Sen Simon

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sen Simon
Puno imeKlod Anri de Rovroj, grof od Sen Simona
Datum rođenja(1760-10-17)17. oktobar 1760.
Mesto rođenjaPariz, Francuska
Datum smrti19. maj 1825.(1825-05-19) (64 god.)
Mesto smrtiPariz, Francuska
SupružnikSophie Bawr

Klod Anri de Rovroj, grof od Sen Simona (franc. Claude Henri de Rouvroy, comte de Saint-Simon; Pariz, 17. oktobar 1760 — Pariz, 19. maj 1825) bio je francuski političar i teoretičar ekonomije čije su misli imale važnu ulogu u politici, ekonomiji, sociologiji i filozofiji. Stvorio je političku i ekonomsku idelogiju poznatu kao industrijalizam koja je tvrdila da su potrebe radničke klase morale biti priznate i ispunjene kako bi društvo imalo efikasnu ekonomiju.[1] Za razliku od kasnijih shvatanja po kojima se termin „radnička klasa“ odnosi samo na fizičke radnike, shvatanje San Simona ovog termina se odnosilo na sve radnike koji su se bavili bilo kakvim radom koji je doprinosio društvu, to je uključivalo preduzetnike, naučnike, bankare, kao i fizičke radnike.[2] On je rekao da glavnu pretnju za potrebe radničke klase predstavlja druga klasa poznata kao klasa nerada ( idling class), koja je uključivala sposobne ljude koji preferiraju da parazitiraju i koriste rad drugih, dok pokušavaju da izbegnu posao. Sveti Simon je naglasio potrebu za priznanje zasluga pojedinca i potrebu hijerarhije zasluga u društvu i ekonomiji, kao što su hijerarhijski zasnovane organizacije rukovodilaca i naučnika koji su donosioci odluka u vladi. Oštro je kritikovao bilo kakvo intervenisanje vlade u ekonomiji, izvan njene obaveze da obezbedi da ne postoje prepreke produktivnom radu i da smanji broj „neradnika“ u društvu, smatrajući bilo kakvu dalju intervenciju nametljivom. Ova idelogija je inspirisala i uticala na utopijski socijalizam, liberalni teoretičar Džon Stjuart Mil , anarhizam preko svog osnivača Pjera Žozefa Prudona , i marksizam kroz Karla Marksa i Fridriha Engelsa koji su naveli San Simona kao inspiraciju svojih dela i identifikovali ga utopijskog socijalistu. Međutim istoričar Alan Rajan smatra sledbenike San Simona, umesto samog San Simona, odgovornim za porast utopijskog socijalizma koji je zasnovan na idejama San Simona. On takođe smatra da postoje razlike između shvatanja San Simona i Marksa, jer San Simon nikad nije promovisao klasni konflikt kao rešenje društvenih problema niti je termin „radnička klasa“ ograničio samo na fizičke radnike, kako to definišu marksisti. San Simon, za razliku od Marksa, nije smatrao preovlađujuć oblik svojine kao najvažnije pitanje u ekonomiji, već oblik upravljanja. Osim toga, San Simon se nije protivio kapitalistima i smatrao ih je važnom komponentom radničke klase. Kasnije je San Simon svojim idejama uticao na sociologa i ekonomistu Torstena Veblena, uključujući Veblenovo stvaranje institucionalne ekonomije koja je uključila istaknute ekonomiste kao pristalice.[3] Alan Rajan navodi da je 1950 bilo jasno da je San Simon izmislio moderno shvatanje industrijskog društva i njegove organizacije. San Simon i njegov sekretar Ogist Kont razvijali su ono što će Kont kasnije završiti kao sociologiju.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Detinjstvo[uredi | uredi izvor]

Sen Simon je rođen u Parizu kao francuski aristokrata. Rođak njegovog dede bio je vojvoda od Sen Simona.[4] „Kada je bio mladić, nemirne naravi...otišao je u Ameriku gde je pod generalom Vašingtonom učestvovao u opsadi Jorktauna“. Odmalena je bio veoma ambiciozan. Naredio je svome slugi da svako jutro budi rečima: „ Zapamtite, gospodine grofe, pred Vama su velike stvari“. Među njegovim ranim planovima bio je jedan koji je povezivao Atlantik i Tihi okean kanalom, i jedan koji bi povezao Madrid sa morem. Na početku Francuske revolucije 1789. godine, Sen Simon je brzo prihvatio revolucionarne ideale slobode, jednakosti i bratstva. U prvim godinama revolucije, Sen Simon se posvetio organizovanju velike industrijske strukture kako bi osnovao naučnu školu poboljšanja. Morao je da pronađe novac da finansira ovu ideju te je to radio spekulacijom zemljišta. To je bilo moguće samo u prvih nekoliko godina revolucije jer ga je rastuća nestabilnost u državi omela u bavljenju ovim poslom. Tokom Jakobinske diktature, Sen Simon je uhapšen ѕbog sumnje da je radio protiv revolucije. Pušten je na kraju Jakobinske diktature, 1794. Nakon što je pušten masovno se obogatio zbog pada valute, ali mu je poslovni partner ukrao celokupno bogatstvo. Tada je odlučio da se posveti političkim naukama i istraživanju.

Srednje godine[uredi | uredi izvor]

Kada je imao 40 godina, prošao je kroz razne studije i eksperimente kako bi povećao i razjasnio svoje mišljenje. Jedan od ovih eksperimenata je bio nesrećan brak 1801. godine sa Alexandrine-Sophie de Bawr , koji je preduzeo kako bi imao salon za rad. Godinu dana kasnije, brak se završio razvodom na zadovoljstvo oba supružnika. Rezultat njegovog eksperimenta bio je taj, da je ostao potpuno sam, siromašan, i da je tako živeo do kraja života. Prvi od njegovih mnogobrojnih spisa, uglavnom naučnih i političkih, „pismo jednog stanovnika Ženeve“, koji se pojavio u 1802. U 1817. je napisao svoje delo „ Industrija“, gde je razradio svoje socijalističke stavove, a pomagali su mu Avgustin Tijeri i Ogist Kont .

Smrt i zaovstavština[uredi | uredi izvor]

1823. razočaran zbog neuspeha svojih dela (nadao se da će njegova dela voditi ka socijalističkom unapređenju), pokušao je da se ubije, pucajući sebi u glavu 6 puta. Preživeo je, ali je ostao slep na jedno oko. Poslednje i najvažnije njegovo delo je „Nouveau Christianisme“, koje nije uspeo da završi. Sahranjen je na groblju Per Lašez u Parizu.

Religiozni Stavovi[uredi | uredi izvor]

Pre objavljivanja „Nouveau Christianisme“, Sen Simon se nije bavio teologijom. Delo počinje verom u Boga, ali smatra da se hrišćanstvo treba svesti na svoje osnovne komponente. Izbacuje dogme i ostale stvari koje je smatrao defektima. "Čitavo društvo treba da teži ka poboljšanju moralnog i fizičkog postojanja najsiromašnije klase; društvo treba da se organizuje na način najbolje prilagođen za postizanje tog cilja“, reči Sen Simona koje su postale princip svih kasnijih sledbenika Sen Simona.

Dela[uredi | uredi izvor]

Sen Simon je napisao više dela u kojima je izrazio svoje stavove :

  • Lettres d'un habitant de Genève à ses contemporains (1803),
  • L'Industrie (1816-1817),
  • Le Politique (1819),
  • L'Organisateur (1819-1820),
  • Du système industriel, 1822
  • Catéchisme des industriels (1823-1824),
  • Nouveau Christianisme (1825).

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Keith Taylor (ed, tr.). Henri de Saint Simon, 1760-1825: Selected writings on science, industry and social organization. New York, USA: Holmes and Meier Publishers, Inc, 1975. Pp. 158-161.
  2. ^ Alan Ryan. On Politics. Book II. Pp 647-650.
  3. ^ Vincent Mosco. The Political Economy of Communication. SAGE, 2009. P53.
  4. ^ „Henri de Saint-Simon | French social reformer | Britannica.com[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 24. 02. 2021. g. Pristupljeno 17. 12. 2015.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сен_Симон&oldid=27569654”