Srebrno doba ruske poezije

Srebrno doba (rus. Serébrяnый vek) je termin koji ruski filolozi tradicionalno primenjuju na poslednju deceniju 19. veka i prve dve ili tri decenije 20. veka. Bio je to izuzetno stvaralački period u istoriji ruske poezije, uporedo sa zlatnim vekom pre jednog veka. Termin srebrno doba prvi je predložio filozof Nikolaj Berđajev, ali je tek 60-ih godina prošlog veka postalo uobičajeno da se tako odnosi na ovo doba u književnosti. U zapadnom svetu drugi termini, uključujući Fin de siècle, su nešto popularniji. Za razliku od zlatnog doba, autorke su znatno uticale na pokret, a Srebrno doba se smatra početkom formalnog akademskog i društvenog prihvatanja književnica u rusku književnu sferu.

Istorija

Iako se može reći da je Srebrno doba zaista počelo pojavom „Stihova o lepoj dami“ Aleksandra Bloka, mnogi naučnici su proširili hronološki okvir perioda i uključili dela iz 1890-ih, počevši od manifesta Nikolaja Minskog „Sa svetlošću savesti“ (1890), rasprava Dmitrija Mereškovskog „O razlozima propadanja savremene ruske književnosti“ (1893), almanah Valerija Brjusova „Ruski simbolisti“ (1894), poezija Konstantina Balmonta i Mira Lohvitskaja.

Početak 20. veka bio je period i društvenih i kulturnih preokreta i potrage. Realistički prikaz života više nije zadovoljavao autore, a njihova ponovna analiza i mimoilaženje sa klasicima 19. veka proizvela je niz novih književnih pokreta.

Iako su u Srebrnom dobu dominirali umetnički pokreti ruskog simbolizma, akmeizma i ruskog futurizma, mnoge poetske škole su cvetale, uključujući i tendenciju mističnog anarhizma unutar simbolističkog pokreta. Bilo je i pesnika kao što su Ivan Bunjin i Marina Cvetajeva koji su odbili da se pridruže bilo kom od ovih pokreta. Aleksandar Blok se pojavio kao vodeći pesnik, koga su skoro svi uvažavali. U tom periodu započete su i pesničke karijere Ane Ahmatove, Borisa Pasternaka i Osipa Mandeljštama, sve duge više decenija.

Srebrno doba je završeno nakon Ruskog građanskog rata. Blokova smrt i pogubljenje Nikolaja Gumiljeva 1921, kao i pojava veoma uticajne Pasternakove zbirke Moja sestra je život (1922), označili su kraj doba. Na Srebrno doba su se s nostalgijom osvrtali pesnici emigranti, predvođeni Georgijem Ivanovim u Parizu i Vladislavom Hodaševičem u Berlinu.

Dodatna literatura

• Gasparov, Boris (2011). „Poetry of the Silver Age”. Ur.: Evgeny Dobrenko; Marina Balina. The Cambridge Companion to Twentieth-Century Russian Literature. Cambridge Companions to Literature. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-69804-7.