Samopoboljšanje
Samopoboljšanje je vrsta motivacije koja deluje tako da učini da se ljudi osećaju dobro u vezi sebe i da održe samopouzdanje.[1] Ovaj motiv postaje posebno izražen u situacijama pretnje ili neuspeha.[2][3][4] Samopoboljšanje uključuje preferiranje pozitivnog nad negativnim stavom o sebi.[5] Jedan je od četiri motiva samoevaluacije, zajedno sa samoprocenom (težnja za tačnim samopoimanjem), samoproverom (težnja ka samopoimanju koja je u skladu sa nečijim identitetom) i samousavršavanjem (čin poboljšanje sopstvenog koncepta sebe). Motivi samoevaluacije pokreću proces samoregulacije, odnosno način na koji ljudi kontrolišu i usmeravaju svoje postupke.
Postoje razne strategije koje ljudi koriste kako bi poboljšali osećaj lične vrednosti. Na primer, kako bi umanjili veštine koje im nedostaju kritikuju druge kako bi izgledali bolje u poređenju sa njima. Ove strategije su uspešne, jer ljudi imaju tendenciju da misle o sebi kao o osobi sa više pozitivnih i manje negativnih kvaliteta od drugih.[6] Iako se samopoboljšanje primećuje kod ljudi sa niskim, kao i sa visokim samopoštovanjem, ove dve grupe koriste različite strategije. Ljudi koji već imaju veliko samopoštovanje poboljšavaju svoj koncept direktno, obrađujući nove informacije na pristrasan način dok drugi koriste indirektnije strategije, na primer izbegavajući situacije u kojima će njihovi negativni kvaliteti biti primetni.[7]
Postoje kontroverze da li je korisno samopoboljšanje za pojedinca i kulturno univerzalno ili specifično za zapadni individualizam.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Sedikides, C.; Strube, M. J. (1995), „The Multiply Motivated Self”, Personality and Social Psychology Bulletin, 21 (12): 1330—1335, ISSN 0146-1672, doi:10.1177/01461672952112010, „The self-enhancement motive refers to people's desire to enhance the positivity or decrease the negativity of the self-concept.”
- ^ Beauregard, Keith S.; Dunning, David (1998), „Turning up the contrast: Self-enhancement motives prompt egocentric contrast effects in social judgments”, Journal of Personality and Social Psychology, 74 (3): 606—621, ISSN 0022-3514, PMID 9523408, doi:10.1037/0022-3514.74.3.606.
- ^ Krueger, J. (1998), „Enhancement Bias in Descriptions of Self and Others”, Personality and Social Psychology Bulletin, 24 (5): 505—516, ISSN 0146-1672, doi:10.1177/0146167298245006.
- ^ Wills, Thomas A. (1981), „Downward comparison principles in social psychology”, Psychological Bulletin, 90 (2): 245—271, ISSN 0033-2909, doi:10.1037/0033-2909.90.2.245.
- ^ Sedikides, Constantine; Gregg, Aiden P. (2008), „Self-Enhancement: Food for Thought” (PDF), Perspectives on Psychological Science, 3 (2): 102—116, ISSN 1745-6916, PMID 26158877, doi:10.1111/j.1745-6916.2008.00068.x.
- ^ Kunda 1999, str. 485–486
- ^ Kunda 1999, str. 465–466
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Baumeister, Roy F. (1999), The Self in Social Psychology, Psychology Press, ISBN 978-0-86377-572-7
- Hogg, Michael A.; Vaughan, Graham M. (2008), Social Psychology, Pearson Education, ISBN 978-0-13-206931-1
- Kunda, Ziva (1999), Social Cognition: Making Sense of People, MIT Press, ISBN 978-0-262-61143-5, OCLC 40618974
- Edward Chin-Ho Chang: Self-Criticism and Self-Enhancement. American Psychological Association, 2008 ISBN 978-1-4338-0115-0
- Hogg, Michael A.; Cooper, Joel (2003), The Sage Handbook of Social Psychology, Sage, ISBN 978-0-7619-6636-4
- Mark R Leary & June Price Tangney: Handbook of Self and Identity. Guilford Press, 2005 ISBN 978-1-59385-237-5
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Početna stranica Konstantina Sedikidesa
- Početna stranica Stivena Hejnea
- Istraživanje o sopstvu i identitetu
- Međunarodno društvo za sopstvo i identitet