Samohodni transporter raketa

Sovjetski STR guseničar za PVO rakete 2K11 Krug

Samohodni transporter raketa (akr. STR) je vrsta vojnog vozila koje služi za transport, podizanje i lansiranje raketa. Najčešće se radi za raketno-artiljerijske sisteme, taktičke i strateške bojišne projektile (uključujući interkontinentalne), ali i za sisteme zemlja-vazduh (npr. S-300 i MIM-104 Patriot). Takođe se izrađuje i za kosmičke rakete-nosače. Prednost mobilnog STR-a u odnosu na klasične statične lansere (rampe ili silose) je teže otkrivanje od strane neprijatelja što ih čini vrlo zahtevnim metama za avijaciju i krstareće rakete. Na prvi pogled jednostavan koncept STR-a tehnološki je izuzetno složen jer se vozilo mora prilagoditi velikoj nosivosti (do 50 tona) i dimenzijama (do 20-ak m), mora imati moćan i pouzdan hidraulični pogon (što dodatno povećava masu), pa uz to mora biti izrađen od vatrostalnih materijala koji će ga pri lansiranju zaštititi od mlaza raketnog motora. Iz navedenih razloga točakovi se (kao najosjetljiviji deo) pre lansiranja moraju oblažiti zaštitom, kako ne bi došlo do zapaljenja, dok se drugi vid kretanja može obavljati pomoću gusenica. Slične tipovi transportnim erektornim-lanserima su STR-ar koji uz tri navedene funkcije dodatno sadrže i radar, kao i STR-R koji je bez mogućnosti podizanja jer su rakete koje su prema proektu položene u kosi/vertikalni položaj za lansiranje (npr. ruski sistem TOR M1). U američkoj vojnoj nomenklaturi za STR se ponekad koristi i sinonim MEL (mobilni erektorni-lanser).