Све ће то народ позлатити (приповјетка)

С Википедије, слободне енциклопедије
Лаза Лазаревић

Све ће то народ позлатити је психолошка приповјетка српског књижевника и лекара Лазе Лазаревића написана 1881. године. Приповјетка је објављена наредне године у Отаџбини. По мишљењу Милана Кашанина, историчара књижевности, Све ће то народ позлатити је једна од најистинитијих и најсавршенијих прича и прелази оквире српске књижевности.

Радња[уреди | уреди извор]

Тема приповјетке је тежак положај ратних инвалида и нехуман однос државе према њима. Лаза Лазаревић је испричао трагичну причу о Благоју и његовом сину који је у рату остао без ноге. Пошто држава није водила рачуна о ратним инвалидима, они су често били, након повратка са бојишта, принуђени да просе, да би преживјели. Сам наслов приповјетке је трагично метафоричан и реченица је којом Благоје покушава да утјеши сина без ноге и самог себе.

Лица[уреди | уреди извор]

  • Казанџија Благоје
  • Капетан Танасије Јелачић
  • Благојев син

Литература[уреди | уреди извор]

  • Лазаревић, Л.(2007):Све ће то народ позлатити. Београд: Народна библиотека Србије

Извори[уреди | уреди извор]