Савонци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Савонијска девојка бућка маслац.
Пенти Литинен пева у савонској брвнари. Литинен је био фински песник.

Савонци (фин. Savolaiset, сав. Savolaaset, Savolaeset) подгрупа су финског народа који потичу од становника историјске покрајине Савоније. Савонци се разликују од осталих финских подгрупа по њиховом дијалекту и културној традицији. Потомци су историјских финских Карелаца и Тавастијанаца. Данас је историјска домовина Савонаца подељена на две провинције: Северна Савонија и Јужна Савонија. Регионални идентитет Савонаца, као и осталих традиционалних финских подгрупа слаби. Савонци и Карелци су били први људи у Финској који су почели да користе презиме у средњем веку. Ова презимена су препознатљива јер садрже деминутиве „нен”. Савонци су традиционално практиковали исеци и спали пољопривреду. Током 16. и 17. века многи Савонци су емигрирали у Источну Норвешку и централну Шведску где су постали познати као Шумски Финци. У 17. веку дошло је до миграције у Шведску Ингрију (сада део Русије), где су познати као Савакоти и заједно су са другом мигрантском групом, Евремејсетима (Фински Карели), познати као Ингерманландијци.

Традиционално се Савонци сматрају "лукавим" и "лажљивим". Међутим, недавно истраживање је показало да је ова озоглашеност у великој мери резултат неспоразума који су проузроковани традиционалном савонском друштвеном индиректношћу.[1]

Референце[уреди]

  1. ^ Yle News Savolainen kierous onkin vaarinymmarrys : http://yle.fi/uutiset/3-5338205