19. мај
19. мај (19.5.) је 139. дан године по грегоријанском календару (140. у преступној години). До краја године има још 226 дана.
Догађаји[уреди | уреди извор]
мај | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | |||||
3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
31 |
- 530 — Краља Вандала и Алана Хилдериха свргнуо његов синовац Гелимер чиме је изазвана византијска војна интервенција и освајање северне Африке од стране Јустинијановог војсковође Велизара 534. године.
- 1635 — Француска у Тридесетогодишњем рату објавила рат Шпанији.
- 1649 — Дуги парламент је усвојио закон којим је Енглеска проглашена комонвелтом и остаће република наредних 11 година.
- 1802 — Наполеон Бонапарта установио Орден легије части за цивилне и војне заслуге.
- 1866 — Срушена Стамбол капија у Београду
- 1871. Србин, Петар Манојловић послао из Беча свом ујаку, адвокату Деметрију Манојловићу у Сомбор, најстарију познату поштанску разгледницу. Разгледница је потом враћена у Беч. Написана је на српском језику, ћириличним писмом.
- 1930 — Белкиње у Јужној Африци добиле право гласа.
- 1934 — Звено и бугарска војска су извели државни удар у Бугарској и поставили Кимона Георгијева за новог премијера Бугарске.
- 1945 — Више од 40 америчких бомбардера напало Токио у Другом светском рату.
- 1961 — Венера 1 је постала први објекат који је начинио човек који је прошао поред Венере.
- 1974 — Тесном већином Валери Жискар Д'Естен победио Франсоа Митерана на председничким изборима у Француској.
- 1989 — Током студентских демонстрација у Пекингу смењен генерални секретар Комунистичке партије Кине Џао Цијанг јер се успротивио ванредним мерама и примени силе против студената.
- 1991 — Упркос бојкота локалних Срба, гласачи су на референдуму подржали независност Хрватске од СФРЈ.
- 1997 — У Бангладешу у снажном циклону живот изгубило најмање 350 људи, а више од милион остало без кућа.
- 1998 — Индонежански студенти упали у зграду Парламента у Џакарти, захтевајући оставку шефа државе Сухарта.
- 2000 — Кина и Европска унија постигле споразум о трговини, Кини отворен пут у Светску трговинску организацију. Кина наредне године примљена у СТО.
- 2001 — На састанку у Египту министри иностраних послова арапских земаља предложили суспензију политичких контаката с Владом Израела до престанка оружаних напада Израела на Палестинце.
- 2021 — У Белорусији на западу земље, срушио се војни авион, где су погинула оба пилота.
- 2022 — „Литургија помирења” између Српске православне цркве и Македонске православне цркве — Охридске архиепископије, коју су предводили патријарх српски Порфирије и архиепископ македонско-охридски Стефан, одржана је у Саборноме храму Светога Саве у Београду.
Рођења[уреди | уреди извор]
- 1762 — Јохан Готлиб Фихте, немачки филозоф. (прем. 1814)
- 1890 — Хо Ши Мин, вијетнамски револуционар и политичар. (прем. 1969)
- 1890 — Петар Пјер Крижанић, југословенски карикатуриста, писац и есејиста, познат и као један од оснивача листа Ошишани јеж. (прем. 1962)
- 1925 — Малколм Икс, амерички борац за грађанска права. (прем. 1965)
- 1928 — Пол Пот, камбоџански револуционар и политичар. (прем. 1998)
- 1939 — Џејмс Фокс, енглески глумац.
- 1940 — Јан Јансен, холандски бициклиста.
- 1941 — Нора Ефрон, америчка новинарка, списатељица, редитељка, сценаристкиња и продуценткиња. (прем. 2012)
- 1941 — Тања Малет, енглески модел и глумица. (прем. 2019)
- 1944 — Питер Мејхју, енглеско-амерички глумац. (прем. 2019)
- 1945 — Пит Таунсенд, енглески музичар, најпознатији као суоснивач, фронтмен, певач и гитариста групе The Who.
- 1946 — Микеле Плачидо, италијански глумац и редитељ.
- 1948 — Грејс Џоунс, јамајканско-америчка музичарка, глумица и модел.
- 1949 — Дасти Хил, амерички музичар, најпознатији као басиста и певач групе ZZ Top. (прем. 2021)
- 1954 — Фил Рад, аустралијски музичар, најпознатији као бубњар групе AC/DC.
- 1959 — Слободан Антонић, српски политиколог, социолог и политички аналитичар.
- 1964 — Милослав Мечирж, чехословачки тенисер.
- 1969 — Томас Винтерберг, дански редитељ, сценариста, продуцент и глумац.
- 1976 — Кевин Гарнет, амерички кошаркаш.
- 1977 — Мухарем Баздуљ, књижевник, есејиста и преводилац.
- 1977 — Мануел Алмунија, шпански фудбалски голман.
- 1979 — Андреа Пирло, италијански фудбалер.
- 1979 — Дијего Форлан, уругвајски фудбалер.
- 1980 — Дру Фулер, амерички глумац.
- 1981 — Сани Бечирович, словеначки кошаркаш.
- 1983 — Вивика Рај, америчка порнографска глумица и модел.
- 1992 — Маршмело, амерички продуцент електронске музике и ди-џеј.[1]
- 1992 — Сем Смит, енглески музичар.
- 1996 — Чунг Хјон, јужнокорејски тенисер.
Смрти[уреди | уреди извор]
- 1536 — Ана Болен прва маркиза од Пембрука и краљица Енглеске
- 1859 — Јосип Јелачић бан хрватско-далматинско-славонски.
- 1895 — Хосе Марти, кубански револуционар и књижевник.
- 1898 — Вилијам Јуерт Гледстон, енглески државник.
- 1929 — Драгомир Кранчевић, српски виолиниста и концертмајстор Пештанске опере.
- 1935 — Томас Едвард Лоренс, енглески пуковник археолог и писац, познат као Лоренс од Арабије.
- 1994 — Жаклина Кенеди Оназис, супруга председника САД Џона Кенедија и грчког бродовласника, милијардера Аристотела Оназиса.
Празници и дани сећања[уреди | уреди извор]
- Српска православна црква слави:
- Дан независности, омладине и спорта у Турској
Види још[уреди извор]
- ^ Collar, Matt. „Marshmello – Biography & History”. AllMusic. Приступљено 19. 5. 2019.