Слатинска боквица
| Slatinska bokvica | |
|---|---|
| |
| Slatinska bokvica (Plantago maritima) | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Divizija: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Binomno ime | |
| Plantago maritima | |
| Sinonimi[1] | |
| |
Slatinska bokvica (lat. Plantago maritima) višegodišnja je zeljasta biljka koja raste na zaslanjenom zemljištu i tipičan je predstavnik slatinskih zajednica. U Srbiji raste samo u Vojvodini.
Opis biljke[uredi | uredi izvor]
Višegodišnja je zeljasta biljka visoka od 6 do 40 (60) centimetara, sa dobro razvijenim korenom i sa nekoliko ili više cvatnih stabljika.
Listovi se nalaze u rozeti, mesnati, linearni, široko linearni ili lancetasto-linearni, 2 do 6 milimetara široki, često užljebljeni, obodom celi ili sa malobrojnim zupcima, goli, ređe dlakavi, sivo zeleni.
Cvetovi na cvatnim stabljikama sakupljeni u guste, uzano cilindrične ili glavičaste cvasti, 0.5 do 15 centimatara dugački. Brakteje lancetaste, jajaste ili široko jajaste, ušiljene ili tupe, obodom opnaste, ponekad oštro grebenaste (kljunaste), kraće od čašice, jednake njoj ili duže; čašični listići elipsoidni ili jajasto elipsoidni, 2 do 3 mm dugački, sa dobro izraženim grebenom, obodom široko opnasti; krunični režnjevi jajasti, goli ili po ivici sa kratkim trepljama. Čaura 2 do 4 milimetra dugačka, jajasta ili izduženo jajasta, obično 2 semena (1 do 3); seme izduženo ili jajasto izduženo, oko 2 milimetra dugačko. Cveta od juna do septembra, ponekad i novembra.
-
Listovi slatinske bokvice -
Slana bokvica dominira na slanom zemljištu -
Cvast slane bokvice
Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]
Slatinska bokvica je kosmopolitska vrsta. Opšte rasprostranjenje: Skandinavija, zapadna i srednja Evropa, Rusija, zapadno i istočno Sredozemlje, Balkanskom poluostrvo, Sibir, Mala Azija, Iran, Srednja Azija, Mongolija, takođe u Severnoj i Južnoj Americi. Prisutna u Srbiji i Hrvatskoj. U Srbiji se javlja samo na slatinskim staništima Vojvodine.
Stanište[uredi | uredi izvor]
Halofilna (preferira zaslanjeno zemljište), tako da nastanjuje sva mesta gde iz zemlje izvire so: slatine, slane livade, obale slanih bara i naravno, mora, u pukotinama stena; zabeleženo je da se na pogodnim mestima u visinu penje i u gorske oblasti (subsp. serpentina). [2]
Status zaštite[uredi | uredi izvor]
Prema IUCN-ovoj Crvenoj listi ugroženih vrsta, slatinska bokvica spada u kategoriju poslednja briga (Least concern - LC).
Референце[uredi | uredi izvor]
- ^ „Plantago maritima L.”. The Plant List. Приступљено 9. 9. 2017.
- ^ „Слатинска боквица”. Биорас портал. Архивирано из оригинала 09. 09. 2017. г. Приступљено 9. 9. 2017.
Литература[uredi | uredi izvor]
- Јосифовић М. (1964–1980): Флора СР Србије VI. САНУ, Београд.