Хвар (град)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хвар
Hvar-harbour-panorama-1.jpg
Лука и Паклени отоци
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Хрватска
Жупанија Сплитско-далматинска
Становништво
Становништво
 — 2011. 4.251
Географске карактеристике
Координате 43°10′23″ СГШ; 16°26′28″ ИГД / 43.17294776093948° СГШ; 16.44111362040131° ИГД / 43.17294776093948; 16.44111362040131Координате: 43°10′23″ СГШ; 16°26′28″ ИГД / 43.17294776093948° СГШ; 16.44111362040131° ИГД / 43.17294776093948; 16.44111362040131
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина 75,86[1] км2
Хвар на мапи Хрватске
Хвар
Хвар
Остали подаци
Градоначелник Пјерино Бебић
Поштански број 21450

Хвар је град у Хрватској у Сплитско-далматинској жупанији на истоименом острву.

Положај[уреди]

Град се налази на јужној страни западне половине острва. Градска лука заштићена је од ветрова са пучине Пакленим острвима, којих има 17. Град Хвар је једно од најлепших насеља у архипелагу. Био је то некада град аристократског сјаја, у коме су владали племићи. Данас је то типичан туристички град, чувено летовалиште и зимовалиште. Градски трг је по површини један од највећих у Далмацији. Над арсеналом (16. век) у Хвару изграђено је позориште, прво на Балкану, које је до данас добро очувано. У граду постоји каштел Шпањоле из 1551. године, Наполеонова тврђава из 1806, катедрала са сликама млетачких мајстора, судска ложа, фрањевачки манастир (са познатом сликом Тајна вечера), затим многе палате и цркве. Средиште града налази се на унутрашњем крају луке, а савремени део града развио се уз обалу око луке.

Клима[уреди]

Клима острва је блага, али се разликује на његовој јужној и северној страни. Јужна страна заклоњена је од буре и сунчанија је. Најтоплији месец у граду је јул са просечном температуром 25,1 °C, а средња јануарска температура износи 8,6 °C. Средња годишња температура највиша је у земљи (16,4 °C). Апсолутни максимум температуре на Хвару не премашује 37,4 °C, а њен апсолутни минимум се не спушта испод -7,2 °C. То значи да апсолутно колебање температуре у граду не премашује 44,6 °C. Мраз се на Хвару јавља највише два до три дана годишње. Током 60 година на Хвару је било само 18 дана са мразом, и то увек само када су у средњој Европи температуре биле изузетно ниске. Хвар добија мало падавина, које су притом неповољно распоређене током године. Од просечно 720 милиметара годишње, у новембру се излучује 105 милиметара, а у јулу само 20 милиметара. Лета су веома сушна. Током године град Хвар има мање од стотину дана са падавинама и 107 ведрих дана. Стога је клима Хвара угоднија од поднебља многих познатих приморских летовалишта светског гласа, на пример, климе Нице и Напуља. Зими су температуре на Хвару више, а лети ниже од истих температура у наведеним градовима. Хвар често називају хрватска Мадера (раније југословенска Мадера) јер има благо поднебље као чувено летовалиште Мадера у Атлантику.[2]

Град Хвар је најсунчаније место у Хрватској са 2.745 часова годишње или 7,5 часова осунчања дневно. Хвар је сунчанији од Атине, иако она лежи 570 километара јужније. Стога је Хвар изврсно летовалиште и зимовалиште.

Историја[уреди]

О давнашњој насељености острва Хвара сведоче људски трагови у пећинама. У Грапчевој шпиљи, једној од 13 познатих пећина на острву, нађена је слика најстарије лађе у Европи, каквом се пловило пре 4.500 година. Ова шпиља, чији је отвор 270 метара изнад површине мора, а дужина 32 метра, била је станиште праисторијских људи. Њихови трагови нађени су и у пећинама Покривеник и Марковој шпиљи. Најстарији становници Хвара били су Пелазги, затим Илири, а Грци су (после Виса) и на Хвару основали колонију (грчка насеља Dimos, односно Pharos из 385. године пре нове ере). Илири су повратили Хвар за време владавине краља Аргона и његове жене Теуте. Римљани су владали острвом до доласка Словена у 8. веку, а још касније Хваром су господарили Византинци, Млечани и Угари. Једно време Хвар су држали Неретљани и Дубровчани, Аустријанци и Французи. Куга је 1484. и 1529. године десетковала становнике Хвара. Турци су разорили град 1571. године, а Руси су га бомбардовали 1807. Италијани су Хвар називали Лесина (почевши од 11. века), што се доводи у везу са словенском речи лес — шума. После Првог светског рата Хвар је припао Југославији.[2]

У својој дугој историји град Хвар је скоро четири века (1420—1797) уживао аутономију и самоуправу, коју Млеци нису могли да савладају. Тада су градом владала два већа, два жупана и кнез. Сукоб пучана и племства доводио је до буна за права народа. После чувене хварске буне 1611. године пучани су изборили равноправност са властелом. У то време на Хвару су цветали архитектура, сликарство, књижевност и позоришна уметност (позориште из 1612. године).[2]

Становништво[уреди]

На острву живи око 11.330 становника. Године 1900. на острву је живело 18.000 људи, што указује на депопулацију, исељавање и емиграцију. Хварани живе у мањим, разбијеним селима, највећим делом у унутрашњости острва. Приобалска насеља су већа. Од 23 острвска насеља само три имају преко хиљаду становника. Највећа места су: Хвар, Стари Град и Јелса.[2]

На попису становништва 2011. године, град Хвар је имао 4.251 становника, од чега у самом Хвару 3.771.

Град Хвар[уреди]

Број становника по пописима[3]
1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011
3.292 3.049 3.469 3.863 4.104 3.789 3.851 3.114 2.811 2.951 2.937 3.224 3.705 4.143 4.138 4.251

Напомена: Настао из старе општине Хвар. У 1869. садржан је део података у општини Јелса.

Хвар (насељено место)[уреди]

Број становника по пописима[3]
1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011
1.904 1.930 1.864 1.929 2.039 1.970 2.050 1.820 1.588 1.770 1.877 2.467 3.153 3.643 3.672 3.771

Напомена: У 1991. смањено издвајањем дела насеља у самостално насеље Милна. У 1869. садржи податке за насеље Зараће.

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Хвар је имало 3.643 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
3.157 86,65 %
Срби
  
131 3,59 %
Југословени
  
105 2,88 %
Муслимани
  
54 1,48 %
Албанци
  
22 0,60 %
Мађари
  
14 0,38 %
Словенци
  
11 0,30 %
Немци
  
10 0,27 %
Македонци
  
9 0,24 %
Италијани
  
7 0,19 %
Чеси
  
6 0,16 %
Словаци
  
4 0,10 %
Црногорци
  
3 0,08 %
Аустријанци
  
1 0,02 %
Руси
  
1 0,02 %
остали
  
6 0,16 %
неопредељени
  
54 1,48 %
регион. опр.
  
17 0,46 %
непознато
  
31 0,85 %
укупно: 3.643

Галерија[уреди]

Литература[уреди]

  • [2] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • 2. Књига: "Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima, аутор: Јаков Гело, издавач: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske, 1998., ISBN 953-6667-07-X. ISBN 978-953-6667-07-9.;

Референце[уреди]

  1. [1]
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Др Јован Ђ. Марковић, Градови Југославије. Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 1971.
  3. 3,0 3,1 — Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001.

Спољашње везе[уреди]