Пређи на садржај

Омиш

Координате: 43° 26′ 36″ С; 16° 41′ 35″ И / 43.44335588999371° С; 16.69291744809488° И / 43.44335588999371; 16.69291744809488
С Википедије, слободне енциклопедије
Омиш
Омиш, ушће Цетине
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаСплитско-далматинска
Становништво
Становништво‍
 — 2011.6.462
 — густина24,27 ст./km2
Агломерација (2011)14.936
Географске карактеристике
Координате43° 26′ 36″ С; 16° 41′ 35″ И / 43.44335588999371° С; 16.69291744809488° И / 43.44335588999371; 16.69291744809488
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина266,20 km2
Омиш на карти Хрватске
Омиш
Омиш
Омиш на карти Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникИван Шкаричић (ХДЗ)
Поштански број21310
Позивни број+385 21
Регистарска ознакаST
Веб-сајт
www.omis.hr
Омиш, црква "Св. Миховила"

Омиш (итал. и лат. Almissa)[1] је град у Хрватској, у Сплитско-далматинској жупанији.

Географски положај

[уреди | уреди извор]

Налази се у Далмацији на ушћу ријеке Цетине у Јадранско море.

Историја

[уреди | уреди извор]

Подручје Јадранске обале, прво насељавају Илири око 1000. п. н. е., да би после њих дошли Грци око 400. п. н. е. који оснивају колоније на обали и оближњим острвима. Након њих Римско царство ступа на власт 34. п. н. е. У античком периоду насеље Омиш се вероватно налазило у засеоку Баучићима гдје је пронађено много античких проналазака (рељефа, натписа, надгробних споменика, свјетиљки, новца итд.). Најважнији споменици, који се данас чувају у Градском музеју, су налази камених римских натписа. Из текста се закључује да су уклесани за време владавине римских царева Тиберија и Клаудија, а највјероватније су били намијењени некој јавној згради, споменику или путу, што говори о важности насеља у којем су грађени.

Омиш се први пут спомиње у историји под именом Онеум (лат. Onaeum), који замире почетком 7. века. С обзиром на позицију Омиша, као важне везе унутрашњости с копном, то није било дугог века. Историјско средиште тадашњег Омиша је било смештено на источној обали ријеке Цетине (име ријеке Цетине потиче од фригијске речи Зетна — врата, и тиме описујући ушће Цетине у море).

Омишани су били познати гусари и редовно су нападали и угрожавале Млечане и њихове трговачке интересе. Током периода хрватске средњовековне државе, Омиш није био у њеном саставу. Под власт хрватског владара потпада први пут 1290. године, након чега много Омишани напуштају своје куће. Бан Павле I Шубић је покренуо процес хрватизације и католизације Омишана. Након 100 година хрватке власти, сви трагови српског народа и православне вере су нестали и Омишани су престали да гусаре, дижу устанке и буне.[2]

Омиш је 1838. године мали градић опасан зидом, у којем живи 786 душа у 154 дома.[1]

До територијалне реорганизације у данашњој Хрватској налазио се у саставу старе општине Омиш.

Становништво

[уреди | уреди извор]

На попису становништва 2011. године, град Омиш је имао 14.936 становника, од чега у самом Омишу 6.462.

Град Омиш

[уреди | уреди извор]
Број становника по пописима[3]
1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011
8.153 9.255 10.038 11.212 12.788 13.791 14.283 15.344 15.122 15.094 17.637 15.880 15.056 15.630 15.472 14.936

Напомена: Настао из старе општине Омиш. У 1991. садржи део података за општину Дуги Рат.

Омиш (насељено место)

[уреди | уреди извор]
Број становника по пописима[3]
1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011
575 821 771 851 936 1.014 1.439 1.854 1.506 1.651 2.408 3.731 4.800 6.079 6.565 6.462

Напомена: У 1991. повећано припајањем насеља Равнице које је престало да постоји. За то бивше насеље садржи податке од 1857. до 1981. У 1991. такође повећано за део подручја насеља Дуће (општина Дуги Рат). У 1857, 1869, 1921. и 1931. садржи податке за насеља Борак и Станићи.

Попис 1991.

[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Омиш је имало 6.079 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
 5.777 95,03%
Срби
  
 60 0,98%
Југословени
  
 35 0,57%
Муслимани
  
 28 0,46%
Албанци
  
 24 0,39%
Македонци
  
 14 0,23%
Мађари
  
 11 0,18%
Словенци
  
 10 0,16%
Црногорци
  
 7 0,11%
Италијани
  
 3 0,04%
Немци
  
 3 0,04%
Аустријанци
  
 2 0,03%
Пољаци
  
 1 0,01%
Румуни
  
 1 0,01%
Чеси
  
 1 0,01%
остали
  
 1 0,01%
неопредељени
  
 46 0,75%
регион. опр.
  
 34 0,55%
непознато
  
 21 0,34%
укупно: 6.079

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б "Србскиј народниј лист", Будим 1839. године
  2. ^ Фарчић, Антоније П. (2022). Једна историја приморских Срба. Београд: Информатика. стр. 81—82, 340—341. 
  3. ^ а б — Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Омиш&oldid=30111397”