Religija u Japanu

Većinske religije u Japanu su budizam i šintoizam. S obzirom da se samo oko 40% stanovništva izjašnjava kao pratilac neke religije, one predstavljaju dve glavne sa oko 38% pratilaca. Populacija hrišćana je do 2% dok su ostale religije gotovo neprimetne. Mnogi naučnici sam koncept religije u Japanu, odnosno koncept azijskih religija dovode u pitanje. Mnogi aspekti istočnjačkih religija podsećaju više na filozofije nego na same religije. Na primer konfucijanizam koji je kao budizam u Japan došao iz Kine i imao jedan od najvećih uticaja na sistem vrednosti, umetnost i samu kulturu Japana. Uticaj konfucijanizma se i dan danas oseća. Smatran religijom on više predstavlja ideologiju, odnosno sistem mišljenja. Religije predstavljaju skup ideja, praksi, vrednosti i priča koje su fiksirane i nerazdvojive od same kulture. Sam koncept religije se ne može razumeti u izolaciji od njenog kulturološkog, a i političkog konteksta. Tako je i nemoguće razumeti određenu kulturu isključivajući njene verske dimenzije.

Šintoizam

Tori - Kapija pri ulazu u Šinto hram

Šintoizam je drevna, odnosno najstarija japanska religija koja je pretrpela silne promene od 9. veka kada su njena božanstva bila ravna budističkim. Nekad i sami Japanci nisu uspevali da tačno razlikuju budizam od šintoizma. Dok je budizam bio vezan za život i život posle smrti, šintoizam je bio vezan za život na zemlji. Danas oko 68%  Japanaca sebe smatra sledbenicima šinto religije. Uzimajući u obzir da Japan ima 125 miliona stanovnika i da većina šinto sledbenika sebe ujedno smatra budistima, jasno možemo zaključiti da u Japanu bez problema mogu koegzistirati brojne religije i da je tolerantnost na promene bila visoka.

Istorija

U šintoizmu ne postoji jasna razlika između dobra i zla, jer sama ta razlika zavisi od okolnoosti. Čovek je rođen dobar i zla samo čini kada nije u harmoniji sa prirodom, odnosno sa odgovarajućim kamijem zato što je nečist. Ponekad su zlo smatrali bolešću koja je uglavnom nastajala kada je čovek nečist i odvajala ga je od sveta kamija. Čistota i pročišćenje su jedni od glavnih faktora šinto religije, jer se čovek svih tih bolesti lečio  pročišćennjem. Šintoizam nema svog jednog osnivača, knjigu, a ni centralnu figuru kao u hrišćanstvu što imaju Isusa, u islamu Muhameda ili u budizamu Budu. Japanci nisu imali pismo do 5. veka kada se u Japan kiensko pismo uvodilo preko Koreje. Prvi pisani izvor tj. knjige koje dolaze do nas su iz ranog 8. veka.  Dve važne knjige iz tog doba koje nam daju jasni uvid u tadašnji žiovt Japanaca kroz mitove i religiozne tekstove su Kođiki (712) i Nihongi (720). Pre dolaska budizma nije postojalo ime za ovu drevnu japansku religiju, a kada se pojavio bilo im je potrebno ime kako bi ih razlikovali. Tako za japansku frazu kami no mići se iz kineskog pisma preuzima ime Šinto što je značilo „put bogova“.

Božanstva

Kami ili u prevodu Bog originalno znači „viši“ ili „iznad“ i odnosi se na mnogo više stvari pored božanstva kao što je plemstvo, vlast, stručnjak i slično. Kao u mnogim kulturama nešto što je božanskih proporcija mi smatramo najvišim, i tako reč Kami možemo da poistovetimo sa pojmom Bog. Kami je sve samo nije beskrajno i omnipotentno. Kamijem možemo da nazovemo ptice, mora planine, zveri pa čak i prirodne pojave. Među kamijima su i lljudska bića, uglavnom carevi jer su u društvu bili najmoćniji i iznad svih. Opšte mišljenje je da kamijima  pre pripadaju ljudska božanstva, a ne priroda. Većina Japanaca će reći da jje šintoizzam religija obožavanja predaka, a ne prirode. Istraivanjem se ova tvrdnja poništava i dokazuje da je pravi oblik šintoizma u obožavanju prirode.

Budizam

Istorija

Budizam je neteistička religija, odnosno filozofija rođena na indijskom tlu u šestom veku pre nove ere. Sa više od petsto miliona sledbenika na zemaljskoj kugli, budističko učenje zauzima četvrto mesto najvećih svetskih religija pored hrišćanstva, islama i hinduizma. Iako Indija, mesto nastanka budizma, više nije država sa najvećim brojem sledbenika, od pojavljivanja ove doktrine, budizam se proširio širom Azije gde je pretrpeo razne promene tokom vekova. Danas je budizam većinska religija Japana, Tibeta, Laosa, Mjanmara, Singapura, Sri Lanke, Tajvana, Kambodže, Butana i Vijetnama. Mada je namnogoljudnija nacija sveta, Kina, zvanično ateistička, izvestan broj njenih stanovnika priklanja se budističkom verovanju. Iako su milioni Kineza pod uticajem kulturnih aspekata budizma, samu religiju ne ispovedaju.

Todaiđi - Budistički hram

Budizam u Japanu

Budizam, zajedno sa kineskim pismom zvanično dolazi u Japan u 6. veku iako se smatra da su budistički sveštenici  dolazili do japanskih ostrva mnogo ranije. Pre dolaska budizma i pismo, nije postoajla pisana japanska književnost.

Pravac, odnosno forma budizma koja vlada u japanskom društvu je mahajana. Mahajanski budizam je slobodnija verzija, odnosno liberalnija verzija budizma koji je Japancima omogućio lakše prilagođavanje i stapanje sa šintoizmom u društvu. Prihvatanjem budizma, šintoistički sveštenici počinju da vrše rituale i obrede prateći budističku ideologiju.

Zen budizam

Zen budizam iz Kine u Japan dolazi  u dvanaestom veku, a sa sobom nosi veliki broj elemenata preuzetih iz taoizma. Verovanje po zen budizmu je da sva živa bića u sebi nose prirodu Bude, a prosvetljenje se može dostići intuitivno putem meditacije. Ono što je Japancima pristojalo kod zena je njegova jednostavnost, a posebno što sve poseduje tu prirodu Bude u sebi, što je dosta podsećalo na verovanja iz šintoizma.

Konfucijanizam

Konfucije

Konfucijanizam je sistem mišljenja koji se zasniva na učenjima Konfucija koji je živeo od 551. do 479. godine pre n.ere. Konfucije je služio kao kreativni transmiter mudrosti iz prošlosti. Konfucije je učio moralnom kodu koji se zasniva na etici, humanosti i ljubavi.

U Kini je osnovna ćelija društva bila porodica. Porodica je predstavljala ekonomsku, društvenu i političku grupu, jer su članovi porodice odnosno zajednice učestvovali u tim oblastima života. Porodica je predstavljala prirodno okruženje za moralnu obuku i most između pojedinca i društva. Konfucije je naglašavao da svaki pojedinac u okviru porodice u potpunosti ostvaruje svoj ljudski potencijal istučući obaveze svakog člana porodice. Tvrdio je se svako mora ponašati u skladu sa svojom određenom ulogom. Od 5 vrsta ljudskih odnosa 3 su vezana za porodicu: otac/sin, muž/žena, stariji brat/mlađi brat. Druga dva odnosa su: prijatelj/prijatelj i vladar/podređeni.

Konfucijanizam u Japanu

Konfucijanizam je pustio duboke korene ne samo u nacionalnom sistemu verovanje Kine, već i u kulturama istočnoazijskih zemalja poput Vijetnama, Koreje i Japana. Ovo je predstavljalo fenomen jer nije postojalo prisustvo misionara.  Osnovna okupacija konfucijanizma predstavljala je porodica i država. Kinezi su verovali da je njihova kultura i učenje univerzalno otvoreno za sve koji postaju civilizovani i da nije isključivo namenjeno za Kineze. Privlačnost ove kulture je bila neprocenjiva, nudila je sistem pisma, sofisticiranu filozofiju, religiju i umetnost. Kinezi su svoju zemlju nazivali Središnjim carstvom i sebe smatrali centrom sveta. Kina se razvila uprkos izolaciji od drugih velikih civilizacija, njihovi susedi su prigrlili ovu kulturu. Obrazovani ljudi iz drugih zemalja su čitali Pet klasika i izučavali kinesku kulturu. Komunikacija po pitanju trgovine i diplomatije se odvijala na kineskom jeziku. U odnosu Kine prema drugim narodima nije se u pitanje dovodila jednakost. Drugi narodi su to poštovali. Kina se retko mešala u način vladavine ostalih zemalja.

Spoljašnje veze

http://www.bbc.co.uk/religion/religions/shinto/

http://www.bbc.co.uk/religion/religions/buddhism/