Све ће то народ позлатити (приповјетка)
Све ће то народ позлатити је психолошка приповетка српског књижевника и лекара Лазе Лазаревића написана 1881. године. Приповетка је објављена наредне године у Отаџбини. По мишљењу Милана Кашанина, историчара књижевности, Све ће то народ позлатити је једна од најистинитијих и најсавршенијих прича и прелази оквире српске књижевности.
Радња[уреди | уреди извор]
Тема приповетке је тежак положај ратних инвалида и нехуман однос државе према њима крајем 19. века, непосредно после завршетка српско-турског рата. Лаза Лазаревић је хронолошки испричао трагичну причу о казанџији Благоју и његовом сину који је у рату остао без ноге. Пошто држава није водила рачуна о ратним инвалидима, они су често били, након повратка са бојишта, принуђени да просе, да би преживели.[1] Многи српски војници су се враћали кући као ратни војни инвалиди зарад слободе своје отаџбине надајући се да њихова жртва неће бити узалудна и да ће се држава бринути о њима. Иако су дали крв и делове тела за отаџбину нико није бринуо о њима, били су препуштени сами себи. Они су носили највеће бреме лошег стања у држави, трпели највећу неправду и на својој кожи највише осетили последице рата.[2] Осакаћени и физички неспособни да сами зарађују својим радом за живот били су заборављени од државе и друштва и живели су живот недостојан човеку који се борио и проливао крв за своју земљу. Сам наслов приповетке је трагично метафоричан и реченица је којом Благоје покушава да утеши сина без ноге и самог себе.[3]
Ликови[уреди | уреди извор]
- Казанџија Благоје, представник народне масе, приказан у фесу и чакширама. Знатижељан и причљив човек којег је задесила велика несрећа да му се син врати из рата као инвалид. Иако је тешио сина, он сам није могао да издржи ту неправду и злу судбину.
- Капетан Танасије Јелачић, приказан као човек из вишег сталежа. Жалио за родним Књажевцем и кућом која му је порушена у рату.
- Благојев син, младић кога је задесила зла судбина да у рату изгуби руку и ногу и постане просјак након што су ратне инвалиде сви заборавили.
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Лазаревић, Л.(2007):Све ће то народ позлатити. Београд: Народна библиотека Србије
- Приповетке Лазе Лазаревића
- Све ће то народ позлатити (приповјетка): Приповетке на Антологији српске књижевности (.docx формат)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Све ће то народ позлатити цела приповетка Приступљено 10. 11. 2021.