Sed festival

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Sed svečanost ili Sed festival (ḥb-sd, izgovor /sɛd/; takođe poznat i kao Heb Sed ili Gozba repa) je bio staroegipatska ceremonija koja je proslavljala kontinuitet bladavine faraona. Naziv potiče od jedong od imena egipatskog boga vuka, Wepwawet (wp-w3wt) ili Sed.[1]

Statua od alabastra Pepija I u odori za Heb Sed

Ne tako formalan naziv, Gozba repa, potiče od imena životinjskog repa koji je tipično zakačen za zadnji deo faraonove odore u ranijim periodima egipatske istorije. Ovaj rep je možda preostao od prethnodnih ceremonijalnih odora koje su bile napravljene od kože cele životinje.[2]

Uprkos starosti Sed svečanoti i stotina referenci koje su zabeležene kroz istoriju Starog Egipta, najdetaljnija evidencija o svečanosti - osim za vreme vladavine Amenhotepa III - potiču u glavnom sa "reljefa ciklusa Neusera, kralja Pete dinastije ... u njegovom hramu sunca u Abu Gorabu, od Ehnatona u Istočnom Karnaku i reljefa ciklusa kralja Dvadesetdruge dinastije, Osorkon II ... u Bubastisu."[3]

O svečanosti[uredi | uredi izvor]

Svečanost je možda ustanovljena kako bi zamenila ritualnu praksu ubijanja faraona koji više nije bio u sposobnosti da nastavi da uspešno vlada zbog godina ili zdravstvenog stanja.[4] S vremenom, Sed svečanosti su postale jubileji koji se slave nakon što je faraon bio na tronu trideset godina i nakon toga svake treće ili četvrte godine. Primarno su se održavale da obnove faraonovu snagu i izdržljivost dok vlada, i tako proslavljajući kontinuiran uspeh faraona.

Sed svečanosti su obuhvatale složene hramovske rituale i obuhvatale su procesije, žrtvovanje darova kao što su krsna kost govečeta i falusni simbol i slične religijske radnje kao uspravljanje džed stuba, sve da simbolično predstavi moć, "snagu i dugotrajnost faraonove vladavine".[5]

Najpoznatiji jubilarci[uredi | uredi izvor]

Etiketa od abonosa faraona Dena iz Abidosa, predstava Sed svečanosti
Dvorište za Heb Sed u kompleksu Džoserove stepenaste piramide

Postoje očigledni dokazi da su rani faraoni održavali Heb Sed, kao faraon Prve dinastije, Den,[6] i faraon Treće dinastije, Džoser. U kompleksu Džoserove stepenaste piramide postoje dva granična kamena u njegovomdvorištu za Sed svečanost. Džoser je takoće prikazan kako obavlja Heb Sed na reljefu u niši unutar stepenaste priamide.

Jedan od najranijih Sed festivala za koji postoje suštinski dokazi jeste faraona Šeste dinastije, Pepija I Merira u analima sa Kamena iz Južne Sakare. Prema opstalim natpisima, najraskošniji su bili Sed festivali Ramzesa II i Amenhotepa III. Sed festival se i dalje kasnije slavio za vreme Libijskih kraljeva kao što su Šošenk III, Šošenk V, Osorkon I, koji je imao svoj drugi Heb Sed u svojoj trideset trećoj godini, i Osorkon II, koji je izgradio obiman hram kod Bubastisa, sve sa kapijom od crvenog granita koja je bila uktrašena scenama njegovog jubileja kako bi obeležio njegov Heb Sed.

Faraoni koji su poštovali tradiciju ali nisu vladali toliko dugo kao što je 30 godina su morali da se zadovolje sa obećanjem "hiljadama jubileja" u zagrobnom životu.[7]

Odstupanje od tradicije[uredi | uredi izvor]

Nekoliko faraona izgleda da su odstupili od tradicionalnih 30 godina, posebno dva faraona Osamnaeste dinastije, Hatšepsut i Ehnaton, vladari dinastije koja se oporavljala od okupacije stranaca, obnavljala se i redefinisala mnoge običaje.

Hatšepsut[uredi | uredi izvor]

Hatšepsut, kao veoma uspešan faron, je proslavila svoj Sed jubilej u Tebi - tek u svojoj šesnaestoj godini vladavine, kako misle neki istoričari iz viktorijanskog doba - ali je to učinila tako što je računala i godine kada je bila jaka supruga svog slabog muža. Neka nedavna istraživanja ukazuju da je uživala autoritet koji je obično rezervisan za faraona u toku njegove vladavine, tako da je pre bila savladar a ne njegova velika carica (glavna žena); te dužnosti su bile dodeljene njihovoj ćerci. Po smrti njenog muža, jedini kvalifikovani muški naslednik u kraljevskoj porodici je bio ljen posinak i nećak, koji je još bio dete. On je postavljen kao njen supružnik i, ubrzo nakon toga, Hatšepsut je krunisana za faraona. Neki egiptolozi, kao što je Jürgen von Beckerath u njegovoj knjizi "Hronologija egipatskih faraona" (nem. Chronologie des Pharaonischen Ägypten) spekulišu da je Hatšepsut možda proslavila svoj prvi Sed jubilej da označi trideset godina kako je njen otac, Tutmes I, umro, od koga je dobijala sav svoj legitimitet da vlada. On je postavio svoju ćerku na najvišu administrativni funkciju u svojoj vladi i tako joj dao iskustvo kao savladar u vođenju mnogih aspekata njegove birokratije. Ovo odražava usmenu tvrdnju koju podržavaju sveštenici Amona da ju je njen otac proglasio za naslednika prestola.[8]

Ehnaton[uredi | uredi izvor]

Ehnaton je sproveo mnoge promene u religijskoj praksi kako bi uklonio jak uticaj koji su nad zemljom imali sveštenici Amona, koje je on smatrao korumpiranim. Njegova verska reforma je možda počela njegovom odlukom da proslavi svoj prvi Sed festival u trećoj godini vladavine. Njegov razlog za ovo je možda bio da dobije prednost protiv moćnog, uticajnog hrama, pošto je Sed festival kraljevski jubilj namenjen da obnovi i ojača faraonovu božanstvene moći i versko vođstvo. U isto vreme je i premestio svoju prestonicu van grada koji su kontrolisali ovi sveštenici.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Shaw, Ian (2003). Exploring Ancient Egypt. Oxford University Press. str. p. 53. ISBN 0-19-511678-X. 
  2. ^ Kamil, Jill (1996). Ancient Egyptians: Life in the Pyramid Age (na jeziku: engleski). American Univ in Cairo Press. ISBN 978-977-424-392-9. 
  3. ^ David O'Connor & Eric Cline (1998). Amenhotep: Perspectives on his Reign. University of Michigan. str. p. 16. 
  4. ^ Cottrell, Leonard (1950). The Lost Pharaohs. Evans. str. p. 71. 
  5. ^ Applegate, Melissa Littlefield (2001). The Egyptian Book of Life: Symbolism of Ancient Egyptian Temple and Tomb Art. HCI. str. p. 173. 
  6. ^ Wilkinson, Toby A. H. (1999). Early Dynastic Egypt. Routledge. str. p. 63. ISBN 0-203-20421-2. 
  7. ^ William, Murnane. "The Sed Festival: A Problem in Historical Method". MDAIK 37. str. 369—76. 
  8. ^ Breasted, James Henry (1907). Ancient Records of Egypt: Historical Documents from the Earliest Times to the Persian Conquest. The University of Chicago Press. str. 116–117. 

Preporučeno[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сед_фестивал&oldid=27003768”