Ружица (kalendar)
 Naslovna strana izdanja kalendara Ružica za 1849. godinu | |
| Format | 13 cm |
|---|---|
| Osnivanje | 1827. |
| Jezik | Srpski |
| Ukidanje | 1868. |
| Sedište | Novi Sad |
Ružica je bila najstariji srpski narodni kalendar koji je, sa prekidima, izlazio od 1827. do 1868. godine u Novom Sadu.[1]
Istorijat[uredi | uredi izvor]
U prvoj polovini 19. veka srpska književna periodika bila je u začetku. Ulogu književnih časopisa igrali su almanasi (Zabavnik Dimitrija Davidovića, Danica Vuka Karadžića...) i narodni kalendari. Među kalendarima se posebno isticala Ružica koja se smatra najstarijim srpskim kalendarom.[2]
Prvi urednik bio je Atanasije Nikolić (1827-1837). Od godine 1827. do 1844. izdavač je bio štampar i knjižar Konstantin Kaulicije, a nakon 1844. kalendar izdaje zajedno sa sinom Jovanom. Pošto je novosadski štampar Ignjat Fuks preuzeo štampariju i knjižaru Kaulicijevih 1859. (ili 1860) godine, nastavio je da izdaje Ružicu sve do 1868. godine.[2]
Numeracija godišta[uredi | uredi izvor]
U Ružici za 1843. godinu prvi put je naznačena numeracija godišta. Na osnovu kataloga Konstantina Kaulicija se zaključuje da kalendar nije štampan za 1830. i 1834. godinu. Godine 1835. Kaulicije je imao višak primeraka Ružice koje je do tada štampao i ponudio ih je na prodaju. Jedino ove dve godine nisu bile u ponudi. Ignjat Fuks takođe vodi numeraciju koja pokazuje da ove dve godine nedostaju. Numeracijom Fuks upućuje čitaoce na stari kalendar Ružicu, kako bi ga razlikovao od nekog sličnog kalendara.
Tipografija[uredi | uredi izvor]
Rešenje naslovne strane Ružice je oval od ružičnog venca gde je ucrtan Amor sa strelom.[2] Postoji sličan kalendar Ružični venac ili Mesecoslov na čijoj naslovnoj strani je identičan venac isprepleten od ruža, ali je naopačke postavljen.
Promena izdavača, imena i koncepcije[uredi | uredi izvor]
I nakon 1868. i zvaničnog prestanka izlaženja Ružica je nastavila život kao kalendar tipa knjige za narod. Izdavali su je u Novom Sadu pod imenom Nova ružica: srpski narodni kalendar (1878-1880) i Ružica: najstariji srpski narodni kalendar (1887, 1895, 1901) braća Popović. Potom od 1908. do kraja Prvog svetskog rata kalendar izdaje štamparija Jovana Radaka u Velikoj Kikindi[3], a od 1923. do 1941. knjižara „Natošević” u Novom Sadu pod nazivom Ružica: srpski narodni kalendar.[2]
Numeracija godišta[uredi | uredi izvor]
U Ružici za 1843. godinu prvi put je naznačena numeracija godišta. Na osnovu kataloga Konstantina Kaulicija se zaključuje da kalendar nije štampan za 1830. i 1834. godinu. Godine 1835. Kaulicije je imao višak primeraka Ružice koje je do tada štampao i ponudio ih je na prodaju. Jedino ove dve godine nisu bile u ponudi. Ignjat Fuks takođe vodi numeraciju koja pokazuje da ove dve godine nedostaju. Numeracijom Fuks upućuje čitaoce na stari kalendar Ružicu, kako bi ga razlikovao od nekog sličnog kalendara.
Tematika[uredi | uredi izvor]
- Ljubavne pesme
- Rodoljubive pesme
- Lascivne pesme
- Narodne pesme
- Anegdote
Galerija[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Ružica : za lѣto... - God. 1 (1827)-god. 40 (1868). - Novi Sad : Konstantin Kaulicije, 1827-1868 (Beč : Pečatana kodъ OO. Mehіtarіsta). - 13 cm COBISS.SR 233374471
- ^ a b v g Maticki, Miodrag (1989). „Kalendar Ružica i mesecoslov Ružični venac”. Zbornik Matice srpske za književnost i jezik. XXXVII/2: 211—214.
- ^ Rošulj, Žarko (2017). Čas opisa časopisa VII. Leksikon srpske šaljive periodike: 1830-1918. Novi Sad, Beograd: Matica srpska; Institut za književnost i umetnost. str. 124.