Srednjovekovni rudarski alat i oprema

Osnovni alat srednjovekovnih rudara sastojao se od dleta, čekića, pijuka i klina kojima se kopala ruda i razbijala stena. Pored alata, u pokretne rudarske nalaze spada i rudarska oprema, kao što su predmeti za prenos rude iz jame (karlice, sakovi, kolica, užad), pomoćna sredstva za kretanje u vertikalnim i kosim hodnicima (stube, lestve), kao i elementi podgrađivanja.

Rudarski alat

• Dleto je gvozdena alatka kojom se kopala rudna žila i razbijala stena na taj način što su njihove glave udarane masivnim čekićima, dok su im vrhovi sekli stene. Dleta su imala četvrtaste i široke glave, zašiljene vrhove i otvor za držalju pri sredini koji je običano rombično proširen.
• Čekić takođe spada u osnovni rudarski alat. Rudarski čekići su mogli biti dvoručni i jednoručni. Dvoručni čekići su bili masivni, sa četvrtastim stranama i otvorom za držalju, i služili su za lomljenje rude i kamena i udaranje klinova u pukotine stena. Jednoručni čekići su bili manji i mogli su imati četvrtaste strane kao dvoručni; ili jednu ravnu , a drugu šiljatu koja je služila za odbijanje rudače i njeno tucanje.

Dleto na dršci ukršteno sa čekićem naziva se rudarska značka i predstavlja simbol rudarstva.

• Pijuk ili kilava je gvozdena alatka koja je služila za kopanje žile koja nije tvrda već zemljasta, i za površinsko kopanje rude.
• Klin ili probojac je alatka koja je služila za odbijanje komada rude ili stene na taj način što se zabijala u pukotine u steni. Klin je imao jednu stranu ravnu o koju se udarali čekićem i drugu šiljatu koja se naslanjala o stenu.

Rudarska oprema

• Podgrade su služile za obezbeđivanje podzemnih prostorija od obrušavanja. Srednjovekovne podgrade su se pravile isključivo od drveta. Mogle su biti trapezaste sastavljene od dva usko postavljena stupca i vodoravne grede (za podgrađivanje rudarskih hodnika) i četvrtaste, tzv. venci koji su se sastojali od dve duže i dve kraće grede koje su slagane, najčešće odozdo nagore (za podgrađivanje rudarskih okana. Razlikuju se tri tipa veza kod podgrada: na preklop, na zub i na iskružak.
• Stube su služile za silaženje u okna manje visine ili za kretanje u kosim nepodrađenim hodnicima većeg nagiba. Obično su korišćena jednostavno obrađena debla sa usečenim nogostupima.
• Karlica je vrsta posude za prihvatanje i izdvajanje rude, grubo izrađena u drvetu. Mogu biti sa drškom, ili bez nje, a mogu imati pričvšćen kanap na jednom kraju radi tegljenja rude u rudarskoj jami.
• Kolica su služila za izvoženje rude iz rudnika. Pravljene su od drveta učvršćenog metalnom konstrukcijom. U podu su imala dve male osovine oko čijih krajeva su bila po dva drvena kotura koja su se držala klinovima, i postojao je još jedan tzv. vodeći klin takođe u podu kolica. Kretala su se kanalima od debelih dasaka.
• Uže je korišćeno za izvlačenje rude iz rudarskih okana kao i za tegljenje karlica sa rudom u rudarskim jamama. Pravljena su od like i konoplja.

Spoljašnje veze

• Muzej rudarstva i metalurgije Bor

Vidi još

• Rudarstvo
• Muzej rudarstva i metalurgije Bor

Literatura

• Agricola G., Zwölf Bücher vom Berg-und Hüttenwesen, Düsseldorf: Deutsches Museum von Meisterwerken der Naturwissenschaft und Technik, 1953.
• Antunović-Kobliška M., O našem srednjovekovnom rudarskom alatu, Glasnik Etnografskog muzeja 46, 1982.
• Bogosavljević B., Medievil Mining Tools from the Belgrade National Museum Collection, Ancient Mining and Metallurgy in Southeast Europe, Bor-Belgrade 1995.
• Bogosavljević B., Prilog proučavanju srednjovekovnog rudarskog alata, Naša prošlost 4, 1989.
• Vukanović T., Rečnik drevnog rudarstva u zemljama centralnog Balkana XII-XVIII veka, Muzej rudarstva i metalurgije Bor, 1998.
• Mrkobrad D., srednjovekovni rudarski čekić iz Kiževika, Zbornik radova Muzeja rudarstva i metalurgije 5/6, Bor, 1987-1990.