Sve će to narod pozlatiti (pripovjetka)

Sve će to narod pozlatiti je psihološka pripovetka srpskog književnika i lekara Laze Lazarevića napisana 1881. godine. Pripovetka je objavljena naredne godine u Otadžbini. Po mišljenju Milana Kašanina, istoričara književnosti, Sve će to narod pozlatiti je jedna od najistinitijih i najsavršenijih priča i prelazi okvire srpske književnosti.

Radnja[uredi | uredi izvor]

Tema pripovetke je težak položaj ratnih invalida i nehuman odnos države prema njima krajem 19. veka, neposredno posle završetka srpsko-turskog rata. Laza Lazarević je hronološki ispričao tragičnu priču o kazandžiji Blagoju i njegovom sinu koji je u ratu ostao bez noge. Pošto država nije vodila računa o ratnim invalidima, oni su često bili, nakon povratka sa bojišta, prinuđeni da prose, da bi preživeli.^[1] Mnogi srpski vojnici su se vraćali kući kao ratni vojni invalidi zarad slobode svoje otadžbine nadajući se da njihova žrtva neće biti uzaludna i da će se država brinuti o njima. Iako su dali krv i delove tela za otadžbinu niko nije brinuo o njima, bili su prepušteni sami sebi. Oni su nosili najveće breme lošeg stanja u državi, trpeli najveću nepravdu i na svojoj koži najviše osetili posledice rata.^[2] Osakaćeni i fizički nesposobni da sami zarađuju svojim radom za život bili su zaboravljeni od države i društva i živeli su život nedostojan čoveku koji se borio i prolivao krv za svoju zemlju. Sam naslov pripovetke je tragično metaforičan i rečenica je kojom Blagoje pokušava da uteši sina bez noge i samog sebe.^[3]

Likovi[uredi | uredi izvor]

Kazandžija Blagoje, predstavnik narodne mase, prikazan u fesu i čakširama. Znatiželjan i pričljiv čovek kojeg je zadesila velika nesreća da mu se sin vrati iz rata kao invalid. Iako je tešio sina, on sam nije mogao da izdrži tu nepravdu i zlu sudbinu.
Kapetan Tanasije Jelačić, prikazan kao čovek iz višeg staleža. Žalio za rodnim Knjaževcem i kućom koja mu je porušena u ratu.
Blagojev sin, mladić koga je zadesila zla sudbina da u ratu izgubi ruku i nogu i postane prosjak nakon što su ratne invalide svi zaboravili.