Simon Sojginski

Simon Sojginski je svetitelj Ruske pravoslavne crkve. Monah manastira Korniljev-Komelski, koji je 1497. godine osnovao monah Kornilije Komeljski u blizini grada Grjazovec. Osnivač je Spaso-Preobraženskog Sojginskog manastira na desnoj obali reke Soje na njenom ušću u reku Vičegdu . Ova isposnica je ukinuta 1791. godine i pretvorena u parohijsku crkvu. U drevnim rukopisnim kalendarima iz 17. veka, monah Simon se naziva novim čudotvorcem.

Život i dela

Sveti Simon Soiginski pripada komeljskom ogranku učenika svetog Sergija Radonješkog.

Rođen je u Solvičegodsku u porodici Nikite Tentiukova. Od malih nogu počivala je na njemu blagodat Božija. Bežao je od svetske vreve. U mladosti je napustio roditeljsku kuću i došao kod monaha Kornilija Komelskog u manastir, koji se odlikovao strogim kanonom i bio „izvanredan kao pokazatelj monaškog života 15. veka, njegova poučna pravila su služila za uspostavljanje mnogih svetih manastira“. Tamo je primio postrig i položio svoje poslušanje među tako poznatim podvižnicima - učenicima monaha Kornilija, kao što su monasi Genadije Kostromski i Ljubimogradski, Irodion Iloezerski, Adrijan Pošehonski, Lavrentije Komelski.

Posle smrti svog mentora, monaha Kornilija, Simon, kao saradnik monaha Longina, pođe sa njim u skit. Neko vreme podvižnici su se zaustavljali u Solvičegodskom Borisoglebskom manastiru. Zatim, napuštajući ovaj manastir, došli su do ušća reke Korjažemke. Tu je monah Longin odlučio da ostane.

Monah Simon je pomogao svom starijem prijatelju da izgradi keliju i kapelu, a sam se preselio na ušće reke Soje, gde je osnovao Spaso-Preobraženski Sojginski manastir, osvećen 17. maja 1541. godine. Uredivši pri ovom hramu pustinjski manastir, monah je od bratije izabran za igumana.

Dvadeset godina je upravljao manastirom.

Sveti Simon se upokojio 24. novembra 1562. godine i sahranjen je u manastiru koji je osnovao u crkvi u ime Svete velikomučenice Katarine, čiji se spomen takođe praznuje 24. novembra.

Hronika o Simonu Soiginskom

Letopisni zapis se čuvao u crkvi Soiginskog crkvenog porta na mestu manastira koji je osnovao Simon Soiginski.

„Šesnaestog dana septembra 7047 (1539) godine, u spomen Svete velikomučenice Efimije Svehvale, iguman Simon je došao u mesto na ušću reke Soje, na Vičegodskom pobočju, u divlju šumu. Na svetu je bio u telu Nikitin, sin Tentjukova, rodom iz Solvičegodske. Strižen i učenik Korniljev, na Komelu. I postavio je Spasovsku crkvu u leto 7049 (1541) maja na 8. dan. A ta crkva je osvećena u leto 7049 (1541) maja 17. dana, pod arhiepiskopom rostovskim Dosifejem. A igumen Simon se upokojio u leto 7070 (1562) novembra u 24. dan u spomen Svete velikomučenice Katarine, pod arhiepiskopom rostovskim Nikandrom. I položen u njegovu strukturu, gde je manastir nastao u ime Preobraženja Gospodnjeg.”

Uspomena na monaha Simona Soiginskog praznuje se na dan njegovog upokojenja, koji pada 7. decembra (24. novembra po starom stilu). Njegove svete mošti počivaju u njegovoj obitelji u hramu svete velikomučenice Ekaterine Pamяtь prepodobnogo Simona Soйginskogo // Žitiя svяtыh na russkom яzыke, izložennыe po rukovodstvu Četьih-Mineй svt. Dimitriя Rostovskogo : 12 kn., 2 kn. dop. — M.: Mosk. Sinod. tip., 1903—1916. — T. III: Noяbrь, Denь 24. — S. 696..

3. februara 2016. godine, odlukom Arhijerejskog Sabora Ruske pravoslavne crkve, kanonizovan je za opšte crkveno poštovanje.