Sagena
Sagena, brod na jedra i vesla IX i X vek, spominju ga franački kralj Hilperik u jednoj diplomi, vizantijski car Konstantin Porfirogenit, zajedno sa kondurom bio je glavno morsko plovilo Neretljana. Zdepast i okrugao trup sa širokom i uzdignutom krmom i okrugao obao pramac kakav su uvek imali veliki jadranski jedrenjaci. Upravljalo se krmilom sa desne strane krme, umesto pravog krmila. Od XIII veka služilo je veliko veslo, provučeno uz desnu oplatu krme.
Prema broju posade, imala je 2 do 3 jarbola, uz koja su se razapinjala krsna jedra. Sagena je mogla imati 16 ili 18 vesala, po 8 ili 9 na svakom boku. Glavno je jedro uvek bilo krsno, a na prednjem kosom jarbolu i na krmenom razapinjala su se trougla latinska jedra, nazivana tako da bi se naglasila razlika od četvrtastog jedra sa severa. Trougaono jedro lagano je za rukovanje i omogućuje napredovanje uz vetar u cik-cak liniji. Njime je upravljalo 40 članova posade. Sagene su bili čvrsti brodovi jer su plovili i zimi duž čitavog Jadrana. Služile su i kao ratni brodovi, uz kondure, sa kruništem na pramcu i krmi.
Naročito je bila čuvena Omiška strela, Sagitta, brodovi kojim su Srbi Neretljani naglim isplovljavanjem iz Cetine napadali brodove i gusarili. Zahvaljući freskama crkvice Donjeg Humca na Braču, zna se da je Sagitta bila monorema sa dva latinska jedra i sa 15 vesala na svakom boku.