Razgovor s korisnikom:Zizovic/Arhiva 2

Portal:Heraldika

Portal:Heraldika je gotov. Treba napisati još odeljak da li ste znali (to prepuštam tebi), a trebalo bi dopuniti i osnovne pojmove. Ukoliko imaš još neki predlog slobodno kaži --Jovan Vuković (r) 21:01, 9. avgust 2007. (CEST)

Evo primenio sam neke od tvojih izmene. Neke nisam, ali sve što si naveo je moguće. Prvi savet sam o onom stupcu preko celog ekrana sam stavio. I drugi savet o suženju desnog stupca sam ispunio. I treći savet, o sitnijim slovima na potrebno uraditi sam odradio. Što se tiče naslova heraldika ne znam na šta misliš. Ako misliš na onu kutijicu na vrhu to možemo uraditi. A što se tiče osnovih pojmova mislim da bi to trebalo da ostane. To bi trebalo da bude uputstvo, nekome ko ne zna ništa o heraldici, o tome šta bi trebalo d apročita da se koliko toliko uputi u problem. Što se tiče redosleda, to je lako izvodljivo, ali probao sam onakav redosled kao što si ti naveo i ne valja. Desna strana je onda mnooogo duža, a to nije dobro. Trebalo bi da stranice budu otprilike iste dužine. Što se tiče menjanja izabranog članka i slike i to je izvodljivo, ali je bolje da se prvo napravi za par nedelja unapred, pa da se onda menja. Ovako može da se desi da neke nedelje ostanu crveni linkovi. Što se tiče pridruživanja timu, nisam siguran za to. Ne znam koliko ću vremena moći da posvetim pisanju o grbovima, pošto u zadnje vreme manje radim na viki, a i to što radim je na drugim temama. --Jovan Vuković (r) 14:38, 11. avgust 2007. (CEST)

Pozdrav od Ranka

Ćao! Samo da pitam, da li si rodom negde iz okoline G. Milanovca? Vidim da si uradio par članaka o milanovačkim selima. --Ranko 09:21, 13. avgust 2007. (CEST)

Portal

Drago mi je za portal, za sada fino napreduje, ali ja jedno vreme neću moći da se bavim Vikipedijom. Čim se vratim, daću puni doprinos daljem poboljšanju. Poz i sve najbolje, Velimir85 15:21, 16. avgust 2007. (CEST)

Šahovnica

Rekao si da se hrvatski grb nije menjao kroz istoriju. Elem, primetihda neke šahovnice počinju crvenim a neke belim poljem. U čemu je tajna?--Vojvoda 19:05, 16. avgust 2007. (CEST)

Bio je kroz istoriju i različit broj polja. Tako se nalazi 4 puta 4 polja na grbu na slici Fridrika III Habsburškog iz 1508, osam puta osam polja na pečatu cetinskog sabora iz 1527, kad je sabor izabrao Habsburgovce za vladare. To znači da je kriva ona rečenica u članku koja kaže da je u svim varijantama grba osim onima iz grba Dušanovog carstva 5 puta 5 polja. Da li znaš možda iz koje godine je taj Dušanov grb, pa da i to dodam u članak na hrvatskoj vikipediji? Malo više o istoriji grba Hrvatske ima i u članku hr:Grb Republike Hrvatske na hrvatskoj vikipediji.--Donatus 13:34, 17. avgust 2007. (CEST)

Da raspored boja na hrvatskom grbu menjao se više puta i zapravo nije do NDH nikad bilo propisano kojom bojom počinje. Tek je u NDH bilo propisano da počinje belim poljem, a onda u NR i SR Hrvatskoj, kao i u Republici Hrvatskoj počinje crvenim. Postoji legenda da belim poljem počinje kad je Hrvatska samostalna, a crvenim kad nije, ali to su romantičarska sanjarenja, a ne neka stvarna predaja. Što se grba Cetinskoga sabora tiče, ovde se vidi dokument toga Sabora sa svim okruglim pečatima, a jedan od njih je i pečat samog Kraljevstva (na njemu i piše na latinskom Regni sigillum, što znači ”pečat kraljevstva”). Toje bio Hrvatsko-dalmatinski Sabor, jer se Slavonski sabor već ranije odlučio stati na stranu Zapolje, a ne Ferdinanda Habsburškog. Sam izgled tog grba vidi se na ovom sajtu. Tu je i onaj sa slike Hansa Burgkmaira iako tamo piše da se radi o Ludoviku I. Moguće je i to, jer je to deo iz genealogije Habsburgovaca, pa je možda na tim drvorezima hrvatski grb prisutan kod više vladara. Inače, ima i gluposti na tom sajtu (kao na primer ono prvo sa krilima ptica ili sa moravskim grbom na kraju, jer taj je u početku imao zlatno-crvena polja, pa nema veze sa hrvatskim), ali za ove dve slike nema sumnje, jer sam ih viđao i u ozbiljnim publikacijama. One kovanice su bile hrvatski frizatici koje je dao kovati brat ugarskog kralja Emerika (1196-1204), Andrija koji je bio herceg za Hrvatsku, a kasnije će postati kralj (1205-1235). On je počeo 1196. kovati novac, tzv. hrvatske frizatike koji su po uzoru na originalne frizatike iz Frizaha u Koruškoj, na naličju imali crkveni zabat sa dva tornja, a na licu su, različito od originalnih frizatika, imali taj grb sa polumesecom i zvezdom i natpisom Andreas D(ux) CR(oatiae). To sigurno nije bio Andrijin grb, jer je on bio iz dinastije Arpada, a oni su imali ili horizontalne grede (crvene i bele) ili dvostruki krst (oba grba prisutna su na današnjem mađarskom grbu). U 13. veku kuju se i slavonski banovci koji na licu imaju kunu sa slavonskoga grba. I hrvatski frizatik i slavonski banovac možeš videti ovde. Eto, malo sam odužio, ali nadam se da sam i pomogao. O onom grbu Dušanovog carstva nešto sam i sam našao, ali sam video i drugačiji prikaz grba. Usporedi onaj iz članka Grb Dušanovog carstva sa ovim iz Beogradskog grbovnika II. Na ovom drugom hrvatski grb ima 4 puta 4 polja.--Donatus 20:26, 17. avgust 2007. (CEST)

Sada mi ništa pobliže ne pada na pamet o tim kovanicama i grbu, osim činjenice da se motiv zveze i polumeseca nalazi uključen u velik broj grbova hrvatskih plemićkih porodica, ali i slobodnih kraljevskih gradova, uključujući i Zagreb. Ako nađem nešto konkretnije, javiću ti.--Donatus 23:09, 17. avgust 2007. (CEST)

Evo na sajtu Hrvatskog grboslovnog i zastavoslovnog društva (to bi bilo heraldičko i veksikološko društvo) o grbu grada Zagreba (barem iz 15. veka), ali i grbovi okolnih naselja i trgovišta: Draganići (u početku plemićki grb, bar iz 16. veka), Grič ili Gradec (današnji Gornji grad u Zagrebu, grb iz 14. veka), Kupčina (samo šestokraka zvezda bez polumeseca, grb je bar iz 15. veka). I neki drugi grbovi tamo imaju polumesec i šestokraku zvezdu, ali su verovatno kasniji, mnogi i iz 19. veka, nastali pod uticajem ilirskog pokreta. Grb kao onaj Kupčine koristili su i krčki knezovi do 1430. (sigurno već 1330): dakle, vertikalno polovljen štit sa zlantom šestokrakom zvezdom na crvenom gornjem polju i zlatnim donjim poljem (sada ne nalazim nigde sliku). Na ovom sajtu je tekst Aleksandra Benažića o frizaticima, banovcima i grbu (Aleksandar Benažić : "Polumjesec sa zvijezdom kao zemaljski simbol na hrvatskom novcu", Numizmaticke vijesti XXXIX, 1(50), 1997, p. 76-87. 136.). Mislim da može biti od pomoći. Osim toga, tu se govori i o onom slavonskom grbu koji je negde opisan kao štit sa tri kune, a zapravo su tri hrta. Po tom tekstu, izgleda da su zvezda i polumesec korišteni najviše u Slavoniji, ali nalaze se i na bosanskom grbu i na frizaticima koji se koriste u Hrvatskoj (od 10. do 16. veka Slavonija je cela severna Hrvatska, uključujući i Zagreb, to jest sve severno od Sava, a nekad i severno od Kupe), a Hrvatska bi počinjala negde od Karlovca i uključivala i današnju zapadnu Bosnu). Tu je onda i grb Varaždina sa povelje Matije Korvina iz 1464. Ovde je grb Novog Vinodolskog koji još uvek nosi frankapansku šestokraku zvezdu, a nešto niže i grb Raba sa polumesecom i zvezdom. Grb Otočca ima lava sa kasnijeg frankapanskog grba (dva lava kako lome hleb) i tri polumeseca sa grba plemićke porodice Vilić (bar iz 16. veka). Grb Požege ima polumesec i zvezdu, ali za njega postoje dokazi tek sa početka 18. veka. Šestorkraka zvezda iz grba grada Nina potiče još iz predheraldičkog perioda, a nalazi se i na reljefnim grbovima na zidinama grada. Grb Makarske sa šestokrakom zvezdom zabeležen je već u Fojničkom grbovniku. Iz ovoga se vidi da je simbol polumeseca i šestokrake zvezde najprisutniji na području severozapadne Hrvatske (oko Zagreba), ali se koristio i u današnjoj Slavoniji i na potezu od Karlovca prema moru (uključujući i Hrvatsko primorje, to jest deo obale od Rijeke do Zadra isključivo). U Dalmaciji ovaj znak gotovo da se i ne koristi (osim od 19. veka). Životinje na dalmatinskom grbu popularno se zovu lavovi, nekad čak i risovi, no heraldički to su leopardi (lavovi bi morali biti iz profila). Eh, opet sam odužio objašnjenje. Moraću se potruditi i nešto od ovoga pretočiti u članak na hrvatskoj viki. Općenito preporučam ovaj sajt. Za njega se brine Željko Hajmer, predsednik Hrvatskog grboslovnog i zastavoslovnog društva.--Donatus 08:50, 18. avgust 2007. (CEST)

Problem sa Ilirijom je u tome što se njen grb pojavljuje kasno, prvi takav grb povezan sa Ilirijom datira, ako se ne varam iz 16. veka, ako ne i 17. Sa druge strane su ovi grbovi gradova i plemstva u Hrvatskoj i Slavoniji, pa i Bosni koji su raniji. Polumesec i zvezda korisitili su se na tim prostorima. Da je kralj Andrija sa tim znakom hteo povezati više zemalja ili pokrajina, onda ne bi oko grba pisalo ”Andrija knez Hrvatske”. Mislim da se negde od 13. ili 14. veka isti grb, samo sa plavim štitom pojavljuje i u Poljskoj. Evo ima nešto o tome i na engleskoj vikipediji, a Poljaci sigurno nisu imali veze sa Ilirijom. Evo, ovde i link. Mislim da je ipak to slovenski simbol, još i više zbog toga što u doba antičke Ilirije nije uopšte bilo grbova. Ono što se meni čini jeste da se ovaj grb na neki način povezuje sa hrvatskim zemljama, ali se ne može jasno reći sa kojom tačno zemljom. Najviše govori u korist Hrvatske i ondašnje zapadne Slavonije, a to je kraj današnje severozapadne Hrvatske. Ono o Makarskom grbu sam negde pročitao, ali kasnije sam gledao spisak Fojničkog grbovnika, pa ni ja nisam video Makarsku. Što se tiče boje štita, ispravna je uvek bila crvena. Zato je i grb Zagreba bio crven sve do 19. veka kad su ujedinjeni Kaptol i Gradec, a boja promenjena u plavu. Ovaj grb sa polumesecom i zvezdom je postao plave boje samo zahvaljujući umetniku koji je napravio dizajn aktuelnog grba 1990. Heraldičari su na to i na neke druge stvari na tom rešenju upozoravali, ali ih niko nije slušao. Dodao sam nešto o tome u članku o hrvatskom grbu na hrvatskoj vikipediji, na kraju onog dela o istorijskom razvoju grba. Inače, ako te to zanima, imamo od Hajmera dopuštenje za korištenje materijala sa njegovog sajta FAME. Stavljamo ovu oznaku: hr:Predložak:FAME.--Donatus 21:54, 18. avgust 2007. (CEST)

Prema mojim informacijama, Fojnički grbovnik je eventualno iz 16. veka, a verovatnije iz 17. Istina je da se nekad mislilo da je iz 14. veka, ali danas je to mišljenje uglavnom napušteno. Uz sve izveštaje o predstavljanju njegovog zadnjeg reprinta govori se samo o kraju 16. ili o 17. veku.[1][2][3]. Čak i sami Fojničani citiraju izveštaj iz sarajevskog Oslobiđenja koji govori o kraju 17. veka[4], a izveštaj u novosadskom Dnevniku govori o 1675. godini kao godini nastanka Grbovnika.[5]. Koliko sam shvatio, većina naučnika misli da se radi o delu iz 17. veka koje je kopija izgubljenog Ohmučevićevog grbovnika iz 16. veka, a taj Ohmučević je hteo da dokaže svoje plemićko poreklo. Moguće je da je taj grbovnik iz 16. veka koristio neke ranije grbovnike, ali nema dokaza da je njihova verna kopija. Osim toga, grb ”Ilirije” prvi put se spominje tek u ovom grbovniku iz 16. ili 17. veka, a to je period u kojem se u Dubrovniku i okolini bude ideje ilirizma, koje će u 18. i 19. veku preuzeti ilirski pokret, zajedno sa grbom. Ona zastava sa grbom koju si mi pokazao je zastava Narodne garde iz 1848. ili Rakovičke bune iz 1871. i pod direktnim je uticajem ilirskog pokreta i hrvatskog narodnog preporoda. Slično vredi i za onaj reljef. Malo me zbunjuje što na njemu piše Križevačka županija, jer je ta županija imala sasvim drugačiji grb. Možda se radi o grbu Narodne garde u Križevačkoj županiji. Uopšte, oko 1848. i sve do 1867. takav grb je bio veoma raširen. Proširio sam tekst o istoriji hrvatskog grba na hrvatskoj vikipediji i dodao nešto izvora i zakonskih tekstova od 19. veka na ovamo.--Donatus 07:06, 20. avgust 2007. (CEST)

Jedino što se može reći to je da se simbol polumeseca i zvezde koristio bar od 12. veka u Hrvatskoj i Slavoniji na novcu na kojem su obično bili grbovu (mađarski ili slavonski sa kunom ili ovaj sa polumesecom i zvezdom) i da su ga koristili slobodni kraljevski gradovi u Hrvatskoj i plemićke porodice u Hrvatskoj i mislim Bosni. I meni je žao što nisam našao konkretnije podatke o razlogu datiranja Fojničkog grbovnika u 17. vek (negde se kao jedan od razloga navodi baš fojnički bosanski grb, koji da je mogao postojati tek od 16. veka, ali pretpostavljam da su rađene i materijalne analize papira i boje; to bi barem zahtevala struka). Reč leljiva izvodi se iz imena paganskog božanstva, a mislim da su je počeli koristiti tek ilirci u 19. veku po uzoru na poljsko ime toga grba (en:Leliwa). Danas se više u Hrvatskoj to ime ne koristi i većina ljudi za njega nije ni čula.--Donatus 14:04, 20. avgust 2007. (CEST)

Koliko se sećam, taj sam grb napravio sa običnim Word-om. Nije komplikovan pa ga je bilo i lako nacrtati. Onda sam ga već nacrtanog prebacio u jedan jednosavan program za slike i tamo ga snimio u odgovarajućem formatu. No, kako ja koristim mekintoš, verovatno ti informacije o tome neće biti od veće koristi. Slike frizatika nisam tražio na vikipediji, a i ne verujem da ih ima, barem ne ovih hrvatskih. Negde za dva-tri meseca, kada se vratim u Hrvatsku, mogao bih proveriti da li ima tih slika u staroj Ujevićevoj enciklopediji iz četrdesetih za koju su istekla autorska prava.--Donatus 16:48, 20. avgust 2007. (CEST)

Navodni grb Dušanovog carstva

`ajd` kad svratiš ovdi,skoči do priče koja se vodi ovde oko toga kako treba nazvati članak o onom `ipotetičkom grbu Dušanovog Carstva.

Toliko, Crni Bombarder!!! (†) 05:56, 22. septembar 2007. (CEST)

Tribunal

Lepo što si uzeo da dopuniš ovaj članak. Imena bi u srpskom jeziku trebala da stoje pre prezimena, dakle Vojislav Šešelj, a ne Šešelj Vojislav. Nema veze što je tabela sortirana po prezimenu. --Dzordzm 20:46, 27. septembar 2007. (CEST)

Ime pa prezime

U srpskom jeziku prvo se kaže/piše ime pa prezime, osim ukoliko drugačije nije naglašeno (dakle, naglašeno je u svim spiskovima u kojim je potrebno nekog poređati azbučnim/abecednim redom, a to je bio slučaj u školi, tako je i na spisku za plate i raznim drugim spiskovima). Pogledaj Vikipedija: Neke pravopisne i jezičke nedoumice pod slovom i. Pozdrav,

--Jlnarazgovor 07:49, 28. septembar 2007. (CEST)

---

Nisam sigurna da sam razumela šta me pitaš. Ako je onako kako ja shvatam, ti pitaš da li ćemo na primer, prvo pisati ime pa nadimak, ili obratno. Ako je to, možeš na dva načina: Dragoljub — Drago Petrović, ili Dragoljub Petrović Drago. E sad samo pazi, kod prve varijante, to nije ona kratka crta zvana crtica koju imaš na tastaturi, već je to duža crta (imaš je dole ispod ovog prozora iza reči Ubaci i to pred kraj tog reda. Poznaćeš je ogromna je. Dakle, ide ime pa razmak pa crta pa razmak pa nadimak pa najzad prezima. U drugom slučaju ide ime prezime i nadimak bez ikakvih crta i crtica. Pravopis daje ove primere: Petar Petrović Njegoš ili Milosav — Mija Aleksić i još neke. Nadam se da sam ti odgovorila na pitanje, ako nisam, pojasni. Pozdrav,

--Jlnarazgovor 14:25, 28. septembar 2007. (CEST)

---

Pa sad, pazi. Ja ne znam tačno šta ti to radiš. Ako praviš neke spiskove, ne mari, možeš pisati prezime pa ime, jer kod spiskova to i jeste običaj, jer vidim da je ono što te muči zapravo azbučni red. Ako se zovu Drago Petrović i Dragoljub Petrović, prvo ćeš staviti ovog s imenom Drago. Znači, ako im je prezime isto. Ako li im prezime nije isto, zavisi kako si ređao, po imenu ili po prezimenu. Ako si ređao po prezimenu, onda ćeš pratiti prezime, znači prvo Dragoljub Aleksić, pa Drago Petrović, no ako li si ređao po imenu, što je nadasve neuobičajeno, onda ćeš opet prvo upisati Draga/Dragog. To ti je to. Jer ukoliko nije spisak u pitanju, zašto bi uopšte bilo bitno ko će biti prvi u jezičkom smislu. Takođe napomena, ako je latinični tekst, trebalo bi da je redosled (opet naglašavam ukoliko je nekakav spisak koji zahteva uređen redosled slova) abecedni, ako li je tekst ćirilični, treba da je redosled azbučni, međutim ne znam koliko je to uopšte na Vikipediji izvodljivo pošto imamo obe verzije članka, ali ja bih pratila redosled pisma na kome si ti izabrao da pišeš. Malo sam sad i ja zbunjena pitanjem, pa ne znam da li sam dobro odgovorila.

Pozdrav,

--Jlnarazgovor 17:50, 28. septembar 2007. (CEST)

Haški tribunal

Pogledala sam stranicu ovlaš i evo nekih komentara: "Međunarodni tribunal za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava na teritoriji bivše Jugoslavije je ad-hok sud u Hagu" - ja ovu rečenicu ne razumeme, šta je šta, to je ono kao dete je ujelo prase, pa ne znaš ko je koga ujeo osim po logici. Šta je šta, pa ću ako hoćeš da preformulišem.

"povrede Ženevskih konvencija iz 1949," - ima li više Ženevskih konvencija iz 1949? ili je ovo štamparska greška.

Najveći problem je sad zapravo ovaj spisak oko koga vidim da si se mučio. Ne kapiram zašto si nizao po azbučnom redu imena, a ne prezimena, zato što ti je rečeno da treba ime pa prezime? Ja mislim ako si se odlučio na spisak po određenom sistemu, treba da to bude prezime kao odrednica, bez obzira što ime pišeš prvo, ovako deluje smešno. Nisam pametna. Molim te, pitaj korisnika B.Bašića za mišljenje. Ja smatram da treba da zadržiš redosled po prezimenu, a da li ćeš prvo ime pa prezime, pa čak mislim da si u startu bio u pravu, ako si već izabrao da praviš spisak, onda ne bi smetalo da staviš prvo prezime, npr. Petrović, Jovan... Vidi molim te ipak ovo sa Bašićem, a za sada ne menjaj ništa da se ne ubiješ od posla bez razloga:).

I ima još sitnih jezičkih grešaka, nisam dirala, ali ako hoćeš, ispraviću ti.

Pozdrav,

--Jlnarazgovor 10:06, 29. septembar 2007. (CEST)

Okruzi Srbije

Pogledaj ovo, pa sredi ovo, pozdrav----László (talk) 19:24, 29. septembar 2007. (CEST)

Ne ispravljaj!

Nemoj više da se mučiš. Ja sam u međuvremenu gledala i videla da je politika Vikipedije da se ređa tako kako si ti to i uradio (ređanje imena po azbučnom redu). Pogledaću greške kad budem imala vremena, trenutno ne, ovih dana. Pozdrav, ----Jlnarazgovor 14:03, 1. oktobar 2007. (CEST)

Okruzi Kneževine Srbije

Vidim da si napravio Rudnički okrug i iskreno se nadam da ćeš nastaviti i ostale okruge kneževine Srbije (nisam znao kad su prestali da ih zovu nahije, ali sam mislio da su ih zvali srezovima), samo bih te zamolio da nešto izmeniš. Mene je zbunilo u prvom sekundu o čemu se radi dok sam čitao te stoga mislim da je ipak potrebno na početak staviti par uvodnih rečenica tipa "Rudnički okrug je nastao po naredbi/zakonu kneza ... Obrenovića godine 18.. i u tom obliku postojao je do 18.. Obuhvatao je ... " u svakom slučaju upotrebi što više perfekt jer me onaj prezent totalno zbunio.

Možda kasnije budemo malo više obratili pažnju na razliku između bivših podela Srbije na nahije, srezove, okruge, banovine od današnjih upravnih okruga naglašavanjem nekog likovnog elementa na šablonu koji bi ukazivao na istorijsku važnost. -- JustUser  JustTalk 14:45, 1. oktobar 2007. (CEST)

Upravo sam na to i mislio kada sam napisao da treba srediti, znači-je bio okrug a ne-je okrug, verovatno mnogi neće inicijalno gledati kategoriju. Znači, pokušati biti što precizniji. Ovde mnogi počinju tekstove sa: U našoj zemlji, kod nas i tako dalje. Uvek imati na umu da je ovo internacionalna enciklopedija koje se čita i izvan Srbije, tako da treba ići sa što više podataka u člancima.----László (talk) 00:24, 2. oktobar 2007. (CEST)

Grb Tribalije

Znaš li možda odakle uopšte potiče ovaj grb?--Vojvoda (razgovor) 07:00, 3. novembar 2007. (CET)

Jel to znači da je taj grb izmišljen odnosno da nema nikakve veze sa starom Tribalijom?--Vojvoda (razgovor) 13:11, 3. novembar 2007. (CET)

Naravno da je svaki grb izmišljen (hteo sam ovo da napomenem u poruci) ali sam zapravo hteo da pitam da li je autentičan odnosno da li je korišćen od najstarijih vremena kada se ta teritorija zaista i zvala Tribalija. Mislim da je to isto slučaj kao i sa grbivima Dalmacije, Slavonije koji se prvi put sreću u onom grbovniku Hristifora Žefarovića. Isti slučaj je i sa onim grbom Srpskog carstva koji se sastoji od svih tih grbova. --Vojvoda (razgovor) 13:19, 3. novembar 2007. (CET)

Slobodne mape

Opazio sam da si na jednom glasnju pitao kako bi mogao da praviš slobodne mape za Vikipediju. Prije svega treba ti alat (jedan od vektorskih programa, Inkspejs, Ilustrator, ili bilo koji drugi vektorski program, čak i posljednje verzije fotošopa manipulišu bejzer krive bez problema) i određena utreniranost u nekom od tih programa. Ako već znaš da koristiš bilo koji od vektorskih programa, onda ti za osnovu treba neka mapa sa podacima, tj., mapa koju ćeš da koristiš kao izvor za tvoju mapu. Kako bi slikovito vidio proces, evo ti ovaj link [6], koji iako je na španskom, ima ilustracije procesa, koje ti mogu dati ideju odakle da počneš i kako da nastaviš. Pozdrav. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 23:54, 3. novembar 2007. (CET)

Još jedna napomena. Pokušaj da koristiš slobodne mape ako želiš samo da vektorizuješ neku mapu, jer čistom vektorizacijom mape koja je zaštićena, ona ostaje zaštićena (koncept derivative vorks). Sami podaci na mapi, tj., geografksa dužina i širina na kojoj se nalazi neki grad ili mjesto, granice i sl., su faktografski podaci tako da niko ne može da ih zaštiti, ali grafički izgled i određena dispozicija tih podataka u neku svrhu, da mogu biti zaštićeni ako je mapa već zaštićena. Tako da riješenje bi bilo, uzmimo za pravljenje mape Srbije, da koristiš slobodne mape za vektorizaciju same forme, granica i da kreiraš tvju vlastitu ikonografiju, ili koristiš neku bazu ikonica koja je iz slobodnog izvora, za obilježavanje mjesta i njihovog položaja itd, kao i da ne kopiraš boje za međe opština i sl. iz neke već zaštićene mape. Malo je uvrnuta ova priča oko pravljenja slobodnih mapa sama po sebi, ali sam pokušao da ti prenesem suštinu. Pozdrav. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 00:08, 4. novembar 2007. (CET)

Još jedna veza, en:Wikipedia:WikiProject Maps. Srećno. --Dzordzm 01:17, 4. novembar 2007. (CET)

Spomenica

Dobio si spomenicu za vredno delovanje. Čestitam! --Đorđe Stakić (r) 22:55, 7. novembar 2007. (CET)

Re:Turci

Mislim da je svejedno Osmansko ili Osmanlijsko. Ali ne može tursko jer to carstvo od samog početka po svom karakteru nije bilo tursko. Naime, još od najranijih vremena njegovog postojanja ono u svoj sastav prima sve narode i nema težnju potpune asimilacije (kakvu imaju Mađari i Nemci u Austro-Ugarskoj na primer). --Vojvoda (razgovor) 15:59, 8. novembar 2007. (CET)

Srpske narodne pesme

Cisto da ti spomenem, u vezi sa spiskom ISTORIJSKIH licnosti u srpskim narodnim pesmama, da Milos Obilic, vojvoda Gojko Mrnjavcevic, Banovic Strahinja, Jug Bogdan itd. NISU istorijske licnosti. To isto vazi i za Todora vezira, Radeta Neimara, (Troglavog) vojvodu Balacka itd. Isto tako, ni sam naslov hronologija srp narodnih pesama nije najjasniji. Hronologija po cemu? Po vremenu desavanja? Sta cemo sa pesmama koje po sadrzaju nisu istorijske? Ili je hronologija po vremenu nastanka ili vremenu zapisivanja...?--ClaudiusGothicus 22:43, 19. novembar 2007. (CET)

Aleksandre, evo ovako. Ja sam po struci istoričar, trenutno radim na magistraturi iz vizantijske istorije i, veruj mi na reč, prošao sam veliki broj stručnih knjiga iz srednjevekovne istorije. Ja i zato ovde uređujem istorijske članke iz prostog razloga što se smatran dovoljno stručnim za istorijske oblasti pre svega antike o srednjeg veka. Ako te interesuje istorija srpskog srednjeg veka koja je opevana u npr pretkosovskom i kosovskom ciklusu pogledaj: Rade Mihaljčić, Kraj Srpskog carstva; Marko Šuica, Nemirno doba srpskog srednjeg veka; Jovanka Kalić, Srbi u poznom Srednjem veku; A ako te interesuje recimo geneza naše epske poezije pogledaj knjigu Aleksandra Lome Prakosovo. I na kraju, kao neki vodič za istoriografiju, šta je a šta nije, pogledaj knjigu Radivoja Radića, srbi pre Adama i posle njega; (sve knjige koje sam naveo radili su istoričari, univerzitetski profesori i predavači) Na kraju ću ti reći npr da su Dušanovi velikodostojnici nosili titule npr stavioca, kefalije, čelnika i sevastokratora, a ne vojvoda i vezira. Ako je Dušan umro 1355., daleko pre osmanskog osvajanja srpskih zemalja, kako je onda imao vezira (arapska reč) na svom dvoru. Zatim, Dušan se oženio bugarskom princezom Jelenom, a ne Roksandom, ćerkom leđanskog kralja Mihaila (Leđani nisu postojali, kao ni latinski kralj Mihailo). Porodica Vojinovića je postala prominentna tek posle Dušanove smrti, a Miloš Vojinović, brat Vojina i Altomana, umro je u mladosti. I naravno, nisu bili u srodstvu sa Nemanjićima tako da ni Dušan nije mogao biti Milošev ujak (Dušanova sestre bile su udata jedna za sevastokratora Dejana, druga za Mladena Šubića) itd. a o troglavom Vojvodi Balačku koji iz svake glave bljuje nešto drugo neću trošiti reči... Ukratko, narodne pesme koje opisuju srednjevekovnu istoriju nisu nastale u isto vreme kada događaji opisuju već u mnogo kasnije doba. One predstavljaju samo daleku sliku jedne davne prošlosti, odbljesak nekadašnje tradicije i sećanja. prema tome, one jesu velika dela narodne epike i književnosti i isključivo su zato cenjena (od Geteovih dana), ali je njihova vrednost kao izvora za srednjevekovnu istoriju praktično ništavna... Savetrujem ti da, ako želiš da nastaviš sa pisanjem članaka o istoriji i epskoj književnosti, debelo zagrebeš u stručnu literaturu. A ako želiš da pišeš o ekonomiji ja ću te rado konsultovati... Puno pozdrava--ClaudiusGothicus 15:24, 20. novembar 2007. (CET)

Evo da ti predložim i knjigu Radeta Mihaljčića Junaci kosovske legende, pa ako želiš kreni od nje. Tu ćeš naći dosta toga o istorijskim slojevima u pesmama kosovskog ciklusa tj o sledu ulaska određenih događaja i ličnosti u predanje. Puno pozdrava.—ClaudiusGothicus (razgovor) 21:59, 25. novembar 2007. (CET)

Zdravo...

Samo da ti se javnem... Svako dobro --Jagoda kaži 13:17, 13. decembar 2007. (CET)

Nemanjići

Otkuda ti sve one informacije (u vezi grba i zastave)? Imas li primjere? Imas li jos o njima? --HRE (razgovor) 22:57, 15. decembar 2007. (CET)

Pa s obzirom da je za sada malo nejasno, svaka informacija bi bila korisna. ;) Uglavnom me interesuje kad/zasto srebrni dvoglavi orao postaje zlatni (ako je to istina). Pozdrav. --HRE (razgovor) 11:02, 16. decembar 2007. (CET)

Kako se zove ta knjiga? Jel se bavi i ostalim grbovima? --HRE (razgovor) 11:56, 16. decembar 2007. (CET)

1339. jos nije bilo carstvo, vec kraljevina. --HRE (razgovor) 17:02, 17. decembar 2007. (CET)