Savonci

Savonijska devojka bućka maslac.

Penti Litinen peva u savonskoj brvnari. Litinen je bio finski pesnik.

Savonci (fin. Savolaiset, sav. Savolaaset, Savolaeset) podgrupa su finskog naroda koji potiču od stanovnika istorijske pokrajine Savonije. Savonci se razlikuju od ostalih finskih podgrupa po njihovom dijalektu i kulturnoj tradiciji. Potomci su istorijskih finskih Karelaca i Tavastijanaca. Danas je istorijska domovina Savonaca podeljena na dve provincije: Severna Savonija i Južna Savonija. Regionalni identitet Savonaca, kao i ostalih tradicionalnih finskih podgrupa slabi. Savonci i Karelci su bili prvi ljudi u Finskoj koji su počeli da koriste prezime u srednjem veku. Ova prezimena su prepoznatljiva jer sadrže deminutive „nen”. Savonci su tradicionalno praktikovali iseci i spali poljoprivredu. Tokom 16. i 17. veka mnogi Savonci su emigrirali u Istočnu Norvešku i centralnu Švedsku gde su postali poznati kao Šumski Finci. U 17. veku došlo je do migracije u Švedsku Ingriju (sada deo Rusije), gde su poznati kao Savakoti i zajedno su sa drugom migrantskom grupom, Evremejsetima (Finski Kareli), poznati kao Ingermanlandijci (ili Ingrijski Finci).

Tradicionalno se Savonci smatraju „lukavim” i „lažljivim”. Međutim, nedavno istraživanje je pokazalo da je ova ozoglašenost u velikoj meri rezultat nesporazuma koji su prouzrokovani tradicionalnom savonskom društvenom indirektnošću.