Rodna Voja

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Košnice Rodna Voja su prve košnice na svetu sa predviđenim pravilnim vertikalno pokretljivim prečnikom. Njeni su ramovi niži od površine zimskog klubea, što je jako važno, a istovremeno sa nastavcima jedni u odnosu na naredne u celoj košnici se tri puta međusobno ukrštaju.

Košnica je nastavljača sa desetoramnim nastavcima a broj nastavaka je moguće povećavati u zavisnosti od potrebe i načina pčelarenja, u suštini 4 nastavka sa 40 ramova zapremine oko 240 decimetara kvadratnih saća imaju mogućnost prihvata oko 64.000 pčela što odgovara potrebama i najjačih pčelinjih zajednica, i oni čine jedan predviđeni komplet za jednomatične zajednice.

Ramovi Rodne Voje[uredi | uredi izvor]

Ramovi Rodne Voje svi su isti, dugi isto onoliko koliko je širina deset ramova a po visini su upola niži. Praktično u košnice nastavljača sa 4 međusobno ukrštena nastavka ispod krova i hranilice u unutrašnjosti nastavaka dobijamo dve kocke, jednu iznad druge, unutrašnjeg prostora predviđenog za raspored i ukrštanje 40 ramova, i to 20 za plodište i 20 za medište.

Ramovi koji su niži od površine zimskog klubea, normalno razvijenim pa i onim nešto slabijim pčelinjim zajednicama tokom zime u ovoj košnici je omogućeno da uvek zahvataju dva ili tri međusobno ukrštena nastavka, to jest uvek direktan kontakt sa pravilno raspoređenom hranom i garantovano i sigurno prezimljavanje. Ovde je sa istom količinom hrane medna kapa veća za oko 70% u odnosu na LR košnice, Dadan-Blatovu košnicu DB ili Fararovu košnicu.

Vrlo je važno da raspon od saća do saća između nastavaka iznosi sve ukupno 26mm. Satonoša u ramu visoka je 10mm a donja letvica 6 mm dok je prostor između donjih i gornjih tj. narednih ramova 10mm.

Zbog ukrštanja ramova u svakom nastavku onemogućen je direktan prodor hladnog vazduha na pčelinje leglo, u drugi nastavak prodire samo četvrtina hladnog vazduha a u treći gde se razvija prolećno leglo oko 8%. Ovde pčele mnogo lakše održavaju temperaturu i zbog pravilne medne kape lakše se čuva i održava akumulirana temperatura, zapravo ovde se stvara idealna lakoodrživa mikroklima pa i u proleće ali i tokom cele sezone manji broj pčela lako održava leglo a mnogo veći broj je zaposlen na donošenju svežeg nektara i polena. Sve skupa rezultuje izobiljem hrane u košnici i izuzetno kvalitetno othranjenim leglom, što dovodi do mnogo dužeg životnog veka pčela svih jedinki u košnici.

Isto, zbog ukrštenja ramova nižih od površine zimskog klubea pčelama je po prvi put od kada ih je čovek spustio u košnice omogućena izmena u klubeu u ulicama to jest zamena pčela iz toplih ulica sa pčelama iz hladnijih krajnjih ulica, tokom zime, a sve preko gornjih, prvi put pravilno visokih i ukrštenih ramova sa medom.

Zbog, po 100 raskrsnica između svakog nastavka i dijagonalne pokretljivosti sa idealnim saobraćajem kroz košnicu dobijamo smanjenu zagušljivost, mnogo lakši sistem provetravanja i smanjen rojevi nagon kao i mnogo brže zrenje meda.

Smanjeni rojevi nagon dobijamo i zbog više generacija pčela (u odnosu na druge košnice bez prečnika) i mnogo stabilnijeg legla, ali i zbog pravilne kontrole matice od strane pčelinje zajednice.

Sve skupa rezultuje 100% većim prinosom na središnjim i slabijim pašama i oko 50 - 70% na jačim pašama u odnosu na ostale košnice nastavljače.

Ovde pčele skoro sve same rade i nema zazimljavanja, sužavanja gnezda, nema okretanja ramova i nastavaka za 180 stepeni, nema dodavanja pogača i mnoštva drugih nepotrebnih otvaranja košnice.

Pčelar sada može da sa istim utrošenim vremenom održava tri puta više košnica sa duplim prinosom i ostvari pojedinačno pet do šest puta veću količinu meda. Sa ovom košnicom početnici imaju duplo veći prinos od starijih i iskusnijih kolega koji rade sa starom tehnologijom.

Nova košnica Rodna Voja patentirana i zaštićena u Beogradu i Ženevi [traži se izvor] upravo odslikava prirodno stanište pčelinje zajednice sa više puta ukrštenim saćem koje sa medom iznad legla akumulira i zadržava gotovo svu energiju - temperaturu utrošenu na održavanje legla. Ona vraća pčeli nezaobilazni prečnik sa pravilnom vertikalnom pokretljivošću, vraća joj stabilnu količinu legla (posebno kad se matica - leglo ograniči na 1 nastavak 48000 radiličkih ćelija), laku borbu od bolesti, mogućnost stvaranja velikih zaliha hrane, uvek direktan kontakt sa hranom, dužinu životnog veka i sve ono što joj je čovek, tamo neki slab poznavalac prirodnog staništa i prirodnih potreba pčelinje zajednice već odavno oduzeo.

Ovde čak u jednom nastavku, naizgled malom sve zajednice 100% prezimljavaju naravno ako su očišćene od varoe i ako imaju makar 8 do 10 kg. ostavljene kvalitetne hrane.

Košnica Rodna Voja u svom sastavu imaju odgovarajuće podnjače, 4 nastavka, 40 ramova, zbeg-hranilicu i duboki krov. Hranilica je zapremine od dva litra i manipulacijom bez direktnog kontakta pčelara sa pčelama.

Od podnjača u upotrebi su 3 vrste i to stacionarna, seleća sa ventilacijom i visoka 80 mm za kontrolu varoe.

Podnjače, nastavci, hranilice i krovovi imaju debljinu zidova od 20 mm a ramovi su sa satonošama 10 mm* 390mm* 25 mm, bočnim letvicama 190 mm*35 *8mm i donjim letvicama 360*25*6mm.

Nastavci su sopljne mere 414*414*200mm podnjača 414*414*60 +poletaljka, hranilica je 414*414*60mm i duboki krov koji svojom visinom od vetra štiti spoj između hranilice i nastavka 470*470*100mm

Košnica pruža mogućnost lakoće i zadovoljstva u radu i sklad je više međusobno povezanih rešenja prilagođenih najpre da bi zadovoljile potrebe pčelinje zajednice.

RV je destoramna košnica kvadratne osnove 375X375 mm, koja se odnedavno uvrstila u red sličnih evropskih košnica. Prvu takvu desetoramnu košnicu WBC je konstruisao 1890. godine Viljam Bruton Kar. To je dvozidna košnica čija, spoljna mera je 505X505 mm, Q 382X372 mm, ili zaokruženo po metričkom sistemu mernih jedinica na 375X375 mm. Spoljne dimenzije plodišnog rama su 356X215 mm +-1 mm (14X8 ½ inča ili cola) i dubina nastavka je 225 mm (8 inča i 7/8). Osim ovog standardnog plodišnog nastavka koriste se i dublji nastavci od 317 mm (12 ½ inča) sa kojima dolazi ram od 14X12 inča ili 356X304 mm +-1 mm. To je klasična desetoramna košnica sa hofmanovim razmakom mada postoje i jedanajstoramne verzije sa užim ramovima. (U Engleskoj se koriste sledeće dimenzije za bočne letvice 22, 28, 35, 37, 38 mm i u ređim slučajevima 42mm za medišne ramove.) Dubina medišnih nastavaka 148 mm (5 i 7/8 inča) ili zaokruženo 150 mm. Medišni ram je visine 140mm. Ova košnica je lako prepoznatljiva je po spoljnim nastavcima koji imaju izgled višespratne piramide. Uloga spoljnih nastavaka je da obezbede dobru izolaciju celokupne košnice kako u letnjem tako i u zimskom periodu.

Tu košnicu su najviše koristili baštovani za potrebe oprašivanja povrća i voća. Retko se koristila u komercijalne svrhe zbog komplikovane konstrukcije koja je zahtevala dodatni rad pri inspekciji. Ujedno i njena cena je bila veća u odnosu na jednozidne košnice usled dvozidne konstrukcije. Više je primerena stacionarnom pčelarenju jer nije ih lako ni seliti na udaljene paše.

Engleski pčelari su davno uočili da plodište od 45000 ćelija nije dovoljno veliko i da zahteva pažljiv rad i intervencije tokom prolećnog razvoja kako bi se izbeglo rojenje društava. Dva WBC nastavka zajedno imaju istu zapreminu kao i DB plodište. Nacionalna košnica je nešto veća i njene unutrašnje dimenzije su 424X37 4mm. Spoljne dimenzije košnice su 460X460 mm. Ima 11 ramova i samim tim 50.000 ćelija u jednom nastavku. Mnogi engleski pčelari smatraju da ni ova veličina plodišta nije optimalne veličine. Ova košnica je bolja za transport i zato je koriste profesionalni pčelari. Nakon Drugog svetskog rata Nacionalna košnica je produbljena na 12 ½ inča ili 317 mm radi povećanja plodišta čime je broj ćelija uvećan na 72000.

Slične košnice sa različitim visinama plodišnih i medišnih ramova se koriste u Poljskoj, Mađarskoj, Skandinaviji (ramovi HLS visine 14,5 cm, LN -visina 22,2 cm, Nosk-visine 24 cm), Holandiji, Srbiji (Dragoslavka) i Turskoj

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Родна_Воја&oldid=26993149”