Сиромашан песник

Siromašan pesnik

Umetnik	Karl Špicveg
Godina	1839.
Tehnika	ulje na platnu
Dimenzije	36,2 cm × 44,6 cm cm
Mesto	Nova pinakoteka

Siromašan pesnik (nem. Der arme Poet) je najpoznatija i najpopularnija slika nemačkog slikara Karla Špicvega. Nastala je 1839. godine i imala je tri verzije.

Opis

Slika prikazuje pesnika u njegovoj siromašnoj sobi u potkrovlju. Uska prostorija je osvetljena malim prozorčićem na levoj strani. Desno su rogovi krova kuće, na kojima visi kišobran, koji štiti prostor za spavanje od vode koja kaplje kroz krov. Na desnoj ivici slike mogu se videti vrata sobe. Nasuprot vratima, na levoj ivici slike, nalazi se zelena kaljeva peć bez vatre. Siromašni pesnik nema krevet. Umesto toga leži na dušeku uza zid poda, u kućnom ogrtaču, sa šeširom za spavanje na glavi. Na kolenima levom rukom drži nekoliko stranica rukopisa. Čini se da prstima desne ruke broji metriku pesme. Ispred dušeka su debele knjige i dve kutije na kojima je mastionica. Na kičmi uspravne knjige krajnje desno nalaze se latinske reči: Gradus ad Parnassum, što je ili naslov glavnog teorijskog dela koji je objavio austrijski kompozitor Johan Jozef Fuks ili, najverovatnije, uputstvo za pisanje latinskih stihova koje je objavio jezuitski sveštenik Pol Aler u Kelnu 1702. Na zidu je pesnik verovatno obojio heksametar crvenom bojom. Na zelenoj kaljevanoj peći je sveća u flaši, pored nje posuda za pranje, a iznad nje visi peškir na užetu. Na nezagrejanoj cevi šporeta visi šešir cilindar.

U otvoru za peć nalaze se listovi papira, koji verovatno pripadaju papirima koji leže ispred nje, a koji su, takođe na latinskom, označeni kao Operum meorum fasciculum III (Treći snop mojih radova). Ispred peći se nalazi i jedna čizma i skidač čizmama. Levo od šporeta je lonac, na zidu pored njega visi kućni ogrtač, a štap naslonjen na zid krajnje levo na slici. Iza prozora se vide krovovi prekriveni snegom, što ukazuje da je hladno. Međutim, pesnik je toliko siromašan da ostaje u krevetu da bi se ugrejao. Može se zagrejati samo ako spaljuje svoja dela.

Analiza

Dugo je bilo neizvesno šta pesnik radi prstima desne ruke. Očigledna pretpostavka je da peva stih. Prema drugom tumačenju, on među prstima gnječi buvu, čime bi Špicveg ironično predstavljao nesklad između pesnikove tvrdnje i njegove stvarnosti.

Temom „umetnici u siromašnoj sobi” mogi su se bavili i pre Špicvega. Britanski slikar Vilijam Hogart prvi se bavio ovom temom 1736. godine. Špicveg je verovatno pozajmio svoj naslov iz drame Augusta fon Kocebua, Siromašni pesnik (1812).

Siromašni pesnik je Špicvegovo najranije remek delo. Uzor mu je najverovatnije bio nemački pesnik Matijas Etenhueber, koji je živeo u Minhenu od 1722. do 1782. godine i trpeo finansijske teškoće.

Postoje tri završene verzije slike, sve iz 1839. godine. Prva verzija je u privatnom vlasništvu i nekada je bila pozajmljena Germanskom nacionalnom muzeju u Nirnbergu.

Najpoznatija verzija je sada u Novoj pinakoteci u Minhenu. Ovu sliku Špicveg je poklonio svom nećaku Ludvigu, koji je ponudio sadašnjim vlasnicima 1887. godine.

Treća verzija nalazi se u Nacionalnoj galeriji u Berlinu. Ova slika je bila predmet političke umetničke kampanje Franka Uvea Lejzipena 1976. godine. On je ukrao delo, ali ga je vratio posle nekoliko sati. Trećeg septembra 1989. godine, pljačkaši su ga ukrali zajedno sa još jednim Špicvegovim delom, Ljubavno pismo, iz palata Šarlotenburga. Do danas, nijedna od dve slike nije pronađena.