Пређи на садржај

Омиш

Координате: 43° 26′ 36″ С; 16° 41′ 35″ И / 43.44335588999371° С; 16.69291744809488° И / 43.44335588999371; 16.69291744809488
С Википедије, слободне енциклопедије
Омиш
Омиш, ушће Цетине
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаСплитско-далматинска
Становништво
Становништво
 — 2011.6.462
 — густина24,27 ст./km2
Агломерација (2011.)14.936
Географске карактеристике
Координате43° 26′ 36″ С; 16° 41′ 35″ И / 43.44335588999371° С; 16.69291744809488° И / 43.44335588999371; 16.69291744809488
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина266,20 km2
Омиш на карти Хрватске
Омиш
Омиш
Омиш на карти Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникИван Шкаричић (ХДЗ)
Поштански број21310
Позивни број+385 21
Регистарска ознакаST
Веб-сајт
omis.hr
Омиш, црква "Св. Миховила"

Омиш (итал. и лат. Almissa)[1] је град у Хрватској, у Сплитско-далматинској жупанији.

Географски положај

[уреди | уреди извор]

Налази се у Далмацији на ушћу ријеке Цетине у Јадранско море.

Историја

[уреди | уреди извор]

До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине Омиш.

Подручје Јадранске обале, прво насељавају Илири око 1000. п. н. е., да би после њих дошли Грци око 400. п. н. е. који оснивају колоније на обали и оближњим острвима. Након њих Римско царство ступа на власт 34. п. н. е. Око 600. године Хрвати се насељавају на подручју данашње Далмације.

Омиш се први пут спомиње у историји под именом Онеум (лат. Onaeum), који замире почетком 7. века. С обзиром на позицију Омиша, као важне везе унутрашњости с копном, то није било дугог века. Историјско средиште тадашњег Омиша је било смештено на источној обали ријеке Цетине (име ријеке Цетине потиче од фригијске речи Зетна — врата, и тиме описујући ушће Цетине у море).

У античком периоду насеље Омиш се вероватно налазило у засеоку Баучићима гдје је пронађено много античких проналазака (рељефа, натписа, надгробних споменика, свјетиљки, новца итд.). Најважнији споменици, који се данас чувају у Градском музеју, су налази камених римских натписа. Из текста се закључује да су уклесани за време владавине римских царева Тиберија и Клаудија, а највјероватније су били намијењени некој јавној згради, споменику или путу, што говори о важности насеља у којем су грађени.

Омиш је 1838. године мали градић опасан зидом, у којем живи 786 душа у 154 дома.[1]

Становништво

[уреди | уреди извор]

На попису становништва 2011. године, град Омиш је имао 14.936 становника, од чега у самом Омишу 6.462.

Град Омиш

[уреди | уреди извор]
Број становника по пописима[2]
1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011
8.153 9.255 10.038 11.212 12.788 13.791 14.283 15.344 15.122 15.094 17.637 15.880 15.056 15.630 15.472 14.936

Напомена: Настао из старе општине Омиш. У 1991. садржи део података за општину Дуги Рат.

Омиш (насељено место)

[уреди | уреди извор]
Број становника по пописима[2]
1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011
575 821 771 851 936 1.014 1.439 1.854 1.506 1.651 2.408 3.731 4.800 6.079 6.565 6.462

Напомена: У 1991. повећано припајањем насеља Равнице које је престало да постоји. За то бивше насеље садржи податке од 1857. до 1981. У 1991. такође повећано за део подручја насеља Дуће (општина Дуги Рат). У 1857, 1869, 1921. и 1931. садржи податке за насеља Борак и Станићи.

Попис 1991.

[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Омиш је имало 6.079 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
5.777 95,03%
Срби
  
60 0,98%
Југословени
  
35 0,57%
Муслимани
  
28 0,46%
Албанци
  
24 0,39%
Македонци
  
14 0,23%
Мађари
  
11 0,18%
Словенци
  
10 0,16%
Црногорци
  
7 0,11%
Италијани
  
3 0,04%
Немци
  
3 0,04%
Аустријанци
  
2 0,03%
Пољаци
  
1 0,01%
Румуни
  
1 0,01%
Чеси
  
1 0,01%
остали
  
1 0,01%
неопредељени
  
46 0,75%
регион. опр.
  
34 0,55%
непознато
  
21 0,34%
укупно: 6.079

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б "Србскиј народниј лист", Будим 1839. године
  2. ^ а б — Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]