Sautempton (ostrvo)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sautempton
Inuktitut
Geografija
Površina41.214 km2
Visina625 m
Najviši vrhPlanina Matijasen
Administracija
Najveći gradKoral Harbor
Demografija
Stanovništvo1035  (2021[1])
Gustina st.0,03 stan./km2

Sautempton (engl. Southampton Island)[2] je veliko ostrvo na ulazu u Hadsonov zaliv u Kanadi, deo kanadskog arktičkog arhipelaga.[3][4] Prema administrativnoj podeli Kanade pripada teritoriji Nunavut. Ima površinu od 41 214 km² što ga čini devetim kanadskim ostrvom po veličini i trideset trećim svetskim. Jedino naselje na ostrvu je Koral Harbor sa 721 stanovnikom.[5]

Satelitski snimak ostrva Sautempton

Na zapadu i severozapadu se nalazi Ros Velkotov moreuz koji odvaja ostrvo od kontinenta, na severoistoku Foksov basen, na istoku Foksov moreuz, a na jugu Evansov i Fišerov moreuz i Hadsonov zaliv.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Istorijski govoreći, ostrvo je poznato po njegovim sada izumrlim stanovnicima Sadlermiutima, koji su bili poslednji ostaci Tinuitske kulture. Tinuit, pre-inuitska kultura, zvanično je nestala 1902. kada su od novih evropskih bolesti Sadlermiuti pomrli za nekoliko nedelja.[6]

Prva zabeležena poseta Evropljana ostrvu bila je 1613, kad se iskrcao velški istraživač Tomas Baton.[7]

Glacijalni odskog on ostrvu Sautempton. Linije paleo lanaca pojačane snegom iz poslednjih 10.000 godina, tokom prolećnog odmrzavanja, 2011.

Početkom 20. veka, ostrvo je ponovo naseljeno Ajvilingmijutima iz Naudžata i Česterfildskog Inleta, pod uticajem kitolovca, kapetana Džordža Komera i drugih. Bafinski ostvljani su stigli 25 godina kasnije. Džon El, koji je kao dete putovao sa svojom majkom Šufli na Komerove škune, na kraju je postao najpoznatiji među ponovo naseljenim stanovništvom ostrva Sautempton.[8]

Arheološko nalazište Nejtiv Pojnt na ušću zaliva Nejtiv je najveće nalazište Sadlermiuta na ostrvu.[9]

Geology[uredi | uredi izvor]

Geologija

Ostrvo Sautempton ima geološke resurse koji su od naučnog i industrijskog interesa.[10][11][12][13][14][15]

Međutim, prema vladi Nunavuta još uvek nedostaje potpuno poznavanje ostrva.[16]

Trenutni nivo osnovne geonauke koji je dostupan za region Sautemptona je neadekvatan da zadovolji trenutne zahteve istraživanja. Na mapiranju geologije temeljne stene ostrva Sautempton u regionalnoj skali nije se radilo od 1969. godine. Na postojećoj geološkoj karti su unesene samo najopštije razlike u stenama, a postoji samo rudimentarno razumevanje površinske geologije. Trenutno ne postoje javno dostupni geohemijski podaci na regionalnom nivou koji su od suštinskog značaja za razumevanje potencijala istraživanja metala i dijamanata.

Geografija[uredi | uredi izvor]

Od poluostrva Melvil ga deli zaleđeni moreuz.[17] Ostali vodeni putevi koji okružuju ostrvo uključuju Roes Velkam Saund na zapadu, Zaliv božje milosti na jugozapadu, Ribarski moreuz na jugu, Evansov moreuz na jugoistoku i Foksov Kannel na istoku.

Hansinsko jezero se nalazi na krajnjem severu. Poluostrvo Bel se nalazi u jugoistočnom delu ostrva.[18] Planina Matijasen, deo planine Porsild, najviši je vrh ostrva. Oblik ostrva je donekle sličan onom uočenom kod Njufaundlenda.

Klima[uredi | uredi izvor]

Ostrvo Sautempton ima oštru subarktičku klimu (Kepen Dfc) koja prelazi u klimu tundre (ET). Kao i skoro ceo Nunavut, ostrvo Sautempton je potpuno iznad linije drveća. Koralna luka nikada nije bila iznad nule u januaru, februaru i martu (iako je tokom potonjeg meseca zabeleženo 0,0 °C (32,0 °F). Zbog smrznute prirode Hadsonovog zaliva, postoji ozbiljno sezonsko zaostajanje do juna, posebno u poređenju sa više kontinentalnim oblastima kao što je Ferbanks uprkos mnogo sunca i stalnog sumraka noću. Zbog pada sunčeve snage i odsustva tople vode čak i leti, temperature i dalje veoma brzo opadaju kako se septembar približava. Hladni ekstremi su ozbiljni, ali u skladu sa mnogim oblastima čak i južnije u unutrašnjosti Kanade.

Klima Koralne luke (Aerodrom Koralne luke)
WMO ID: 71915; koordinate 64° 11′ 36″ N 83° 21′ 34″ W / 64.19333° S; 83.35944° Z / 64.19333; -83.35944 (Cambridge Bay Airport); elevacija: 62,2 m (204 ft); 1981–2010 normale
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Indeks subjektivne toplote −0,6 −1,9 −0,5 4,4 8,9 22,8 32,8 30,1 19,9 7,6 3,7 3,2 32,8
Apsolutni maksimum, °C (°F) −0,6
(30,9) 		−1,1
(30) 		0,0
(32) 		5,0
(41) 		9,4
(48,9) 		23,3
(73,9) 		28,0
(82,4) 		26,1
(79) 		18,5
(65,3) 		7,6
(45,7) 		4,0
(39,2) 		3,4
(38,1) 		28,0
(82,4)
Maksimum, °C (°F) −25,5
(−13,9) 		−25,5
(−13,9) 		−20,4
(−4,7) 		−10,9
(12,4) 		−2,9
(26,8) 		6,4
(43,5) 		14,7
(58,5) 		11,7
(53,1) 		4,6
(40,3) 		−3,0
(26,6) 		−11,9
(10,6) 		−20,1
(−4,2) 		−6,9
(19,6)
Prosek, °C (°F) −29,6
(−21,3) 		−29,7
(−21,5) 		−25,2
(−13,4) 		−16,1
(3) 		−6,7
(19,9) 		3,1
(37,6) 		10,0
(50) 		7,7
(45,9) 		1,7
(35,1) 		−6,1
(21) 		−16,1
(3) 		−24,4
(−11,9) 		−11,0
(12,2)
Minimum, °C (°F) −33,7
(−28,7) 		−33,9
(−29) 		−29,9
(−21,8) 		−21,1
(−6) 		−10,5
(13,1) 		−0,3
(31,5) 		5,3
(41,5) 		3,6
(38,5) 		−1,2
(29,8) 		−9,1
(15,6) 		−20,3
(−4,5) 		−28,6
(−19,5) 		−15,0
(5)
Apsolutni minimum, °C (°F) −52,8
(−63) 		−51,4
(−60,5) 		−49,4
(−56,9) 		−39,4
(−38,9) 		−31,1
(−24) 		−15,6
(3,9) 		−1,1
(30) 		−3,3
(26,1) 		−17,2
(1) 		−34,4
(−29,9) 		−40,6
(−41,1) 		−48,9
(−56) 		−52,8
(−63)
Indeks subjektivne hladnoće −69,5 −69,3 −64,3 −55,1 −39,7 −23,2 −8,2 −11,8 −23,7 −43,7 −54,8 −64,2 −69,5
Količina padavina, mm (in) 9,5
(0,374) 		7,0
(0,276) 		11,2
(0,441) 		18,2
(0,717) 		19,0
(0,748) 		27,6
(1,087) 		34,1
(1,343) 		59,4
(2,339) 		45,4
(1,787) 		33,8
(1,331) 		22,9
(0,902) 		14,8
(0,583) 		302,9
(11,925)
Količina kiše, mm (in) 0,0
(0) 		0,0
(0) 		0,0
(0) 		0,4
(0,016) 		4,3
(0,169) 		20,8
(0,819) 		34,1
(1,343) 		58,9
(2,319) 		36,7
(1,445) 		7,2
(0,283) 		0,5
(0,02) 		0,0
(0) 		163,0
(6,417)
Količina snega, cm (in) 9,6
(3,78) 		7,1
(2,8) 		11,3
(4,45) 		18,2
(7,17) 		14,9
(5,87) 		6,9
(2,72) 		0,0
(0) 		0,6
(0,24) 		8,6
(3,39) 		26,7
(10,51) 		22,9
(9,02) 		14,8
(5,83) 		141,6
(55,75)
Dani sa padavinama (≥ 0.2 mm) 8,5 6,7 9,0 9,5 10,4 9,6 9,6 12,6 11,2 14,6 13,0 10,4 125,1
Dani sa kišom (≥ 0.2 mm) 0,0 0,0 0,0 0,2 1,8 7,2 9,6 12,5 8,2 3,6 0,6 0,1 43,8
Dani sa snegom (≥ 0.2 cm) 8,6 6,6 9,0 9,5 9,4 3,3 0,0 0,3 4,3 13,1 12,9 10,4 87,3
Relativna vlažnost, % 64,9 64,2 67,5 73,8 80,3 73,9 63,1 68,9 75,6 84,8 77,6 69,7 72,0
Sunčani sati — mesečni prosek 37,9 112,1 187,4 240,2 239,9 262,2 312,3 220,4 109,8 70,8 47,9 18,8 1.859,7
Sunčano vreme — mesečni procenti 22,4 47,0 51,6 53,2 42,0 41,9 51,2 43,3 27,9 23,3 24,3 13,9 36,8
Izvor: Environment and Climate Change Canada Canadian Climate Normals 1981–2010[19]

Fauna[uredi | uredi izvor]

Ptičiji rezervati Ist Bej i Hari Gibons predstavljaju važna mesta za parenje snežnih gusaka (Anser caerulescens caerulescens). Ostrvo je takođe mesto gde se nalaze dva važna područja za ptice (IBA), močvare reke Boas na jugozapadu i Istočni zaliv/Prirodni zaliv na jugoistoku. Obe imaju velike letnje kolonije male snežne guske, koje zajedno čine preko 10% svetske populacije snežne guske, a samo mesto reke Boas ugošćuje preko 500.000 jedinki koje se tamo gnezde. Manje, ali takođe značajno, tamo su kolonije brent guske (Branta bernicla) i brojnih drugih polarnih vrsta ptica.[20][21] Ostrvo Sautempton je jedno od dva glavna letnja boravišta poznata po grenlandskim kitovima u zalivu Hadson.[22][23][24]

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Mapa Sautemptona iz 1913. kapetana Džordža Komera.
    Mapa Sautemptona iz 1913. kapetana Džordža Komera.
  • Satelitska fotomontaža ostrva Sautempton.
    Satelitska fotomontaža ostrva Sautempton.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Census Profile”. 2.statcan.gc.ca. Pristupljeno 2016-06-15. 
  2. ^ Issenman, Betty. Sinews of Survival: The living legacy of Inuit clothing. UBC Press, 1997. pp252-254
  3. ^ Issenman, Betty. Sinews of Survival: The living legacy of Inuit clothing. UBC Press, 1997. pp252-254
  4. ^ Statistics Canada Arhivirano 2004-08-12 na sajtu Wayback Machine
  5. ^ „Population and dwelling counts: Canada, provinces and territories, and census subdivisions (municipalities), Nunavut”. Statistics Canada. 9. 2. 2022. Pristupljeno 19. 2. 2022. 
  6. ^ Briggs, Jean L.; J. Garth Taylor. „The Canadian Encyclopedia: Sadlermiut Inuit”. Historica Foundation of Canada. Arhivirano iz originala 20. 10. 2008. g. Pristupljeno 21. 03. 2008. 
  7. ^ Christy, Miller (1894). The voyages of Captain Luke Foxe of Hull, and Captain Thomas James of Bristol, in search of a northwest passage, in 1631-32; with narratives of the earlier northwest voyages of Frobisher, Davis, Weymouth, Hall, Knight, Hudson, Button, Gibbons, Bylot, Baffin, Hawkridge, and others. London: Hakluyt Society. „related:STANFORD36105004846502.” 
  8. ^ Rowley, Graham (11. 06. 1996). Cold comfort: my love affair with the Arctic. Montreal: McGill-Queen's University Press. str. 38. ISBN 0-7735-1393-0. Pristupljeno 2008-04-04. 
  9. ^ „History”. edu.nu.ca. Pristupljeno 2009-05-05. 
  10. ^ „New Insights into Ordovician Oil Shales of Southampton Island” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 05. 03. 2016. g. Pristupljeno 22. 02. 2012. 
  11. ^ „Information archivée dans le Web” (PDF). publications.gc.ca. Pristupljeno 19. 4. 2018. 
  12. ^ „Information archivée dans le Web” (PDF). publications.gc.ca. Pristupljeno 19. 4. 2018. 
  13. ^ „Industrial Limestone Resources, Southampton Island” (PDF). nunavutminingsymposium.ca. Pristupljeno 19. 4. 2018. 
  14. ^ „Faculté de foresterie, de géographie et de géomatique” (PDF). www.ffgg.ulaval.ca. Arhivirano iz originala (PDF) 19. 9. 2020. g. Pristupljeno 19. 4. 2018. 
  15. ^ „Information archivée dans le Web” (PDF). publications.gc.ca. Pristupljeno 19. 4. 2018. 
  16. ^ Southampton Island Integrated Geoscience (Siig) Project Plan/Description
  17. ^ „Frozen Strait”. The Columbia Gazetteer of North America. 2000. Arhivirano iz originala 22. 05. 2005. g. Pristupljeno 07. 04. 2008. 
  18. ^ „Mathiasen Mountain Nunavut”. bivouac.com. Pristupljeno 2008-10-14. 
  19. ^ „Coral Harbour A”. Canadian Climate Normals 1981–2010. Environment and Climate Change Canada. Climate ID: 2301000. Pristupljeno 24. 01. 2019. 
  20. ^ „Boas River and associated wetlands (NU022)”. Important Bird Areas. IBA Canada. Pristupljeno 2016-12-11. 
  21. ^ „East Bay/Native Bay (NU023)”. Important Bird Areas. IBA Canada. Pristupljeno 2016-12-11. 
  22. ^ COSEWIC Assessment and Update Status Report on the Bowhead Whale Balaena mysticetus (PDF). COSEWIC. 2005. ISBN 0-662-40573-0. 
  23. ^ „Coral Harbour - Land and Wildlife”. www.coralharbour.ca. Arhivirano iz originala 18. 4. 2018. g. Pristupljeno 19. 4. 2018. 
  24. ^ „Distribution and Numbers of Bowhead Whales (Balaena mysticetus) in Nortwestern Hudson Bay in August 1995.”. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Bird, J. Brian. Southampton Island. Ottawa: E. Cloutier, 1953.
  • Brack, D. M. Southampton Island Area Economic Survey With Notes on Repulse Bay and Wager Bay. Ottawa: Area & Community Planning Section, Industrial Division, Dept. of Northern Affairs and National Resources, 1962.
  • Mathiassen, Therkel. Contributions to the Physiography of Southampton Island. Copenhagen: Gyldendalske Boghandel, 1931.
  • Parker, G. R. An Investigation of Caribou Range on Southampton Island, Northwest Territories. Ottawa: Information Canada, 1975.
  • Pickavance, J. R. 2006. "The Spiders of East Bay, Southampton Island, Nunavut, Canada". Arctic. 59, no. 3: 276–282.
  • Popham RE. 1953. "A Comparative Analysis of the Digital Patterns of Eskimo from Southampton Island". American Journal of Physical Anthropology. 11, no. 2: 203–13.
  • Popham RE, and WD Bell. 1951. "Eskimo crania from Southampton Island". Revue Canadienne De Biologie / ̐ưedit̐ưee Par L'Universit̐ưe De Montr̐ưeal. 10, no. 5: 435–42.
  • Sutton, George Miksch, and John Bonner Semple. The Exploration of Southampton Island. Pittsburgh: Carnegie Institute, 1932.
  • Sutton, George Miksch. The Birds of Southampton Island. Pittsburgh: Carnegie Institute, 1932.
  • VanStone, James W. The Economy and Population Shifts of the Eskimos of Southampton Island. Ottawa: Northern Co-ordination and Research Centre, Dept. of Northern Affairs and National Resources, 1959.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Sautempton na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Саутемптон_(острво)&oldid=27762466”