Reoencefalografija
Reoencefalografija (REG) je neinvazivna, apsolutno bezbolna i prilično informativ dijagnostička metoda za ispitivanje moždanih (cerebralnih) krvnih sudova pomoću slabih električnih impulsa.[1] Kako krv ima najveću električnu provodljivost u poređenju sa drugim medijima u telu, REG omogućava procenu ne samo tonus, elastičnost i napunjenost krvnih sudova u glavi, već i stanja unutrašnjih moždanih struktura.[2]
Ova prilično laka i apsolutno udobna procedura za pacijenta. daje detaljnu sliku intracerebralnih krvnih sudova bez obzira na njihovu veličinu i može se koristiti u svim uslovima i omogućava dobijanje diferenciranih informacija o stanju vena i arterija.
Opšte informacije[uredi | uredi izvor]
Za REG se koristi elektronski uređaj koji se zove reoencefalograf, koji se povezuje sa pacijentom preko elektroda koje su pričvršćene za kožu na određenim tačkama na glavi, kioje omogućavaju uređaju da neprekidno meri električnu provodljivost tkivnih struktura koje se nalaze između elektroda.
REG tehnika krvotoka mozga zasniva se na neinvazivnoj metodi merenja bioimpedanse. Promene u bioimpedansi se generišu zapreminom krvi i protokom krvi i registruju se pomoću reografskog uređaja.[3] Pulsativne promene bioimpedanse direktno odražavaju ukupan protok krvi u dubokim strukturama mozga na osnovu visokofrekventnih merenja impedanse.[4]
Metoda se najčešće koristi za prepoznavanje ateroskleroze cerebralnih krvnih sudova i procenu stepena njene težine. Studija daje važne podatke za akutne traumatske povrede mozga, posebno za identifikaciju subduralnog hematoma, za migrenu, za praćenje efikasnosti lečenja, objektivizaciju dejstva lekova, posebno vazotropne prirode, itd.
Metoda[uredi | uredi izvor]
Uređaji za snimanje reoencefalograma - reografi - imaju 2-6 ili više kanala i omogućavaju istovremeno snimanje reoencefalograme (REG) odgovarajućeg broja vaskularnih područja. REG se snima nanošenjem elektroda na površinu glave. Obično se koriste okrugle metalne elektrode prečnika 5-30 mm (uglavnom 10-20 mm), pričvršćene za glavu gumenim trakama. Da bi se poboljšao kontakt sa kožom i smanjila njena otpornost, koriste se posebne paste.
Kada se elektrode nanose na nosni most i mastoidni nastavak, uglavnom se beleži stanje krvnih sudova unutrašnje karotidne arterije odgovarajuće strane glave.
Za proučavanje sliva vertebralne arterije, optimalno je da se jedna elektroda postavi na mastoidni nastavak, a druga - u predelu foramena magnuma.
Informacije o stanju hemodinamike u spoljašnjoj karotidnoj arteriji dobijaju se preko elektroda duž temporalne arterije, ispred slušnog kanala i na spoljnoj ivici supercilijarnog luka.
Prilikom analize REG-ova uzima se u obzir njihov oblik i digitalni parametri se koriste za objektivnu procenu stanja krvnih sudova. U ovom slučaju se uzimaju u obzir karakteristike REG-a, u zavisnosti od starosti pacijenata. Tokom istraživanja koriste se posebni funkcionalni testovi koji omogućavaju razlikovanje funkcionalnih i organskih promena. Najčešće korišćeni testovi su nitroglicerin (u malim dozama, sublingvalno), okretanje glave i promene položaja tela. Akutne promene krvnog pritiska odražavaju se na reoencefalogramu promenama tonusa, pa čak i nivoa pulsnog krvotoka, što se takođe mora uzeti u obzir pri analizi krivih.[5]
Polireografija[uredi | uredi izvor]
Polireografije (višekanalna reografija), proširujući dijagnostičke mogućnosti metode i omogućava proučavanje kompenzatornih i adaptivnih mehanizama reakcija u različitim akutnim stanjima.[5]
Indikacije[uredi | uredi izvor]
Reoencefalografija moždanih krvnih sudova je indikovana pacijentima sa bilo kojim oboljenjem povezanim sa poremećajem cerebralne cirkulacije ili ako se sumnja na:[6]
- cerebralnu ishemiju,
- prolazni ishemijski napad (TIA)
- migrenu,
- epilepsiju,
- moždani udar i stanja nakon moždanog udara,
- hipertenzivnu krizu
- discirkulatornu encefalopatiju
- diseminovanu aterosklerozu,
- cerebralnu aterosklerozu,
- okluziju ili stenozu unutrašnje karotidne arterije;
- cervikalnu osteohondrozu.
Kontraindikacije[uredi | uredi izvor]
Uz svu sigurnost i bezbolnost REG procedure, nije preporučljiva kod novorođenčadi.[5]
REG ispitivanje cerebralnih krvnih sudova se ne preporučuje pacijentima sa izraženim povredama, mikotičnim lezijama, ogrebotinama i sl. na koži glave (na mestima primene elektroda). U ovom slučaju preporučljivo je izvršiti ispitivanje nakon što koža zaraste.
Prisustvo metalnih ploča u kostima lobanje takođe se smatra kontraindikacijom za ovu metodu.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Lifshitz, Kenneth (april 1963). „Rheoencephalography. I. Review of the technique”. Journal of Nervous & Mental Disease. 136 (4): 388—98. PMID 13930591. doi:10.1097/00005053-196304000-00010.
- ^ „Rheoencephalography of Cerebral Blood Vessels (REG) in Moscow – cost, specialists”. en.medicina.ru. Pristupljeno 2024-05-27.
- ^ Tokarev VE (1989). A Rheoencephalogram (REG) Variability System Based on ISKRA-226 Personal Computer. Institute for Complex Problem of Hygiene Healthcare Conference. Novokuznetsk, Russia. pp. 115–116.
- ^ Tokarev VE (1994). Regulatory Mechanisms of Physiological Systems During REG Biofeedback. 25th Annual Meeting of Association of Applied Psychophysiology and Biofeedback. Atlanta, USA.
- ^ a b v Яrullin X.X. Kliničeskaя reoэncefalografiя. — M., 1983.
- ^ Zenkov L. R. i Ronkin M. A. Funkcionalьnaя diagnostika nervnыh bolezneй. — M., 1982;
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
