Неретљани

Из Википедије, слободне енциклопедије
Неретљанска област у 10. веку

Неретљани су били једно од јужно Словенских приморских племена, уз Травуњане, Дукљане и Захумљане. Настањивали су средњовековну Неретљанску кнежевину, коју су Византинци називали и Паганија.

Неретљани су били јужно Словенско племе, које се у току 7. века населилило на простору од Неретве до Цетине и на суседним острвима. Њихова је област била подељена на три жупе: Расточка, Мокро и Дален, а у њиховој су власти била и острва Мљет, Корчула, Брач и Хвар. Најпознатији су им градови били: Мокрон (римски Муцур, рушевине Макар близу Макарске), Врља (драга Вруља северно од Макарске), Острог (данас Заострог) и Лабинец (Лапчањ, данашњи Градац).

У каснијим се изворима област Неретљана зове Марониа, а Неретљани Мариани, што се тумачи као приморска област, Приморјани. Неретљани се јављају у 9. веку као гусари, који на Јадрану угрожавају пловидбу и трговину, нарочито млетачку, дуж својих обала, али се залећу и на југ до јужне Италије, а на север до Истре и млетачких лагуна. Због тога Млечани подузимају низ углавном безуспешних похода против Неретљана. Неретљански изасланик склапа мировни уговор са Дуждом Иваном Партицијаком (829-836), те се Млечани обавезују на годишњи „дар“ Неретљанима, који ће им осигурати пролаз кроз њихове воде. Тај је уговор ускоро прекршен, али је и нови ратни поход дужда Петра III Цандиана 948. остао без већег успеха. Дужд Петар Орсело ускраћује 996. плаћање данка Хрватима и Неретљанима, те године 1000. води велику ратну експедицију против једних и других и побјеђује их. Тиме је моћ Неретљана на мору била сломљена.

Историја[уреди]

Најстарије податке о Неретљанима даје нам Константин Порфирогенит у свом делу De administrando imperio или „Спису о народима“. Порфирогенит помиње Неретљане у главама 29. (о Далмацији и суседним племенима), 30. (излагање о провинцији Далмацији), 36. (о Паганима који се називају и Неретљани и земљи у којој сада обитавају).

Земља Неретљана[уреди]

Неретљанска кнежевина

Земља Неретљана простирала се на крајњем западу српских територија, од Цетине до ушћа Неретве. Према Порфирогениту, земљу коју сада насељавају раније су држали Ромеји које је Диоклецијан из Рима преселио у Дамацију. Воде порекло од некрштених Срба који су под вођством архонта пребегли цару Ираклију. Авари су поробили и ову земљу, па је за цара Ираклија поново насељена. Пагани се на ромејском језику називају Арентани, а њихова земља Арента. Назив потиче од реке Нарента тј. Неретва . Три су жупе у Неретљанској кнежевини: Мокро, Дален и Растока. У земљи Неретљана насељени су градови Мокро (дан. Макарска), Веруља (дан. Вруљ, између Макарске и Омиша), Острок (Заострог, јужно од Макарске), Славинеца (село Градац на морској обали, данас у рушевинама). Такође, Неретљани држе и острва Корчула (лат. Куркра, остаци романске топономастике сведоче о дугом отпору Византинаца), Мљет (спомиње га свети Лука у делима апостолским као Мелиту. Тамо је змија угризла Светог Петра за прст, а он ју је бацио у ватру), Хвар (лат. Фариа, ит. Лесина; најраније је славизирано), Брач (Брази, Порфирогенит даје само словенски назив што сведочи о раном славизирању). Ту су и друга острва: Хоара, Вис и Ластово. Она нису била под неретљанском, већ највероватније под византијском или млетачком влашћу. Област неретљана била је дугачка око 75 км, а широка 10 до 20 км.

Привреда[уреди]

Сем гусарења, Неретљани су се бавили трговином, узгајањем маслина, смокава и винове лозе. Византинци су се на овим просторима претежно бавили земљорадњом, док су Неретљани углавном били сточари. То је било условљено природом терена. Из сачуваних топонима види се да је земља била пуна мочвара и шума, а обрадивог земљишта је било мало. То се поклапа и са описом кога су оставили крсташи приликом проласка кроз ове земље крајем 11. века. Из каснијих средњовековних извора сазнајемо да су се у земљу Неретљана увозиле житарице, а извозило се вино, усољена риба, суво вође и др. Ипак је најуносније било гусарење. Није искључено да се плен делио на исти начин како се делила и риба: половина припада организатору напада и бродовласнику, а половина учесницима. Тип бродова кога су Неретљани користили звао се сагена. Имао је јарбол и посаду од 40 веслача, уједно и бораца. Сагене су биле сличне викиншким дракарима. Сем сагена, Неретљани су користили и кондуре, сличног изгледа, али доста мањи, са посадом од 20 веслача.

Најранија политичка историја[уреди]

Чести су напади словенских гусара на византијске територије. Они су чак покушавали да се населе и на Апенинском полуострву. Словенски напад на Сипонт 641. године често се везује за Словене. Прве историјске податке о Неретљанима дају нам млетачке хронике с прве половине 9. века. Податке су забележили хроничари Јован Ђакон и Андрија Дандоло. Око 829. године „посланик Словена са острва Неретве“ дошао је у Млетке ради склапања мира. Неретљани су убрзо прекршили мир те је млетачки дужд покренуо казнену експедицију против словенских гусара склапајући мир са Хрватима (839). Већ следеће, 840. године, он покреће нови поход који је завршен неуспехом. Иако је Неретљанска кнежевина била територијално мала држава, Неретљани су поседовали једну од најјачих флота на Јадрану.

Покрштавање[уреди]

Након опсаде Рагузе (Дубровника), цар Василије је обновио тему Далмацију са центром у Задру. Под Василијеву непосредну власт дошла су словенска племена настањена на јужном делу далматинске обале. Неретљани су остали слободни те су покрштени касније, али и они до 871. године. Те године су заробили папске легате који су се враћали из сабора у Цариграду (869-870) и одузели им саборска акта. На жалбу Лудвига II, Василије шаље флоту под командом Никите Орифа да казни Неретљане који тада потпадају под византијску власт. Покрштавање је било један од основних услова мировног споразума. Порфирогенит даје објашњење да реч „Пагани“ на словенском језику значи „некрштени“ повезујући је са тиме да су Неретљани покрштени касније. Међутим, период од неколико година разлике између времена покрштавања Неретљана и осталих српских кнежевина премали је за средњи век да цео народ поприми тај назив. Због тога Тибор Живковић сматра да покрштавање Срба не треба смештати у период владавине кнеза Мутимира већ да је оно извршено раније, могуће током владавине кнеза Властимира. Вест о каснијем покрштавању Неретљана је, међутим, свакако тачна. Неки неретљански посланик је 834. године ишао у Венецију како би са Млетачком склопио мир. Том приликом је примио хришћанство. Међутим, то не мора да значи да је читаво племе примило хришћанство, али је бар његов већи део био покрштен (Живковић). Тракови словенске митологије у топономастици крајева јужно од Сплита сведоче о дугом одржавању паганске вере код Неретљана. Неретљани нису учествовали у словенској опсади Барија 871. године, заједно са војском Лудвига Немачког због тога што су се у то време бавили пљачком (папских посланика).

Неретљани у 9. и 10. веку[уреди]

Неретљани су наставили са пљачкањем млетачких бродова. Дужд Петар Кандијан је 887. године претрпео велики пораз у коме је изгубио и живот. Порфирогенит пише о састанку српског кнеза Петра Гојниковића и византијског стратега драча Лава Равдуха на територији Неретљана. Дакле, она је крајем 9. или почетком 10. века била у саставу Српске кнежевине. Није познато када је потпала под њену власт. Верује се да је Гојниковић искористио своју двадесетогодишњу мирну владавину да власт прошири на српске кнежевине у приморју. Такође је и Травунија у овом периоду у саставу Српске кнежевине. Због сукоба са Бугарском, Византија тражи ослонац на западу те је са папом ступила у преговоре о успостављању папске црквене јурисдикције у Далмацији. Посланици Неретљана не помињу се на Сплитском сабору из 925. године. Млетачка 948. године поново шаље бродове против Неретљана, али не успева да их покори.

Крајина[уреди]

Повод за поновно избијање сукоба било је заробљавање четрдесеторице Задрана од стране Неретљана. Задар се тада налазио у саставу Млетачке те је 1000. године дужд Петар II Орсеоло покренуо је велику флоту. Стигавши у Задар, послао је бродове који су заробили Неретљане. Неретљански кнез непознатог имена преговарао је са дуждом око ослобађања заробљеника. Том приликом закључен је мир, али је дужд ипак по повратку заузео Корчулу. Самуило је крајем 10. века у свом походу прошао кроз земљу Неретљана. Даљи ток устанка комитопула није се битно одразио на историју Неретљана. Извори ћуте о Неретљанима у наредном периоду. Њихов владар носио је титулу судије или морстика. Није познато да ли је он прихватао власт Стефана Војислава и других дукљанских владара. Територија Неретљанске области у то време је већ доста смањена и углавном је позната под називом „Крајина“. Млетачка између 1135. и 1145. године, уз одобрење Византије, осваја Брач и Хвар. Деса је 1151. године на Мљету подигао бенедиктански манастир Свете Марије. У 13. веку се не помиње назив "Паганија" већ се користи искључиво назив Крајина. Венеција је, у међувремену, израсла у моћну поморску империју. Крајина је у саставу српске државе све до смрти Милутина Немањића 1321. године. Искористивши немире који су настали у Србији, Крајину је својој држави прикључио босански владар. У саставу Босне Крајина је до доласка Турака.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

  • Марко Алексић, Неретљани - Заборављено српско племе, пдф