Smiljevac (kapa)
Smiljevac predstavlja vrstu ženske kape nošene u sklopu narodne nošnje u Srbiji. On spada u kategoriju nevestinskih kapa. Ove kape su većih dimenzija, često su imale kićanke niz slepoočnice i posebno ih karakteriše to da su sve bile ukrašavane smiljem i novčićima. Po svojoj veličini i ukrasima podsećaju na kapu zvanu tarpoš, ali nešto drugačijeg oblika. Ova vrsta kape nošena je od srednjeg veka do početka XIX.[1]
Smiljevci u različitim krajevima[uredi | uredi izvor]
Oglavlje, odnsono kape, tipa smiljevac su se nosile širom Srbije i u zavisnosti od kraja do kraja izgledale su različito. U osnovi sve su imale smilje i novčiće i predstavljale su pre svega neke vrste kapa čiji je glavni i najukrašeniji deo bio na samom vrhu glave i napred, dok je potiljak glave neretko bio pokrivan našivenom maramom-tzv.ubradačom.
Moravski smiljevci[uredi | uredi izvor]
Smatra se da su Moravski smiljevci bili nezgrapniji i veći od šumadijskih, kao i oni u rudničkom, čačanskom i užičkom kraju[2].
U nekim selima u okolini Bukovice Joakim Vujić opisuje smiljevac kapu okrgulu kao god bundeva[2]. Na kapu je bilo zakačeno cveće, kao i paunovo perje. Pored toga na kapu su bili zašiveni novčići. Bila je načiljena od bele loze ispletene u vidu okrugle korpe, opšivene platnom. Smiljevac je bio većih dimenzija i izgledao je kao zaobljeni kalotasti šešir čija je sredina bila šuplja.
Jagodinski smiljevci su imali sa leve i desne strane prišivene debele pletenice od vune ili čak u nekim slučajevima od tuđe kose koje su dopirale do brade[2]. U sebi pletenice su mogli biti nakićeni talirima ili cvancizima. Ovaj smiljevac je u osnovi imao manju kapu je na sebi imala našiveno perje ćurke koje je štrčalo oko glave. Iza perja nalazilo se cveće i smilje kao i dugačak prevez koji pada niz leđa. Ispod pletenica nalazile su se i svilene trake sa kićankama koje su na unutrašnjoj strani imala našivena mala ogledalca.
U moravskim krajevima su se takođe mogli naći tipovi smiljevca poput resavskih ili ličkih.
Resavski smiljevci[uredi | uredi izvor]
Resavski smiljevci su bili nešto drugačijeg oblika. Oni su se umesto u visinu bili raskošniji u širinu. Tako su, na svom centralnom delu polukruga, u vidu rozeta bili asprici (vrsta novca). Na krajevima polukruga visile su kićanke sa novčićima. Ove kape imale su podrbadnik koji je takođe bio okićen sitnim novčićima. Pored novčića ovaj smiljevac bio je ukrašen cvećem i perjem i imao je maramu kojom je prekrivan zadnji deo glave i leđa.
Smiljevci u Beogradu, Aranđelovcu i Kragujevcu[uredi | uredi izvor]
Smiljevci u okolini Beograda, Aranđelovca, pa sve do Kragujevca bili su karakteristični po drugačijem obliku. Ova kapa je podsećala na neku vrstu visoke kaluđerske kape, odnosno umesto u širinu najvećim delom je kićena u visinu. Imala je nekoliko nizova blisko našivenih novčića u donjem delu.[2] Potom je naviše u središnjem delu imala našiveno smilje, trave i drugo cveće, da bi na vrhu na komadu kože bilo našivano paunovo perje u većem broju. Kao i svi drugi smiljevci imala je podbradnik koji je pomagao kapi da ne padne.
Običaji[uredi | uredi izvor]
Ova vrsta kapa spada u takozvane nevestinske kape i vezuje se za žene koje se udaju. U različitim krajevima Srbije priprema, darivanje, kao i običaj koliko dugo se nosi smiljevac se značajno razlikovao. Tako postoje predanja u kojima je žena dužna da nosi kapu smiljevac dok ne zatrudni, dok je u drugima običaj nalagao da je mlada mora nositi do četrdeset dana po venčanju[2].
Pored običaja nošenja intresantni su i običaji pripreme i pravljenja samog smiljevca. Naime u nekim krajevima smiljevce su pravile mlada i drugarice.
"Nabere se bosiljak, smilje, kičica, majkina dušica, nana i rudača, probere se perje iz krila i repova petlova i ćurana, a bogatije i od pauna; spremi se i dosta srebrnog novca, kao i po koja igla trepetljika, peišan, kupovne ruže, đinšuve , kopče i drugo. Sve izabrane trave prošiju se u jednu gustu ljesu, koja u polukrugu ide oko glave."[2]
Kroz sam proces izrade stvarali su se i novi narodni običaji i narodne umotvorine pa su ostala i predanja o veseloj priči i pesmi "Smiljana smilj nosila, smilj nosila pa se ponosila"[2].
Smatra se da su po prestanku nošenja ove kape, novčići rašivani i upotrebljavani pri izradi drugih kapa za udate žene.Udate žene su često nosile konđe - jednostavnije oglavlje u vidu pliće kape sa maramom i trakom koje padaju duž leđa.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Živadinović - Davidović, Zora (1998). Frizura kroz vekove Kostimografija I. Beograd: SIGNATURE. str. 8.
- ^ a b v g d đ e Zega, Nikola (1926). „Izobičajene mladine kape u Srbiji” (PDF). Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu. I: 75. Arhivirano iz originala (PDF) 06. 07. 2019. g. Pristupljeno 07. 07. 2019.