Слободна Далмација
 | |
| Tip | dnevne novine |
|---|---|
| Format | berliner |
| Vlasnik | Hanza medija |
| Izdavač | Hanza medija |
| Glavni urednik | Sandra Lapenda-Lemo |
| Osnivanje | 17. jun 1943. god. |
| Jezik | hrvatski |
| Sedište | Hrvatske mornarice 4, Split |
| Tiraž | 35.039[1] |
| ISSN | 0350-4662 |
| OCLC broj | 8546528 |
| Veb-sajt | slobodnadalmacija.hr |
Slobodna Dalmacija su hrvatske dnevne novine, u Dalmaciji najtiražnije. Izlaze u Splitu, a izdaje ih Hanza medija (do 1. jula 2016. pod nazivom Europapres holding, EPH).
Istorijat[uredi | uredi izvor]
List su tokom Drugog svetskog rata osnovali partizani, a prvi broj je odštampan 17. juna 1943. u pojati na Mosoru, u blizini Splita, koji je tada bio pod italijanskom okupacijom. Nakon toga se štampao na Brštanovu, Splitu, Ogorju, Livnu, Hvaru i Visu, a kada su jedinice NOVJ 26. oktobra 1944. zauzele Split, stalno izlazi u Splitu.
Ostala izdanja[uredi | uredi izvor]
Nedjeljna Dalmacija[uredi | uredi izvor]
Nedjeljna Dalmacija je hrvatski nedeljnik koji je štampan u razdoblju 1971-2002. kao nedeljno izdanje Slobodne Dalmacije. U okviru tog nedeljnika ponikao je i kasniji Feral Tribjun.
Feral Tribjun[uredi | uredi izvor]
Feral Tribjun je bio hrvatski satirički nedeljnik koji je izlazio kao podlistak nedeljnog izdanja Slobodne Dalmacije, a kasnije kao samostalan nedeljnik do prestanka štampanja 2008. godine. Isticao se provokativnim naslovnicama i izrazito kritičnim pristupom. Parafraziranje i fotomontaže prepoznatljive su osobine ovog nedeljnika.
Mali Oglasnik SD[uredi | uredi izvor]
Mali Oglasnik je nedeljni oglasnik u izdanju Slobodne Dalmacije.
Slobodna BiH[uredi | uredi izvor]
Slobodna BiH je bio hrvatski dnevni list iz BiH, kojeg je izdavala novinska kuća Slobodna Dalmacija.
Internet izdanje[uredi | uredi izvor]
Internet izdanje objavljeno je prvi put 3. juna 1999. godine.
Glavni urednici[uredi | uredi izvor]
- Šerif Šehović (1943—1944)
- Neven Šegvić (1944—1945)
- Petar Šegvić (1945—1946)
- Antun Maštrović (1946—1947)
- Božidar Novak (1947—1949)
- Branko Karadžole (1949)
- Vladimir Pilepić (1949—1951)
- Igor Radinović (1951)
- Mirko Peršen (1951—1953)
- Nikola Disopra (1955—1957)
- Sibe Kvesić (1957—1965)
- Hrvoje Baričić (1965—1973)
- Marin Kuzmić (1973—1978)
- Miro Jajčanin
- Mirko Prelas
- Joško Franceschi (1982—1983)
- Joško Kulušić (1983—1993)
- Dino Mikulandra (1993—1995)
- Josip Jović (?—2001)
- Dražen Gudić (2001—2005)
- Mladen Pleše (2005—2008)
- Zoran Krželj (2008—2010)
- Krunoslav Kljaković (2010—2014)
- Ivo Bonković (2014—)
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Hrvatska gospodarska komora, sektor za industriju, Zagreb (24. 4. 2013). Evidencija izdanih potvrda o upisu u upisnik HGK o izdavanju i distribuciji tiska. Prosječna prodana naklada (2011). Pristupljeno 1. 5. 2017.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Mirković Vojko, „Šezdest godina dnevnika Slobodna Dalmacija”, Slobodna Dalmacija, Split, 2003.