucala i da ima više sistema pukotina. I da ima dosta vode. I ponovo je veća verovatnoća da će se tu nekad razviti vrtače nego škrape. Jer, u principu, to su one mrežaste škrape. Ali ni sve mrežaste škrape ne nastaju u terenima gde su bili razvijeni lednici, pa je to ponovo samo jedan slučaj. I ako ćemo da cepidlačimo, to može biti samo teren gde je bio razvijen inlandajs. I eto. --Ana piši mi 17:22, 22. jun 2009. (CEST)

Gomelj

Hvala ti puno što si sredio ono oko geologije. Ja sam to poslednje ubacio u članak, iako je na početku ali sam ostavio za kraj zbog težine prevođenja. Bilo mi je jako teško kod prevođenja jer je uže stručna tematika i dosta sam skratio tekst. Hvala još jednom. Pozdrav, --Avala (razgovor) 00:44, 24. jun 2009. (CEST)

Je li...

... ovo vezano za teoriju geosinklinala? Ja sam negde pisala o tome, u nekom članku, i napisala da se sada smatra tačnom teorija o tektonici ploča, a da se geosinklinale navode iz istorijskih i praktičnih razloga (jer se u literaturi još mogu naći mišljenja da je ta teorija tačna). Šta misliš, da li bi trebalo to tako napisati, ili jok? --Ana piši mi 18:03, 24. jun 2009. (CEST)

Laporac

Da... Pa, zaboravila sam, verovatno... --Ana piši mi 09:51, 26. jun 2009. (CEST)

Znam, eto, to sam verovatno ostavljala da uradim posle, a posle sam zaboravila, i tako... Vidim da si dodao na nekim člancima sada - hvala. Pa, ako na još nekima fali, dodaću ja... --Ana piši mi 10:01, 26. jun 2009. (CEST)

Šta znači ovo: „afanatična glinovita stena“? To je kod argilošista. --Ana piši mi 12:30, 26. jun 2009. (CEST)

Evo, ja sad gledah u vuKAJliji, i ne nađoh... Znam kako je... Ajd pokušaću da nađem šta to znači, pa da promenim... --Ana piši mi 12:46, 26. jun 2009. (CEST)

Šablon

Videla sam. Da, bolje je tako, u onome sam se i ja snalazila malo teže, mogu misliti kako li bi se snašao neko nov. Nego, za onaj op(b)sidijan... Gledala sam u biblioteci, i ne mogu da nađem još neku knjigu iz petrologije, a da je na srpskom. Sećam se da smo ga na predavanjima i vežbama 100% radili kao opsidijan. Prekosutra (valjda) ću se videti sa Danicom, pa ću je baš pitati šta i kako. --Ana piši mi 22:26, 27. jun 2009. (CEST)

Pokušala sam da kategorišem članke koje si pisao, o stenama. Stavio si samo kategoriju stene, a ja sam neke stavila u potkategorije. Međutim, nisam uspela sve, zato što nisam sve znala, pa ako hoćeš nastavi. --Ana piši mi 23:25, 27. jun 2009. (CEST)

Rečnik

Nema veze što ga nemaš, ima ko ima . U principu, jednačenja po zvučnosti bilo je i u onom ranijem Pravopisu iz 60. godine, a ima ga i u ovom iz 1993. Zastarelost bismo mogli da krivimo samo ako bi se radilo o tekstu pre 60 (ja npr. u stručnoj lit.iz oblasti istorije nailazim na preTsednik, vizantiski (bez J) i sl, sad ne mogu da se setim, a sve je to bilo pravilno pre 60). Mislim da se radi o drugoj stvari, koju sam takođe predočila Ani: stručnjaci u mnogim oblastima koje nisu jezičke vrlo često moraju da budu prvi koji daju ime u sroskom nekom pojmu iz svoje struke, pa oni to rade najbolje što umeju, ali bez određenih lingvisičkih znanja (koja uostalom nisu dužni da imaju, jer im to nije struka), desi se i da pogreše. Reč uđe u stručne krugove, a kad stigne do lingvista, već je dosta puta i napisana i odštampana i onda imamo belaj. Najidealnije bi bilo kad bi jedni i drugi pravovremeno sarađivali, ali kao što svi znamo, to nažalost nije tako. Tako je verovatno i taj op(b)sidijan kod vas ušao pogrešan, i jedno vreme tako i korišćen. Koliko vidim, Ana kaže da je u njenim knjigama (koje su valjda novije, pošto ona još uvek studira) a i da su na faksu takođe učili kao opsidijan. Verovatno je u nekom trenutku greška uočena i sad se i geolozi trude da je isprave...--Jagoda ispeci pa reci 00:27, 28. jun 2009. (CEST)

Klizište

U koju kategoriju da ga stavimo? Genetski treba da bude u koluvijalnom, a ne znam da li se u geotehnici nekako drugačije razmatra? Samo da ne bude u ovoj opštoj kategoriji... --Ana piši mi 13:42, 29. jun 2009. (CEST)

Ok, slažem se sa tim. Mislim sa tim kako si kategorisao. --Ana piši mi 23:22, 29. jun 2009. (CEST)

geologija

Nisam se zabunio ništa, sve je ok, upravo geologičarki objašnjavam geofiziku sa aspekta geografije, a sad mi baš nije jasno, šta ti nije jasno? Geologija jeste posebna nauka, ali se ona u XVI ili XVII (nisam potpuno siguran, proveriću) izdvojila iz geografije, budući da se bavi proučavanjem Zemlje i njene unutrašnjosti, dotle je ona geografska disciplina, sa aspekta geografskih proučavanja.--Metju (razgovor) 10:44, 6. jul 2009. (CEST)

Aha evo nađoh i to, druga polovina XVIII veka geologija se izdvojila kao posebna nauka iz geografije (Petrović Dragutin, Manojlović Predrag, 18).--Metju (razgovor) 10:51, 6. jul 2009. (CEST)

Naravno da te razumem, uostalom studirao se Rudarsko-geološki, a ne Geografski fakultet. Ne shvatam što vas toliko to pogađa, geografska podela je takva, geološka ovakva, kao što već rekoh Ani, ako postoji podela u geologiji po kojoj je npr. politička geografija granična disciplina geologije ili tako nešto, a da se tako praktikuje u geološkoj naui, ja tu ne bih video nikakav problem...--Metju (razgovor) 10:56, 6. jul 2009. (CEST)

Primer za političku geografiju je bio banalan i bio je primer i ništa više. Naravno da se razvijala, to je normalno. Ako ti toliko smeta ti ga briši, svejedno je, ja imam geologiju na faksu i to mnogo i dokle god ona proučava neku od geografskih sfera, u ovom slučaju Zemljinu koru, biće u dodiru sa geografijom, neminovno.--Metju (razgovor) 11:12, 6. jul 2009. (CEST)

:-)

Ćao Milanče. :) Videh da si napravio neke izmene u članku geologija. Pa mi, zbog toga, a i zbog dešavanja ovde, pade na pamet da napišem u tom članku obimno istorijski razvoj. Pošto sam imala toliko pljuvani predmet Istorija geologije, imam dosta literature. Pa ću početi verovatno sutra, kad se stabilizujem u Pirotu, a ti viči ako napišem neku glupost. --Ana piši mi 12:12, 7. jul 2009. (CEST)

Pretpostavljam. :( Ok, kad imadneš vremena. --Ana piši mi 13:23, 7. jul 2009. (CEST)

E sad ćeš reći da sam luda, al' mi palo nešto na pamet... Kako se zove neka mašina, koja se valjda koristi u mehanici tla (ili tako nečemu što se na geotehnici proučava), koja valjda meri kako se utisnulo neko telo, ili tako nekako? Mislim objašnjenje je... Počinje sa Kazagrandova, ali ne znam kako ide dalje... --Ana piši mi 14:13, 9. jul 2009. (CEST)

Tako nešto. Hvala, znala sam da ima interesantno ime, a u međuvremenu sam našla i šta se određuje. --Ana piši mi 15:13, 9. jul 2009. (CEST)

Gasni džin

Zdravo, Hefe, long tajm nou si, ju end mi...

Htedoh da te pitam. Gledam ovaj članjak, pa kad videh gasni džin, pomislih,eeee, pa ima taj članak, napiso Hefe, još onomad kad je piso Zemlju. Kad ono međutim, NEMA... Ja sam UBEĐENA da si taj članak napiso (ili da postoji, ostalo mi to u sećanju od onomad kad si piso Zemlju), pa kako to da ga nema? Il sam ja (opet) pobrkala lončiči? --Jagoda ispeci pa reci 22:22, 9. jul 2009. (CEST)

Našla sam ga!!!!! Gasoviti džin. Bre, imam pamćenje kao slon! Sad još da mi kažeš da li je pravilno i jedno i drugo, pa da menjam u člannjku. Ja ću svakako napraviti preusmerenja. --Jagoda ispeci pa reci 22:41, 9. jul 2009. (CEST)

Radio Sič... On beše neki astronom, ako se ne varam???? Ja sam u članku o Ekstrapolarnim planetama promenila sve gasne u gasovite džinove i povezala na ovaj članak. Ako nije dobro, molim te, popravi. --Jagoda ispeci pa reci 09:59, 10. jul 2009. (CEST)

OK. hvala. Znači, dobra sam preusmerenja napravila... --Jagoda ispeci pa reci 13:24, 12. jul 2009. (CEST)

Geonauke

Ako imaš vremena, pogledaj šta sam napisala ovde, pa daj svoje mišljenje. Uglavnom, čovek predlaže da umesto termina Nauke o Zemlji koristimo Geološke nauke, sa čime se ja baš ne slažem. Na ovoj strani je on dao svoje viđenje podele nauke, sa čime se takođe u potpunosti ne slažem, jer je geografija stavljena u geološke nauke. Pa eto... --Ana piši mi 18:36, 11. jul 2009. (CEST)

U vezi predloga sistematizacije nauka

Drago mi je da se polako uključujete u projekat. Radim već neko vreme, a ovu podelu od strane našeg ministarstva sam skoro našao. Nisam je pregledao detaljno, ali kako sam primetio nisu ništa ni uradili po pitanju klasifikacije, već samo preuzeli deo o naukama Djuijeve decimalne bibliotečke klasifikacije (postaviću referencu na strani /klasifikacija pa pogledajte). Napisao sam podelu kao takvu samo da pođemo od nečega, predloge slobodno iznesite na strani projekta za razgovor. Predviđeno je da svi učestvujemo u njemu, tako da razmišnjam da ga pokrenem čim dobije neku značajniju formu. Do sada sam već naišao na niz vrlo konstruktvnih predloga od ostalih kolega. Hvala vam, svaka sugestija je dobrodošla. SmirnofLeary (razgovor) 20:05, 11. jul 2009. (CEST)

Šablon et al.

Sredio Miksajlo. Nego, pre nego što si ti meni poslao poruku, videla sam da si u članku o Zemlji promenio magnetsko polje u magnetno polje (prethodno sam ja izmenila da stoji magnetsko. To sam uradila zbog toga što ga mi učimo kao magnetsko polje Zemlje, a konsultovala sam se takođe i sa ETFovcima, gde isto koriste izraz magnetsko. E sad, nama je profa rekao da je kao u srpskom jeziku pravilno magnetsko polje, jer polje potiče od magneta, a nema svojstva magneta. Ne verujući njemu u potpunosti, pitala sam Jagodu šta kažu knjige pravopisne, i tamo su date dve različite definicije, koje su jako slične. Mada su, po meni, lepo razdvojene. Ako nešto ima svojstva magneta, onda je magnetno (igla, npr.), ako potiče od magneta, onda je magnetsko (polje). Videću sad još malo sa njima, da mi to lepo objasne, pa se može desiti da vratim tvoje izmene na ono kako je bilo. Sam' da te obavestim. --Ana piši mi 12:12, 12. jul 2009. (CEST)

Pa ti

si poč‘o da stavljaš literaturu u članke? Ako sam iole doprineo tome svojom dosadnjivošću, zaista sam ponosan na sebe.--Metodičar zgovor²a 17:43, 8. avgust 2009. (CEST)

O, koleza, vidim mrdate, živi ste. Ako, ako, drago mi je. Šta ima? --Ana piši mi 18:11, 8. avgust 2009. (CEST)

Aaa, terenče, lepo... Dakle, počele konkretne stvarčice. Pih, šta je to daleko, mogao si da navratiš, mislim, kad si već bio na džugu lepe nam zemlje. --Ana piši mi 21:47, 8. avgust 2009. (CEST)

Aloha...

Ei, jel ti mejbi znaš da li je kremen isto što i rožnac? Negdje mi to čuči u malome mozgu, a ne mogu po knjigama da pronadžem... --Ana piši mi 20:31, 19. avgust 2009. (CEST)

Nije naveden izvor za Slika:Pupinov grob.jpg

Nije naveden izvor slike

Hvala ti što si poslao (poslala) Slika:Pupinov grob.jpg. Međutim, na strani sa opisom slike trenutno nije navedeno ko je autor sadržaja, pa je status autorskog prava nejasan. Ako ti nisi tvorac datoteke, treba da navedeš obrazloženje zašto imamo pravo da je koristimo na Vikipediji. Takođe je potrebno da navedeš odakle si je dobavio (dobavila), tj. u većini slučajeva vezu ka sajtu sa kojeg je preuzeta, kao i uslove za korišćenje sadržaja sa te strane.

Ako tvoja datoteka takođe nema ni oznaku za autorsko pravo, i to treba dodati. Podaci o autorskom pravu nad slikama se označavaju korišćenjem šablona za autorsko pravo. Tri osnovna tipa licenci na Vikipediji su otvoreni sadržaj, javno vlasništvo i poštena upotreba. Na ovoj strani pronađi odgovarajući šablon i stavi ga na stranu sa opisom slike, ovako: {{Име шаблона}}.

Ako si poslao (poslala) i druge datoteke, razmisli o tome da proveriš da li si i na njima naveo (navela) izvor i odgovarajuću licencu. Spisak datoteka koje si poslao (poslala) možeš da pogledaš ovde. Ako imaš bilo kakvih pitanja, molim te da ih postaviš na strani namenjenoj za to.

Napomena: Ovo obaveštenje je informativne prirode i možeš da ga obrišeš sa svoje stranice za razgovor, nakon što ga pročitaš i razjasniš status autorskih prava slike. Slike bez izvora i odgovarajuće licence mogu biti obrisane nedelju dana nakon slanja, kao što je navedeno u pravilima o korišćenju slika. Hvala. micki 16:12, 28. novembar 2010. (CET)

Nije naveden izvor za Slika:Pupinovadisertacija.jpg

Nije naveden izvor slike

Hvala ti što si poslao (poslala) Slika:Pupinovadisertacija.jpg. Međutim, na strani sa opisom slike trenutno nije navedeno ko je autor sadržaja, pa je status autorskog prava nejasan. Ako ti nisi tvorac datoteke, treba da navedeš obrazloženje zašto imamo pravo da je koristimo na Vikipediji. Takođe je potrebno da navedeš odakle si je dobavio (dobavila), tj. u većini slučajeva vezu ka sajtu sa kojeg je preuzeta, kao i uslove za korišćenje sadržaja sa te strane.

Ako tvoja datoteka takođe nema ni oznaku za autorsko pravo, i to treba dodati. Podaci o autorskom pravu nad slikama se označavaju korišćenjem šablona za autorsko pravo. Tri osnovna tipa licenci na Vikipediji su otvoreni sadržaj, javno vlasništvo i poštena upotreba. Na ovoj strani pronađi odgovarajući šablon i stavi ga na stranu sa opisom slike, ovako: {{Име шаблона}}.

Ako si poslao (poslala) i druge datoteke, razmisli o tome da proveriš da li si i na njima naveo (navela) izvor i odgovarajuću licencu. Spisak datoteka koje si poslao (poslala) možeš da pogledaš ovde. Ako imaš bilo kakvih pitanja, molim te da ih postaviš na strani namenjenoj za to.

Napomena: Ovo obaveštenje je informativne prirode i možeš da ga obrišeš sa svoje stranice za razgovor, nakon što ga pročitaš i razjasniš status autorskih prava slike. Slike bez izvora i odgovarajuće licence mogu biti obrisane nedelju dana nakon slanja, kao što je navedeno u pravilima o korišćenju slika. Hvala. micki 16:13, 28. novembar 2010. (CET)