Тавастијанци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Грб историјске провинције Тавастија

Тавастијанци (фин. Hämäläiset, свк. tavaster, рус. Емь, Yem, Yam) историјска су и модерна подгрупа (хеимо) финског народа. Они живе у подручјима историјске провинције Тавастије (Хаме) и говоре тавастијским дијалектом.

Историја[уреди]

Подручје тавастијских дијалеката финског језика у Финској.

Тавастија (фин. Häme) насељена је од раног каменог доба. Језгро старе Тавастије се налазило око језера Ванајавеси. Пример организоване сарадње Тавастијанаца гвозденог доба, су брдолика утврђења, која чине јасну линију у правцу север-југ око Хеменлине. Најзначајније од ових утврђења је Рапола тврђава, која је највеће брдолико утврђење откривено у Финској. Друга позната и важна утврђења су Тенхола и Хакоинен у Хатули.[1] У историјским изворима Тавастијанци су први пут споменути 1042. године.[2]

Највероватније најстарији познати пут Финске, Хамен харкатие (воловски пут Тавастије) повезивао је Тавастију са западном обалом Финске. Први знаци хришћанства се везују за 11. век.[1]

Повест минулих лета и Први Ногородски летопис описују Тавастијанце као народ, који је у честим конфликтима са Новгородом и Карелима, као и другим Балто-Финцима од 11. до 14. века.[2] Другим шведским крсташким ратом у Финској, вођеним у другој половини 13. века, започет је процес којим је Тавастија припојена Краљевини Шведској.

Референце[уреди]